30. 7. 2014.

Tihi magovi sa celuloidne trake

Svetislav/Ivan Petrović
Da je naš prvi filmski superstar imao više smisla za enigmatiku, pa da je, recimo, odabrao pseudonim Peter Svet, Ita Rina danas verovatno ne bi bila bez adekvatnog muškog društva u ukrštenicama, a svaki naš rešavač bi znao da smo pre Drugog svetskog rata imali jednu veliku evropsku mušku zvezdu. Novosađanin SVETISLAV PETROVIĆ (1894 - 1962) je, prema legendi, u Nemačkoj i Francuskoj smatran najlepšim živim čovekom Evrope, zvali su ga evropski Valentino, i za razliku od npr. američkog glumca DŽONA GILBERTA (John Gilbert, 1897 - 1936) koji je sa pojavom zvučnog filma postao predmet planetarne sprdnje zbog piskavog glasića, naš Petrović je multiplicirao svoju slavu čim je progovorio na filmu. U Evropi i Americi se zvao IVAN PETROVIĆ, a kod nas je posle rata takoreći izbrisan sa liste poznatih jer je okupaciju proveo u Berlinu, radeći svoj posao. Patriotski orijentisana Ita se, na nagovor Ive Andrića, 1939. godine vratila u Beograd, odmah pošto je završila film "Centrala Rio" u kojem je glumio i Petrović, a interesantno je da je dve godine ranije igrala njegovu usvojenu ćerku u jugoslovensko-nemačkoj koprodukciji "Princeza korala" ili "Na plavom Jadranu". Ivan Petrović se, dakle, nije proslavio u ukrštenim rečima, mada bi neki naslovi njegovih filmova mogli biti upotrebljivi: KENIGSMARK, ALAHOV VRT, TRI STRASTI, LATINSKI KVART itd.

Lon Čejni
Pametno skrativši svoje ime LEONIDAS, jedan od najpoznatijih američkih glumaca iz epohe nemog filma obezbedio je sebi neprolaznu enigmatsku slavu: LON ČEJNI (Lon Chaney, 1883 - 1930). Zapamćen je po ulogama u tihim hororima "Fantom iz opere" i "Grbavac iz Notr Dama", a svoj glumački talenat je brusio od rođenja, učeći iz nužde pantomimu - jer su mu i otac i majka bili gluvi. Njegov sin KREJTON TAL (Chreighton Tull, 1906 - 1973) je tridesetih godina preuzeo ime pokojnog oca, pa je izgradio karijeru kao LON ČEJNI DŽUNIOR (Lon Chaney, Jr.).

Oliver Hardi
Uhranjeni američki komičar, član megapopularnog komičarskog tandema, jedan je od najčešćih filmskih posetilaca ukrštenih reči. Njegovo ime je OLIVER HARDI (Oliver Hardy, 1892 - 1957), a večnu enigmatsku slavu mu je doneo nadimak OLIO. Možda niste znali da su ovog šaljivdžiju u Americi zvali OLI (Ollie), dok je njegov usukani kompanjon iz Engleske poznat kao STEN LOREL (Stanley Stan Laurel, 1890 - 1965), i da smo pre 90 godina umeli da transkribujemo, njih dvojica bi se danas verovatno često viđali zajedno u ukrštenicama kao STEN I OLI. Međutim, mi smo prepisali modifikovane verzije njihovih nadimaka od Italijana, te su za vjek i vjekova ostali STANLIO I OLIO

Ramon Novaro
Nemušta enigmatska zvezda je i RAMON NOVARO (Ramon Novarro, 1899 - 1968), Meksikanac u Holivudu, svojevremeno promovisan kao Valentinov rival, a kasnije zamenik. Zapamćen je kao prvi filmski Ben Hur, na ekranu je zavodio najveće dive svog vremena, poput Alis Teri, Grete Garbo i Džoan Kraford, a voleo je i da peva, pa je jedva dočekao tonski film i odmah se oprobao u mjuziklu "La Seviljana". Ipak, MGM nije bio oduševljen njegovim glasom, i krajem tridesetih je postao epizodista, a posle rata se tek sporadično pojavljivao na velikom platnu. Život je izgubio na skandalozan način, pošto su ga dva iznajmljena ljubavnika na smrt pretukla  tražeći novac (pronašli su svega 20 dolara!).

Rudolf Valentino
Spomenuti RUDOLF VALENTINO (Rudolph Valentino, 1895 - 1926) je, kao ikona pop kulture i prva filmska zvezda zbog koje se doslovno padalo u nesvest, nezaobilazan i u ukrštenicama. Iako nije jedini poznati Valentino (npr. tako se zove i italijanski modni kreator Garavani), uz taj devetoslovni pojam najčešće asociramo njegov lik. Nije imao priliku da zaigra u ton-filmu, jer je odmah posle premijere nemog spektakla "Šeikov sin" umro od posledica pucanja čira na želucu, a kakve su bile razmere njegove popularnosti najbolje ilustruje podatak da su dve očajne obožavateljke na njegovom grobu izvršile samoubistvo. Njegov lik je kasnije na filmskoj traci oživeo Entoni Dekster, zatim Franko Nero, pa Rudolf Nurejev.

Gari Kuper
GARI KUPER (Gary Cooper, 1901 - 1961), legenda vesterna i dvostruki dobitnik Oskara za glavnu ulogu, igrao je u bezbroj nemih filova - kao statista! Prvu značajnu ulogu je odigrao u nemoj ratnoj epopeji "Krila", prvom filmu koji je nagrađen Oskarom (zapravo, ta nagrada 1929. godine još uvek nije nosila današnje ime), a koji je zapamćen i po ogoljenim mlečnim žlezdama Klare Bou. Zanimljivo je da je Kuper sa gađenjem odbio ulogu Reta Batlera u filmu "Prohujalo sa vihorom", smatrajući ga fijaskom, pa je javno izrazio zadovoljstvo što će se obrukati Klark Ge(j)bl, a ne on!

Šarl Boaje
Među najvećim enigmatskim zvezdama iz te epohe nalaze se i Francuzi ŠARL BOAJE (Charles Boyer, 1899 - 1978), SAŠA GITRI (Sacha Guitry, 1885 - 1957) i ŠARL VANEL (Charles Vanel, 1892 - 1989), dok se proslavljeni "Fantomas" RENE NAVAR (René Navarre, 1877 - 1968), bez obzira na potencijal nije izborio za teritoriju. Američki komičar sa kamenom facom BASTER KITON (Buster Keaton, 1895 - 1966) ne zaostaje za svojim evergrin-savremenicima, dok je njegov kolega ČARLI ČAPLIN (Charlie Chaplin, 1889 - 1977) apsolutni superheroj. Od rešavača se najčešće traži njegov nadimak ŠARLO, koji smo nekada davno maznuli od Francuza (fr. Charlot), a pre rata je u našoj ćiriličnoj štampi često spominjan i kao Šarli Šaplin. Ni nemačko-austrijski glumac i prvi oskarovac EMIL JANINGS (Emil Jannings, 1884 - 1950) nije bez enigmatske pažnje, mada je širom sveta postao persona non grata posle učešća u propagandnim nacističkim filmovima.

Ben Terpin
Na listi onih koji su neopravdano zanemareni u našoj enigmatici su: MONTI BLU (Monte Blue), EDI LIONS (Eddie Lyons), BEN LION (Ben Lyon), TALI MARŠAL (Tully Marshall), LU KODI (Lew Cody), BOB STIL (Bob Steele), BEN TERPIN (Ben Turpin), SNAB POLARD (Snub Pollard), ANTONIO MORENO (Antonio Moreno), VOLAS BIRI (Wallace Beery), TIM MEKOJ (Tim McCoy), DŽORDŽ ARLIS (George Arliss), RIČARD ARLEN (Richard Arlen), ROD LA ROK (Rod La Roque), DONALD KRISP (Donald Crisp), HARI KERI (Harry Carey) i mnogi drugi.

29. 7. 2014.

Enigmatski darovi starih Grka (5): Osvetnice i pravdoljupke

Ako postoji neko ko ne zna kako se zovu starogrčke boginje osvete, on verovatno u širokom luku zaobilazi ukrštene reči. Da je bar nekoliko puta u životu seo i pokušao da reši bilo kakvu i bilo čiju ukrštenicu, šanse da ne otkrije ERINIJE bile bi minimalne.

Erinije
Za razliku od nekih enigmatski slavnih, ali potpuno sporednih božanstava, ove tri grozomorne dame, koje se u ukrštenicama obično pojavljuju džumle (mada ni jednina nije retkost), u helensko doba nisu bile baš nepoznate. Međutim, malo ko je voleo da ih spominje, pošto su Erinije (grč. Ἐρῑνύες) personifikovale opasnost od suočavanja sa nedelima (i u izvesnom smislu predstavljale projekciju savesti), pa su im bogobojažljivi Grci nadenuli lepše ime, kojim su im se ulizivali i stavljali im do znanja da su tobože svesni njihove plemenite misije: EUMENIDE (grč. Εὐμενίδες). Zamišljali su ih kao žene kojima čovek orah iz ruke ne bi uzeo, mračne i čudovišne, a na slikama su ih, ipak, predstavljali kao lepotice, oblačili ih u devičanske haljine i kitili ih cvećem... O njima su pisali Eshil, Sofokle i Euripid, i mada se nisu slagali oko njihovog porekla, jedno je sigurno: ta mrska demonska bića su se svirepo svetila počiniocima krvnih delikata, i nije im se moglo umaći kad ih spopadne osvetnički bes. 

Stari jugoslovenski prevodioci su ih nazivali SRĐE ili SRDE, mada, u biti, nisu bile jednako srdljive: ALEKTA ili ALEKTO (grč. Ἀληκτώ) je najgnevnija, jer njeno ime znači "neprestano besna", a zadužena je za kažnjavanje ljudske agresije usmerene ka drugima. Zli jezici su, doduše, govorili da ona sama pravi kavge i porodične drame kako bi imala što više posla, a Vergilije je u "Enejidi" otvoreno optužuje za propast Troje. Zanimljivo je da je i Dostojevski spominje u svojim delima, a najčešće se, ipak, šunja po ukrštenicama, kao najpopularnija članica trija. Njena sestra MEGERA (grč. Μέγαιρα), "ljubomorna osvetnica", najpre navodi nesrećnike na zločine iz ljubomore i zavisti, a onda ih kažnjava zbog toga, dok TISIFONA (grč. Τισιφόνη), koja je po Vergiliju portirka Tartara odevena u krvavu toaletu, progoni ubice, pa je od njene ruke najviše propatio OREST, kada je u želji da osveti oca Agamemnona ubio majku Klitemnestru.

Alastor
Kao otac zlih sestara spominje se bog večitog mraka EREB ili EREBOS (grč.  Έρεβος, lat. Erebus/Scotus), dok im je majka neizvesna: Sofokle tvrdi da je to boginja zemlje GEA ili GEJA (grč. Γαῖα), a Eshil smatra da je takve gnusobe mogla da rodi samo boginja noći NIKTA ili NIKS (grč. Νύξ), čije je alternativno ime na našoj Vikipediji NJUKTA (mada nije baš najjasnije otkud NJ u grčkom jeziku). Zapravo, Erinije su po Hesiodu rođene kada je krv kastriranog boga neba URANA (grč. Οὐρανός) oplodila Geu, a sa njima su na svet došle i prve nimfe, zaštitnice jasenovog drveta MELIJE ili MELIJADE (grč. Μελίαι) i GIGANTI, ratoborni divovi koji su se zdušno zalagali za smenu vlasti na Olimpu. Ipak, za nas je značajniji demon koji je asistirao Erinijama u osvetničkih pohodima, a čije je ime takođe neizbežno u svim enigmatskim izdanjima: ALASTOR (grč. Ἀλάστωρ). Najviše je, izgleda, voleo da se sveti porodicama zločinaca, pa je poznat kao progonitelj Orestove familije ATRIDI ili ATREIDI. 

Nemeza
Katkad se poistovećuje sa Erinijama, a redovno se povezuje sa njima i PENA ili PENE (grč. Ποινή), personifikacija krvne osvete, žensko čudovište koje po savetu boginje kazne PRAKSIDIKE (grč. Πραξιδίκη) sprovodi odmazdu nad ubicama. Pored nje, rešavačima je dobro poznata i NEMEZA, NEMEZIS ili NEMESIDA (grč. Νέμεσις), koja se za razliku od svih spomenutih koleginica, sveti i kažnjava sa merom i po zasluzi, poštujući elementarne pedagoške principe. U stopu je prati boginja stida i skromnosti EDOS (grč. Αἰδώς), i zajedno paze da se neko ne ogreši o boginju božanske pravde po imenu TEMIDA ili TEMIS (grč. Θέμις). Temida je, inače, Zevsova omiljena konkubina, i izrodila mu je 6 kćeri: 3 boginje sudbine - MOJRE (grč. Μοῖραι) i 3 boginje reda i zakona, poznate kao HORE (grč. Ωραι). Hora u grčkoj mitologiji ima mnogo više, jer se tim imenom označavaju zaštitnice sati i godišnjih doba, ali su Temidine kćeri samo boginja mira IRENA (grč. Εἰρήνη), EUNOMIJA (grč. Εὐνομία), čiji je delokrug mir, i DIKA ili DIKE (grč. Δίκη), otelotvorenje zemaljske pravde i jedina sestra koja je imala čast da zajedno sa majkom pomaže Zevsu pri rešavanju moralnih dilema. Njen opozit je Niktina kći ADIKIJA (Ἀδικία.), oličenje nepravde, čije su najbliže saradnice DISNOMIJA (grč. Δυσνομία), boginja bezakonja, i naša stara, po nesreći čuvena, poznanica ATA ili ATE (grč. Άτη). Ponegde se kao sedma ćerka nevenčanog para spominje i ASTREA ili ASTREJA (grč. Ἀστραῖα), boginja pravde okupirana nevinošću, koja se posle razočaranja u ljudski rod voznela na nebesa i nastanila u sazvežđu Devica.

27. 7. 2014.

Sve naše Ane

Film "Ana Karenjina" '35
Jedan od najčitanijih romana svih vremena, ANA KARENJINA Lava Tolstoja, u ukrštenim rečima uživa ogromnu popularnost, i jedino mu Ararat Lajoša Zilahija i Lolita Vladimira Nabokova mogu konkurisati u takmičenju za najfrekventniji književni pojam u našoj enigmatici. Istina, reč je o kapitalnim delima koja svaki čovek koji drži do opšte kulture treba da pročita tokom života, ali ako rešavači misle da enigmatski autori upornim ponavljanjem ovih naslova pokušavaju da ih prosvete i velikodušno im trasiraju pravac intelektualnog razvoja, grdno se varaju. Zapravo, ovi naslovi su kao izmišljeni za ukrštanje, pa se katkad i sami pojavljuju pri sastavljanju, a autor im najčešće samo pomaže da se udobno smeste. Nesastavljači to teško mogu da zamisle, ali svako ko ima izvestan staž u kombinovanju može da posvedoči kako se, na primer, Ana Karenjina u mnogim situacijama prosto nameće kao neizbežna i nezamenljiva.

Ovde ću govoriti o jednom čestom i enigmatski značajnom nizu slova kojim svakodnevno "prizivamo" tragičnu Tolstojevu junakinju, ali i štitimo neke stvarne ličnosti od zuba vremena. Reč je, jašta, o nizu ANAKAR. Kada sastavljaču iskrsne ovaj nedovršen pojam u belini ili negde drugde, on najčešće koristi jednu od tri opcije, u zavisnosti od dimenzija mreže: Ana Karenjima, Ana Karina ili Ana Karić. Ako se složimo da je Karenjina dovoljno popularna da nijedno enigmatsko pominjanje ne može biti suvišno, ostaje pitanje da li su gospođa Karina i njena koleginica Karić baš toliko slavne da bi bile više nego prisutne u našim radovima. 

Ana Karina
ANA KARINA ima impresivnu karijeru. Čim se udala za Godara, postala je glavna francuska vedeta, pa je tokom šezdesetih bila jedna od najpoznatijih i najperspektivnijih evropskih glumica. Igrala je u filmovima "Žena je žena", "Živeti svoj život" i "Alfavil", i mada je kasnije dobijala sve beznačajnije uloge, ostala je poznata kao ikona Novog talasa i Godarova muza. Već je osamdesetih u Francuskoj bila ono što je kod nas Jelena Žigon - bivša zvezda i bivša lepotica, ali to nije naročito važno za enigmatiku. Zanimljivo je da je, kao i Asta Nilsen, Dankinja, ali je u domovini snimila samo jedan kratki film, pod imenom Hane Blarke. Njeno pravo ime je Hane ili HANA KARIN BAJER (izv. Hanne Karin Bayer), a pošto su je u Francuskoj najpre zvali An Karen, malo je modifikovala grafiju i nastao je čuveni pseudonim. 

Ana Karić
Istovremeno sa Karinom, u Jugoslaviji se proslavila riječka filmska, pozorišna i televizijska glumica ANA KARIĆ. I ona je najveće uspehe postigla tokom šezdesetih i sedamdesetih, ali je godinama bilo teško pronaći neki iole poznat naslov, kako bi rešavač dobio sugestiju (eventualno "Radopolje", iako je tu imala epizodnu ulogu). Međutim, pošto je gospođa još uvek živa i zdrava, te vrlo aktivna u svojoj domovini, prošle godine je zaigrala u seriji "Na terapiji", pa je na neki način pomogla enigmatama da osveže uobičajeni opis. U srpskim ukrštenicama se najčešće pominje kao "starija hrvatska glumica", a oni koji ne vole staramajke isti pojam mogu da opišu i kao "naša bivša misica i manekenka". Naime, jedna od mlađih pripadnica familije Karić je 1998. ponela titulu prve pratilje na izboru za "Mis Jugoslavije", a naredne godine nas je predstavljala i na nekakvom takmičenju za "Mis univerzuma".

Van Dajk: Ana Kar
Eto, ipak se može zaključiti da postoje dobra opravdanja za često svraćanje Karine i Karićke u ukrštene reči, ali nije na odmet navesti i neke mogućnosti za proširenje lanca ANAKAR. Ako zamislimo situaciju u kojoj enigmata ne može baš ništa da doda, niti da pretvori niz u Anabar, ataker, Enikar ili nešto slično - čini se da mora da se odrekne kombinacije... Međutim, gle čuda, šestoslov ANA KAR nije baš sasvim za odbacivanje! Nekada davno, u XVII veku, u Engleskoj je živela kontesa po imenu Anne Carr. Neko bi rekao: pa šta? Po čemu bi jedna pripadnica visokog društva bez zanimanja mogla da bude poznata posle 300 i kusur godina? Evo odgovora: gospođa je, izgleda, volela da se slika, pa je angažovala čuvenog Antonisa Van Dajka da joj uradi portret, i pošto joj se, jelte, dopalo kako je ispala na tom platnu, platila je i reprizu... Tako zahvaljujući samoljubivosti jedne buržujke, danas u slučaju nužde ovaj pojam možemo opisati kao "Van Dajkova slika, portret" (da ne bude zabune, ovo Anne možemo preneti kao ANA, a ne kao EN, po analogiji sa Anom Bolen).

Ana Kara (mecosopran)
Ukoliko pak autor jedino ima mogućnost da lanac proširi za jedno polje udesno tj. naniže, valjalo bi pronaći neku Anu čije je prezime Kara, Kare, Kari i sl. Verovali ili ne, postoji i takva! Nije baš najpoznatija, ali ne može baš sve da bude potaman: jedna ruska operska pevačica (čiju biografiju možete pročitati OVDE) odabrala je pseudonim ANA KARA. Ako nekome treba osmica, ili, s oproštenjem, ne može da uglavi Karinu u lik, ne treba očajavati: tu je slavna ANA-KARIN KAMERLING (izv. Anna-Karin Kammerling), švedska plivačka rekorderka. Ne paše I? Stiže rešenje: izvolite izabrati samoglasnik, na meniju su: ANA KARAM (izv. Ana Caram), brazilska pevačica, ANA KAREN (izv. Anna Karen), engleska glumica i ANA KAROL (izv. Anna Ella Carroll), američka državnica i Linkolnova savetnica, a ukoliko vam se bolje uklapa suglasnik, može da posluži i ANA KARLA KEGEL (izv. Ana Karla Kegel), meksička glumica. Ako vam ipak treba devetka, a prezirete Karinu, bez problema možete staviti E umesto I, i dobiti ANA KARENA (izv. Anna Carena), ime i prezime nekada popularne italijanske glumice, poznate po sjajnoj ulozi u De Sikinom filmu "Čudo u Milanu".

Ana Karolina Reston
Sastavljaču, dabome, može zatrebati i desetka. Kakva je tu ponuda? Pa, mršava, ali ne i za bacanje: ANA KARASKO (izv. Anna Carrasco), najuspešnija i najpoznatija španska motociklistkinja i ANA KARLSON (izv. Anna Carlsson), nemačka glumica (isto se transkribuje i Anna Karlsson, švedska olimpijska kanuistkinja). Hoćemo li da pustimo Karenjinu da se malo odmori? Imamo dve dobre jedanaestice na raspolaganju: ANA KAREJEVA (izv. Анна Кареева), ruska rukometašica, bivša reprezentativka i ANA KAROLINA RESTON (izv. Ana Carolina Reston), brazilska manekenka koja je postala planetarni superstar tek posle smrti 2006. godine, pošto se ispostavilo da je umrla od anoreksije. Uzgred, nemoguće je ne zapaziti upotrebljivost njenog prezimena, pa se može reći da pokojna lepotica ima dobre šanse da postane nova enigmatska zvezda.

Lana Karaklajić
Uzgred, spomenuću i neke ličnosti koje autor može stvoriti ukoliko proširi lanac ANAKAR u oba pravca: iz Grčke nam maše svojim koščatim ručicama NANA KARAĐANI (izv. Nana Karagianni), bivša manekenka i voditeljka, koja je u žižu javnosti dospela kad se pretvorila u anoreksičnu nakazu (još je živa, da ne brinete); tu su još dva izdanka dinastije Karić: pevačica bez hita i članica bivšeg dueta D&D, DANA KARIĆ i njena sestra od nečega, blogerka i političarka, GORDANA KARIĆ; najzad, ima i poznatih glumica: MIRJANA KARANOVIĆ, TIJANA KARAIČIĆ i mlada LANA KARAKLAJIĆ, ćerka Tanje Bošković.

Mutave dive

Ita Rina je, kao naše gore list, verovatno najistaknutija predstavnica jedne davno prohujale filmske epohe u ukrštenim rečima, ali zasigurno nije jedina. U stvari, postoji još nekoliko njenih koleginica, velikih zvezda nemog i ranog zvučnog filma, čija se imena i prezimena svakodnevno viđaju u našim enigmatskim radovima. Autori često ne znaju ništa o tim damama jer su te pojmove ukrali od starijih kolega, a rešavači ih upisuju po automatizmu, i malo ko bi u onom zamišljenom televizijskom kvizu umeo da nabroji ikone sedme umetnosti iz dvadesetih i tridesetih, iako su mu de fakto poznate. Kao što sam već rekao, znanje stečeno rešavanjem ukrštenica je uglavnom fragmentarno i nesistematizovano, a samim tim i neupotrebljivo, pa činjenica da skoro svako bez razmišljanja piše ASTA kada naiđe na opis "ime starije glumice Nilsen", ne znači da se išta zna o njoj.

Fascinantno je da su najveći starovi (kako su filmske zvezde nazivane u predratnom periodu) imali i enigmatski najpodesnija imena, pa su u ukrštene reči uskakali brže i lakše od nekih drugih poznatih ličnosti. Doduše, nekome bi se moglo učiniti da ovakav rezon zamenjuje redosled uzroka i posledice tj. mogao bi primetiti da su popularne face sa bioskopskog platna upravo i dospevale u ukrštenice na račun realne popularnosti, ali je vreme pokazalo da su mnoge od njih jednostavno nezamenljive, jer se ni posle skoro 100 godina nisu pojavili bolji i aktuelniji opisi za vrlo učestale troslovne, četvoroslovne i duže reči. 

Asta Nilsen
Pomenuta ASTA NILSEN (izv. Asta Nielsen), danska glumica koja se poslednji put pojavila na velikom ekranu pre 82 godine, verovatno nije ni slutila da će postati najpopularnija filmska umetnica svih vremena, posmatrano kroz rešetke ukrštenih reči. Naime, njeno ime se svakodnevno može sresti u ukrštenicama svih mogućih naroda, a malo koja njena savremenica je bila te sreće. Međutim, Asta ni u svoje vreme nije bila samo jedna od poznatih, već vodeća diva ranog evropskog filma. Čak se može reći da je bila prva filmska zvezda Starog kontinenta, a to je sasvim dobro opravdanje za dalje enigmatsko eksploatisanje.  

Ana Sten
ANA STEN (izv. Анна Стен) možda nije bila prva ni u čemu, možda nije ni zadužila kinematografiju bogzna kakvim kreacijama, ali je neosporno u našoj enigmatici slavna bezmalo koliko i njena literarna imenjakinja (i zemljakinja) Karenjina. Ona je, dakle, najpoznatija Ruskinja iz ere nemog filma, najpre evropska, a zatim i američka vedeta (prvi američki film koji je snimila je "Nana", po romanu Emila Zole), a iako su producenti imali velika očekivanja od nje, nikada nije dostigla popularnost GRETE GARBO. Posle rata je doživela sudbinu Ite Rine, pa je skoro sasvim zaboravljena, ali joj je ST grupa obezbedila neprolaznu slavu u našim ukrštenicama. 

Meri Astor
MERI ASTOR (izv. Mary Astor) je svojevremeno bila tinejdž-star nemog filma, a zamalo je ostala bez posla kada su producenti procenili da nije dovoljno talentovana za zvučne filmove. Kasnije je, valjda iz inata, dogurala i do Oskara, i tako postala jedna od retkih mutavih diva koja je uspela da se dočepa prestižne nagrade. Ruku na srce, u našoj enigmatici bi bila zvezda prvog reda i bez te pozlaćene statuete, pošto se ni posle 90 godina nije pojavila značajnija osoba sa prezimenom Astor (uzgred, neko vreme sam pušio crni "Astor", ali je diskutabilno da li su opisi poput "marka cigareta" poželjni u enigmatici).


Beti Eman
Izgleda da je BETI EMAN (izv. Betty Amann), američka glumica nemačkog porekla, ipak bila samo starleta, ali se pojavila u nekoliko kultnih filmova, uključujući Hičkokovu dramu "Bogati i čudni" ('31). Karijeru je završila 12 godina nakon toga, i možebiti da su je odavno svi zaboravili - sem nas koji od rešavača svako malo tražimo njeno prezime. Ispravnija transkripcija bi glasila Aman, ali se podrazumeva da nema ni smisla, ni potrebe intervenisati posle 70 godina. 

Lilijan Giš
LILIJAN GIŠ (izv. Lillian Gish), jedna od najpoznatijih američkih glumica XX veka, imala je filmsku karijeru dugu 75 godina! Time se ne može pohvaliti čak ni naša Mira Stupica, koja ima staž od jedva 6 decenija, i zato prilikom opisivanja nezaobilaznog troslova GIŠ nije neophodno navoditi da je reč o divi nemog filma. Lilijan jeste bila prva velika zvezda kompanije "Bajograf", ali je imala uspeha i u tonskim filmovima, pa se povukla tek kad je sasvim okljakavila (poslednji ulogu je odigrala u 93. godini, u filmu "Avgustovski kitovi" '87, a partnerka joj je bila nešto mlađa Beti  Dejvis). 
Evelin Prir

U istinske zvezde nemog filma koje i danas sijaju u našim ukrštenicima spadaju i  LORETA JANG, MIRNA LOJ, NORMA ŠIRER, KLARA BOU... Neke su, bogami, i zapostavljene, mada ispunjavaju oba uslova - em su svojevremeno žarile i palile diljem planete, em imaju neodoljiva imena i prezimena: TEDA BARA, ALIS TERI, NITA NALDI, RENE ADORE, LILI DAMITA, OLIV TOMAS, MEJ MARI, LOIS (da, Lois!) VILSON, LILA LI, DŽIN AKER, GVEN LI, GRETA NISEN, SALI O'NIL, BILI DAV, MEJBL NORMAND, LITA GREJ... Recimo, treću glavnu ulogu u čuvenom filmu "Ninočka" odigrala je INA KLER, a bila je sasvim dovoljno slavna da bismo je bar ponekad spomenuli u mrežastim zagonetkama; LENOR ULRIK, koja je ime dobila po čuvenoj Poovoj junakinji, a iz prezimena izbacila H kako je ne bi zvali Ulrih, zaslužuje malo više pažnje; konačno, ako vam jednog dana dosade erir, Trir i Grir Garson, setite se da je prva afroamerička filmska zvezda (ili politički nekorektno: prva crna diva) bila EVELIN PRIR (izv. Evelyn Preer).

26. 7. 2014.

Tvrd je orah voćka čudnovata...

Kao pasionirani tragač za enigmatskim nonsensima, sa posebnom radošću predstavljam bisere iz daleke prošlosti, koji su decenijama bili zatrpani debelim slojem zaborava. Petparački enigmatski listovi iz minulog stoleća su prepuni nesuvislih umotvorina, a neke od tih kreacija su toliko upečatljive i originalne da bi bila prava šteta ne citirati ih. Poseban doprinos "enigmatskoj umetnosti" su decenijama davali autori koji nisu bili bogzna kako nadareni, ali su mukotrpnim radom ili nečim drugim uspevali da sebi obezbede počasno mesto u ekipi poznatih i priznatih enigmata. Takvi majstori i velemajstori su vremenom postajali sve produktivniji, ali i sve gori, i zato je danas veoma zabavno analizirati njihove zrele radove, pogotovo one koji su nastali s nekom posebnom namerom i namenom. Iz tih radova umesto znanja i iskustva po pravilu isijavaju tužna nedoučenost i urnebesna praznina.

Sastaviti jednu prosečnu ukrštenicu, može se reći, nije teško. To je ponajviše funkcija rutine, i svaki prosek pre ili kasnije može da stigne do tog nivoa. Doduše, danas je pomalo deplasirano govoriti o tome, jer se do pomenutog nivoa može stići i bez putovanja, što znači da "autor" jednog prosečnog, običnog rada može biti i neko ko se u ukrštene reči razume kao Marica u krivi kolac, ali u doba prevlasti autorske enigmatike, ukrštenica je na neki način bila slika i prilika svog tvorca. Natprosečni su najčešće imali natprosečan učinak, ispodprosečni su zaostajali, mediokriteti su bili glavni... i svi su u proseku bili prosečno kvalitetni i prosečno uspešni. Do problema je, izgleda, dolazilo samo kada bi ovi drugi pokušali da budu kao ovi treći, a kada bi treći zapeli da budu kao ovi prvi.... Tada bi i drugi i treći postajali smešni (ali, na sreću, mudre kompjuteraške glave spasiše obe grupe ponižavanja). 

Elem, moglo bi se zaključiti da tešku ukrštenicu može napraviti baš svako. Dovoljno je da zauzme neprijateljski stav prema zamišljenom rešavaču, i ma kojoj grupi pripadao, lako može pokazati dominaciju. Međutim, to ničemu ne služi (a može biti i štetno), pa danas u enigmatskim časopisima nema glavolomki. Nekada su objavljivane uz posebne oznake (u prvim brojevima "Mozaika" su označavane zvezdicama), a listom su sadržale nepoznate geografske pojmove i čudna imena. Najveća mana im je što su bile manje ili više (češće: mnogo više) nerešive. Čini se da je kod nas pojam "glavolomka" vrlo bukvalno shvaćen, pa su se vešti i nevešti autori utrkivali da naprave što nerešiviju kombinaciju, da je opišu što zamršenije i besmislenije, te da je tako udešenu serviraju onima koji su siti karatavana i Levijatana, i očekuju od enigmatskih listova da podrže i njihove afinitete. Ljubitelji "tvrđih oraha" su umesto toga uglavnom dobijali nakaradne zagonetke, a kao vrlo ilustrativan slučaj izdvajam izdanje "Blica" od pre 10 ili 15 godina ("Blic zabava"), gde je glavolomka izlazila redovno, ali je njen sadržaj iz broja u broj sve brutalnije vređao inteligenciju normalnog čoveka.

Glavolomka, da se razumemo, ne sme biti nerešiva. To bi, po logici stvari, trebalo da bude zagonetka koju može da odgonetne samo manji deo rešavačke publike, i to onaj koji je prevazišao srednji nivo težine. Da bi takav rad bio prilagođen ciljnoj grupi, neophodno je da i autor ima nekakve nivoe, ili da bar zna šta ide posle proseka (i šta to podrazumeva). Međutim, glavolomke su obično pravili oni koji su bili "iz jednog komada", pa su redovno promašivali temu i skrnavili smisao zadatka.

U "Eureci" br. 767 (20. IV 1988.) publikumu željnom zabave i znanja ponuđena je "teška klasična ukrštenica". Naslov obećava lud provod, ali potpis budi sumnju, jer je DE-KA po svoj prilici pseudonim Dušana Kosa, jednog od najpoznatijih hiperproduktivnih fušera. Ako pokušate da rekonstruišete ovu usiljenu konstrukciju, shvatićete da je to toliko nehuman i nejestiv bućkuriš, da je i "teško" preblaga reč. Adekvatniji naslov bi bio "nerešiva, a pride i glupa ukrštenica", ali je ipak predstavljam kao školski primer loše realizovane glavolomke. Pošto je teško pronaći neki dobar sastav tog tipa, pokušao sam da materijalizujem svoju zamisao o trećem nivou težine, pa ispod "Eurekinog" antologijskog dela možete videti moju repliku.


25. 7. 2014.

Ita Rina: filmska kometa i enigmatska legenda

Ita Rina
Prosečan rešavač ukrštenih reči verovatno ni sam nije svestan svoje prednosti u odnosu na obične smrtnike: on kroz igru, bez po muke, očas nauči ono što oni nikada neće znati, pa u svako doba može da se seti kako se zove najsjajnija zvezda u sazvežđu Orla, štap boga Dionisa ili polumajmun sa Madagaskara. Nažalost, edukativna moć ukrštenica se završava na pukom nominalnom nivou, što znači da su ta spontano stečena saznanja najčešće bez konotacije i uvida u sistem, te se može reći da su, sama po sebi, beskorisna. Zamislite jednog pasioniranog rešavača koji u nekom televizijskom kvizu dobije pitanje o ITI RINI. Istina je da nema živog konzumenta enigmatike koji ne zna za nju, ali prosečan rešavač, recimo, uopšte ne može da je prepozna na fotografiji; ne zna da li je igrala u zvučnim, ili samo u nemim ostvarenjima; ne zna koji je njen poslednji predratni, a koji jedini posleratni film... Ukratko, rešavač ne zna skoro ništa o Iti Rini, iako bar nekoliko puta nedeljno upiše taj pseudonim u prazne kvadratiće. 

O ovoj davno upokojenoj gospođi (1907 - 1979) se, ruku na srce, dosta često piše. Samo se na internetu može pronaći dvadesetak opširnih novinskih članaka, i nijedan autor nije propustio da je nazove "najpoznatijom glumicom iz ukrštenih reči". To je verovatno najbolji i najtačniji opis, jer da nema ukrštenica, a i da je nemačke filmadžije nisu naterale da se odrekne prezimena Kravanja, danas bi bila poznata koliko i npr. Milka Grgurova ili Marija Jelenska, tj. skoro niko ne bi znao za nju. Ali, eto, pod pritiskom režisera je raspolutila svoje ime ITALINA, zamenila meko i nežno L reskim i violentnim R, pa je na našem nebu nastavila da sija i kada se njena zvezda sasvim ugasila. Ita Rina je, dakle, postala maskota ukrštenih reči i tu se više ništa ne može.

Ovaj pilotski post o enigmatskim pojmovima iz sedme umetnosti sam jednostavno morao da posvetim njoj, iako bih radije pisao o nekoj značajnijoj umetnici, poput dvostruke oskarovke Luiz Rajner, koja je trenutno najstarija živa glumica na svetu (ako je ne pokosi grip ili jači nazeb, u januaru će napuniti 105 godina). Međutim, nemam alibi za ignorisanje večne enigmatske slave za koju se izborila "prva dama ukrštenice", a pošto sam se u "Vesniku Nove Zagonetke" već bavio njenim slučajem, citiraću momente koji se tiču uobičajenog nepreciznog opisa.
 

(...) Sve bi bilo u redu kada po sredi ne bi postojala jedna velika zabluda: niti je Ita Rina naša, niti prva glumica. Snimala je ona i u Nemačkoj, i u Češkoj, ali nije ni nemačka, ni češka glumica. 1931. godine se je pokrstila u ruskoj pravoslavnoj crkvi (otuda rusko ime Tamara), no niko je ne smatra ruskom glumicom. Nije ni crnogorska, mada je neko vreme živela u Budvi i radila kao savetnik u „Lovćen filmu“. Ako se složimo da je njena daleko slavnija koleginica Greta Garbo švedska glumica, onda Ita može biti samo slovenačka, s obzirom na to da je poreklom Slovenka koja je do punoletstva živela u Sloveniji, i koja se proslavila pre preseljenja u Beograd. Od udaje do početka rata je igrala u nekoliko koprodukcija, a jedini film koji je kasnije snimila je bio „Rat“ Veljka Bulajića, prva i poslednja jugoslovenska produkcija u kojoj je imala kakvu – takvu ulogu.  

Ita u filmu "Erotikon" (1929)
Drugi deo uobičajenog enigmatskog opisa je još proizvoljniji, pošto ovu nekadašnju filmsku zvezdu proglašava (našom) prvom glumicom! Može biti da je lepa Ida bila prva devojka sa naših prostora koja je zablistala na evropskom filmskom platnu, ali treba znati da je bilo mnogo naših žena koje su se vrlo uspešno bavile glumom davno pre njenog rođenja. Bilo ih je i na filmu, što znači da je i opis „naša prva filmska glumica“ jednako pogrešan.

Ita Rina je prvu ulogu dobila 1927. godine u nemačkom fimu „Šta deca kriju od roditelja“, a u Kraljevini Jugoslaviji je dotle snimljeno više od deset filmova, u kojima su igrale najpopularnije domaće glumice toga doba. Štaviše, prvi srpski, ali i balkanski, film je nastao još 1911. godine („Karađorđe“), a glavnu žensku ulogu (Karađorđevu ženu Jelenu) tumačila je čuvena pozorišna glumica Teodora Toda Arsenović, udata Boberić. Majku srpskog vožda je igrala Vukosava Jurković, a pored njih, u filmu su se pojavile Mileva Bošnjaković i Persa Pavlović.  

Kinematografija je u predratnoj Jugoslaviji bila više nego skromna, ali ni u kom slučaju zanemarljiva, pa je, stoga, Italina Kravanja onoliko „prva glumica“ koliko je i „Slavica“ (1947) naš prvi film (što se takođe može sresti u ukrštenim rečima). Prenebregavanje čitave epohe u korist jezgrovitog i uvreženog enigmatskog opisa je, pre svega, nepravedno prema našoj kulturnoj baštini, a onda i prema umetnicima koji su stvarali u međuratnom periodu. Zato treba što pre potražiti novu zgodnu definiciju za pojam ITA RINA. 
 Neki od mogućih opisa su: „prva slovenačka filmska zvezda“, „nekadašnja filmska glumica slovenačkog porekla“, „prva jugoslovenska filmska diva“, u zavisnosti od raspoloživog prostora. Ako enigmate ipak ne žele da se odreknu onog ustaljenog, telegrafskog i potpuno netačnog opisa, najmanje što mogu je da ga malo modifikuju: „naša“ u krajnjem slučaju može da ostane, budući da smo mi „prvi naslednici“ svih, pa i te Jugoslavije koja je iznedrila Itu Rinu,  ali „prva glumica“ ni kad bismo se šalili. „Prva filmska diva“ mnogo više odgovara istini.
Ita u filmu "Rat" (1960)
Dakle, tada nisam opširno govorio o njenoj karijeri, a tu se, u stvari, i nema mnogo šta reći. Navodno je početkom tridesetih odbila ponudu iz Holivuda i odlučila da se uda, umesto da postane svetska diva. U pozorištu nikada nije igrala. Od 18 filmova koje je snimila, osim naivnog erotskog spektakla "Erotikon" i klasika "Tonka zvana vešala" (nem. Die Galgentoni, fr. Tonischka, češ. Tonka Šibenice) nijedan nije ostavio veći trag u svetskoj kinematografiji, a interesantno je da su od svih naslova upravo ta dva enigmatski najupotrebljivija. Možda spisku treba dodati i njen poslednji evropski (i poslednji predratni) film "Centrala Rio" (1939), a tri zvučne koprodukcije u kojima je pre toga igrala su pre imale za cilj predstavljanje lepota naše zemlje, nego postizanje nekakvog umetničkog dometa. Posle rata se nisu otimali o nju, pa je tek 1960. godine dobila ulogu u spomenutom naučno-fantastičnom filmu "Rat" (od poznatih savremenika, igrali su Janez Vrhovec, Olivera Marković i Bata Živojinović), i to je bio kraj njene karijere. Sve u svemu, diskutabilno je da li se radi o istinskoj divi ili  ipak o gologuzoj sezonskoj atrakciji, ali definitivno ne postoji nijedna bivša ili aktuelna filmska zvezda u galaksiji koja se može porediti sa njom po popularnosti u našoj enigmatici.
Za kraj sam ostavio jedan raritet: skandinavku koju sam napravio 2000. godine, izražavajući na taj način radost zbog saznanja kako je izgledala "naša prva glumica". Naime, u "Politici Ekspres" je objavljen članak o njoj (valjda su u Jugoslovenskoj kinoteci tih dana prikazivani neki predratni filmovi), i prvi put u životu sam video njenu sliku! U to vreme nije bilo interneta, takve informacije su bile teško dostupne, i sećam se da sam je dugo zamišljao kao Polu Negri. Mislim da je malo ranije u "Beokvizu" objavljena njena kratka biografija (pisalo je da se zvala Italina-Ida Rozalija Kravanja, ali kasnije nisam potvrdio ovo drugo ime) i ne mogu da opišem koliko sam bio srećan kada sam nabasao na novinski napis sa fotografijom. U to vreme je u "Politici Ekspres" izlazio enigmatski podlistak koji je, mislim, pripremalo UE "Vuk Karadžić", i izabrao sam taj format za tematsku obradu (možda sam planirao da im to pošaljem), izrezao sliku i napravio skandinavku sa skoro svim poznatim podacima: pravoslavnim imenom i prezimenom, pseudonimom i naslovima filmova. Sastav je skroman, mestimično traljav, a prvi rešavač je bila moja profesorka francuskog, koja mi je, uzgred, skrenula pažnju da je NONSENS latinizam, a ne galicizam.


24. 7. 2014.

Naš Ivo

Zvanično najveći književnik sa naših prostora, jedini nobelovac čije prezime ima završno "ić", ali i jedini kojeg i Hrvati i Srbi i Bosanci s pravom mogu zvati "naš pisac" (po rođenju bosanski Hrvat, po opredeljenju, jašta, Srbin), vrlo je rado viđen gost u ukrštenim rečima. U stvari, kad se uzme u obzir učestalost pojmova iz njegovog književnog opusa, pa se tome doda dvoslov koji redovno opisujemo njegovim inicijalima, i sve to začini činjenicom da u istoriji čovečanstva nije postojao nijedan Ivo koji se po prisustvu u našim zagonetkama može meriti sa njim, izgleda da je Andrić enigmatski popularniji i od svoje ljupke savremenice Ite Rine.

Iako nikada nisam bio veliki ljubitelj tzv. muških domaćih pisaca kao što su Ćosić, Pavić ili Andrić tj. iako mom ukusu više odgovaraju neki androgini umovi, poput Selimovića i Crnjanskog, priznajem da je Andrić i u mojim sastavima zastupljeniji nego svi ostali slavni književnici zajedno. Govoreći o Stankoviću, primetio sam da su naslovi nekih njegovih dela kao stvoreni za ukrštanje, a stiče se utisak da je i Andrić krštavao svoje junake baš po meri enigmata.

Zamislite, molim vas, kakva bi to tragedija bila kada ne bi postojala pripovetka ANIKINA VREMENA! Doduše, bili bismo na istom gubitku i kada se glavna junakinja ne bi zvala ANIKA, nego npr. Koviljka, Dušanka, Radojka ... Kome još trebaju Koviljkina, Dušankina ili Radojkina vremena?! Ali, eto, naš Ivica je svoju radodajku nazvao baš kao da je pitao enigmate koje im ime najviše paše, darujući nam tako jednu nezamenljivu četrnaesticu, i konkretan opis za zgodno petoslovno žensko ime. Uzgred, u "Enigmi" se pre pedesetak godina često mogao sresti opis "ime švedske glumice Tretov", ali je izgleda to bila nekakva starleta koja je brzo odigrala svoje i vratila štafetu vanvremenskoj Andrićevoj heroini. 

Jedna simpatična balerina, koja je, bez uvrede, obična ovca, danas je slavnija od Ane Roje, Mari Alar, Mod Alan, Ane Pavlove, Ljudmile Čerine, pa i Aje Pavić. Njeno ime je ASKA, i uopšte ne znam kako bismo opisivali taj frekventni četvoroslov da je pisac svoju dlakavu igračicu nazvao nekako drugačije. Istina, rok pevačica Snežana Mišković je nekada davno bila liderka ženskog pop-trija "Aska", koji se katkad pominje pod neformalnim i neispravnim imenom "Aske", no ta grupa (koja nas je ni kriva, ni dužna predstavljala na Evroviziji '82) dobila je ime upravo po Andrićevoj junakinji. Elem, pomenuta balerina ADRIJANA PAVIĆ, udata JUNG, u realnosti nikada nije bila naročito popularna, ne uživa ni bogzna kakvu reputaciju, ali je u ukrštenim rečima tek malo manje slavna od Aske. Nezaobilazni troslov AJA, Pavićkin nadimak, opisujemo na još nekoliko načina ("sveta (tur.)", "dadilja (nem.)", "nadimak Geteove majke", "ime plivačice Terakave"), ali sve ređe spominjemo Askinu majku, koja se upravo tako zove.

Treća enigmatski slavna Andrićeva junakinja je LOTIKA, Jevrejka iz romana "Na Drini ćuprija". U čuvenom delu postoji i nekoliko muških likova čija su imena i te kako upotrebljiva u mrežastim zagonetkama, ali se jedino ĆORKAN, tragična pijandura, izborio za svoje mesto u galeriji popularnih literarnih junaka. Nije zgoreg zapaziti da je ABIDAGA, surovi palir, neopravdano zapostavljen, kao i dva mlada revolucionara: STIKOVIĆ i HERAK. Ni "Prokleta avlija" nije bez upotrebne enigmatske vrednosti: tu su HAIM, FRA-PETAR, FRA-RASTISLAV, ĆAMIL-EFENDIJA i, naravno, LATIFAGA, poznatiji kao KARAĐOZ. 

Nesrećni KMET SIMAN je takođe dobro poznat rešavačima, kao i mahniti usamljenik MUSTAFA MADŽAR i idealizovani delija ALIJA ĐERZELEZ. Nisu se mnogo proslavili, a teoretski bi mogli i: MILE PRELAC (junak pripovetke "Mila i Prelac"), ZEKO (istoimena pripovetka), ALIDEDE ("Smrt u Sinanovoj tekiji"), ALJO ("Priča o vezirovom slonu"), VELI-PAŠA ("Mara milosnica"), ANICA MARKOVIĆ ("Zlostavljanje"), MENTO PAPO ("Bife Titanik"), KATARINA MARANSKA ("Znakovi") itd. Najzad, iako je reč o istorijskoj ličnosti, poturici i otomanskom generalu Mihajlu Latasu, nije sigurno da bi OMER-PAŠA LATAS bio tako prisutan u našoj enigmatici da ga Andrić nije ovekovečio u istoimenom, posthumno objavljenom romanu (koji je, kažu, nedovršen, mada malo koji čitalac ima utisak da tu nešto nedostaje).

23. 7. 2014.

Prva "Politikina" ukrštenica, opet prva, pa još jednom prva

Iako je prošle godine tiho proslavljena osamdesetogodišnjica prve objavljene ukrštenice u "Politici", treba znati da je ova vremešna gospođa starija čitavih godinu dana. Naime, prve ukrštene reči su objavljene u dodatku "Politika za decu" 10. marta 1932. godine i, naravno, bile su namenjene najmlađima. Iako je većina evropskih dnevnih novina kalkirala njujorški "Svet" još krajem dvadesetih (uključujući i uštogljeni londonski "Tajms"), kod nas se još uvek smatralo da su ukrštene reči isključivo zabava za decu, te da im nije mesto u ozbiljnim novinama poput "Politike". 

Klara Balog
Međutim, sa svih strana su stizale informacije o pomami za ukrštenicama, pa se, recimo, pročulo da one u Mađarskoj astronomski podižu tiraže i pravi su mamac za ljubitelje nagradnih igara. Štaviše, čitav svet je 1932. godine pričao o izvesnoj Mađarici Klari Balog, koja se je, da izvinete, obogatila rešavajući i sastavljajući dnevne ukrštenice (vila na Balatonu, limuzina, bunde, gramofoni...), pa je njen slučaj brzinom svetlosti doveo do porasta interesovanja za ovu enigmatsku vrstu. Slučajno ili ne, "Politika" je mesec-dva pre objavljivanja prve dnevne ukrštenice naširoko pisala o tome (uz detaljan popis stečene imovine, od aviona i kamiona, do čarapa, parfema i čokolada). 

U međuvremenu je, dakle, objavljeno pedesetak ukrštenica za decu. Ovde možete pročitati kako je pilotska mrežica 6 x 6 sa 4 crna polja predstavljena mališanima, možete je i rešiti, a tu su i neki retko interesantni likovi iz tog perioda (po svoj prilici, kopirani iz stranih časopisa).


Politika za decu, 10. mart 1932.


Kada je objavljena prva dnevna ukrštenica za odrasle (2. marta 1933.), ova mrežasta zagonetka je izbačena iz "Politike za decu", a obrojčavanje je počelo od 1. Nije postojao standardni lik, već je autor (ili više njih) očigledno za svaki sastav iznova crtao mrežu. U početku je koristio crna polja, onda ih je zamenio tzv. prečkama, a likovi su uglavnom bili simetrični. Pri sastavljanju su korišćena sva raspoloživa jezička sredstva (padeži, glagolski oblici, "ako dodate slovo o - dobićete to i to" itd.), i čini se da ni tada te slovne skalamerije nisu bile naročito rešive. Zanimljivo je da su s vremena na vreme objavljivani i ukršteni slogovi (videti: ovde). 

Prva dnevna ukrštenica u "Politici", 2. mart 1933.


31. decembra 1937. godine objavljena je 1693. dnevna ukrštenica, a onda je iz nepoznatog razloga ukinuta. No, 6. marta 1938. godine je vraćena na staru stranu, ali sa rednim brojem 1 (da li na zahtev čitalaca, ili iz nekog drugog razloga sada nije moguće utvrditi), što znači da su u istoj deceniji, u istom listu tri puta objavljene "prve ukrštene reči".
Politika, 6. mart 1938.