Raro fudbalero

U jednom broju Eureke, u ukrštenici Žarka Pešića, naiđoh na četvoroslov RARE, opisan kao nadimak bivšeg fudbalskog trenera Franje Novaka. Možebiti da je taj pojam dobro poznat starijim enigmatama i da je nekada često i rado korišćen. Međutim, izgleda da je posredi zabuna ili barem lapsus, jer je g. Novak, nekadašnja uzdanica fudbalskih klubova Zrinjski i Velež,  u svoje vreme bio čuven kao RARO (a oblik sa završnim E je po svoj prilici nehajno prepisan iz nekog teksta gde je spomenut u genitivu). 

Nino Rotim na sajtu Hercegovina.info piše: 

Što se zbilo s nekim od nogometaša koji su preživjeli 1945. godinu? Svakako su najzanimljivije okolnosti „transfera" Franje Novaka iz HŠK Zrinjski u FK Velež. Franjo Novak zvani Raro rođen je 1914. godine u Mostaru. Njegov otac Hugo bio je doktor prava, a tu akademsku titulu stekao je na Sveučilištu u Beču. Međutim, Franjo nije nastavio očevim stopama već je od malena pokazivao sklonost prema športu i nogometu. HŠK Zrinjski je bio njegova istinska ljubav, a to su znali cijeniti i ondašnji ljubitelji nogometa. Tim više što je Franjo igrao na poziciji centarfora te je kao vrsni golgeter pogotcima često znao obradovati navijače. Poslije prisilnog gašenja kluba športsku karijeru nastavlja u FK Velež. Posebno su zanimljive okolnosti prelaska nogometaša Franje Novaka iz HŠK Zrinjski u FK Velež. Prije toga treba napomenuti kako je određeni broj navijača Zrinjskog nakon zabrane rada voljenog kluba i iz ljubavi prema nogometu nastavio gledati utakmice drugih mostarskih klubova. Ono malo igrača Zrinjskog što je uspjelo sačuvati „glavu na ramenima" nije bilo pretjerano omiljeno u novom društvu. Slično je bilo i s Franjom Novakom koji je dolaskom nove vlasti 1945. godine odmah pritvoren u zatvor „Ćelovina". Uskoro se na starom igralištu podno Biskupove glavice odigravala utakmica između FK Velež i nekog od sarajevskih klubova. Razočarani slabom igrom domaćih nogometaša veliki broj nazočnih navijača neprestano je skandirao „Raro-Raro". To skandiranje i prizivanje vrsnog nogometaša Zrinjskog Franje Novaka ubrzo je dosadilo narodnom heroju Mehi Trbonji koji također gledao spomenutu utakmicu. Stoga je Trbonja žurno napustio utakmicu i otišao u zatvor Ćelovina kako bi iz tamnice izbavio Franju Novaka. Njega je doslovce iz zatvorske ćelije izravno ubacio u kopačke da igra za prvi tim Veleža. Veselju navijača nije bilo kraja. Od tada je Franjo do svog športskog umirovljena igrao za FK Velež te zahvaljujući navijačima ipak spasio i život i nogometnu karijeru.

Kevi

Jovan Nedić piše:

U prvoj skandinavci o misicama postoji pojam KEVI - "mjesto u Banatu, kod Sente". Ne vjerujem da je ijedan "Feniksov" rješavač čuo za to mjesto. Za njega nisam ni ja znao, sve dok ga prije dvije i po godine nisam sreo u jednoj Pupezinovoj ukrštenici iz "Enigme" (broj 422 od 20. VII. 1962).

Za to mjesto nisu znali ni Josip i Ilija, dok ih nisam odveo u to selo kad smo 10. X. 2015. putovali na Enigmatske Dane ludaje u Kikindi.

Prilog o Pupezinovoj ukrštenici sa nesvakidašnjim četvoroslovom OVDE. 

Josip Dubrović i Ilija Ozdanovac

Drnč

Neobična reč DRNČ nastala je u JNA, kao žargonski naziv za nekakvu primitivnu tečnost kojom se čistilo oružje. Radi se o duhovitoj skraćenici, a puni naziv glasi: deterdžentski rastvarač naslaga čađi. Značenje je vremenom evoluiralo, te se reč drnč otcepila od etimologije i postala autentično ime za endemsku JNA papazjaniju iliti bućkuriš koji se spremao od ostataka starih jela, pod parolom: zašto bi ga jele svinje, kad mogu vojnici?!

Nije isključeno da je egzotični četvoroslov već korišćen u enigmatici, a ja sam ga prvi put upotrebio nedavno, pripremajući skandinavku za Subotičke novine. 

Ni iris, ni irit

Iris (Irida)

Jedan od najčešćih četvoroslova u ukrštenim rečima i križaljkama jeste IRIS. Taj fenomen ne treba posebno objašnjavati jer su nam elementarne zakonitosti kombinatorike u okviru azbuke i abecede dobro poznate, a na ovom mestu se nećemo detaljno baviti ni opisima koje naizmenično koristimo: dužica u oku (med.), vrsta cveta, perunika (bot.), i krilata glasnica bogova ili boginja duge u starogrčkoj mitologiji, Irida.

Kada niz IRI ne možemo (ili ne želimo) da završimo slovom S, prema tabeli frekvencije suglasnika, a uz poštovanje tabele enigmatizama, u ukrštenici/križaljci će se najverovatnije pojaviti IRIT (mineral iridijuma i osmijuma) jer T po učestalosti prati drugoplasirano S. U trećem opštepoznatom slučaju, na četvrtu poziciju dospeva srednje učestalo G, te dobijamo IRIG (sremski gradić ispod Fruške gore), i tu se spisak uobičajenih četvoroslova sa šemom IRI_ završava.

No, autorima ponekad nijedna od navedenih opcija nije po meri. S je, kao što rekosmo, na drugom mestu po učestalosti, a prvi tj. najnasrtljiviji suglasnik je N - što znači da se niz IRIN sastavljačima teoretski nameće češće od niza IRIS! Ali, kao za inat, tokom prethodnih decenija nije pronađeno ništa bitno sa tim imenom, te se univerzalni opis nije uvrežio. Zato je IRIN reč koju vešto i nevešto izbegavamo. 

Ajrin Šir

Neki srpski autori su je od sedamdesetih naovamo sporadično koristili sa opisom: ime engleske pevačice Šir (nekom zgodom sam nabasao i na Patrnogićev sastav u kojem je pojam opisan kao glumica Šir). Radi se o nemačko-engleskoj pevačici (ne glumici!) koja je 5-6 puta nastupala na Evroviziji, ali njeno ime se transkribuje drugačije: AJRIN ŠIR (eng. Ireen Sheer). Uz to, malo je verovatno da se bilo koja vlasnica imena Ireen, odakle god poticala, odaziva na Irin. 

Ako po strani ostavimo opskurne toponime, postoji jedan interesantan opis (doduše, ograničeno upotrebljiv): pesma Jovana Ilića! Gosn Ilić tj. Ilijć je na ovom blogu već opevan u postu Najčešće retko prezime, i trebalo bi da je poznat većini prosečnih poznavalaca srpskog jezika i književnosti ako ne likom, onda delom, a ako nije ni delom, onda barem kao otac slavnog Vojislava. Eto, on je 1851. godine napisao pesmu o smrti dobrog ribara Irina (možete je pročitati OVDE). 

Pol Irib

U ukrštenicama se katkad javlja i pojam IRIB, sa opisom: francuski modni dizajner i ilustrator, Pol (fr. Paul Iribe). Svojevremeno, pre II svetskog rata, ovaj Francuz je zaista bio planetarno poznat, i sarađivao je sa eminentnim imenima svoga doba, kao što su Pol Poare (fr. Paul Poiret), Žan Kokto (fr. Jean Cocteau), Sesil Demil (eng. Cecil B. DeMille), a bio je i desna ruka, ljubavnik i zaštitnik slavne Koko Šanel (fr. Coco Chanel). 

Postoji i jedan pojam koji je blizak svim slovenskim narodima, a sasvim je zapostavljen u južnoslovenskoj enigmatici: IRIJ. Ne postoji knjiga o slovenskoj mitologiji u kojoj se Irij ili VIRIJ ne pominje kao svet bogova (i svet mrtvih). Interesantno je da NAV po inerciji opisujemo kao raj u slovenskoj mitologiji, iako uz taj opis upravo prianja Irij - jer je Nav (ili Navi) podzemni svet, tačnije: pakao. Usput, Irij je jedan od svega nekoliko četvoroslova sa završnim - IJ (u enigmatici našeg regiona je najpopularniji Ilij, latinski naziv za Troju, i premda je adaptirani oblik primereniji hrvatskom jeziku, dok bi u srpskom valjalo upotrebiti i nastavak - um, što će reći: ILIJUM, kraća varijanta se jednako koristi u ukrštenicama i križaljkama). 

Irio De Paula

U hrvatskoj enigmatici, tj. u križaljkama se može sresti i IRIA, izvorno ime histarske boginje/božice po funkciji srodne Veneri (puno latinsko ime: Iria Venus), kao i adaptirani oblik sa intervokalnim J - Irija (u srpskoj enigmatici se ne može koristiti četvoroslov). Jedan brazilsko-italijanski gitarista i kompozitor, ne mnogo poznat na našem terenu, ali svakako ne beznačajan u svetu muzike, zove se IRIO De Paula (port. Irio De Paula). Ako vam neizostavno zatreba IRIK, to je jedna od milijardu reka u Rusiji (pritoka reke Baksan). 

I, konačno, od niza IRI se može napraviti i četvoroslovno prezime koje je nosio stari Pavle, pevač Vuka Karadžića. Pavle IRIĆ je, uz Filipa Višnjića, Tešana Podrugovića, Starca Miliju, slepu Živanu, slepu Jecu i slepu Stepaniju, najpoznatiji kazivač narodne poezije iz grupe Vukovih saradnika, iako je zaslužan za samo dve pesme ("Đurđeva Jerina" i "Janko i Sekula").

Lane moje

Bambi

Sve znamo: keruša na svet donosi štene ili kuče, mačka mače, ovca ja(g)nje, koza jare, krava tele, iz kokošjeg jajeta izlazi pile, iz pačjeg pače, iz ćurećeg ćure, lisičji okot je lisičić, medveđi meče... samo nismo baš sigurni kako se zove tek rođeni jelen. Šta je srndać? Košuta? Srna? Ko se tu sa kim pari i kako nastaje LANE? I šta nastaje kad ne nastane lane?

Čak ni enigmate, a kamoli normalni ljudi, nemaju baš precizne odgovore na ova pitanja, iako se navedeni pojmovi svakodnevno sreću u ukrštenicama i križaljkama. Srna se poslovično opisuje kao plaha šumska životinja, a lane kao mladunče košute. Tako je bar bilo više od 8 decenija. No, jedan znanjem potkovani lovac se ne bi složio sa nama, pa bi npr. rešavajući ukrštenicu na poslednjoj strani lista Zov na pitanje mlado košute verovatno dao naizgled čudan odgovor TELE.

Zbrka, zapravo, nije enigmatsko maslo, ali možebiti da smo kontinuiranim korišćenjem uobičajenog opisa doveli u zabludu autore pitanja za TV kvizove, kao i same učesnike (a razumno je pretpostaviti da ni jedni, ni drugi nisu daleko od enigmatike), pa ako smo obe grupe doveli u potpuno istu zabludu - moglo bi se reći da je došlo do podudaranja zabluda. Već nekoliko puta se desilo da takmičar neispravno odgovori na jednostavno pitanje, a da pri tom ni on, ni producent, ni voditelj nemaju pojma da su pogrešili. Zanimljiva je ta situacija (ne samo ovde, već i u životu): kada svi pogrešno misle na isti način - grešaka takoreći nema tj. čini se da svi misle ispravno. A nije baš tako.

Imali smo taj slučaj pre desetak godina u srpskom Milioneru, a onomad (2014) i u hrvatskoj Potjeri, s tim što je u Srbiji greška bila nešto ozbiljnija nego u Hrvatskoj: autor je uz pitanje "kako se zove mladunče košute" dobio 4 ponuđena odgovora, među njima lane i tele, i to u prvoj rundi, pa je bez razmišljanja izabrao ovo prvo - a Ivan Zeljković mu je nakon dramske pauze uputio čestitku. I u Potjeri je takmičarka kao iz topa grunula "lane" i njen odgovor je ekspresno propraćen oduševljenom aklamacijom Tarika Filipovića.

Mladunče košute se, ruku na srce, prema važećem rečniku RMS - a zaista zove lane. Ali... zove se i tele, a to znači da je u Milioneru došlo do nesumnjive greške. Odgovor u Potjeri je, u stvari, bio tačan (jer se u tom kvizu takmičaru ne nude opcije), ali je Ante Gugo u svojoj kolumni uskoro javno ukorio voditelja zbog neznanja. Naime, ustvrdio je da je lane isključivo mladunče srne, a potomak košute isključivo tele. No, da je skoknuo do Hrvatskog jezičnog portala, zatekao bi stanje koje odgovara našim starim ubeđenjima: lane - zool. mlado košute ili srne, a tele - mlado od goveda.

U RMS - u se za tele pod a nudi značenje "mladunče govečeta", a pod b "mladunče košute", ali uz napomenu neob. (neobično iliti nerasprostranjeno). Naveden je primer iz dnevnog lista Politika (1957). Dakle, sin košute i njenog partnera jelena se ipak zove lane, ćerka takođe, a ako biramo stručne, zoološke izraze, naslednika ćemo zvati tele, a naslednicu telica. No, kako se onda zove mladunče srne? I šta je srndać?

U spomenutoj kolumni, Gugo je objasnio da su jelen i SRNJAK (u srpskom običnije SRNDAĆ, zoološki naziv iz Deanovićevog hrvatskosrpsko-talijanskog rječnika: SRNAC), odnosno njihove lepše polovine košuta i srna, dve sasvim različite životinjske vrste. Po međusobnoj sličnosti ih je uporedio sa konjem i magarcem, pa je dodao da su ždr(ij)ebe i pule (magare) slični kao jelensko tele i lane. Generalno, jeleni su krupniji (i do 5 puta!), rogatiji i ratoborniji od srnadaća (a valja primetiti da se vrste zovu jelen i srna, odnosno prva imenica je gramatički muškog roda, a druga ženskog - pa ih ljudi ponekad uparuju u neznanju, iako te dve vrste ne pokazuju uzajamnu sklonost; kako god, pri nabrajanju ne treba reći npr. vuk, lisica, jelen i srndać, već srna).

Uz obzir prema navedenim leksikografskim podacima, u ukrštenicama i križaljama se ipak i ubuduće za lane mogu koristiti opisi "mladunče košute" i "mladunče srne", a tele može biti samo mladunče košute (kao i krave, naravno). Mladunče srne se zove i SRNČE (RMS, primeri: Josip Kosor i Lazar Komarčić), a reč se može naći i na HJP - u. Umesto tele (ili jelensko tele) može se koristiti i JELENČE (na HJP - u = lane, označeno sa jez. knjiž. ekspres.), no u RMS - u deminutiv nema posebno značenje. Koliko je taj rečnik nedovršen i štur (a klepali su ga decenijama, malo u Novom Sadu, pa malo u Zagrebu, pa obrnuto) ilustruje prosta činjenica da svako ko je u detinjstvu čitao bajku velikog hrvatskog i jugoslovenskog književnika Vladimira Nazora "Bijeli jelen" zna da su Jelen Vitorog i Košuta dobili bijelo jelenče... ali RMS to ne zna. 

I, dabome, Lane je nadimak glumca Milana Gutovića, te prilog sa značenjem: prošle godine. Oblik LANI je rezervisan za hrvatski standard (HJP), a u srpskom se može koristiti i jedan, i drugi, s tim što prednost ima lane.

Egipatska kruna iz Rusije

Najpopularniji relikt kulture drevnog Egipta u ukrštenim rečima i križaljkama jeste kruna egipatskih kraljica, svim autorima i rešavačima znana kao ATEV. Međutim, malo ko bi umeo da je opiše. U BIGZ-ovoj Popularnoj enciklopediji (1976) se tvrdi da podseća na cvet lotosa, a budući da su Egipćani lotos smatrali najmoćnijom biljkom na svetu (i njome redovno dekorisali hramove i lične stvari), naslućujemo da se iza ovog neizostavnog četvoroslova krije bitan simbol faraonske moći. 

Kleopatra VII 

Kad ne bismo dovodili u pitanje ispravnost uvreženog opisa, mogli bismo ga učiniti još informativnijim, pa bi bilo vrlo smisleno opisati pojam ATEV kao "kruna Kleopatre i/li Nefertiti", jer poznatijih egipatskih kraljica nema. No, ove dve dame uopšte nisu nosile takve burundžuke na svojim ljupkim glavicama (zapravo, savremena tehnika rekonstrukcije lica istorijskih ličnosti upućuje na zaključak da Kleopatra baš i nije bila mnogo ljupka, osim ako neko ne smatra surlu Barbre Strejsend etalonom antičke lepote).

Egipatska kruna kao atribut moći ima čitavu paletu varijeteta. Različiti faraoni su nosili različite tipove, a to je zavisilo i od mesta na hronološkoj skali, i od opsega vlasti. Tako je, recimo, bela kruna (HEDŽET) bila simbol Gornjeg, a crvena (DEŠRET) Donjeg Egipta. Dvostruka kruna PŠENT ili PSENT, sačinjena od bele i crvene, označavala je vladavinu nad čitavim Egiptom, a poneko je nosio i plavu ili ratničku krunu KERPEŠ. Najekskluzivnija vrsta je NEMES, sa dve prugaste, zlatno-plave trake koje vise iza ušiju. Od epohe Srednjeg Kraljevstva pa nadalje, tipična kraljevska kruna je imala oblik obične kape sa koje se uzdizao UREUS (kobra koja je simbolizovala "vatreno oko boga Ra").

Atef / atev

Krune su, naravno, uredno nabadane i na glave bogova, a najvećem među njima - slavnom OZIRISU - naticana je upravo ona koju danas pripisujemo kraljicama: ATEV. Treba znati da je ispravna varijanta ove reči (izvorno zapisane hijeroglifima) ATEF, no u naše izvore je bez sumnje stigla iz ruskog, pa pošto se završno F iz tog jezika po izgovoru prenosi kao V, kruna АТЕФ se u našoj enigmatici savršeno primila kao rusizam ATEV (u Žugićevom rečniku je naveden i oblik sa F, prepisan iz Rečnika paganskih religija, ali nije identifikovan kao dublet).

Najranija poznata deskripcija atefa datira iz doba vladavine faraona Sahure (3. vek pne, 5. dinastija). Prvobitno je bila bela, tj. slična hedžetu, ukrašena crvenim nojevim perima, a kasnije su joj pridodati diskovi i ureusi. Simbolizovala je plodnost Zemlje i besmrtnost Sunca, te je bila u uskoj vezi sa kultom Ozirisa, Raa, Horusa, a onda i Atona. Značenje reči je do danas ostalo nejasno, mada neki egiptolozi tvrde da se iza atefa krije "Njegova moć" ili "Njegova strahovlada".

Umesto tradicionalne, za vreme vladavine faraona Ehnatona je uvedena ceremonijalna, trostruka atef kruna ili HEMHEM. U narednom periodu je dobila ritualnu funkciju, pa ju je na slikama obavezno nosio bog magije Heka. Bila je ukrašena ovnovskim rogovima i ureusima, simbolizovala je ponovno rađanje, a hijeroglifski je prikazivana sa sunčevim detetom u cvetu lotosa.

Nefertem sa krunom od lotosa

Dakle, nije nemoguće da su se pojedine egipatske kraljice svojevremeno kinđurile i atefom ili atevom, ali to svakako nije bila osnovna funkcija ove krune. Takođe, videli smo da njen oblik nema nikakve veze sa lotosovim cvetom, a taj deo proizvoljnog opisa je verovatno umarširao u Popularnu enciklopediju, a onda i u našu enigmatiku, poznatom metodom gluvih telefona: jedan od egipatskih solarnih bogova, NEFERTEM ili NEFERTUM, prikazivan je sa krunom od lotosa ili najobičnijim lotosom na glavi, pa kako ta kruna u egiptološkim spisima nije krštena, iz nehata je poistovećena sa atefom.

Sada kada znamo kako je došlo do zbrke, nije zgoreg ponoviti da je jedini tačan opis za pojam ATEV "Ozirisova kruna", a neće biti suvišno ni ukoliko kao sugestiju navedete originalnu transkripciju sa hijeroglifa ATEF. Ukoliko vam zatreba množina, pojam se može opisati i kao "faraonske krune", a iz informativno-edukativno-zabavnih razloga se može dodati još neki detalj, npr. "ukrašene nojevim perjem". 

Državne finansije, klavir i kralj Ostrogota

Jedan od najfrekventnijih četvoroslova u našim ukrštenim rečima je, bez sumnje, ERAR. Iza te reči se, naravno, ne krije nešto mnogo značajno, čak je diskutabilno i koliku istorijsku vrednost ima sam pojam, ali bez obzira na to, ne postoji rešavač koji se može zbuniti pri susretu sa opisom "državna blagajna u starom Rimu". 

Klaić nudi sledeće objašnjenje:  erar  lat.  (aes,  2.  aeris  —  mjed,  bakar,  novac; plaća) državna blagajna; mjesto kamo pritječu novci s područja države; naziv za pojedina vrela državnih prihoda i rashoda, npr. željeznički erar, carinski erar, poštanski, vojni erar; prid. erarski; erarni; erarijalan, -Ina, -Ino — državni. 

Vujaklija veli: erar  (lat.  aerarium)  državna  blagajna  starog Rima  u  Saturnovom  hramu  na  Kapitolu; državna  imovina  (za  razliku  od  fiskusa  ili privatne  imovine  careva);  otuda,  danas: državna  imovina,  državna  (ili:  zemaljska, gradska) blagajna; erarijalni (nlat. aerarialis) v. erarni; erarij(um) (lat. aerarium) v. erar; erarni (lat. aerarius) koji se tiče državne kase; erarni  prihodi  i  rashodi,  prihodi  i  rashodi državne blagajne. 

Dakle, u većini slučajeva koristimo telegrafsku definiciju "državna blagajna", s tim što iz priloženog vidimo da je dopuna "u starom Rimu" praktično nepotrebna, jer se reč erar, bar po Vujakliji, koristi i u modernim vremenima.Već je mnogo puta rečeno da su neki pojmovi samim svojim nazivom prosto predodređeni za večnu slavu, naročito enigmatsku, i zato se istorijski i logički korelativ FISKUS ili FISK (carska blagajna, koja je za vreme Hadrijanove vladavine sjedinjena sa erarom) sasvim retko sreće u ukrštenicama, iako po bitnosti, odnosno po nebitnosti nimalo ne zaostaje za čuvenim enigmatizmom. 

Erar Loretan

Erar, uzgred, može biti i francusko prezime. Žugić navodi dve ličnosti: prva je matematičar Žan Erar (fr. Jean Errard, 1554 - 1610), a druga Sebastijan Erar (fr. Sébastien  Érard, 1752 - 1831), francuski graditelj instrumenata, po kome je nazvana i nekada popularna marka klavira. Takođe, jedan haićanski državnik i predsednik čuven po tome što je tu dužnost vršio svega tri dana zove se Abram Erar (fr. Abraham Hérard, rođ. 1940). Slavni švajcarski alpinista, i to jedan od trojice najuspešnijih u istoriji čovečanstva, jeste Erar Loretan (fr. Erhard Loretan, 1959 - 2011).

Može li se niz erar produžiti, ako izuzmemo navedene Klaićeve i Vujaklijine sintagme i oblik erarijum?! Pa, postoji kakvo-takvo opravdanje za korišćenje množine, jer su železnički erar, carinski erar, poštanski erar i vojni erar jednom rečju, jelte, ERARI. Uz to, ako nemate ništa protiv originalnih latinskih sentenci (a pojedini govornici našeg jezika ih, valjda u želji da demonstriraju erudiciju, neretko izgovaraju), onda u ukrštenicama ima mesta i za izraz ERARE HUMANUM EST, što će reći: ljudski je grešiti. Međutim, postoji i jedan dosad nerabljen (ili vrlo retko rabljen) šestoslov, koji je i te kako upotrebljiv u enigmatici, budući da je reč o imenu nezanemarljive istorijske ličnosti! Naime, poznat nam je Totila, kralj Ostrogota ili Istočnih Gota iz V veka, dok su nam ostali ostrogotski vladari uglavnom neznani. Lepom igrom slučaja, Totilin prethodnik se zvao ERARIK (Erarich)!

Američka zverka iz Rusije

Jedno od najslavnijih živih bića u našim ukrštenim rečima je životinja koju čak ni mi, koji smo u detinjstvu slatko sakupljali samolepljive sličice za album "Životinjsko carstvo" i redovno gledali "Opstanak", ne bismo baš umeli da prepoznamo. Kada iskusni rešavači naiđu na opis "mali američki medved" bez razmišljanja pišu ENOT, iako većina nema pojma kakvo se stvorenje krije iza tog enigmatizma. U stvari, verovatno ni autori nisu mnogo informisaniji, jer se radi o nasleđenom pojmu (može se pronaći i u našim predratnim ukrštenicima, i to sa potpuno istim opisom!), a pošto smo u prethodnom postu videli koja su slova najučestalija u srpskom jeziku, nema potrebe objašnjavati zašto je enot jedan od najžilavijih i najprisutnijih četvoroslova.

Danas je lakše nego ikada ući u trag svim pojmovima koji su se nekada davno nametnuli kao neophodne autorske alatke, a onda postali elementi enigmatske tablice množenja. Neki od njih su bitni i vidljivi u opštem sistemu znanja, drugi nešto manje, a ima i potpuno beskorisnih, i njima najbolje pristaje etiketa enigmatizmi. Kada je reč o četvoroslovima koji počinju samoglasnicima, najuporniji i ujedno najbesmisleniji su turcizmi poput ASAR, ERIR ili ILET, zatim raznorazni latinizmi, galicizmi, hungarizmi i ostali "izmi", geografski pojmovi, imena levih mitoloških junaka itd. To je, prosto, tako, ljubitelji ukrštenih reči su uglavnom svesni da se radi o višoj sili, a pošto ljudski mozak ima tendenciju da habituira i da automatizuje repetitivne radnje, te reči pre ili kasnije svima počinju da služe kao sredstva za otkrivanje drugih pojmova, te rešavači ne moraju ni biti svesni da su 30 puta u roku od 24 sata upisali npr. ANAT.

Kao što rekoh, danas je lako popeti se sa tog nominalnog nivoa na predstavni, i pronaći informacije o pojmovima koji su nam odlično poznati, a o kojima zapravo ništa ne znamo. Internet je nezamenljiv medij za pribavljanje takvih podataka, ali treba znati da - naročito ako stvari posmatramo iz enigmatskog ugla - on može biti i vrlo štetan. Naime, internet je multimedijalna zbirka svakojakih informacija, što će reći: ispravnih i neispravnih, zvaničnih i nezvaničnih, bitnih i nebitnih, upotrebljivih i neupotrebljivih... Podatak koji se može upotrebiti u enigmatskom radu, u principu,  treba da zadovoljava 3 uslova: 1) da je ispravan (leksički opravdan), 2) da predstavlja nešto objektivno bitno, i 3) da je više poznat nego nepoznat onoj populaciji kojoj je namenjen (dakle, nema smisla tražiti od rešavača da odgovore na pitanje kako Eskimi zovu bljuzgavicu ili kako se zove pisac iz Mozambika čije se knjige uopšte ne prevode na naš jezik). Ozbiljan autor treba da ima lični  filter i osećaj za meru, jer u protivnom - umesto da očistimo enigmatiku od pogrešnih, davno ukorenjenih pojmova - možemo dodatno da je kontaminiramo. Enigmati XX veka nisu imali mogućnosti koje mi imamo, i zato su metodom resavske škole, o kojoj je već bilo reči, opteretili enigmatsku baštinu hrpom neispravnih, objektivno nevažnih i malo poznatih pojmova, tj. punim kuferom reči koje ne zadovoljavaju tri osnovna logička uslova za korišćenje. Jedan od tih pojmova je ENOT. 

Ova reč uopšte nije deo našeg jezičkog fonda! Ne možete je videti ni u jednom rečniku tuđica i posvojenica, ne možete je čuti ni od jednog govornika srpskohrvatskog jezika, a ne možete je naći čak ni u Žugićevom četvoroslovnom rečniku. Da li enot uopšte postoji? Oni koji dobro poznaju ruski jezik bi vam na to pitanje bez razmišljanja odgovorili potvrdno, ali ne bi mogli da se slože s vama ako biste ustvrdili da je reč o medvedu. Ukratko: enot je ruski (i bugarski) naziv za rakuna! Neki praenigmata-poliglota je, nema sumnje, nekada davno preuzeo ovu reč iz ruskog, i to verovatno na svoju ruku, jer ona čak nije ni bliska američkom originalu. U ovom kontekstu (tačnije: ako na umu imamo uobičajeni enigmatski opis), pod originalom se podrazumeva naziv koji je nastao tamo gde je prirodno stanište životinjske vrste, odnosno u Severnoj Americi, i kod nas je transkripcija tog originala jedini ispravan naziv za ovu životinju: rakun (eng. raccoon). Naziv je preuzet iz nekog starog indijanskog jezika (izv. ärähkun) i znači: "pranje rukama".

Uz to, rakun nije medved. To je sisar iz roda Procyon (kod nas ne postoji prevod, pa čitav rod zovemo rakuni), što na latinskom doslovno znači pre-pas, ali se smatra da je takođe srodan mački (čisti se, jelte, kao mačka), jazavcu i, naravno, medvedu. Zašto i Rusi nisu preuzeli naziv iz engleskog? E, vidite, tu je caka: u Rusiji je veoma rasprostranjena vrsta Procyon lotor (u prevodu: pre-pas perač), te Rusi od pamtiveka koriste naziv енот. Davno su primetili da ima slično krzno kao genetka (vrsta zveri), pa je генетт vremenom postao генот, a nasposletku енот. Tako je, zapravo, u našu enigmatiku američki rakun stigao preko Rusije (jer ga čak i oni zovu američki enot), iako je u Americi (kao i u većini svetskih zemalja) ta reč potpuno nepoznata. 

Mi ćemo je, razume se, zadržati (šta bismo, jadni, bez nje? Ako variramo drugo slovo, jedini pristojan logogrif je EROT). Valjalo bi promeniti opis, jer smo videli da se ipak ne radi o medvedu. Dakle, nije: "mali američki medved", već "medvedoliki sisar", "zver slična medvedu" ili najjednostavnije (a i najedukativnije): "severnoamerički krznaš, rakun" (ako ima dovoljno mesta, nije zgoreg navesti da se sreće i u Rusiji... jer ENOT, u stvari, samo tamo i živi).

I muka ima četiri slova - A (2)

Pošto je post kojim sam ukazao na manjkavosti Žugićevog popisa četvoroslovnih pojmova koji počinju slovom A bio jedan od najčitanijih u protekloj godini, verujem da će se neki čitaoci bloga obradovati nastavku. Naime, prvo poglavlje četvoroslovnog rečnika sadrži više od 500 odrednica, ali se meni kao korisniku često dešavalo da ne mogu da pronađem neki relativno poznat i frekventan pojam - jer nije na spisku. Tako sam sakupio, proverio, lapidarno opisao i uskladištio još 300 - 350 reči za koje smatram da mogu biti od koristi svim sastavljačima. 

Spisak sadrži i pojedine pojmove iz Žugićevog rečnika, ali sa drugačijim (preciznijim ili potpuno novim) opisima, jer smo u prvom postu videli da neispravni podaci nisu retkost. Tada su neki pojmovi označeni kao loše transkribovani ili neopravdano transliterirani, drugi kao pogrešno prepisani, treći kao netačno opisani, a ponuđene su i neke zamene. Međutim, na tih dvadesetak strana ima toliko sitnih, odavno ukorenjenih, a samim tim i teško uočljivih grešaka - da bi za njihovo ispravljanje bilo potrebno tek malo manje vremena i truda nego što je autoru rečnika bilo potrebno za prikupljanje. Recimo, svi koristimo pojam ATAI. Opis glasi: "turski istoričar, Nevizade Atauljan", a malo ko zna da je taj romantični Turčin iz XVII veka zapravo bio pesnik! Pisao je isključivo u stihovima, pa iako pojedini izvori tvrde da njegova dela zadiru u oblast istorije, istoričar je otprilike koliko i Njegoš, a verovatno i manje. Uz to, dovoljno je reći: Nevizade Atai, a ukoliko neko baš želi da bude precizan, valjalo bi da navede kompletno ime: ASIL ISMI ATAULAH, umesto istrgnutog i izvitoperenog člana niza Atauljan. 

Treba reći i da sa ovim dodatkom spisak ne postaje konačan: verovatno ima još bar toliko manje-više značajnih i upotrebljivih pojmova sa šemom A_ _ _, a ako bismo ih tražili u atlasima ili biblijskim spisima, brzo bismo došli do zaključka da otkrivanju nema kraja. Budući da meni nisu naročito mili geografski pojmovi, izbegavao sam ih koliko je to bilo moguće, jer nalazim da čak i "deveta rupa na derviškoj svirali" ima veću informativnu i edukativnu vrednost od opisa "grad u Ruandi" ili "mesto u Patagoniji", naročito kada se uopšte ne radi o poznatim i važnim toponimima. Na primer, pometnju koju je Žugić napravio opisavši više nego frekventan pojam ALAM kao "američki glumac Bejts", neko je pokušao da ublaži vrlo proizvoljnim i neproverljivim opisim "grad u Mjanmaru", iako postoji više istaknutih ličnosti koje se prezivaju Alam (izv. Allam). 

Na drugoj strani, iako se malo ko može pohvaliti detaljnim poznavanjem imena iz Biblije, činjenica da je to najčitanija knjiga na svetu je sasvim dovoljna za eksploatisanje pojmova koji su bukvalno neodoljivi. Eto, nema živog ljubitelja enigmatike koji ne zna za divovsko pleme ENAK i pripadnike ENAKITE (o kojima ću govoriti u sledećem postu), a niko nema pojma da se jedan od gradova koje su naseljavali zvao ANAV ili ANAB! Uz to, ANAK obično opisujemo kao "grad u Severnoj Koreji", a to je u stvari drugi, tj. prvi, tj. pravi naziv za pleme ENAK! Naravno, pojedini pojmovi su takvi da ih valja koristiti samo pod posebnim okolnostima (čitaj: u velikoj nuždi), ali svaki ozbiljan autor i bez moje napomene to ima na umu.

A 

(dopuna)

A TIM – najbolji sastav sportske ekipe

ABAR – roman Voje Terića

ABAZ Dizdarević – crnogorski glumac

ABDI Bile – bivši somalijski trkač

ABEL Tasman – holandski moreplovac

ABID – pesma „Zabranjenog pušenja“; antički grad u Egiptu, Abidos

ABIM – jedan od 7 svetih Мakavejaca iz Starog zaveta, HABIM, AVIM

ABON Flerijski – francuski teolog iz IX veka (lat. Abo Floriacensis)

ABOT – raniji američki komičar, Bad, partner komičara Kostela

ABRA – uloga Džuli Haris u filmu „Buntovnik bez razloga“

ACIN – novosadska vajarka, Ivanka

AČEH – provincija Sumatre, Ače ili Aćeh ili Aće

AČIĆ – naš muzički pedagog i psihološkinja, Gordana

AČIN – oblast u Avganistanu, na granici sa Pakistanom

AĆEH – v. AČEH

AĆIĆ – novosadski di-džej, Vladimir; bosanski fudbaler, Milovan

ADAD – argentinski šahista, Karlos; sumerski bog oluje

ADAM Arkin – američki glumac („Mank“)

ADAM Mickjevič – poljski pesnik romantizma

ADAM Puslojić – naš pesnik

ADAM Sandler – američki glumac

ADAM Smit – škotski filozof i ekonomista

ADAN – španski fudbaler, Antonio

ADEL Adkins – engleska pop pevačica

ADER – francuski aviokonstruktor, Kleman (prvi leteo i izmislio naziv avion!)

ADES – sinagoga u Jerusalimu

ADIĆ – naša istoričarka umetnosti, Vesna

ADIL Maksutović – naš folk pevač

ADIM – jedan od 7 svetih Makavejaca iz Starog zaveta, HADIM

AD-ON – softverski dodatak

A-DUR – durski tonalitet

ADVA – grad u Etiopiji, ADUA

ADŽUD – grad u Rumuniji

AĐIĆ – naša istaknuta lekarka, Nada Čemerlić

AELO – jedna od Harpija u grčkoj mitologiji, AELA

AETA – filipinski Pigmeji

AFAN – reka u Velsu, Afon, Avan

AFIS – v. AFIZ

AFIZ – filozof (tur.), afis

AFON – v. AFAN

AFRA – ranohrišćanska svetica

AFRO – vrsta frizure

AGAV – kušitski jezik kojim se govori u Etiopiji

AGEJ – jevrejski prorok

AGIĆ – hrvatski fudbaler, Jasmin

AGIL Mamadov – azerbejdžanski fudbaler

AGIM Ibraimi – makedonski fudbaler

AGIR – reka u Rusiji, pritoka reke Usenj

AGUA – vulkan u Gvatemali, Agva

AGUC – pripovetka Veljka Petrovića

AGVA – v. AGUA

AHAC – novosadska rukometašica, Di(j)ana

AHAJ – uzvik za teranje ptica grabljivica

AHAM – gradić u Bavarskoj

AHAN – lopov iz Biblije, Harmijin sin, AKAN

AHAR – deo kuće za muškarce kod muslimana; grad u Iranu

AHAV – kapetan koji se borio sa belim Mobi Dikom

AHEJ – helenski književnik iz V veka pne, Aheus

AIČI – prefektura u Japanu

AIJI – kineska državnica i medijski magnat, Šeng

AIKO – japanska pop pevačica

AILA – smrtonosni ciklon sa Indijskog okeana iz 2009.

AINA – reka u Kamerunu

AINI – nepošteni ljudi, zlikovci (tur.), haini; izraelska književnica, Lea

AINO Akte – finska operska pevačica (1876 – 1944)

AINO Alto – finska arhitektkinja (1894 – 1949)

AIRI Suzuki – japanska violinistkinja

AISA – raniji španski košarkaš, Huan

AIŠA – kći Abu-Bekra, Mohamedova treća žena, AJŠA

AIVA – marka japanskih televizora

AJAC – rečca za odricanje, aja

AJAS - sin Telamona, starogrčki junak iz Trojanskog rata, Ajant, lat. Ajaks (mit.)

AJDA Lupino – starija američka glumica („Visoka Sijera“)

AJDE – uzvik za podsticanje na nešto, hajde

AJER –vrsta konjaka sa jajima

AJIR – arhiv jadranskog instituta iz Rijeke (skr.)

AJLA Fišer – australijska glumica (izv. Isla Fisher)

AJLE – prilično, dosta (tur.)

AJMA – luk vlašac, aljma (bot.)

AJON – meksički košarkaš, Gustavo

AJOŠ – odmetnik, propalica (tur.), hajoš; lađar (mađ.), hajoš

AJRA Oldridž – američko-engleski glumac iz XIX veka

AJRI Demirovski – makedonski muzičar

AJŠA – v. AIŠA

AJTA – skitnica, besposličar (tur.), ajtadžija

AJUB – Muhamedov sledbenik i vojskovođa, Abu Al-Ansari

AJUB Daud – somalijski fudbaler

AJUB Nefzi – francuski bokser

AJUJ – uzvik žalosti, aju

AJVS –raniji američki glumac i pevač, Barl

AKAI – marka japanskih muzičkih uređaja

AKAK – grad u Kamerunu

AKAM – ganski fudbaler, Dejvid

AKAT – akt (zast.)

AKER –američka diva nemog filma, Džin

AKID – v. AKIS

AKIL – irsko ostrvo (ne Ačil!)

AKIR – lik iz orijentalne priče, Ahikar („Premudri“)

AKIS – planina uz Kaspijsko jezero; Galatejin miljenik, pastir sa Sicilije (mit.), Akid

AKMA – akupunkturni magnet

AKNA – pubertetska bubuljica

AKOP Akopjan – jermenski pesnik

AKOR – planina u Portugaliji

AKOŠ Korica – naš rvač

AKRA –italijanski filozof, Frančesko (1834 – 1913)

AKSL – figura u umetničkom klizanju

AKSO – general iz Francuske revolucije, Nikola

AKSU –turska pevačica, Sezen

AKTA – zvanični spisi

AKTE – v. AINO Akte

AKUN – Aleutsko ostrvo

AKVE – srednjovekovni grad na Dunavu, kod Prahova

ALAČ – naš pozorišni glumac, Aleksandar; naša glumica, Anja

ALAM – engleski glumac, Rodžer; uzbekistanska manekenka, Nataša

ALAN Alda – američki glumac („Zavođenje Džoa Tajnana“)

ALAN Arkin – američki glumac („Rusi dolaze“)

ALAN Bejts – engleski glumac („Grk Zorba“)

ALAN Bol – engleski fudbalski trener

ALAN –kanadska balerina i glumica, Mod (1873 – 1956)

ALAN Kar – engleski komičar i TV lice

ALAN King – američki glumac, komičar („Mačje oko“)

ALAN Koks – engleski glumac

ALAN Lad – američki glumac (“Plava dalija“)

ALAN Rid – američki glumac („Doručak kod Tifanija“)

ALAN Simonsen – danski fudbaler

ALAN Tam – kineski pevač i glumac

ALAN Tik – kanadski glumac

ALAN Tudik – američki glumac

ALAR –bivši fudbaler Borca iz Banjaluke, Goran

ALBA – američka glumica, Džesika; pesma Olivere Katarine

ALBA Parijeti – italijanska glumica („Mesar“)

ALBE Vidaković – hrvatski kompozitor

ALBU – francuski vajar, Žorž di Tane (1895 – 1986) (izv. Georges Halbout du Tanney)

ALDA – v. Alan Alda

ALDI – nemačka trgovinska kompanija

ALDO Čikolini – italijanski pijanista

ALDO Đufre – italijanski glumac (1924 – 2010)

ALDO Moro – raniji italijanski političar

ALEB – galeb (zool.)

ALED Džouns – velški pevač

ALED Tidir – velški pesnik (1465 – 1525)

ALEF – prvo slovo feničkog pisma

ALEJ – grad u Libanu; kralj Arkadije, Afidantov sin (mit.), Aleos

ALEK Vek – sudanska manekenka i top model

ALEL – varijanta istog gena

ALEN – američki košarkaš, Rej; engleska pevačica, Lili

ALEN Bogosjan – francuski fudbaler

ALEN Boske – francuski pisac

ALEN Delon – francuski glumac

ALEN Karon – kanadski (tj. frankokanadski) džez gitarista

ALEN Kini – francuski glumac („Sladak život“)

ALEN Taner – švajcarski režiser („Sredina sveta“)

ALEN Tejt – američki pesnik (1899 – 1979.)

ALEN Žires – bivši francuski fudbalski reprezentativac

ALEŠ – češki slikar, Mikolaš (1852 – 1913)

ALEŠ Bebler – raniji slovenački diplomata i publicista

ALEŠ Pipan – slovenački košarkaški trener

ALET – Egistov i Klitemnestrin sin (mit.), Aletes

ALEZ – gradić u Francuskoj (izv. Alleuze)

ALFI Kabiljo – hrvatski kompozitor

ALGO Karp – estonski olimpijski skijaš

ALIF – prvo slovo arapskog pisma

ALIK Saharov – američki TV režiser

ALIL – Koštanin svekar u drami Bore Stankovića

ALIP – rusko muško ime, Alipij; starogrčki vajar sa Sikiona, Alipos (V vek pne)

ALIT – trikalcijum silikat, sastojak cementa

ALMA Ekmečić – bosanska pevačica

ALME – reka u Nemačkoj, pritoka Lipe; gradić u Lombardiji

ALNA – reka u Rusiji

ALOA – drevna država na teritoriji Sudana; grad u Škotskoj i istoimeni FK

ALOE – tropska biljna vrsta, aloja (grč.)

ALOJ – smolasta materija iz lista aloje

ALOM – bog neba kod starih Maja

ALON – hajdemo! napred! ura! (franc.); grad u Burmi

ALON Abutbul – izraelski glumac

ALOŠ – gradić u Francuskoj

ALOT – grad u Iranu

ALTI – beogradski sportski klub

ALUA – v. Alur

ALUJ – mesto u Francuskoj

ALUK – vezena maramica, jagluk

ALUM – prirodni antiseptik sličan stipsi

ALUN – visoravan na Miroču

ALUR – nilotski narod u Kongu, Alua, Lur

ALZA – kanadski glumac i režiser, Volter

ALJAK – kratak gunj, aljetka;

ALJAV – sakat (pokr.)

ALJKA – haljinica (u izrazu „dići aljku na bataljku“ – pokupiti prnje i krenuti)

ALJMA – v. AJMA

ALJUŠ Gaši – kosovski državnik

AMAD – francuski general, Alber (1856 – 1941); Asirov grad iz Biblije, Amead

AMAI – poznata kozmetička marka

AMAK – Aleutsko ostrvo; aktivni vulkan na Aljasci

AMAR Gile Jašarpsahić – bosanski folk pevač, zvezda Granda

AMAR Osim – bosanski fudbalski trener („Željezničar“)

AMAS – egipatski faraon, Amazis

AMAŠ – američki državnik, Džastin

AMAT –španski fudbaler, Žordi

AMAŽ – gradić u istočnoj Francuskoj (izv. Amage)

AMBA – reka u Rusiji, uliva se u Amurski zaliv

AMBI – latinski prefiks: oba, oboje; varoš u Francuskoj (izv. Hambye)

AMBU – reanimacioni balon; medicinski balon za veštačku ventilaciju pluća

AMDO – jedna od 3 istorijske provincije Tibeta (Kam i U-Cang)

AMED – ribarski grad na Baliju, sa plažom od crnog peska

AMEJ – bivša kanadska olimpijska plivačica, Džesika (izv. Amey)

AMEL  – bosanski pevač Ćurić; folk pevač Ćeman

AMER Delić – bivši američki teniser

AMES– grad u Galiciji (Španija)

AMET – v. AMUT; grad u Norveškoj

AMFI – grčki prefiks: oko, okolo

AMGE – indijska glumica Joti (ili Jioti), najniža živa žena na svetu (62, 8 cm)

AMIĆ – hrvatski fudbaler, Nedjeljko

AMID –organski derivat amonijaka

AMIK –kralj Berbika, Posejdonov sin, Amikos (mit.)

AMIO – francuski renesansni pisac, Žak (izv. Amyot)

AMIS – antički grad u Turskoj, Amisos (danas Samsun); tajvanski narod, Ami

AMIŠ – pripadnik sekte menonitske crkve u Sad

AMIT – v. AMUT

AMIT Ivri – izraelska plivačica

AMIT Tamir – izraelski košarkaš

AMKA – Amela od milja

AMKO – Amel od milja

AMLA – indijski ogrozd, amalaki

AMLE – odmah, smesta (tur.), hamle

AMNA Avdić – bosanska šahistkinja

AMOA – ganski fudbaler, Metju

AMOK – malajsko ludilo; pripovetka Štefana Cvajga

A-MOL – molski tonalitet

AMON – staroegipatski bog Sunca, Amun; judejski kralj, Manasehov sin

AMOT – švedski gitarista, Majk; švedski gitarista, Kristofer („Arch enemy“)

AMPA – vejavica, mećava (pokr.)

AMPL – skraćenica za aminoplast

AMUN – v. AMON

AMUT – staroegipatsko čudovište koje je jelo srca pokojnika, Amet, Amit

AMZA – klipan, budala (fig.); kapetan iz epske pesme o Nikcu od Rovina

AMZA Pelea – rumunski glumac

ANA O – Frojdova studija slučaja

ANAB – v. ANAV

ANAF – naš raniji lekar i biolog, Marko (1909 – 2010)

ANAK – biblijsko pleme divova, Enak

ANAS – sitan indijski novac (nema množinu!)

ANAT – papin godišnji prihod; vrhovna semitska i fenička boginja, ANATA, ANATU

ANAV – biblijski grad Enakita (u Judeji), Anab

ANAZ – australijski fudbalski sudija, Hakan

ANBU – grad u Kini; sumerski kralj

ANDO – japanski arhitekta, Tadao

ANDU – kineski vojskovođa iz VI veka, Hou

ANĐE – italijanski barokni slikar, Frančesko (1675 – 1757)

ANEJ – filozof, Lucije Seneka;  grad na severu Norveške

ANER – Amorejac iz Biblije, Avramov saveznik; čovek (grč.)

ANET Strojberg – danska glumica

ANGA – v. ANGU

ANGE Postekoglu – australijski fudbalski trener grčkog porekla

ANGU – pleme sa Nove Gvineje, Kukukuku, Anga

ANIĆ – naš st. šumarski stručnjak, Milan; naš bivši fudbaler, Darko; zadarski šahista, Darko

ANIK Žej –  francuska književnica („Zaljubljena žena“) (izv. Annick Geille)

ANIM – biblijski grad u Judeji; ganska sprinterka, Vida

ANIR - levitski grad koji je pripadao Manasiji, ANER (bibl.)
ANKA Badali – ranija hrvatska operska pevačica (mecosporan)

ANKA Humo – ranija hrvatska pijanistkinja

ANKA Jelačić – ranija hrvatska operska pevačica (alt)

ANRI Loran – francuski moderni vajar

ANRI Mišo – francuski pesnik

ANRI Rabo – francuski dirigent i kompozitor (1873 – 1949)

ANRI Rink – francuski šahovski teoretičar

ANSA – italijanska novinska agencija

ANSI – grad u Francuskoj

ANTA Bogićević – srpski vojvoda iz Prvog srpskog ustanka

ANTE Babaja – hrvatski filmski reditelj

ANTE Kovačić – hrvatski pisac realista

ANTE –stariji aviomodelar, Emil

ANTO – naš bivši fudbaler, Drobnjak

ANTS – raniji estonski klizač Antson, olimpijski šampion

ANJES – francuska režiserka Varda

AODI – putujući pevači starih Grka, aedi

APEL –helenski slikar, Apeles

APEN – grad u Nemačkoj kod Oldenburga

APEP – v. APOP

APER – pronalazač konzerviranja hrane, Nikola

APIĆ – novosadski muzički pedagog, Milena (klavir!); vršački košarkaš, Dragan;

APID – vladar Peloponeza, Inahov unuk, Apis (mit.)

APOP – neuništiva zmija iz egipatske mitologije, Apep, Apopis

APRO – mađarski šahista, Adrijan

ARAB – grad u Alabami (SAD); belgijsko-marokanski fudbaler, Naim; nemački kik-bokser, Halid

ARAC – gradić u severnoj Turskoj

ARAN –izotop ozona

ARBA – otac Enaka iz Biblije

ARČI Majo – američki reditelj

ARČI Mur – američki bokser

ARDI – francuska pevačica i glumica, Fransoaz (izv. Francoise Hardy)

AREF – bivši irački predsednik, Abdul Salam Mohamed

AREN – estonski slikar i graver, Pet; aromatični ugljovodonik

ARIĆ – hrvatski fudbaler, Robert Marić

ARIF Hikmet – bosansko-turski pesnik (Rizvanbegović-Stočević)

ARIK – nadimak Arijela Šarona

ARIO – grad u Meksiku

ARNE – nemački fudbaler Fridrih

ARNU – francuska glumica, Fransoaz

AROK – raniji trener FK Vojvodina, Ferenc

AROZ – grad u Brazilu

ARSA – naš TV reditelj, Arsenije Jovanović („Koreni“)

ARTA – oblast u Grčkoj; reka u Epiru

ARUA – oblast i grad u Ugandi

ARUM – jogunasti konj (tur.)

ASEK – FK sa Obale Slonovače (iz Abidžana)

ASIL – kiparski FK iz Lisija

ASIM – pevač grupe „S vremena na vreme“ Sarvan; folk pevač Brkan

ASIN – španski književnik Migel ... Palasios

ASIS – bivši brazilski fudbaler, Eder

ASJA – pripovetka Turgenjeva

ASJA Kisić – ranija hrvatska glumica, Bepina u seriji „Naše malo misto“

ASNA – korist (mađ.), hasna

ASOL Slivec – ruska skijašica (u Americi: Asoli)

ASOP – starogrčki bog reka, Asopos, Azop (mit.)

ASPA – drvena poluga na brodu (ital.)

ASPE – raniji meksički fudbaler, Alberto Garsija

ASUR – najstarija prestonica Asirije, AŠUR

AŠER – američki pevač Rejmond

AŠIČ – slovenački teolog i narodni lekar, Simon

AŠIĆ – naša književnica, Tijana („Dangeta, duša koja se smeje“)

AŠIL Deverija – francuski slikar (1800 – 1857)

AŠUR – v. ASUR

ATAČ – hrvatski slikar, Zlatko Kauzlarić

ATAI – turski pesnik i istoričar, Nevizade (1583 – 1635)

ATAN – banjalučki pesnik Zlatan Jurić

ATAR – seosko područje

ATEJ – starorimski tribun Gaj ... Kapiton; dugovečni vladar Skitije, Ateus

ATEM – v. ATUM

ATEN – asteriod blizak Zemlji, Aton

ATER – želja, volja (tur.)

ATEŠ – vatrena boja (pers.)

ATIĆ – naša istoričarka umetnosti, Zorica

ATIL – stara hazarska prestonica, Itil

ATIN – bugarski slikar marinista, Valentin Tuzsuzov

ATUK – Ringo Star u komediji „Pećinski čovek“;

ATUM – staroegipatski bog zalazećeg Sunca, Atem

AUGA – kći tegejskog kralja Aleja i Nereje u grčkoj mitologiji, Auge

AUGE – v. AUGA

AVAS – francuski književnik, Šarl-Luj (1783 – 1858); mesto u Trakiji, Avantas

AVED – francuski slikar iz epohe rokokoa, Žak-Andre Žozef

AVES – naziv klase ptica u sistematici; ptičje ostrvo u Karipskom moru

AVIM – v. Abim

AVIV – izraelski šahista Fridman (živi u SAD)

AVNI – izraelski glumac, Aki

AVRO – nekadašnja britanska fabrika aviona

AZAN – sin Arkada i muze Erato, brat Elata, Afidanta i Hiperipe (mit.)

AZER – pripadnik naroda turkijskog porekla, Azerbejdžanac

AZIS – bugarski pevač

AZIZ – rasipni turski sultan iz XIX veka, Abdul

AZOP – v. ASOP

AZOR – grad u Izraelu, kod Tel Aviva, AZUR

AŽIĆ – riječki košarkaš, Danko