Piše: Dinko Knežević
Eureka br. 516
2. jul 1983. godine
Svakodnevno smo svedoci ogromne popularnosti ukrštenih reči i njihovog
prisustva u gotovo svim listovima i glasilima, ma kako ozbiljnom problematikom
s oni bavili. Uporedo sa rastom broja rešavača, povećava se i broj onih koji sami žele da se okušaju u sastavljanju, bilo samo za svoju dušu, bilo sa ciljem javnog publikovanja. Pri tome, neretko se dešava da potencijalni sastavljači prave i redakcijama šalju hrpe neispravnih radova. U nedostatku podobnije stručne literature, a u želji da onima koji tek ulaze u "čarobni svet enigmatike" pomognemo da lakše prevladaju greške, i da u isto vreme osvežimo sećanje iskusnih sastavljača, Eureka vam donosi pregled osnovnih pravila sastavljanja. Nadamo se da će preglednost i jasnoća pomoći mnogima da postanu pravi sastavljači ukrštenih reči.
OSNOVNA PRAVILA ZA
SASTAVLJANJE UKRŠTENIH REČI
IZBOR I FORMIRANJE
LIKA
Ukrštene
reči ne smeju biti izdeljene crnim poljima na dva ili više delova. Svi delovi jedne ukrštenice moraju biti međusobno
povezani , makar samo preko jedne jedine reči.
Broj
crnih polja treba da je što manji. Prosečan sadržaj crnih polja u ukrštenicama
koje donose enigmatski listovi na srpskohrvatskom jeziku iznosi 12,3 %.
Odnosno, učešće crnih polja kod velikih ukrštenica (300 i više polja) ne bi trebalo da bude veće
od 15 do 16 %, a kod manjih od 13 do 14 %.
Prosečna
dužina reči treba da je što veća. Prosečna dužina reči računa se po obrascu: PDR =
dvostruki broj belih polja / broj reči u oba smera. Na osnovu prosečne
dužine reči, likovi se po težini dele na: veoma teške (iznad 5, 3 slova), teške
(5 – 5, 3 slova), srednje teške (4, 7 – 5 slova), umereno teške ( 4, 4 – 4, 7
slova), lake (4, 1 – 4, 4 slova) i veoma lake (ispod 4, 1 slova). Prosek u našim
ukrštenim rečima iznosi 4, 7 slova, a rekord je 8.
Izolovana
polja treba potpuno izbaciti ili ih svesti na minimum.
SASTAVLJANJE TEKSTA
Sve ukrštene reči moraju biti pravopisno, jezički
i gramatički potpuno ispravne.
Sve
reči u jednoj ukrštenici moraju biti različite. Izuzetno se može dozvoliti ponavljanje pojmova
od dva slova, mada i tada opis mora biti različit.
Ukrštene
reči moraju biti rešive. Mada
je teško egzatno odrediti koja je
ukrštenica rešiva, a koja ne, ipak se uzima da je rešiva ona koju čovek sa
prosečnim obrazovanjem, eventualno uz pomoć nekog opšteg leksikona, može da
reši. Pri
tome, ne zaboravite da ukrštenica u kojoj se ukrštaju selo u Gani sa rekom na
Grenlandu ne može biti rešiva, i kao takva je i formalno neispravna.
Pri
uvrštavanju, apsolutnu prednost imaju domaće reči.
Ako se, pak,
koriste strane reči, treba težiti da one budu aktuelne, a među njima prednost
treba dati onim rečima koje nemaju odgovarajući izraz u našem jeziku (npr.
kontejner, astronaut i sl.)
Od
svih vrsta reći najpoželjnije su imenice. Imenice se koriste samo u nominativu i po
mogućstvu u jednini. Množina se može koristiti, ako postoj, i u razumnoj meri. Dozvoljena
je i upotreba kraće množine ako postoji (brci
pored brkovi). Prve, odnosno najduže reči u ukrštenici trebalo bi da budu
imenice u jednini.
Cenjene
reči su i glagolske imenice.
Ovim rečima određeni kvalitet daje slovo NJ koje se, inače, dosta retko
susreće. Poželjno je glagole, gde god je to moguće, prevesti u glagolske
imenice.
Glagoli,
pridevi, zamenice, brojevi, prilozi i predlozi se mogu koristiti u razumnoj
meri, ali ih u principu treba izbegavati. Glagoli se koriste samo u infinitivu.
Nesamostalni povratni glagoli se koriste sa zamenicom se. Pridevi se koriste
samo u pozitivu, i po mogućstvu u srednjem rodu. Dopuštena je upotreba kako
glavnih, tako i rednih brojeva. Rednji brojevi se uglavnom koriste u srednjem
rodu. Treba izbegavati korišćenje brojeva sa više od 5 – 6 slova.
Treba
koristiti reči u kojima se javljaju grupe suglasnika ili samoglasnika. Korišćenjem reči sa grupama suglasnika ili
samoglasnika (svrdlo, vrtlog, svetionik i sl.), izbegava se upotreba monotonih,
enigmatski slabih i nepopularnih reči u kojima se pravilno izmenjuju suglasnici
i samoglasnici (ananas, banana, marama, karavan i sl). Dobro je koristiti reči
u kojima se istovremeno nalaze obe vrste grupa. Prednost treba dati grupama od
3, 4 i više slova.
Treba
koristiti reči koje sadrže manje frekventne grupe. Najfrekventnije dvoslovne grupe su: ST, NT, PR,
TR, KR, SK, IO, EA i AO, troslovne: STR, KRV, NDR, SPL, KRT, NGR, NTR, NST,
TRK, TRN, SKR i STV, a četvoroslovne: DSTV, KRST, PRST, RSTV, SKRC i STRV.
Najmanje polovina reči u dobroj ukrštenici treba da ima jednu ili više grupa
suglasnika ili samoglasnika.
Treba
koristiti reči koje sadrže manje frekventna slova. Po frekventnosti pojavljivanja u ukrštenim
rečima na srpskohrvatskom jeziku, slova se dele u 6 skupina: 1. vrlo često – A,
2. česta – I, R, O, T, E, N, K, S, 3. relativno česta – L, V, D, M, P, 4. relativno
retka – J, U, B, C, G, Č, Z, 5. retka – Š, NJ, LJ, H, Ć, Ž i vrlo retka – F, Đ,
DŽ.
(Nastaviće se)