Iako je bilo dovoljno da jedan prosečan
saradnik „Hupera“ ostane na nivou komercijalne jednostavnosti, neki brojevi su
prave male zbirke enigmatskih bisera. Čini se da su za samo 20 godina izumrli skoro
svi autori skloni tome da zarad svog i tuđeg zadovoljstva sastavljaju
ukrštenice koje pored upotrebljivosti imaju i elemente majstorstva. Zaista je
tužno uporediti današnja enigmatska izdanja prepuna serijskih radova sa „Huperom“
iz ne tako davne prošlosti, i konstatovati da su Dopuđa, Đurđević, Zeljković i
mnogi drugi odavno prohujali sa vihorom neautorstva. U „Huperu“ 106 (19. april 1994.
godine) među ostalim sjajnim sastavima, nalaze se i dve skandinavke vredne
naročite pažnje, pogotovo ako se u obzir uzmu moji sastavljačiki afiniteti.
Naime, skandi na strani 53 potpisuje autor
koji je jednom citiran na Jankovićevom blogu, ali iz čijeg opusa (osim tog
citata) dosad ništa nisam video. Zove se Momir Vujović, a oskudne podatke je
moguće pronaći u „Leksikonu srpskih enigmata“. U vreme kada sam ja upoznavao
svet (a rođen sam i više od 7 godina živeo u SFRJ), stajao je znak jednakosti
između Srba i Crnogoraca, ali u godinama koje su usledile, sa jačanjem separatizma
i etnocentrizma, postalo je poželjno i politički korektno posmatrati ovaj naš
teritorijalno podeljen, a u primitivizmu savršeno ujedinjen narod kao dve
nezavisne nacije različitog porekla, veštački poistovećene zahvaljujući Njegoševom
romantizmu i prosrpskoj propagandi – te je danas verovatno najispravnije reći da je Vujović
crnogorski enigmata koji je stranu u LSE – u zaslužio omaškom priređivača.
Bilo kako bilo, Vujovićev sastav se već na
prvi pogled ističe „molerajem“ koji, kao što svi koji prate ovaj blog znaju,
nije lako napraviti: 15 x 4. Međutim, na prvi pogled se ne vidi sa koliko je
majstorstva ta operacija izvedena, jer nas tematski pojam EKATARINA VELIKA može
uputiti na pogrešnu pretpostavku da su i ostali pojmovi monotoni. Napravljeno je
mnogo ukrštenica sa sličnom belinom od sredine osamdesetih, kada je rok grupa Milana
Mladenovića KATARINA DRUGA zbog sukoba frontmena sa bivšim članom Gagijem Mihailovićem promenila
ime, čime su enigmati dobili neprocenjiv pojam koji se po upotrebljivosti može
meriti samo sa petnaestoslovnim „evergrinom“ OLIVERA KATARINA (ranije je u
priči o transkripciji već ukazano na kuriozitet da ime Ekatarina uopšte ne
postoji, te da se ime slavne ruske carice prenosi kao Jekaterina ili prosto Katarina). Elem, napravljeno je bezbroj moleraja sa tim pojmom, ali
se malo koji autor na ovakav način poigrao strukturom i upotrebio potpuno
neočekivane pojmove (eksperimentator i nekolegijalnost), uspešno razbijajući
monotoniju u desnom delu beline. Iako
ćoškovi nisu tako stručno i ambiciozno sastavljeni (recimo, u gornjem delu
imamo čak 3, možda i 4 sasvim suvišna crna polja, dole je umesto renesanse mogla
da upadne neka sintagma, npr. renesansni roman itd.), neosporno je reč o skandinavci
vrednoj podsećanja.
 |
| Huper 106, autor: M. Vujović |
Drugi sastav u tom broju koji mi je zapao za
oko je tematska skandinavka Jana Bažika na strani 23, vrlo slična onoj koju sam nedavno predstavio
na blogu, ali nešto senzacionalnija: umesto 5 tematskih pojmova u belini 6 x 6, ovde
ih je čak 7! O principu dijagonalnog
ređanja sintagmi sa istim pridevom (u prvom slučaju SVETO, ovde SLEPO) je već
dosta toga rečeno, ima onih koji u tome ne vide bogzna kakav podvig, a ima i
nas koji mislimo drugačije, ali je neosporno da ni u ovom, ni u nekom drugom
enigmatskom časopisu standardna belina sa tolikim brojem tematskih pojmova
(kakvi god oni bili) nije bila svakodnevna pojava. Iako ukrštenica generalno nije savršena (lanci
crnih polja nisu baš reprezentativni, niti se u strukturi krije neka caka), nije
teško zapaziti da je u njenoj izradi inteligencija uzela veći udeo od pukog
zanatstva.
 |
| Huper 106, autor: J. Bažik |
