In memoriam: Inž. R. Jovičić

Otišao je Radojica Jovičić, divan čovek, nesebičan kolega i sjajan enigmata. Bio je najtrezveniji predstavnik svoje enigmatske generacije i vredni, rečiti svedok bogate enigmatske prošlosti. Da je bilo više enigmatskih poslenika sličnih njemu, srpska enigmatika bi ga zasigurno nadživela i na večni počinak bi ga ispratilo na desetine naslednika. No, nije bilo ni deli Radivoja, ni mladog Tatomira, ni djeteta Gruice, ni Starine Novaka da pomognu malom Radojici u plemenitom nastojanju da sačuva esnaf za nove generacije. Zato ga tiho ispraćamo kao zaštitnika tradicionalne, autorske enigmatike, sa kojim odlaze poslednje nade i fantazije o lepšoj enigmatskoj budućnosti. 

Razmišljajući kako da enigmatskim sredstvima uputim poslednji pozdrav vernom čitaocu ovog bloga i blagom, odmerenom i pravdoljubivom učesniku u našim virtuelnim druženjima i razdruživanjima, setio sam se svog prvog susreta sa sastavima koje je potpisao Inž. R. Jovičić. Bilo je to pre više od 25 godina, kada sam kao osnovac natrapao na ukoričeni feljton iz "Praktične žene" s početka sedamdesetih. Ne bih mogao da vam kažem o kom se romanu radilo jer me to štivo nije zanimalo, ali su mi pažnju privukle skandinavke na poslednjim stranama svih nastavaka. Dakle, ako je feljton imao 20 delova, u knjizi je bilo 20 Jovičićevih skandinavki (i čak ukoliko je koričar želeo da ih izostavi, to je bilo nemoguće jer je na drugoj strani lista bio tekst romana). Roman je, inače, pripadao tetki neke moje drugarice i čuvala ga je kao oči u glavi, pa nije imalo smisla da tražim dozvolu za škrabanje po nedirnutim enigmatskim stranama. Zato sam sve te strane nekako iskopirao (a 1997. to uopšte nije bilo lako izvesti!) i danima znatiželjno rešavao grafički - za moj tadašnji pojam - vrlo čudno pripremljene ukrštenice. 

Kasnije sam često viđao Radojičine radove u starim i aktuelnim novinama i uvek sam lepo mislio o njima. Gospodin Jovičić nije bio ambiciozan sastavljač, pre bi se reklo da je bio ležeran i nežan prema rešavačima, a fascinirala me je njegova doslednost. Potpuno je isto sastavljao 1972. i 2022. i  njegove ukrštenice iz spomenutog ukoričenog romana su stilski i sadržinski bile identične onima koje je 2000. pravio za "Marbo", za neki enigmatski podlistak koji je valjda petkom izlazio u "Politici ekspres", za "Pink reviju" i za sve druge listove koje je enigmatikom snabdevalo udruženje "Vuk Karadžić". Te ukrštenice su uvek bile lagane, nepretenciozne, pomalo naivne, ali pismene, zanatski korektne i savršeno upotrebljive. 

Opraštam se od gospodina Jovičića posvećenom skandinavkom koju sam dizajnirao po sećanju na njegove radove iz "Praktične žene". Čuvaću raritetne časopise koje mi je poklonio i pamtiću sve lepe reči. Hvala mu na svemu. 

Osam smerova, široko i usko

Kao rešavač, nisam mnogo ljubio osmosmerke. Pamtim da sam u Iksu rado rešavao tematske ispunjaljke u 8 smerova (potpisivao ih je Kaica Đorđević) i pitao se zašto enigmatska štampa češće ne donosi takve radove. Teorijski, svaka osmosmerka se može prirediti na Kaičin način, ali ta forma u praksi nije zaživela, možda baš zato što je potrebno mnogo više autorskog truda da bi osmosmerka sa opisima bila upotrebljiva. 

Da bi jedna obična osmosmerka bila metodološki ispravna, treba da zadovolji samo dva kriterijuma: a) da sadrži rešenja u svim smerovima i b) da sva ta rešenja budu međusobno povezana. Od 1975. godine, kada se ova podvrsta ukrštenice pojavila na našim prostorima, pa do danas, većina autora i ostalih majstora zagovara upravo takvu metodologiju. Što je enigmata ambiciozniji, to se više trudi da pojmovi budu što bolje povezani tj. da je svaki ukršten bar dva puta, a vodi računa i o tome da svi smerovi budu podjednako zastupljeni.

Tu maksimalo povezanu i ravnomerno rastrzanu osmosmerku zapravo može sastaviti bilo ko - ako ga tema ne sputava. Kao što znamo, osmosmerke su najčešće tematske (one koje nisu možemo smatrati najnižim i najjeftinijim enigmatskim tvorevinama), a svaka konkretna tema ima svoju širinu. Na primer, "proleće", "zanimanja" ili "voće" su vrlo široke teme i u takvim slučajevima ne postoji alibi za metodološku traljavost. Uz to, kod najširih tema valja voditi računa o prisustvu reprezentativnih pojmova (recimo, ako je tema "voće", u najmanju ruku je čudno isključiti jabuku, krušku i šljivu, a uvrstiti argan, kumkvat i noni). 

Uže teme ponekad, ako ne i uvek, zahtevaju istraživanje. Recimo, tema "južno voće" je umereno široka i u zavisnosti od veličine mreže, sastavljaču može biti potrebno nekoliko desetina, pa čak i stotina vrsta. Određeni broj će otpasti tokom sastavljanja, a to svakako ne bi trebalo da budu limun, mandarina ili mango. Ako nema mesta za rangpur ili makadamiju, šteta nije velika jer osmosmerka i bez malo poznatih, egzotičnih vrsta može biti vrlo sadržajna. 

I konačno, kad imamo sasvim uske teme, sa malim brojem tematskih pojmova, osmosmerka jednostavno mora da podnese određene žrtve. Te žrtve su metodološke prirode i rešavač ih, na sreću, ne primećuje. Dakle, njemu neće smetati ako je u sastavu sa temom "ptice selice" čvorak samo jednom ukršten, a lasta obešena o L visi negde uz ivicu, niti će uzeti za zlo to što je od npr. 30 samo 9 pojmova pozicionirano dijagonalno. Takve stvari, budimo realni, ne bi smele da smetaju ni poznavaocima zanata, jer bi oni pre svih morali znati da nužda i enigmatske zakone menja.  

Da se sad vratim u prvo lice: nikad nisam osećao potrebu da se enigmatski izražavam kroz osmosmerke sa širokim i umereno širokim temama. U stvari, do pre 7-8 godina ih uopšte nisam sastavljao, a onda me je dečja enigmatika uputila na njih. Prosto, osmosmerke su bliske deci jer ne zahtevaju znanje, a garantuju zabavu sa konačnim rešenjem. I s obzirom na to da je moje enigmatsko stvaralaštvo za decu skopčano sa edukacijom, osmosmerke sa uskim temama su mi se u hodu nametnule kao izvanredna didaktička sredstva. 

Naravno, nisu sve osmosmerke koje pravim strogo edukativne, ponekad su samo zanimljive, ali se i tada deci obraćam uskotematski. Naruku mi ide što uvek mogu da izaberem dimenzije mreže (ah, što je lepo kad čovek nema enigmatskog urednika!), pa sam za ovih nekoliko godina sastavio, objavio i u različitim prilikama koristio na desetine osmosmerki sa potpuno iscrpljenim temama. Na primer, na taj način sam obradio xy pesama za decu.

Najteže je napraviti pristojan sastav tog tipa kada ispred sebe imate izuzetno mali broj pojmova od kojih nijedan ne sme da otpadne. U više navrata sam obrađivao pesmice od 25 - 30 različitih reči i najveći saveznik mi je, kao što rekoh, bila mogućnost da podesim dimenzije i oblik mreže (kod pesmica je, inače, neophodno paziti na ponavljanje nizova, pa se neke kratke reči moraju izostaviti ukoliko su sadržane u dužim; npr. često izostavljam veznik ALI zbog reči MALI, BILA itd).

Bonus priča

Razmišljajući o načinu na koji bih deci mogao da približim Bajfordovu TV seriju "Neven" (ove godine se navršava pola veka od prve klape!), osmislio sam osmosmerku sa glavnim likovima. Problem se pojavio kad sam utvrdio da mnogi likovi uopšte nemaju imena (kuvarica, služavka, pismonoša), neke sam eliminisao jer su im nazivi predugački (ljubitelj prirode, voditelj daštanja), a izostavio sam i skitnice jer se ni u jednoj epizodi ne spominju ni po "zanimanju", ni po imenima. Pored toga, odbacio sam marginalne, epizodne likove i ostalo ih je 21 (ne računajući Čika Jovu, tj. Miću Tomića kome će biti posvećena cela strana). Svaki od tih likova se pojavio u najmanje 3 epizode i bio bi greh ne smestiti ga u lik osmosmerke. Naravno, jednog je valjalo ostaviti za konačno rešenje, a to je dodatno otežalo posao jer sam želeo četvrtastu mrežu, bez masakriranja koje bi pomoglo da na kraju ostane npr. 7 neiskorišćenih slova. 

I eto, radna verzija je gotova. Stradala je metodologija, razume se, ali bar sam nekako uspeo da ih sve uglavim i da mi ostane 11 neiskorišćenih slova za konačno rešenje. To je NIKOLA KIRIĆ, svetski putnik, voditelj rubrike "Pogled" i jedini lik koji se u svakoj epizodi predstavlja imenom i prezimenom. Da li ću sastav poslati u štampu ili ću do juna ipak pokušati da proizvedem savršeniju varijantu - još ne znam, ali prikazujem osmosmerku kao primer nesvakidašnjeg uskotematskog rada. 

Enigmatika za decu: Neven, februar 2023.

398 Zmajevih pseudonima

Moj angažman u "Nevenu" i višegodišnje bavljenje likom i delom osnivača ovog lista učinilo me je natprosečnim poznavaocem bibliografije, biografije i ostalih grafija Jovana Jovanovića Zmaja, s akcentom na daštanju. Daštanje, zagonetaštvo ili, modernim jezikom rečeno, enigmatika, kao sektor  njegovog stvaralaštva, najmanje je zanimljiv književnim teoretičarima, ali se ne potcenjuje i citira se kao vid poetsko-edukativne manufakture. Taj sektor je danas, na neki način, poveren meni.

S obzirom na to da ove godine proslavljamo 190. godišnjicu Zmajevog rođenja, uredništvo "Nevena" je donelo odluku da svi ovogodišnji brojevi budu posvećeni osnivaču lista. To za mene, kao urednika i autora Nevenove enigmatike, predstavlja novi izazov jer enigmatske strane poslovično prate sadržaj svakog konkretnog broja tj. rekapituliraju važne podatke o tematskoj ličnosti. Drugim rečima, od mene se ove godine očekuje da koncipiram i realizujem šest enigmatskih kompleta na istu temu. 

Pripremajući građu, tačnije: istražujući Zmajev životopis, stigao sam do poglavlja "pseudonimi" i to me je podstaklo da ovde napišem koju reč. Naime, često se sreće podatak da se Zmaj tokom života potpisivao na više od 300 načina, a neko je navodno prebrojao sve pseudonime i u etar pustio dezinformaciju da ih je bilo tačno 398. Nije tajna da je Zmaj u listovima koje je uređivao izmišljao saradnike, ali je nepoznato koja su imena fantomska, a koja stvarna. Takođe, ne može se znati ni koje je sve pseudonime koristio u brojnim novinama sa kojima je sarađivao, a malo je verovatno da je i sam imao evidenciju. 

Za određene novinske tekstove, prevode i pesme potpisane čudnim imenima se samo može pretpostaviti da ih je on napisao, no treba imati u vidu da su ga darovitiji čitaoci tj. saradnici ponekad vrlo verno oponašali. Razume se, štampani su najuspešniji imitati. Što se njegovih pesama za decu tiče, Pero Zubac je jednom prilikom lupio da je Zmaj iznedrio 470 naslova i ta proizvoljnost je na poverenje ušla u sve moguće biografije. Naravno, realan broj je mnogo, mnogo veći i dovoljno je da čovek prelista samo 1 od 26 godišnjaka "Nevena" (a gde je sve ostalo!) da bi uvideo koliko je taj podatak apsurdan. U zbirkama su, jašta, objavljivani samo odabrani radovi i možebiti da ih tamo ima svega 470. 

Elem, svima je poznato da je Zmaj pseudonim, a prema popularnom mitu nastao je spontano, kada je pesnik datirao neki svoj ćirilični  rukopis sa: 3. maj. U stvari, Antonije Hadžić je još 1882. godine u pogovoru "Pevanije" objasnio da je Jovanović nadimak dobio po listu "Zmaj" koji je pokrenuo 1864. godine u Pešti, a da je docnije "i sam primio taj prirok i počeo tako da se piše i potpisuje". Po svoj prilici, list "Zmaj" je nazvan po 3. maju, ali ne slučajno, već u formi aluzije na Majsku skupštinu 1848. godine i početak borbe za otcepljenje Vojvodine od Austrijskog carstva.

Kasnije je rado koristio i kalambure ZMAJOVAN i ZMAJOVA, ali kad govorimo o pseudonimima, zanimljiviji su oni kojima je sakrivao identitet. A upravo tako je i počela njegova književna karijera: ispod prvih pesama se neskromno potpisivao kao OSIJAN, što je očigledna identifikacija sa mitskim škotskim bardom, iako je skromni Čika Jova kasnije tvrdio da je to bila samo varijacija prideva "obasjan". "Devesilje" je ispevao kao Srbin muhamedanac ALIVERIĆ TUZLAK. 

Za našu enigmatiku je neobično značajan pseudonim AĆI (i pored najbolje volje, nisam mogao da uđem u trag vrednom troslovu), a iz enigmatske štampe je poznat i Zmajev potpis DIKSIT. Biografi beleže da se potpisivao i kao UJA BLAŽ. 

U "Nevenu" se sreću svakojake skraćenice, šifre i imena, a tek ponešto od toga sasvim očigledno pripada Zmaju: J. ili BRACA JOVA. Ali, zašto kriti, on je zacelo bio i: BRACA MITA, BRACA BRANKO, BRACA ĐOKA, BRACA SVETOMIR, ČIKA ĐURA, ĐOKA BRAŠOVAN, MILORAD, OZREN, RADOJICA, DUŠANKO, NAUM (...), a onda i: OĆ, OR, AR AR, M-TIN, M-ĆA itd. itd.

Uzgred, prijatelji su Zmaja zvali KIŠ-JANOŠ, po dedi Jovanu.  

Enigmatika na dar

Kao saradnik nekih agencija za prodaju personalizovanih poklona, korisnicima sam pre nekoliko godina ponudio (i) mini-časopis. Do danas sam izradio dosta primeraka (neka ostane tajna koliki je taj broj), i kad razmislim, od svega što sam ikada radio kao enigmata, taj vid (re)kreacije mi je najviše prijao. I još uvek mi prija. 

Moraću da razočaram one koji su pomislili da je izvor mog golemog zadovoljstva mastan honorar - jer takoreći simbolično naplaćujem tih 16 strana. Prosto, nikad nisam korigovao promotivnu cenu jer sam u hodu shvatio da ljudima koji se javljaju dosta znači jedna crvena, pa kako bismo i oni i ja bili na nekakvom dobitku - kad god sam eksperimentalno dizao cenu za tu jednu crvenu, odustajao sam - da naručioci ne bi odustali! Stvar je sa jedne strane zakočila, a sa druge pogurala reklama od usta do usta (a najviše sam radio zahvaljujući takvom epp - u!), što će reći: oni koji zovu već znaju koliko košta.

Klijenti su u većini slučajeva članovi porodice ili prijatelji nekoga ko voli enigmatiku i kome za rođendan ili neku drugu priliku žele da poklone enigmatski časopis sa temama iz njegovog života. Tu, zapravo, nema promašaja: samo je bitno da primalac poklona ima izgrađen pozitivan odnos prema enigmatici, tačnije prema ukrštenim rečima, jer se još nikada nije desilo da traže druge enigmatske forme (iako sam gotovo uvek nudio). Zanimljivo je da ne žele ni klasične, ni bele, bi domino, ni mozaičke - samo skandinavke iliti sadržaj kakav su videli kod prijatelja.

Nažalost, ne mogu da postavim nijedan od tih poklona jer klijentima uvek garantujem diskreciju, ali mogu da vam pokažem jedan specijal od prošle godine, kada su me organizatori dečjeg festivala Teatar na dar angažovali da napravim personalizovani časopis za Branka Kockicu (i za još neke ličnosti). Ne znam baš tačno da li Branko voli enigmatiku, samo mogu da posvedočim mu se poklon dopao i da mu je preda mnom sinula ideja da  umnoži knjižicu i daruje je malim posetiocima svog pozorišta Puž. Ja sam, naravno, dozvolio, no ne znam da li je nešto preduzeo. 

Enigmata za odrasle

Poslednjih godina retko prezentujem svoje enigmatske aktivnosti na blogu i može se steći utisak da ne radim ništa, osim što zagonetam za decu u NSDKC - u i Nevenu. Zapravo, i dalje sam pod a enigmatski autor za odrasle i njima se obraćam kad god se steknu uslovi. 

Šund ne proizvodim, niti pristajem da učestvujem u takvim projektima, te koristim priliku da se obratim dvojici proizvođača šund enigmatike u Srbiji koji nadniče u jednoj tobož ozbiljnoj novinskoj kući: opustite se, šundaći, nema potrebe da me lajete kod svog robovlasnika, ja vam nisam nikakva pretnja. Mi čak nismo ni kolege: ja sam enigmatski autor sa jedinstvenom enigmatskom biografijom, a vi ste jeftini nakupci bez portfolija koji za bednu nadnicu stavljaju softverski šund u službu tuđeg profita.

Dakle, enigmatski pacovi nemaju razloga da se plaše da ću im "oteti tezgu" jer pravim enigmatiku samo ako: 1) mogu da se izrazim kao autor, 2) ne moram da sarađujem s pacovima i 3) mogu pristojno da naplatim svoj rad. Moje ime i moje enigmatske usluge se mogu pronaći u katalozima elitnih agencija, u programima kulturnih stanica i u publikacijama iza kojih stoji Ministarstvo kulture i prosvete i stoga je još besmislenije uključivati me u baljezganje o tezgama i pacovima. 

Što se mog enigmatskog pregalaštva na hrvatskom jeziku tiče, ne znam šta bih rekao. Ima enigmata koji sve svoje škrabotine iz seoskih novina i periodičnih glasila mesnih zajednica uredno objavljuju na blogovima, čak i po nekoliko puta, a ja, eto, od svega što sam 7 i po godina kontinuirano radio za Feniks i ostala izdanja Novog lista na svom blogu imam 0,01 % radova. Nisam baš siguran da su oni za koje sam udarnički (i još jednom: udarnički) radio registrovali moju posvećenost, jer se po logici stvari dobri rezultati nagrađuju, a moj status je sve gori i gori. Da li su mi rezultati bili dobri, čitaoci bloga uglavnom ne mogu znati jer, kao što rekoh, nisam prikazivao svoje uratke... Ali, ja znam da sam radio dobro. I siguran sam da postoji na desetine kolega koji to znaju (ah, pa da nisam radio dobro valjda ne bi Galogaža imitirao moje "razglednice", našao bi nekog boljeg uzora :P). I znam da sam za 7 i po godina dao Feniksu više nego što su im mnogi vjerni suradnici dali za 30. Stoga nije baš jasno zašto sam prvi na listi za odstrel, ali ako već jesam koristim priliku da javno zamolim članove redakcije Feniksa da me više ne ponižavaju. Evo, molim vas da me poštedite daljeg omalovažavanja, ne mora više ništa da izađe, sve je bolje nego 2 strane mesečno. I trebalo je da zadržite moj januarski honorar  od 8, 38 evra, manje biste me uvredili, besmisleno je obračunati i najgorem saradniku taj iznos (valjda mi je plaćen deo jedne strane, ostatkom su možda pokriveni troškovi štampanja i slanja mog ugovora; drugom stranom su, pretpostavljam, finansirani besplatni primerci za omiljene suradnike; ja, uzgred, 3 godine nisam dobio niti jedan Feniks, čak mi nisu poslali ni 700. broj koji sam ljubazno tražio i ponudio da ga platim!). 

Tomi u čast

3. decembra 2022. godine napustio nas je Toma Vukadinović, jedan od poslednjih velikana srpske enigmatike. Nisam ranije stigao da uputim poslednji pozdrav, te ovom prilikom objavljujem posvećenu skandinavku. Hvala Tomi na svemu, nećemo ga zaboraviti.

Enigmatika za decu: Neven, decembar 2022.

 

Zimsko raspustilište

 

Enigmatika za decu: Mali Neven, decembar 2022. i januar 2023.