27. 5. 2014.

Iz mitske enigmatske prošlosti

Čini se da je početak sedamdesetih u kulturnom smislu bio uvod u zlatnu deceniju jedne tragične zemlje iza Gvozdene zavese, koja je zahvaljujući šofersko-bravarskoj harizmi svog doživotnog predsednika, baš tih godina postala svojevrsni balkanski brend. Da se razumemo: SFRJ je bila zemlja primitivaca, u kojoj je 70 % življa bilo nepismeno, ali je vožd uspešno orkestrirao, maskirao i blefirao, pa se u jednom periodu nije videlo golim okom koliko smo sitni, jadni i nakaradni. Iz Holivuda je, recimo, doputovao slavni Ričard Barton, da na čistom engleskom odigra nacionalnog junaka (sinhronizovao Petar Banićević), a osnovni cilj ovog naučno-fantastičnog spektakla bejaše mitologizacija hrabrog i narcisoidnog maršala, te se nije štedelo ni na iću, ni piću - samo da bi jedna belosvetsko-tabloidna zvezda ovekovečila podvige delije iz Kumrovca. S njim je doputovala i Elizabet Tejlor, doduše kao pratnja, jer je u međuvremenu odustala od uloge bolničarke u toj kino-debilijadi, a naš je svet padao u trans pred činjenicom da je najveća aktuelna svetska diva počastvovala tamo neku SFRJ i tamo nekog druga Tita svojim ljupkim prisustvom. Koliko je to zadovoljstvo koštalo, sada više nije ni važno, jer smo tim basnoslovnim novcima kupili neprocenjivu i retku priliku da se osećamo kao deo sveta. Zapravo, u čisto umetničkom smislu (što nema veze sa prethodnim redovima), mi jesmo bili deo sveta: 1971. godine je u Beogradu po drugi put gostovala Ela Ficdžerald, i predstavila se publici kao Nada Knežević; Olivera Katarina je u filmu Konrada Volfa igrala groficu od Albe, Dušan Makavejev je snimio "Misterije organizma", a RTB je među prvima u Evropi emitovala program u boji (te se, prema legendi, Đina Lolobriđida silno iznenadila što mi, eto, imamo nešto što je u Italiji još uvek misaona imenica).

Kakva nam je bila enigmatika? Pa, imali smo televizijski program u boji, a "Enigma" je i dalje bila crno-bela. Ne samo u grafičkom smislu, jer je - ruku na srce - naslovnica bila šarena, već i u sadržinskom, a i u konceptualnom. Naime, nedavno sam od Marjana Radakovića dobio komplet ovog časopisa s početka sedamdesetih, i dobio priliku da se bliže upoznam sa enigmatskim osobenostima tog vremena. Ako se prisetim forme s početka šezdesetih, a onda i  skraja sedamdesetih (sve sam to video), izgleda da je "Enigma" dugo stagnirala i da, sem renomiranog imena, nije imala čitaocima bogzna šta da ponudi. Kada, recimo, posmatramo brojeve s počeka sedamdesetih kroz durbin spektakularnih informacija iz nacionaclne istorije, stiče se nedvosmislen utisak da je beogradska enigmatika kaskala za aktuelnim trenutkom barem 10, a možda i 20 godina. Taj list, kao što znamo, danas kaska i više (okvirno: 30 godina), što znači da je u međuvremenu ipak došlo do nekakvog pomaka. Ohrabrujuće ili poražavajuće - nije lako zaključiti.


Elem, mada sam u jednom trenutku želeo da predstavim najimpresivnije momente iz hrpe starih časopisa koji su mi na raspolaganju, pokolebao sam se pred zaključkom da tu objektivno nema mnogo radova vrednih naročite pažnje. Skandinavka još nije bila izmišljena, uglavnom se sastavljalo na zadate likove u kojima je broj crnih polja često blizak broju belih, klasične ukrštenice slobodne forme su skromne i ne mnogo maštovite, a udeo tzv. velikih enigmata je sveden na minimum. Ne znam gde su tada bili Železnik, Petrović, Dopuđa ili Bizumić, ali među onima koji su tih godina sarađivali sa "Enigmom" ima tek nekoliko autora koji se manifestno ističu stilom ili umećem. Mom ukusu najviše odgovara Racković, pošto smatram da je dobro napravljena ukrštenica po definiciji vanvremenska, a pojedini njegovi radovi bi se, bez problema, i danas mogli štampati. Nisam od onih koji padaju u nesvest pred sastavima sa "grgoljenjem", "brndžanjem" i "prednjoškržnjacima", i više me fascinira kreativnost u širem smislu, no ovde su čak i radovi u kojima se insistira na Vukovim slovima i čvorovima vrlo retki. Istina, mladi Pešić, a onda i Krsmanović, Vukadinović, Reljić, Popović, Šarić (...) mestimično potpisuju sastave koji nisu za bacanje, ali je, generalno, ovo bila enigmatika za jednokratnu upotrebu.

Dušan Nikić


Branislav Ristić
Boris Nazanski
Žarko Pešić
Nikola Popović
Zlatan Pupezin
Mihailo Reljić
Karlo Vereb
Toma Vukadinović
Vojislav Skoko

20. 5. 2014.

(Ne)poznate enigmate: Miroslav Živković



LIČNA KARTA

Ime i prezime: Miroslav  Živković
Datum rođenja: 15. juni 1946.
Bračno stanje: oženjen
Obrazovanje: Tehnološko – metalurški fakultet
Zanimanje: penzioner
Prebivalište: Jagodina

OSOBINE

Talenti: muzika (neiskorišćen)
Karakter:  staložen do izvesnih granica
Kvaliteti: pitam se šta je to u ovim vremenima
Mane: apsolutna nefotogeničnost, nevešto pričanje viceva
Srećnim me čini: petoro unučadi
Nervira me: hipokrizija kod običnih ljudi
Plaši me: mogućnost intenzivnijeg radioaktivnog  zračenja
Stidim se: što nisam stekao više materijalnih dobara
Nadam se: putovanju TransSibirskom prugom
Životna želja: da se svakog jutra probudim u optimističkom raspoloženju

UKUS

Književno delo: Život uputstvo za upotrebu
Književnik: Pol Oster
Slika: Sloboda predvodi narod
Slikar: Rembrant van Rijn
Film: Smrt trgovačkog putnika
Režiser: Nikita Mihalkov
Glumac: Al Pačino
Glumica: Mišel Fajfer
Muzičko delo: Svraka kradljivica
Kompozitor: Petar Iljič Čajkovski
Instrument: flauta
Pesma moje mladosti: Ponedeljak, ponedeljak
Pevač: Tom Džons
Pevačica: Melani Sofka
Nauka: astrofizika
Naučnik: Isak Njutn
Sport: odbojka
Sportista: Ljubodrag Simonović
TV emisija: Više od igre
Ličnost van kategorije: Mihail Talj

INTIMA

Ljubav na prvi pogled... ne, ali na peti šesti moguća
Najbolje godine su... nešto iznad tinejdžerskih
Lepota je... u prožimanju prirode i tehničkih izuma
Ljudi najčešće precenjuju...  govorničke osobine nekoga
Da mi je da sam malo... malo mlađi
Sebi  zameram... što mi je jezik malo brži od sive mase
Drugi kod mene ne podnose... preveliku ozbiljnost
Uspeh je... kada si veoma dobar u nečemu što veći deo populusa ceni
Uspeo sam u... tome da nepodlegnem modnim trendovima
Najdraža nagrada mi je...  Jubilarna (za trideset godina vernosti firmi)

NAVIKE

Slobodno vreme: delim na tri dela: igra sa  najmlađima, blage fizičke aktivnotsi, slovarenja
Godišnji odmor: zvanično ne postoji, ali se taj period koristi različito
Ustajem rano: samo kada moram
Ležem kasno: navika od ko zna kada
Previše... čitam
Premalo... posećujem sportske događaje

ENIGMATIKA:

Enigmatika je za mene... stalni poluvekovni pratilac
Dobre strane enigmatike: bolje sagledavanje jezika, veština kombinovanja i sticanje prijatelja
Loše strane enigmatike: ponekad zavede u jednostranost
Ljudi misle da su enigmate... pomalo čudan soj ljudi
Zapravo, enigmate su... osobe sa više osećaja za skrivanje malih slovnih tajni
Omiljena enigmatskavrsta: ukrštenica (zbog njenog svugdeprisutnog javljanja)
Omiljeni enigmata:  domaći Miroslav Lazarević; inostrani Vil Šorc
Za 10 godina... neće biti više papirne enigmatike

15. 5. 2014.

Enigmatski rizničar

Bilo je potrebno da provedem celih 8 godina u Nišu da bih konačno poludeo i došao na ideju da se vratim enigmatici. I dan-danas ne znam koji me đavo terao da potražim adresu niškog enigmatskog kluba i da se zaputim bogu iza leđa, noseći pod miškom nekoliko smešnih sastava, ali sećam se da sam na minus milion odlučio da otkatančim vunovlačaru i da svoju uredno očešljanu vunu podelim sa ostatkom sveta. Naš narod je poslovično podozriv, a u Nišu se sumnjičavost neretko penje do nivoa SF paranoje, pa sam, znajući za jadac, bio spreman na posmatranje. Međutim, moj agresivni upad u pitomi svet enigmatike je izazvao svega nekoliko zbunjenih pogleda, a bilo je i onih koji su u meni prepoznali dovoljno potencijala za urazumljivanje. No, džaba su mi govorili da se manem ćoravog posla i džaba su sumnjali u mene. Ja sam čvrsto odlučio, pri relativno čistoj svesti i diskutabilno zdravoj pameti,  da ostvarim nešto što je toliko budalasto da se graniči sa sumanutim, i niko me nije mogao pokolebati.

Zašto vam sad ovo pričam? Pa, tako sam upoznao jednog neobičnog čoveka, predstavnika umirućeg enigmatskog kluba iz Niša, koji je prilično ozbiljno shvatio moju želju da se okušam u javnom raščešljavanju vune. Zove se Marjan Radaković i zahvaljujući njemu sam shvatio da naša enigmatika nije sasvim nevidljiva i bezvredna. Ako neko smatra da su enigmatske novine u rangu sa toalet papirom, ne bi bilo loše pustiti ga na pola sata u Marjanovu odaju sa nepreglednim hrpama naslaganih časopisa iz paleolita, starog veka, renesanse i modernog doba, tek da vidi da srpska enigmatika, osim tržišne i upotrebne vrednosti, ima i istoriju, i fiziku, i hemiju. Ako je zaslužila barem jednog rizničara - nije uzalud postojala. 

Marjan je, dakle, naš enigmatski rizničar. Ako ga nazovem kolekcionarom, zaobići ću smisao njegovog kolekcionarstva; ako kažem da je enigmatski bibliotekar, umanjiću značaj same biblioteke. Zato je, mislim, najbolje reći da on u svojoj riznici čuva enigmatsko blago. U 12 velikih, numerisanih kutija ima 420 naslova i nekoliko hiljada primeraka (ima i jedan šifonjer u podrumu, živi sam svedok, gde čuva zasad nesortirana izdanja). Nešto je kompletirano, nešto nije, ima tu glanc novih primeraka, ali i onih koje su redizajnirali miševi, negde nedostaje nekoliko strana, a negde je samo toliko i sačuvano...

Marjan je, kao nesebični efor enigmatskog hrama, odavno zaslužio ovu pohvalnu besedu ustupivši mi svoje časopise na korišćenje, a nekih se je duplikata, bogami, i kurtalisao poklonivši ih baš meni. Prilikom poslednje posete sam, sasvim neočekivano, primio raskošan poklon u vidu ukoričene "Enigme" iz 1970/71 i još sijaset rariteta, ali ću o tome pisati kada budem našao vremena za nežno grebenanje stare i natrule vune (sada sam okupiran nekim praktičnijim, ovozemaljskim stvarima). Marjan je, inače, otvoren za saradnju sa svima koji imaju slična interesovanja, pa mu se slobodno možete javiti, a zamolio me je i da prenesem zlim jezicima koji tvrde da se niški enigmati međusobno slažu kao rogovi u vreći da su u savršeno harmoničnim odnosima, i da njegova riznica živi i raste uz svesrdnu podršku kolega-sugrađana (btw, sebe bih izostavio iz te priče o harmoniji, jer odavno ne živim u Nišu, ali u svakom sučaju pozdravljam navedenu idealizaciju).

9. 5. 2014.

Vesela '77


Ljubiša Jakšić

Mihailo Reljić
Ivan Marković
Zoran Zeljković
Cvetković i Nedić
Milovan Samardaković
Milan Jelenković
Zlatan Pupezin
Života Stanković
Žarko Đokić
Nikola Popović
Ratko Stojković
Petar Bizumić
Vojin Krsmanović

Miroljub Janković

6. 5. 2014.

(Ne)poznate enigmate: Slavko Bovan



LIČNA KARTA

Ime i prezime:  Slavko Bovan
Datum rođenja: 04.12.1961.
Bračno stanje: srećno oženjen
Obrazovanje: VSS (Pravni fakultet)
Zanimanje: Diplomirani pravnik (nekad i profesionalni novinar)
Prebivalište: Kikinda

OSOBINE

Talenti: Preživljavanje u teškim vremenima
Karakter: Kao i većina Hercegovaca, zajebant (i na svoj račun)
Kvaliteti: Poštujem tuđe vrijeme i tuđe stavove.
Mane: Ponekad se šalim više nego što okolina može da podnese.
Srećnim me čini: Male stvari
Nervira me: Nerviraju me sitnice. Krupne stvari me oneraspolože ali me ne nerviraju.
Plaši me: Plaši me da ću nekad izgubiti kontrolu i uzvratiti istom mjerom.
Stidim se: Tuđih postupaka.
Nadam se: Da će ljudi biti malo bolji nego što su danas.
Životna želja: Nemam velikih želja.

UKUS

Književno delo: Lisac u kokošinjcu
Književnik: Kišon
Slika: „Pegaz“ (autor: Miroslav Bovan)
Slikar: gore pomenuti
Film: „Ko to tamo peva“
Režiser: Šijan
Glumac: Bata Stojković
Glumica: Seka Sablić
Muzičko delo: „Bolero“
Kompozitor: Voki Kostić
Instrument: glas (ako je prijatan)
Pesma moje mladosti: „Čudna jada od mostara grada“
Pevač: Dragan Stojnić
Pevačica: Barbra Strejsend
Nauka: Astronomija (saznaćete razlog za 20-tak dana)
Naučnik: Neznani junak koji je izmislio daljinski upravljač za TV.
Sport: Atletika
Sportista: Lase Viren
TV emisija: Sportski prenosi
Ličnost van kategorije: Stanislav Železnik

INTIMA

Ljubav na prvi pogled... ne postoji.
Najbolje godine su... ove.
Lepota je... varljiva.
Ljudi najčešće precenjuju... svoju pamet.
Da mi je da sam malo... odmorniji.
Sebi  zameram... što se ponekad bezrazložno iznerviram.
Drugi kod mene ne podnose... što održavam dobre kolegijalne odnose sa svima.
Uspeh je... samo trenutak zadovoljstva.
Uspeo sam u... svemu  onome šta mi je važno u životu.
Najdraža nagrada mi je... naredna.

NAVIKE

Slobodno vreme: Nemam.
Godišnji odmor: U Hercegovini.
Ustajem rano: Da (da bih išao na posao)
Ležem kasno: Da (zbog obaveza, a dan je kratak)
Previše... vjerujem ljudima.
Premalo... se posvećujem porodici.

ENIGMATIKA

Enigmatika je za mene... važan dio mog života, a bila je jedan duži period i jedini izvor prihoda.
Dobre strane enigmatike: Upoznao sam mnoge dobre ljude.
Loše strane enigmatike: Ja ih ne vidim!
Ljudi misle da su enigmate... opaljeni mokrom čarapom (i to više puta)
Zapravo, enigmate su... čudna sorta s kojima se vrijedi družiti.
Omiljena enigmatska vrsta: nemam (zavisi od trenutka)
Omiljeni enigmata: Milan Milin.
Za 10 godina... čitaću ovo što sam napisao, i kazaću...TAKO JE!