U Tolkinovom carstvu

Tolkin

Neki autori sporadično tvrde da je ALATAR majstor za popravku alata ili nešto nalik tome, a malo ko zna da postoji i sasvim istinit opis za ovu izmišljenu reč - koju ipak nisu izmislili rđavi sastavljači! Naime, jedan Britanac raskošne imaginacije je godinama gradio sopstveni mitološki sistem, a njegovi junaci su početkom ovog veka osvojili čitav svet zahvaljujući uspešnim ekranizacijama. Reč je o Džonu Tolkinu (eng. John Ronald Reuel Tolkien, 1892 - 1973), engleskom lingvisti i književniku čiji je roman "Gospodar Prstenova" pod rediteljskom palicom Pitera Džeksona pretočen u filmsku trilogiju, nakon čega se širom planete probudilo silno interesovanje za kompletan legendarijum ovog pisca, te su njegovi Hobiti, Orkovi, Vilenjaci i druga fantastična stvorenja danas ikone popularne kulture. U Tolkinovoj galeriji likova se skriva i Alatar.

Nemam nameru da opširno govorim o Tolkinovim junacima, niti da ih nabrajam po važnosti, već želim da ukažem na pojedina imena koja su u enigmatskom smislu više nego neodoljiva, budući da su mnoge od tih reči i ranije korišćene u našim ukrštenicama, ali sa vrlo kritičnim opisima. Elem, kao opšta imenica, alatar je namenska izmišljotina koja ima izvesno opravdanje u uobičajenoj šemi za tvorenje naziva zanatlija (sto - stolar, brava - bravar, obuća - obućar), ali ne postoji u našoj jezičkoj praksi. Međutim, budući da se radi o nizu koji se često pojavljuje sam od sebe, hrabri inovatori su valjda nekad (bili) primorani da kapituliraju, spašavajući na taj način svoje beline, a onda su neki drugi autori krenuli za njima (uzgred, sa istim opravdanjem, odnosno bez obravdanja, katkad se koriste i blesavi deminutivi alatak i alatić).

Ala Tatarenko

Četvoroslov ALAT je toliko nametljiv da svaki ozbiljan sastavljač, a onda i rešavač, mora imati u malom mozgu sve potencijalne nastavke. Kad je lanac "otvoren" i sleva i zdesna nema problema jer postoji na stotine dobrih pojmova, ali je izbor vrlo mršav kada baratamo samo sufiksima. Od petoslova obično koristimo ALATA, što je jedan od navodno odomaćenih latinskih naziva za miraz ili prćiju (takođe: ALATURA i ilata, sve bez mogućnosti daljeg umnožavanja), a pojam ALATI se često opisuje kao "pribor za rad" u množini. Istina je da se takva množina koristi, ali je neistina da je to ispravno - jer je alat zbirna imenica (plural je opravdan otprilike koliko i escajzi). Zato je bolje koristiti drugo značenje, preuzeto iz turskog jezika: konji riđe ili riđožute dlake, s tim što u određnim situacijama nije loše upotrebiti i sugestivan opis "ALATASTI konji". Od šestoslova svakodnevno rabimo ALATIV (lokalni padež u ugro-finskim jezicima), ALATIR (grad u Rusiji), ALATKA i ALATRI (grad u Italiji). Spomenuti alatić se ne mora opisati kao sumnjivi deminutiv pošto već postoji jedan domaći glumac koji nosi to prezime: SRĐAN ALATIĆ iz Sremske Mitrovice, dok bi alatak valjalo izbegavati do daljnjeg (valjda će se pojaviti nešto iole značajno pod tim imenom). Pored turskog prideva alatasto i latinizma alatura, na raspolaganju su nam i sedmoslovi ALATUŠA (riđa kobila) i čisti latinizam A LATERE (sa strane, zboka), a od osmoslova: ALATLJIKA, ALATNICA i A LA TURKA (na turski način). Od dužih pojmova je poznat ALATNIČAR, a možda ste ove godine konačno čuli za jednu Ukrajinku, slavistkinju fasciniranu našim jezikom, prevoditeljku i književnicu, kojoj je srpski PEN dodelio nagradu za prevođenje sa srpskog na ukrajinski jezik. Zove se ALA TATARENKO.

Istari

Da se vratimo Tolkinu: ALATAR je plavi čarobnjak, jedan od pet ISTARA koji je poslat u Srednju zemlju da se suprotstavi SAURON - u. Imena ostalih čarobnjaka u enigmatskom smislu nisu tako ekskluzivna, ali nisu ni za potcenjivanje: GANDALF (sivi), SARUMAN (beli), RADAGAST (mrki)  i PALANDO (plavi). Posebno je upotrebljivo drugo (tj. jedno od sijaset) imena najznačajnijeg Istara Gandalfa - OLORIN. Treba primetiti i da je šestoslov ISTARI kao stvoren za ukrštanje, a pri tom imati u vidu činjenicu da je reč o jednoj od najbitnijih i najpopularnijih rasa u Tolkinovoj mitologiji. Ranijih decenija se obilato koristio petoslov ISTAR (antičko ime Dunava, Istros, Ister), znamo koliko su agresivni KISTARI, LISTARI i LISTARICE, ali evo osveženja - jer zaista nema razloga za ignorisanje Tolkinovog vrednog šestoslova.

Galadrijela / Alatarijela

Alatar ima i imenjakinju u Tolkinovom mitološkom carstvu, mada je poznatija po drugom imenu: to je slavna vilinska kraljica GALADRIJELA (izvorno: Galadriel, ali prevodioci obično dodaju završno A ženskim imenima). Naime, njena alternativna imena su: ALATARIJEL(a), ALTARIJEL(a) i ARTANIS(a). Spomenuti Sauron (inače, centralni lik i eponim "Gospodara prstenova", zli čarobnjak majarskog roda) takođe ima zgodno "umetničko" ime, i to toliko enigmatično da ni po narudžbini ne bismo uspeli da dobijemo takav niz slova: ANATAR! Svima je poznato koliko se u našoj enigmatici često pojavljuje arhaičan, vanredno glup i povrh svega sumnjiv pojam KANATAR (sa opisom: graditelj kanata na zaprežnim kolima; da li je reč o stvarno postojećem ili samo teoretski mogućem zanimanju - nije lako utvrditi), a znamo i da je LANA TARNER (izv. Lana Turner, 1921 - 1995) jedna od enigmatski najeksploatisanijih javnih ličnosti, pa Tolkinov šestoslov može biti vrlo dragocen prilog našoj svakodnevnoj kombinatorici. Uzgred, početni četvoroslov ANAT (papin godišnji prihod od dodeljenog dobra) je verovatno najdosadniji "enigmatizam" svih vremena, a nije zgoreg reći da ni ANATA nije bez značenja: to je vrhovna semitska i fenička boginja, poznata i kao Anat, ANATU, ANTU, ANTIT i ANANT. 

Džan Arat

Postoji (bar) još jedan značajan lik koji je kršten po našoj meri: to je sin osnivača kraljevstva GONDOR, kralja IZILDUR - a: ARATAN. ARAT je, kao i alat i anat, četvoroslov bez kojeg se ne mogu zamisliti ukrštenice, a najfrekventniji opis glasi: starogrčki pesnik (III vek pne, napisao "Fenomene"). Poznat je i njegov imenjak i savremenik, vojskovođa iz Sikiona, a interesantno je da se tako zove i jedan od sinova boga medicine, Asklepija. Kad smo već kod Arata, treba reći da se za šestoslov ARATOS decenijama koristi opis: "dođavola, bestraga!", iako je taj grecizam izašao iz mode pre cirka 100 godina (sreće se u pesmama Jovana Jovanovića Zmaja). Aratos je, zapravo, originalno Aratovo ime (izv. Ἄρᾱτος), te se može koristiti i kao sugestija, a aktuelniji opis stiže iz sveta fudbala: bek turskog fudbalskog kluba Antalijaspor se zove Džan ARAT (izv. Can Arat, rođ. 1984). ARATA je mitsko sumersko carstvo, kao i ime čuvenog japanskog arhitekte Isozakija (izv. Arata Isozaki, rođ. 1931), a katkad se koristi i opis "veselje, radost (grč.)". 

Aleksandar Atanasijević

Elem, šestoslov Aratan nije lako izbeći (uobičajeni opis: grad u Nigeriji, mada se radi o nekom sasvim levom toponimu), a nije ga lako ni kvalitetno proširiti: nekada je redovan posetilac ukrštenica bio hrvatski državnik i politikolog Branko CARATAN (rođ. 1938), Vuk Karadžić nam je ostavio dve jednako nefunkcionalne reči: ČARATAN ("човек који се роди у Марчаној свијећи - луни, па прије него што је крштен пређе преко њега мачка или каква погана животиња; зато послије остане несрећан...") i ČARATANIJA (čarolija), a ako prostora ima napretek, kao dobra rešenja se nameću fudbaler ALEKSANDAR ATANACKOVIĆ i odbojkaš ALEKSANDAR ATANASIJEVIĆ. 

Aruena (Liv Tajler)

Od ostalih likova iz Tolkinove mitologije, po enigmatskoj upotrebljivosti se izdvajaju: HOBITI - rasa malih bića, kojoj pripada i slavni FRODO BAGINS; ENTI ili ENTOVI - rasa hodajućeg drveća, čuvara šuma; ORCI ili ORKOVI - demonska rasa; MAJARI - božanska bića (jednina: Maja); VALARI - anđeoska bića (jednina: Vala); TELERI - podrasa Vilenjaka; ILUVATAR - vrhovni bog; ARATAR - titula osam vladara Valara (množina: ARATARI); ARIJENA - zaštitnica Sunca iz roda Majara; IRMO ili LORIJEN - Gospodar vizija i snova iz roda Valara; ESTE - isceliteljka iz roda Valara, Irmova žena; ARUENA - vilinska kraljica; ARAGORN ili ELESAR - vladar u kraljevini ARNOR, Aruenin muž; DENETOR - vladar Gondora; BOROMIR i FARAMIR - Denetorovi sinovi; OROME - Gospodar šume iz roda Valara; PALANTIR - magijska sprava, kristalna kugla (množina: palantiri), ARDA - Zemlja; VALINOR - zemlja Valara; MORIJA - kraljevstvo Patuljaka itd.

Mala EKK ukrštenica

Na prijateljskom blogu Tupljenje i oštrenje je sredinom ovog meseca objavljen poziv članovima Enigmatskog kluba "Kikinda" da uzmu učešće u pripremi pilot broja minijaturnog enigmatskog lista, čiji su radni nazivi Mala EKK ukrštenica i Mini EKK skandi. Zapravo, još uvek se ne može govoriti o listu, budući da projekat i dalje leluja na nivou puke ideje, a nema pouzdanih naznaka da će ta ideja biti realizovana u dogledno vreme, no u svakom slučaju želim da se zahvalim svim kolegama koji su udružili rad sa Slavkom Bovanom i sa mnom, kao i onima koji su to planirali da urade (nadajmo se da će biti prilike).

Inspiracija je navrla pri susretu sa jednim brojem Enigmine Male ukrštenice iz 1978. godine. Reč je o vrlo interesantnom formatu, mada je diskutabilno da li savremena novinsko-izdavačka delatnost podržava minijaturna izdanja tog tipa. Dimenzije 163 x 236 (preklopljeno 118 x 163) se mogu poistovetiti sa formatom C5 (162 x 229), a onima koji se ne sećaju spomenute Male ukrštenice je verovatno poznatiji Mini Čvor istih dimenzija. Dakle, pitanje je da li se to danas može dobiti kao standardna štamparska usluga, a ako je odgovor odričan, valjalo bi pronaći neki približan format. Teoretski, postoji i opcija štampanja na jednom jedinom listu papira, koji bi bio sklopljen kao nekadašnja 10 skandi ČVOR križaljka.

Ovaj format je važan i promenama malo podložan deo moje zamisli, jer sam ubeđen da bi jedan takav list (ili podlistak) naišao na vrlo dobar prijem. Pored toga što su moje sasvim privatne reakcije izuzetno pozitivne, iz neformalne ankete sam zaključio da većina ljudi sa simpatijama prihvata C5 enigmatiku. Džepni format je sam po sebi atraktivan, deluje intimnije od drugih i na nekom iracionalnom nivou uspostavlja vezu sa potencijalnim rešavačima. Kad se tome doda adekvatan dizajn, kao i srednje do visokokvalitetna enigmatika, ubeđen sam da ne bi bilo promašaja.  Takođe, ako stvari posmatramo iz pozicije saradnika, valja primetiti da je rad na C5 formatu prilično zabavan: to je prilika da se autor enigmatski izrazi bez većeg napora i uz sasvim mali utrošak vremena, a nije zanemarljiva ni činjenica da ekonomičniji nacrt takoreći ne postoji (uz ažurnost saradnika, broj se bukvalno može završiti za jedno popodne, i to od A do Š).

Slavko Bovan, koji je zasad drugi i ravnopravni kobajagi urednik kobajagi izdanja, i ja smo nekoliko dana radili na sadržinskoj i grafičkoj pripremi dva pilot broja, od kojih je jedan koncipiran kao zbirka raznovrsnih sastava članova EKK - a (ekakaovaca), a drugi sadrži samo skandinavke, preciznije: skandinavčice, ali smo onda morali da odložimo projekat ad akta, dok se ne steknu uslovi za nastavak akcije (i - što je još važnije - dok se ne utvrdi da li ima smisla raditi). Stoga sam ja, kao pokretač inicijative, ipak odlučio da nulti broj napravim sam: ne bih voleo da se dobrovoljci osećaju iskorišćeno, ili kao da su nekome napravili ćeif uzveši učešće u fantomskom projektu, te ćemo Slavko, Milorad Živanić i ja u narednom periodu koristiti taj pretpilot broj  kao reklamni proizvod. Ukoliko uspemo da ostvarimo saradnju sa nekim izdavačem, radovi koje su ekakaovci već poslali Slavku i meni će činiti sadržaj prvog (drugog, trećeg...) regularnog, numerisanog broja.

Nulti, reklamni broj MINI EKK SKANDI možete preuzeti OVDE.

Polićev kvizić

Među časopisima koje je poslao g. Jovičić, nalazi se i primerak jednog zanimljivog i meni sasvim nepoznatog izdanja namenjenog osnovcima. Reč je o Mini KVIZ - u 43, reviji za osnovce iz septembra 2001. godine. Prvi broj je izašao 1995. godine, a osnivač je bio ESS, tačnije tadašnji predsednik saveza Branko Polić (1942 - 2006), koji je sve do gašenja (jula 2002) bio na mestu glavnog urednika. Format A5, 36 strana, korice u boji, ćirilica, dizajn srednje do veoma žalostan (otprilike, umanjeni Beokviz).Većinski sadržaj čini enigmatika, uključujući 5-6 strana sa radovima čitalaca, a od neenigmatskih priloga kao najvredniji u edukativno-zabavnom smislu valja izdvojiti "Dogodilo se u septembru".

Ciljnu grupu Mini KVIZA nominalno čine učenici osnovnih škola, a to i nije baš nasrećnija oznaka, jer su osnovci deca uzrasta od 7 do 14 godina, što znači da je gotovo nemoguće napraviti zabavnik koji je istovremeno po ukusu tek opismenjenih mališana i onih koji su takoreći na pragu zrelosti. Iz tekstova se može zaključiti da su čitalačku publiku uglavnom činili stariji osnovci, a sadržaji prilagođeni isključivo najmlađima su svedeni na minimum, uz nastojanje da postotak univerzalno upotrebljivih sastava kao što su osmosmerke bude veći nego u drugim listovima. U stvari, to nastojanje da se istim udarcem ubije 8 muva je dovelo do izvesne suvoparnosti i ispraznosti, pa kad čovek letimice  pregleda tih tridesetak strana, ne može baš da bude siguran da li su štampane 1971. ili 2001. godine: sve je tu retro i u neskladu sa dominantnim interesovanjima novih generacija: informacije, teme, estetika, ličnosti (eto, recimo, sa postera se smeška vremešni Zdravko Čolić, koji je - uz dužno poštovanje -  već tada pevao za tetke i babe, a ponajmanje za osnovce i osnovke).

Ozbiljnih enigmatskih radova ima desetak, a jedini autor je sam urednik, sa pseudonimima Vlada i Strelac (Veljko Maksimović je potpisao dva crteža sa 12 razlika!). Polić kao Polić, dakle u proseku prosečan, ni ovoga puta nije sastavio ništa izuzetno, ali su radovi prilično funkcionalni. Jedino mala ukrštenica na naslovnoj strani ne služi svrsi, a trebalo je predstaviti prvaka Srbije u rešavanju zagonetaka za 2001. godinu (na strani 7 saznajemo da je takmičenje održano 12. maja u OŠ "Gavrilo Princip" u Zemunu, a učestvovalo je 63 takmičara, odnosno 21 ekipa). Međutim, u jednu tako sitnu mrežu (4 x 6) smeštena je izvesna australijska književnica Kristina Sted, italijanski političar Pjetro Neni, glagol na latinskom iliti verb i grad u Iranu (Anar), pa je diskutabilno da li je bilo koji osnovac uspeo da identifikuje šampiona sa slike, malog Marka Dobrića.

S obzirom na to koliko je Polić u to vreme bio enigmatski angažovan (a ne postoje novine za koje sam-samcit nije radio, koristeći valjda poziciju predsednika ESS - a prevashodno za ostvarivanje ličnih ciljeva - što se gotovo nikad ne spominje, dok se o svim ostalim bivšim predsednicima angro govori i piše kao o intereždžijama), pravo je čudo što je imao dovoljno vremena i za uređivanje ovog lista. Još je čudnovatija činjenica da je broj grešaka zanemarljiv, pa ako se, na primer, setimo izdanja "Blic zabava" koje je u tom periodu izlazilo iz njegove radionice, čini se da je ovom zadatku pristupao sa malo više pažnje, možda i ljubavi, a to je, u suštini, najvažnija stvar u obraćanju deci. 

Nažalost, list je naredne godine prestao da izlazi, valjda zato što ta pažnja koju je urednik iz prve polovine XX veka mogao da ponudi ipak nije bila dovoljna deci novog milenijuma. Enigmatski zabavnici prosto moraju da prate duh vremena, da osluškuju želje i potrebe svojih čitalaca i da se povinuju njihovim interesovanjima. Moderna deca vole kolažne magazine pune slika njihovih muzičkih, filmskih ili sportskih idola, rado čitaju tekstove o svojim junacima koji se ne mogu pronaći na drugom mestu, reaguju na senzacionalizam, ekskluzivnost, duhovita kazivanja o nečemu aktuelnom i njima bliskom itd. Ako ništa od toga nema u jedom zabavniku koji im je navodno namenjen, onda će se malo koje dete obradovati golom tucetu ukrštenica, tekstu o šahu i posteru omiljenog pevača svoje staramajke, te sledstveno neće kupiti naredni broj... a takvo stanje stvari nužno vodi do prestanka izlaženja lista. Kao što znamo, list je mnogo teže pokrenuti nego ugasiti, a mnogo lakše korigovati postojeći koncept nego krenuti od nule, pa smo u tom smislu svi mi koji imamo sklonosti ka sastavljanju za decu na gubitku zbog gašenja Mini KVIZ - a.