Tamo daleko, o moja Margarit

Iako nije bilo planirano da trilogija o Turcima i turcizmima dobije nastavak, martovski broj "Enigme" (2390) je doneo novu inspiraciju. Naime, danas sam u jednoj od zaostalih (tačnije: zaostavljenih) skandinavki Milana Šabana naišao na pojam TAMO DALEKO, opisan kao: "čuvena srpska starogradska pesma". Pesma jeste čuvena, i sam pojam se često viđa u ukrštenim rečima, ali malo ko zna da je navedeni opis skoro sasvim pogrešan (što nije maslo pokojnog Šabana, pošto većina autora već decenijama koristi sličnu definiciju; poslednje spominjanje je samo neposredan povod za razbijanje zablude).

Pre svega, diskutabilno je da li "Tamo daleko" žanrovski pripada starogradskoj muzici. Muzikolozi tvrde da je pojavu ovog muzičkog pravca uzrokovao odlazak Turaka sa Balkana i postepeno okretanje zapadu, frula i gajde su zamenjeni modernijim instrumentima, a u melodijskom i harmonijskom smislu je sačuvana veza sa tradicionalnom muzikom. Sam naziv "starogradska muzika" upućuje na još jednu suštinsku karakteristiku: na obradu tema iz gradskog života. Međutim, iako bi oni koji su uspešno završili osnovnu školu trebalo da prave razliku između bosanskih sevdalinki, našeg tradicionala i starogradskih pesama, često se sve to trpa u isti koš (tako na srpskoj Vikipediji, valjda zahvaljujući nekome ko je prekinuo školovanje posle 4. razreda, u kategoriji "srpske starogradske pesme" možete pronaći: "Ajde Jano", "Kaleš bre Anđo", a - verovali ili ne - i "Čoban tera ovčice"). Elem, u pesmi "Tamo daleko" je teško prepoznati uticaje zapada, a u tekstu nema gradskih motiva, pa izgleda da ona ipak pripada nekom drugom žanru.

Đorđe Marinković

Da ne lutamo: to je rodoljubiva pesma koja je - kao takva - nastala u Prvom svetskom ratu. Pevali su je srpski vojnici na Krfu, nakon povlačenja preko Albanije, izražavajući čežnju za rodnim krajem i svojim porodicama, a već je na Solunskom frontu dobila status himne, pa su Englezi, Francuzi, Česi i ostali saborci još tada prevodili srpski tekst na svoje jezike. Premda većina ljudi pretpostavlja da je autor neznani srpski vojnik, postoje indicije da je to Đorđe Marinković (? - 1977). Reč je o nama ne baš poznatom kompozitoru iz Korbova kod Kladova, učesniku Solunskog fronta, koji se kasnije proslavio u Francuskoj kao šansonjer i svirač citre. 1922. godine je u Parizu zaštitio autorsko pravo nad pesmom "Tamo daleko", i mada su još neki solunci tih godina (i kasnije) pokušavali da dokažu autorstvo (uglavnom nad tekstom, melodiju mu u prvo vreme nisu osporavali), slučaj je nezvanično okončan početkom sedamdesetih - kada su jugoslovenski muzički stručnjaci došli do zaključka da je kompozicija plagijat! I pesma je nastavila da živi bez potpisa.

Bogdan Tanjević

Duhovi su uznemireni pre 5 godina, kada je selektor turske košarkaške reprezentacije Bogdan Tanjević na pres-konferenciji uoči polufinalnog meča sa Srbijom napravio paralelu između nas (valjda nije govorio samo o Crnogorcima) i Turaka. Pošto je objasnio koliko smo slični, maltene isti, dodao je nešto što je za tili čas izazvalo buru: "A znate li vi da je ono "Tamo daleko", da je to turska pjesma? Samo ste vi stavili vaše riječi, je*em vas u glavu; a turska pjesma ide, ja čujem, pa reko': ovo je naše! Jes', ku*ac, kaže, to je turska... i to neka (gestikulira: baš stara)". Uobičajene reakcije su bile: "Pu, stoko! Izdajniče! Izrode!", neki mu možebiti ni do dana današnjeg nisu oprostili greh, a čovek je samo rekao ono što je svojim ušima čuo.

Muhlis Sabahatin Ezgi

Turski kompozitor Muhlis Sabahatin Ezgi (1889 - 1947) je 1907. godine svojoj ljubavnici Margariti, posvetio pesmu "Hatirla Margarit" (Zapamti, Margarita). Verzija koja se zove "Hatirla Sevgili", u čijem se tekstu, dakle, umesto imena Ezgijeve muze koristi reč "draga", smatra se turskim evergrinom, a možebiti da je ta pesma još dok je bila sveža našla put od Istanbula do Soluna, jer su i tragovi koje su Turci napravili napuštajući Balkan takođe bili sveži te 1915. godine. Drugim rečima: neki muzikalni srpski vojnik je u Grčkoj mogao da čuje nežnu ljubavnu pesmu sa jednostavnom melodijom i da je nehotično prepeva. Možda je taj vojnik bio spomenuti Đorđe Marinković, možda i nije, možda je sam smislio tekst, možda mu je pomogao i neki drug (postoje kilometarski zapisi varijacija na temu!), ali je izvesno da su uskoro svi pevali "Tamo daleko". Svi... koji nisu umrli na Krfu, a onda svi koji su preživeli Solunski front, pa svi koji su se vratili kući, itd. *

* Svima poznata savremena verzija pesme je fuzija stavova "Tamo daleko" i "Zar je morala doć". Iako je Marinković od 1922. godine polagao autorska prava na oba stava, za prvi se danas pretpostavlja da ima ruske korene, a o drugom se ništa pouzdano ne može reći, osim da je vrlo sličan Ezgijevoj baladi.

 Prošlo je ravno 100 godina od nastanka srpske pravarijante (ako verujete Marinkoviću, prošlo je tek 99). Kao celina, to jeste naša pesma (tekst je, jelte, čisto srpski, sasvim autentičan, uz to i na ekavici, a ni melodijski nije bez identiteta), i pošto se peva i u selima, i gradovima, valjalo bi što pre modifikovati opis iz prvog pasusa. U svakom slučaju, enigmati mogu neometano da koriste opis:  "naša rodoljubiva pesma", a zarad opšte kulture poslušajmo i tursku baladu iz dvadesetih godina prošlog veka.

Buljuk za ukrštanje

Evlija Čelebija

Poznatih Turaka čija su imena i(li) prezimena izvanredno upotrebljiva u našoj enigmatici ima na stotine. U prethodnom postu je predstavljeno deset popularnih ličnosti koje su svakodnevno prisustvo u našim ukrštenim rečima zaslužile kombinacijom objektivne slave i igre slučaja, pošto se zovu baš onako kako paše našoj kombinatorici, ali je to bila jedna sasvim subjektivna top-lista. Na njoj je mogao da se nađe i čuveni otomanski putopisac EVLIJA ČELEBIJA (1611 - 1682), zatim pesnici ENIS BEHIDŽ KORJUREK (1891 - 1949) i SABAHATIN KUDRET AKSAL (1920 - 1993), jedan od najvećih turskih pisaca SAIT FAIT ABASIJANIK (1904 - 1954), bivši košarkaš OMER ONAN i mnogi drugi. Na drugoj strani, enigmatski poželjnih Turaka koji su našoj rešavačkoj publici nedovoljno poznati, a istaknuti su javni poslenici, ima dovoljno za jedan obiman onomastikon, pa će u ovom postu biti reči o najupečatljivijim imenima iz te grupe.

Demet Akalin

Za nas ima posebnu vrednost činjenica da mnoga turska imena i prezimena počinju samoglasnicima, a u tim nizovima slova dugogodišnji sastavljači lako mogu prepoznati reči koje se pri kombinovanju pojavljuju same od sebe! Eto, recimo, svi znamo za planinsku oblast u Mjanmaru koja se zove Arakan, i koristimo tu reč mnogo češće nego što bismo voleli i što ima smisla, a usred Ankare čuči i čeka da bude primećena jedna plavokosa književnica po imenu MELTEM ARIKAN. Kad nam dosadi Atakama, atakamit ili indijansko pleme Atakati, na ta mesta mogu da uskoče bivši alpski skijaš ATAKAN ALAFTARGIL ili olimpijski rvač ATAKAN JUKSEL. Umesto akolita i bakalina, katkad nije loše ubaciti veoma popularnu pop pevačicu DEMET AKALIN, a dobra zamena za pojmove Abakan, abakus ili Babakaj je AHMET ABAKAJ, književnik i publicista. 

Sadri Ališik

Alamet može malo da se odmori, dok nastupa tursko-nemački glumac HASAN ALI METE, a naša draga Alisa Marić će manje štucati ako posvetimo malo pažnje i osnivaču sportskog kluba Galatasaraj, koji se zvao ALI SAMI JEN (1886 - 1951). Pojam alaska (sa opisima: "vrsta nerca", "čorba koju kuvaju alasi" ili "žena alasa") se lako može izbeći ako nam je poznat glumac i režiser ZEKI ALASJA, a i Ališa Kiz ima konkurenciju u imenima dva glumačka barda: ALI ŠEN (1918 - 1989) i SADRI ALIŠIK (1925 - 1995). Čuveni italijanski fudbalski trener  Fabricio Ravaneli se ne bi ljutio kada bi njegov logogrifni dvojnik, poznati književnik OMER ZULFU LIVANELI dobio priliku da se za njega čuje i u našim krajevima, Sereni Vilijams bi verovatno bilo milo da je ponekad zameni bivša misica, manekenka i glumica SERENAJ SARIKAJA, a Oleg Karatajev bi se zasigurno džentlmenski stisnuo ne bi li napravio malo mesta voditeljki i glumici po imenu NEFISE KARATAJ.

Alev Alatli

Adalet se ne mora opisivati kao turcizam (pravda), budući da se jedna od najtiražnijih turskih književnica zove ADALET AGAOGLU, njena popularna koleginica ASLI ERDOGAN nudi mogućnost da se zauvek odreknemo opisa "sigurno, po svoj prilici", a njihova sestra po peru ALEV ALATLI nas oslobađa prideva alev (crven), i daje nam šansu da predahnemo od alatki. Od dosadnog četvoroslova ačik (jasno, otvoreno) može nastati jedno neobično prezime, koje nosi  ušati glumac - komičar PEKER AČIKALIN, a turskom nazivu za Crnu Goru - Karadag se suprotstavlja norveški fudbaler turskog porekla AZAR KARADAŠ. U svetu fudbala se, inače, krije pregršt neodoljivih imena: ČADAŠ ATAN, ERDI ONER, SELDŽUK INAN, GOHAN TORE, UMIT DAVALA, BULENT EKEN itd. Poslednjih godina je naročito popularan MESUT EZIL, nemački fudbaler turskog porekla, čije prezime čitamo na nemački način, iako bismo ga iz turskog preneli kao Ozil. S tim u vezi, treba reći da postoji više nemačko-turskih javnih ličnosti čija se imena mogu transkribovati na dva načina, budući da se umlauti iz turskog prenose po pismu. Međutim, ako se radi o ljudima turskog porekla koji žive i grade karijere u Nemačkoj, čini se da je jedino ispravno tretirati ih kao Nemce, pa se tako jedan glumac zove BIROL INEL (Ünel), a njegova koleginica i sunarodnica IDIL INER (Üner). 

Ozan Guven

Pored pomenutog Onana, iz sveta košarke nam stiže alternacija za kozačkog starešinu - košarkaški trener ERGAN ATAMAN, a i pokrajinska varijanta pokazne rečce eno (ili strana skraćenica east-northeast) je spremna za arhivu, jer se poznati Atamanov kolega zove ORHUN ENE. Takođe, dobro znani bivši košarkaš je vlasnik vrlo zgodnog četvoroslovnog prezimena koje počinje slovom O - MEHMET OKUR, a takva imena i prezimena su relativno česta kod Turaka: MERAL OKAJ (glumica i scenaristkinja serije "Sulejman Veličanstveni", 1959 - 2012), FUSUN ONAL (pevačica i glumica), OZAN GUVEN (glumac nemačkog porekla, kod nas ga iz nepoznatog razloga zovu Ozen), ZERIN OZER (pop pevačica), ONUR SAJLAK (glumac iz serije "Asi"), ONAT KUTLAR (književnik) itd. 

Azra Akin

Akin je, kao što svi znamo, narodni pevač kod Kirgiza, ali i prezime vrlo poznatih ličnosti: jedna je pesnikinja GULTEN AKIN, a druga bivša Mis sveta, glumica i manekenka AZRA AKIN. Jednako upotrebljiva četvoroslovna prezimena sa početnim A nose i: internacionalno poznata pop pevačica SEZEN AKSU, nekada poznata pevačica i glumica NEŽLA ATEŠ (1932 - 2005), OMER ASAN (pisac grčkog porekla), EŠREF APAK (atletičar, bacač kladiva), EZEL AKAJ (glumac i režiser)... Od ličnosti sa početnim A u imenu ili prezimenu se izdvajaju: ATILA TAŠ (pop pevač), ATIJE DENIZ (pop pevačica), DUJGU ASENA (književnica i publicistkinja, 1946 - 2006), BELKIS AKALE (folk pevačica), TANER ARI (austrijski fudbaler turskog porekla), VILDAN ATASEVER (glumica), ČEM ADRIJAN (rok pevač bosanskog porekla) i drugi. Što se tiče slova E, tu su: EBRU DESTAN (glumica, pevačica i manekenka), EMRE BELOZOGLU (fudbaler), ESIN AFŠAR (glumica i pevačica), MELIH EKENER (glumac), NEDŽMETIN ERBAKAN (bivši premijer, 1926 - 2011), kao i pobednica Evrovizije 2003, pevačica SERTAB ERENER.Veoma interesantno ime sa početnim I nosi jedna glumica - ITIR ESEN, njen kolega BULENT INAL ima simpatično prezime, ali je vlasnik najfenomenalnijeg prezimena glumac koji je u Turskoj poznat kao Dragan Nikolić u Srbiji: KADIR INANIR.

Top 10 ukrštenih Turaka

Kemal Ataturk

1. Najpopularniji Turčin u našim ukrštenim rečima je ujedno i najznačajnija turska figura XX veka, čovek koji je snagom volje i jedinstvenom strategijom pretvorio tradicionalno i u svakom smislu zaostalo Otomansko carstvo u modernu državu evropskog tipa, i jedina istorijska ličnost koja se bukvalno izborila da joj nadimak postane zvanično prezime! Naime, MUSTAFA KEMAL-PAŠA (1881 - 1938), osnivač moderne Turske i njen prvi predsednik, sproveo je u okviru kemalizma reformu kojom su svim građanima dodeljena prezimena, a parlament je za njega izabrao, tačnije skovao: ATATURK - što znači otac Turaka. Poznat je i kao "najveći sin Turske", legenda kaže da je bio romantičan i bolesno ambiciozan nervčik koji se plašio mraka, pušio je, jelte, kao Turčin, a konce mu je smrsila rakija, te je u 58. godini umro od ciroze jetre.

Halide Edib Adivar

2. Najslavnija Turkinja u našoj enigmatici je jedna neobična dama, koja je u vreme apsolutne muške dominacije imala hrabrosti da se literarnim i svim ostalim sredstvima bori za prava potlačenih sunarodnica - HALIDE EDIB ADIVAR (1884 - 1964). U početku je nosila koprenu i prala mužu noge u lavoru, a onda je postala prva turska feministkinja i prva romansijerka koja se bavila emancipacijom žena (ponekad se koristi neispravan opis "prva turska pesnikinja", ali gospođa uopšte nije pisala poeziju). Sa Ataturkom se nije baš mirisala, pa je sa drugim mužem, doktorom Adnanom koji joj je dao slavno prezime, morala da napusti otadžbinu i napolju sačeka da se beskompromisni predsednik upokoji. Vratila se posle 15 godina (čim su ga smestili u tabut), ali više nije pisala na turskom jeziku. 1962. godine su objavljeni njeni memoari (napisani na engleskom), a romani po kojima je ceo svet zna su "Handan", "Novi Turan" i "Plamena košulja".

Ismet Ineni

3. Blizak Ataturkov saradnik i njegov naslednik, premijer i drugi predsednik moderne Turske, Mustafa ISMET INENI (1884 - 1973) je takođe zvezda naše enigmatike. Bio je svega tri godine mlađi od svog prethodnika, a nadživeo ga je 36 godina, od čega je tek nešto više od jedne decenije bio na vlasti. Čuveno prezime nije nasledio od oca, već ga je sebi pridodao nakon Grčko-turskog rata (1921), kada je kao vojskovođa odneo pobedu u bici kod Inenija (İnönü). Nije baš najjasnije zašto su vokali transkribovani kao nemački umlauti, budući da se ova slova iz turskog prenose po pismu (dakle, INONU), ali se pokojni gospodin Ismet kod nas decenijama spominje isključivo kao Ineni, a upravo to ga i čini nezamenljivim u našoj enigmatici.

Bajazit I

4. BAJAZIT (izv. Beyazit) je jedno od najčeških imena iz otomanske istorije koje se sreće u našim ukrštenim rečima. Iako je bilo više turskih vladara koji su se tako zvali, s obzirom na to da je Kosovska bitka deo naše nacionalne svesti, obično koristimo opis: "turski sultan, Muratov sin". On je, dakle, bio prvi slavni nosilac imena koje znači "otac Jezida", poznat nam je kao ubica cara Lazara, bratoubica, munjeviti osvajač i suprug najmlađe Lazarove i Miličine ćerke Olivere, a dolijao mu je kolega iz ukrštenica -  mongolski kan Tamerlan.

Abdul Aziz

5. Šašavi turski sultan iz XIX veka, čuven po svojoj neumerenosti i rasipništvu, redovno gostuje u našim enigmatskim radovima, budući da se još nije rodio živopisniji lik sa tim četvoroslovnim imenom - ABDUL AZIZ (1830 - 1876). U stvari, njegovo ime u originalu glasi Abdülaziz, ali smo ga mi nekada davno podelili, i u svoj istorijski tefter za vjek i vjekova ubeležili dvočlanu varijantu. Za Srbiju (i okolne države) je posebno značajan kao sultan koji je nakon tri i po stoleća vratio ono što su njegovi prethodnici oteli, i to bez protivljenja, a kneza Mihaila je prilikim predaje Fermana u Istanbulu ugostio kao rođenog brata! Bio je bonvivan bez ikakvog smisla za matematiku i ekonomiju, naklonjen umetnosti skoro kao Neron, pa je nekada silno Otomansko carstvo 1875. godine bankrotiralo! Aziz je naredne godine zbačen, dva dana nakon zbacivanja je izvršio samoubistvo, a njegov naslednik je bio još gori - ludi Murat V.

Ali Riza i knez Mihailo

6. Poslednji zapovednik beogradske tvrđave (muhafis), koji je knezu Mihailu na crvenom jastučetu od kadife simbolično predao ključeve grada dva dana pre konačnog povlačenja turske vojske iz Beograda 1867. godine, bio je vojni komandant ALI RIZA PAŠA. On nije bogzna koliko važna ličnost u turskoj istoriji, ali je za nas daleko bitniji od istoimenog velikog vezira i otomanskog oficira (kojeg smo muški šamarali u balkanskim ratovima), te ovaj vredan pojam najčešće opisujemo kao "poslednji turski vladar Beograda".  

Tansu Čiler

7. Druga slavna i u našoj enigmatici vrlo prisutna dama je prva premijerka u istoriji Turske, TANSU ČILER (1946 - ). I kočoperna Adivar se bavila politikom, ali je trebalo da prođe nekoliko decenija da bi se videli prvi jasni efekti emancipacije, pa je u poslednjoj deceniji XX veka jedna naizgled skromna doktorka ekonomskih nauka i savetnica predsednika Sulejmana DEMIRELA postala predsednica vlade. Povukla se iz političkog života pre 13 godina, kao njena glavna zasluga se spominje modernizacija turske vojske, a mnogi je pamte i po, da izvinete, optužbama za korupciju (kojih je, šućur Alahu, oslobođena nakon istrage).

Orhan Pamuk

8. I jedan veliki pisac, prvi Turčin koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost (2006), neretko navraća u naše enigmatske radove. ORHAN PAMUK (1952 - ), čije su knjige "Tiha kuća", "Bela tvrđava", "Novi život" i druge prevedene na više od 60 jezika, ima šanse da jednoga dana dogura i do Nobelove nagrade za mir, jer je jedan od retkih turskih intelektualaca koji se otvoreno suprotstavio nacionalizmu, fundamentalizmu, te  represivnom ponašanju bivšeg premijera i sadašnjeg predsednika Tajipa Erdogana. Celom svetu je u ime nacije priznao krivicu za genocid nad Jermenima (1915 - 1917), i upozorio da se  i Kurdima smeška slična sreća, pa su turske vlasti podigle optužnicu protiv njega, ali je na instistiranje svetske javnosti nedavno oslobođen.

Kenan Evren

9. Sedmi predsednik Turske i komandant vazduhoplovnih snaga, dugovečni KENAN EVREN (1917 - ) ušunjao se u našu enigmatiku već na početku svog mandata (1980), i pošto se do današnjeg dana nije pojavio nijedan poznatiji i za čovečanstvo značajniji Kenan, ostao je u našem fondu i nakon pada s vlasti. Nije baš zapamćen po dobru, a sud u Ankari ga je prošle godine osudio na doživotnu robiju zbog puča koji je organizovao pre 35 godina (pobio je silne ljude iz političkih razloga, a tu efikasnu metodu za obračunavanje sa protivnicima je koristio i kasnije)! Doduše, jedva je svestan optužbe, pošto ga pamet i junačka snaga ne služe baš najbolje, a suđenju nije mogao ni da prisustvuje - jer mu nisu dozvolili da izađe iz bolnice.

Suat Atalik

10. Ekscentrični turski šahista, velemajstor SUAT ATALIK (1964 - ), ima prezime kojem nijedan autor ukrštenih reči ne može odoleti. Uz to, reč je o najboljem turskom šahisti, ako izuzmemo Ukrajinca sa turskim državljanstvom Mihaila Gureviča, a moglo bi se reći i da je Atalik jedan od boljih bosanskih šahista - jer je poreklom iz Bosne i ima dvojno državljanstvo! Na šahovskoj Olimpijadi 2000 je ludo želeo da predstavlja zemlju svojih pradedova, no organizatori nisu razumeli njegovu sentimentalnost, i pošto nisu našli zajednički jezik - zabranili su mu da uopšte učestvuje u takmičenju! U njegovoj matičnoj šahovskoj federaciji smatraju da je malo čudan (tek da znate, po profesiji je psiholog), a pošto je naklonost uzajamna (i pošto krv nije voda), on bi, kaže, radije igrao pod zastavom Bosne i Hercegovine ili Crne Gore. Dolazi i u Srbiju (sa svojom tridesetak godina mlađom suprugom, ruskom šahistkinjom Jekaterinom Polovnikovom), te je prošle godine bio pobednik turnira u Senti.

Amanet

Ali Riza predaje ključeve Beograda Mihailu (1867)

Prema zvaničnim istorijskim podacima, prošlo je skoro 150 godina otkako su poslednji Turci napustili Srbiju (sa juga su proterani znatno kasnije, no pošto je taj deo zemlje u svakom smislu nevidljiv, valjda ga ni istoričari ne računaju). Ostavili su nam nenadoknadivu kulturno-istorijsku štetu, dućane, kaldrmu, izuvanje, kafu u džezvi, ćevape, baklavu i još mnogo toga što valja i ne valja, formirali nam marifetlučko-paranoidni mentalitet, a jezik nam do te mere poturčili da čak ni za neke neophodne, svakodnevne stvari do današnjeg dana nisu izmišljeni alternativni nazivi. Dakle, koliko su Turci uticali na našu tradiciju i kulturu najrečitije govore turcizmi, kojih ima više nego što ovaj naš konfuzni nacionalni identitet može da podnese, a koji su još uvek gradivne jedinice nervnog tkiva našeg standardnog jezika (da ne govorimo o dijalektu koji se u novije vreme označava kao bošnjački jezik).

Mihailo Obrenović

Ako nam je za utehu, i Osmanlije su znale srpski. Naš jezik je, verovali ili ne, nekoliko vekova bio drugi službeni jezik na sultanovom dvoru, a razlozi su vrlo jednostavni: od Kosovske bitke nadalje, među visokim državnicima je bilo toliko poturica da nije imalo smisla uskratiti im privilegiju da se služe maternjim jezikom! Međutim, dok je srpski vremenom postajao sve bogatiji turcizmima, turski nije obogaćivan srbizmima, pa je na kraju od narodnog srpskog jezika takoreći nastao srpsko-turski, a turski je, dabome, zauvek ostao samo turski. Kasnije je ta hibridna tvorevina pretrpela i druge uticaje, a naše tendencije da usvajamo i šta treba, i šta ne treba su i danas jednako snažne i sumanute. Možda niste znali da je knez Mihailo Obrenović (inače, Srbin od glave do pete, značajan za ovu priču zato što je najurio Turke) toliko voleo francuski, da je na tom jeziku izgovorio i poslednju rečenicu! Doduše, atentatori su mu presudili čim je promrmljao: "Je le savais", pa siroma' nije stigao ni čestito da jaukne kao Burbon, ali se njegova ranjena sestričina i tajna verenica Katarina Konstantinović, od oca Srbina i majke Srpkinje, drala kao mačka u februaru - i to na čistom francuskom... usred Košutnjaka! Eto, to smo mi, i nikada se nećemo promeniti: i danas bez predaha uvozimo nepotrebne reči (mahom iz engleskog), bez ikakvog razloga odbacujemo svoje, naprežemo se da budemo fensi i u trendu, a samo je pitanje trenutka kada će nam se turcizmi vratiti na velika vrata, jer pomama za otužno-bljutavim serijskim programom made in Turkey govori o nama više od hiljadu reči. Za nekoliko decenija će se u bućkurišu pod imenom srpski jezik po svoj prilici zadržati tek poneki arhaizam slovenskog porekla, a sasvim je izvesno da će jednoga dana čak i ciganski više ličiti na naš jezik.

Rešavači često zakovrnu očima kad naiđu na opis sa oznakom "tur." (koristi se i "turc.", što je navodno skraćenica za "turcizam", ali se ova reč zvanično ne skraćuje tako), i mada se iza tih opisa ponekad kriju pojmovi koji su gotovo svima poznati iz života, u igri je i ogroman broj "enigmoturcizama", tj. turcizama koji su duboko ukorenjeni u našoj enigmatici, i od kojih nemamo nameru da odustanemo, bez obzira na to što ih nijedan govornik našeg jezika odavno ne koristi. Istina, te reči su uredno zabeležene u poznatim rečnicima, te ih sa tim alibijem naši kruciverbalisti eksploatišu otkad je sveta i ukrštenih reči, ali je činjenica da se ni najtolerantniji rešavači nikada nisu radovali takvim pojmovima. Iako ni meni kao autoru nije u interesu  proterivanje baš svih nepotrebnih turcizama iz ukrštenica (naročito onih koji počinju slovima A i Ć), valjalo bi povesti računa i svesti upotrebu na najmanju moguću meru. 

ABA - gruba vunena tkanina; ABER - vest, glas; ADALET - pravda; ADAŠ - imenjak, ADEŠ; ADET - običaj; ADIĐAR - dragocenost, nakit; AFERIM - bravo! živ bio!; AGALAR - aga, prvak; AGALUK - oprema koju mlada dobije od mladoženje; AJAN - seoski starešina, AJANIN; AININ - lopov, AIN; AIR - sreća, dobro; AJALET - pokrajina u staroj Turskoj, EJALAT; AJAM - zavrnut deo štapa; AJAR - stepen čistoće zlata; AJAT - trem, doksat; AJIN - prepredenjak; AJLUK - mesečna plata; AJVAN - domaća životinja, HAJVAN; AKAR - kuća sa okućnicom; dedovina kod Hercegovaca; AKARET - rugoba, nakaza; AKASTILE - namerno, hotimice; AKIK - poludragi kamen; AKMAK - glupan; AKRAN - parnjak, vršnjak; AKSI - suprotno; ALAJ - red vojske, bataljon; barjak; ALAL - oproštaj; ALALA - narukvica, ALARA; ALAMET - znak, predznak; zlo, prokletstvo; ALASTO - ružičasto; ALEM - poludragi kamen; AMAL - nosač, AMALIN; AMANATI - pobogu, zaboga; AMANET - oporuka, zaveštanje; AMANISATI - smilovati se; AMANITI - tražiti milost; AMULET - amajlija, talisman; ANALET - nesrećnik, NALET; ANASANA - dođavola; ANTATI - stavljati granične humke, ante; APA - zadah; ARAMIJA - razbojnik, HARAMIJA; ARAP - konj arapske rase, araber; ARAR - vreća od kostreti, HARAR (i skaradni augmentativ ARARINA ); ARARET - požuda; ARGAT - puškarnica u zidu tvrđave; ARGATIN - nadničar; ARSLAN - lav; ARŠLAMA - trešnja; ARUM - jogunasti konj; ASABA - rođaci po muškoj liniji; ASAR - književna ili umetnička dela; ASAS - ubica iz zasede, ASASIN; ASIL - silovit, buntovan; ASIJA - siledžija; ASILUK - nasilje, sila; ASLI - sigurno, po svoj prilici; ASURA - prostirka od rogozine; AŠA - sukneni konjski pokrivač, ABAHIJA; AŠIK - ljubavnik; AVANICA - zlikovac; AVAZ - glas, vest; BAIR - breg, brežuljak; BALABAN - dresirani medved; BERAT - sultanova povelja; BEZISTAN - pokrivena ulica sa dućanima; ĆAIJE - slani kolači, ĆAHIJE; ĆASA - zdela; ĆATA - pisar, ĆATIB, ĆATIP; ĆERAMIDA - crep; ĆERANA - v. KERANA; ĆERT - balvan na uglu brvnare; ĆESAM - sreća; ĆILER - spremište za hranu; ĆILIT - katanac, lokot; ĆIRIŠ - obućarski lepak, ĆIRIZ; ĆUVIK - brežuljak, ćuv; DAJAK - motka, podupirač; DIVANANA - trem na turskoj kući, DIVAHNANA; DIVIT - mastionica sa perom; DOVA - molitva, blagoslov; EĆIM - lekar, HEĆIM, EĆIMIN; EMAN - zavet, zavetovanje; EMANET - verenički poklon; ERIR - platno od bele svile, ARIR; ESPAP - roba; EVALA - bravo; EZAN - poziv hodže na molitvu; EZIJET - muka, jad; IDARA - snabdevanje; državna vlast; IĐIROT - lekovita biljka, tatarsko zelje, IĆIROT; IJANA - prilog u dobrotvorne svrhe; IKANAT - javna prodaja, INKANAT; ILAM - sudska presuda; ILET - bolest, mana; ILIDŽAR - učitelj plivanja; IMAMET - imamska služba, imametluk; IMARET - kuhinja uz džamiju, IMARE; INSAN - čovek, IKSAN; IRAT - prihod od imetka; imetak, IRAD; ISIOT - đumbir, ISIJOT; IŠARET - mig, znak; ITIBAR - čast, ugled, IKTIBAR; ITIRAZ - neslaganje, kritika; ITMAČ - otvor, raspor; JIGIT - hrabar čovek, junak; dobar konjanik, JIGIT-BAŠA; KAIK - čamac, čun; KANARA - klanica; KANIJE - korice mača ili sablje; KARAMAN - tamnoput čovek; KAUR - nevernik, kaurin; KERANA - užarska radionica, ĆERANA; KITIR - iskokani kukuruz, kitira; KRSMET - sudbina, KSMET, KISMET; MATRAK - batina, toljaga; MAVI - plavetno, azurno; MINTAN - muška haljina bez rukava; NAIB - zamenik kadije; PALA - sablja; PELIVAN - vašarski rvač; SAGANAK - prekid, mah; SAP - drška noža ili sablje; SARAOR - vrsta kuluka; radnik, kulučar; SEPET - kotarica koja se nosi na leđima; SIČAN - mišomor; SILAV - oružje, SILAJ; SIMIT - beli hleb; SINIJA - veliki drveni tanjir; TABIJAT - narav, ćud; TAIN - vojnički hleb, TAJIN; TAKAT - telesna snaga; TARAK - češalj za kudelju; TARANA - zrnasto testo za supu; TATAR - glasnik na konju, TATARIN; TELAL - objavljivač vesti, uzvikivač, TELALIN; TETIK - luk za strele; TIRIT - supa, čorba; fil za baklavu; ULEMA - muslimanski teolog; UNKAŠ - prednji deo sedla; URNEK - uzor, remek-delo;UTIJA - pegla; VAJAT - trem seoske kuće, doksat; VAKAT - vreme, doba, VAKT; VASTAN - muška košulja, kao deo narodne nošnje; VERAK - narav, ćud; ZAIRA - hrana; ZIJAN - šteta; ZIRAT - plodna zemlja; ZIRATITI - obrađivati zemlju; ZORT - strah.

Opersko-enigmatske zvezde

Vremena kada su soprani, mecosoprani, altovi, kontraaltovi, tenori, kontratenori, baritoni i basovi bili istinski slavni i cenjeni su odavno prošla. U ovom modernom, površnom svetu malo koga zanima elitna umetnost, a operski pevači, makar bili vrhunski, na našim prostorima već decenijama imaju status poluanonimnih ili sasvim nepoznatih umetnika, i daleko su od glamura i medijske pažnje. To se, dakako, može objasniti odsustvom potražnje, jer našeg prosečnog čoveka koji je ekonomski ruiniran, kulturno zakržljao i funkcionalno nepismen ni najmanje ne zanima prenemaganje, brundanje i izvriskivanje u operi. Njegovim napetim nervima i atrofiranim vijugama svakodnevno treba nešto zašećereno, jeftino i šareno, dakle kič, i zato je opera kod nas manje popularna i od džeza. Kako žive naši poznati operski pevači ilustruje podatak iz prve ruke: pre x godina sam u najobičnijem tramvaju za puk sreo pokojnog ŽIVANA SARAMANDIĆA. Da ironija bude veća, iako je već bio u godinama, stajao je - jer nije bilo mesta za sedenje. 

Marija Kalas

Eto, tako stoje stvari u realnosti, ali u ukrštenim rečima još uvek ima dovoljno mesta za njih. U prorezima za slike se najčešće viđaju oni, tačnije: one koje su se pre nametnule lepotom ili stilom nego umetnošću  (JADRANKA JOVANOVIĆ, DRAGANA JUGOVIĆ DEL MONAKO, IRENA ZARIĆ), no ne zaboravljamo ni istinske legende, kao što su ADELINA PATI, ERNA ZAK, MARIJA KALAS, RENATA TEBALDI itd. Zapravo, fantastično je što te operske legende imaju imena koja su sama po sebi dovoljna za nezaborav, jer su neretko unikatna i nezamenljiva. Na primer, američka diva italijanskog porekla, vlasnica koloraturnog soprana ANA MOFO bi zasigurno bila jednako prisutna u našim radovima i da se, da prostite, nije pojavila gola golcata u filmu "Ljubavna priča" (1970), budući da je iza svega toga stajao njen talenat, dok, recimo, Florens Foster Dženkins ni takvim "podvigom" ne bi zaslužila enigmatsku slavu, jer niti kome treba njeno ime, niti se iza tog imena krije kvalitet (za neupućene, reč je o predratnoj američkoj operskoj pevačici bez sluha).

Milka Stojanović

Pošto je Saramandić već spomenut, bilo bi nepravedno izostaviti njegovu lepšu polovinu, pogotovo ako se uzme u obzir da je ona jedna od retkih dama uz čije ime i prezime - MILKA STOJANOVIĆ - savršeno naleže "operska pevačica". Naime, oba pojma imaju po 15 slova i lepo se slažu, pa je vrlo zgodno napraviti "moleraj", a time se može pohvaliti i naš drugi slavni sopran RADMILA SMILJANIĆ, kao i mlada MILIJANA NIKOLIĆ (mecosopran). Iako su svima dobro poznate, treba spomenuti i ostale srpske operske dive našeg doba: uz Milku i Radmilu, najznačajnija savremena sopranistkinja je RADMILA BAKOČEVIĆ, a za dičenje nam služe i mecosoprani BREDA KALEF, BISERKA CVEJIĆ i DUBRAVKA ZUBOVIĆ. Mojim ušima (a i sastavljačkim poduhvatima) najviše prija mecosopran MILENA KITIĆ, "plava Karmen", koja je najširoj publici poznatija po braku sa 4 decenije starijim Milanom Panićem (nekadašnjim premijerom, a današnjim biznismenom), sa kojim živi u Kaliforniji.

Marijana Radev

Operske pevačice su u našoj zemlji (a i širom sveta) zaslepljujućim sjajem sijale samo u predratnom periodu, dakle pre ekspanzije masovne (ne)kulture, pa nam je iz tog vremena ostalo sijaset imena za ukrštanje. Jedna od najvećih diva ukrštenih reči je, u stvari, istovremeno i jedna od najboljih operskih pevačica svih vremena, a slučaj je hteo da se rodi baš u Hrvatskoj - dramski sopran MILKA TRNINA. U Hrvatskoj je, inače, opersko pevanje bilo popularnije nego u ostalim delovima Kraljevine SHS, pa je i spisak opernih pjevač(ic)a iz tog perioda poprilično dug, ali je najkrupnijim slovima upisano ime: ZINKA KUNC MILANOV - sjajan sopran i miljenica jednog muzikalnog bravara. Iako uživa neobičnu popularnost među enigmatama, VERA MISITA nije bila umetnica Zinkinog ranga, a pošto se posle rata posvetila glumi, adekvatniji, manje anahron opis bi glasio "starija hrvatska glumica". Poznate su nam i ANKA JELAČIĆ (mecosopran), RUŽA POSPIŠ BALDANI (mecosopran) i SENA JURINAC (sopran), ali je u našim ukrštenicama ipak najprisutnija MARIJANA RADEV, hrvatski sopran bugarskog porekla.  

M. Bugarinović

I srpske operske dive iz predratnog doba imaju svoju predstavnicu u zagonetkama: pošto se do danas nije pojavila nijedna poznatija MELANIJA, za taj pojam i dalje u većini slučajeva koristimo opis "ime operske pevačice BUGARINOVIĆ". Bilo je još Srpkinja koje su se u tom periodu uspešno bavile ovim poslom, one koje su bile mlade i lepe su imale čast da igraju Koštanu (kao DRAGA SPASIĆ i DIVNA ĐOKOVIĆ), a angažman u Narodnom pozorišu su često dobijale i strankinje. Među njima je najpoznatija ANITA MEZETOVA, koja je do kraja života bila verna Beogradu, a u posleratnom periodu je postala "naša" i čuvena češka sopranistkinja ZDENKA ZIKOVA. Od savremenih srpskih operskih pevačica, strukturom imena i prezimena se nameću: ANUŠKA PEJOVIĆ, DARIJA OLAJOŠ ČIZMIĆ, JULIJANA ANASTASIJEVIĆ, MIOMIRA VITAS, SANELA MITROVIĆ, SANJA KERKEZ, VJERA MIKIĆ MIRANOVIĆ...

Najpoznatije Bosanke su soprani AIDA ČORBADŽIĆ, ADEMA PLJEVLJAK KREHIĆ, AMILA BAKŠIĆ, BAHRIJA NURI HADŽIĆ, LEJLA JUSIĆ (...), a po poreklu tom nizu pripada i čuvena hrvatska sopranistkinja LJILJANA MOLNAR TALAJIĆ, kao i sestra glumice Semke Sokolović-Bertok, mecosopran BADEMA SOKOLOVIĆ.

Monserat Kabalje

Uz one već spomenute, operske dive sa drugih meridijana bez kojih je nemoguće zamisliti ukrštene reči su: ADA SARI (Poljakinja, sopran), ALIČE BARBI (Italijanka, mecosopran), AMELITA GALI-KURČI (Italijanka, sopran), DŽENI LIND (Šveđanka, sopran), EBE STINJANI (Italijanka, mecosopran), ELENA OBRASCOVA (Ruskinja, mecosopran), ILEANA KOTRUBAŠ (Rumunka, sopran), KATJA RIČARELI (Italijanka, sopran), KIRI TE KANAVA (Novozelanđanka, sopran), LILI PONS (Amerikanka, sopran), MIRELA FRENI (Italijanka, sopran), MONSERAT KABALJE (Špankinja, sopran)... 

Birgit Nilson

Na listi svetski poznatih, a enigmatski neodoljivih primadona, nalaze se i:  ANA KATERINA ANTONAČI (Italijanka, sopran), ANA NETREPKO (Ruskinja, sopran), ANTONIJETA STELA (Italijanka, sopran), BEVERLI SILS (Amerikanka, sopran), BIRGIT NILSON (Šveđanka, sopran; uočite podudarnost sa Brigit Nilsen!), BLANŠ TEBOM (Amerikanka, mecosopran), ČEČILIJA BARTOLI (Italijanka, mecosopran), DANIJELA DESI (Italijanka, sopran), ĐULIJETA SIMIONATO (italijanka, mecopran), EDA MOZER (Nemica, sopran),  EDIT MATIS (Švajcarkinja, sopran), EDITA GRUBEROVA (Slovakinja, sopran), ELINA GARANČA (Letonka, sopran),  FJORENCA KOSOTO (Italijanka, mecosopran), GENA DIMITROVA (Bugarka, sopran), GREJS BAMBRI (Amerikanka, mecosopran), GUNDULA JANOVIC (Austrijanka, sopran), INVA MULA (Albanka, sopran), IRA MALANIJUK (Austrijanka, kontraalt), KAJA NORENA EIDE (Norvežanka, sopran), KARITA MATILA (Finkinja, sopran), KETLIN BETL (Afroamerikanka, sopran), KLARA TAKAČ (Mađarica, mecosopran), KRISTA LUDVIG (Nemica, mecosopran), LEONI RIZANEK (Austrijanka, sopran), LEONTIN PRAJS (Afroamerikanka, sopran), LIČIJA ALBANEZE (Italoamerikanka, sopran), LOTA LEMAN (Nemica, sopran), LUCIJA POP (Slovakinja, sopran),  LUSIN AMARA (Amerikanka, sopran), NINA KOŠIC (Ruskinja, sopran), NATALI DESE (Francuskinja, sopran), MALENA ARNMAN (Šveđanka, mecosopran), MARTA MEDL (Nemica, mecosopran), RENATA SKOTO (Italijanka, sopran), RITA GOR (Belgijanka, mecosopran), SOLOMIJA KRUŠELJNICKA (Ukrajinka, sopran), ŠIRLI VERET (Afroamerikanka, mecosopran), TOTI DAL MONTE (Italijanka, sopran)...

Domingo, Pavaroti i Kareras

Prvi planetarni operski superstar, tenor ENRIKO KARUZO, takođe ne izbija iz ukrštenih reči, mada njegovih poznatih imenjaka ima nekoliko (Fermi, Josif, Anoni, Masijas, Pea). U Karuzove najistaknutije kolege po pozivu i enigmatskoj slavi ubrajaju se: BENJAMINO ĐILJI (Italijan, tenor), BORIS HRISTOV (Bugarin, bas), FJODOR ŠALJAPIN (Rus, bas),  GEORG OTS (Estonac, bariton), MARIO DEL MONAKO (Italijan, tenor), NIKOLAJ GEDA (Šveđanin, tenor), TEO ADAM (Nemac, bas), TITA RUFO (Italijan, bariton), TITO GOBI (Italijan, bariton), TITO SKIPA (Italijan, tenor) itd. Naravno, u najspominjanije se ubrajaju i mega zvezde: LUČANO PAVAROTI (Italijan, tenor), HOSE KARERAS (Španac, tenor) i PLASIDO DOMINGO (Španac, tenor), kao i slepi italijanski tenor ANDREA BOČELI.

Noni Žunec

Nezabilazni su i stariji operski umetnici sa naših prostora: JOSIP RIJAVEC (Slovenac, tenor), KRUNOSLAV CIGOJ (Hrvat, tenor), MIROSLAV ČANGALOVIĆ (Srbin, bas), NONI ŽUNEC (Slovenac, tenor), RUDOLF ERTL (Hrvat, bariton), TINO PATIJERA (Hrvat, tenor), TOMISLAV NERALIĆ (Hrvat, bas-bariton), ZVONIMIR KRNETIĆ (Hrvat, tenor)... Od mlađih, u ukrštene reči redovno navraćaju srpski operski pevači: NIKOLA KITANOVSKI (tenor), NIKOLA MITIĆ (bariton) i OLIVER NJEGO (bariton).

Fransisko Araiza

Postoji i veliki broj operskih pevača sa internacionalnim renomeom čija su imena kao stvorena za ukrštanje, a ne srećemo ih tako često u enigmatskim radovima: ALBERT NIMAN (Nemac, bas), ALEKSANDAR PIROGOV (Rus, bas), BERND VAJKL (Austrijanac, bariton), ČEZARE SJEPI (Italijan, bas), DEŽE ERNŠTER (Mađar, bas), DŽES TOMAS (Amerikanac, tenor), ĐORĐO TOCI (Italoamerikanac, bas), ECIO FLAĐELO (Italoamerikanac, bas), ETORE BASTIJANINI (Italijan, bariton), FABIO ARMILIJATO (Italijan, tenor),  FERNANDO KORENA (Švajcarac, bas), FRANK GVARERA (Italoamerikanac, bariton), FRANSISKO ARAIZA (Meksikanac, tenor), HERMAN PREJ (Nemac, bariton), HERMAN UDE (Nemac, bas-bariton), JOZEF GRAJNDL (Nemac, bas), KURT BEME (Nemac, bas), PJERO KAPUČILI (Italijan, bariton), RAMON VINAJ (Čileanac, tenor), ROLANDO PANERAJ (Italijan, bariton), TUGOMIR FRANC (Hrvat, bas)... Među srpskim savremenicima se izdvajaju: DAVID BIŽIĆ (bariton), GORAN DIME (tenor), NENAD NENIĆ (bariton), SLAVKO NIKOLIĆ (tenor), SLOBODAN CVETIČANIN (bariton).

Najveći filozof enigmatike

Fridrih Ast

Svi oni koji su završili gimnaziju se verovatno sećaju nemačke idealističke filozofije i njenih napornih predstavnika. Oni koji su imali tu sreću da im profesor bude polulud se od te četvrte godine zasigurno trzaju u snu ili čak buncaju nešto poput: "pustite me... Kante, Fihte, Hegelu... transcendencije, imanencije..." (a možete da zamislite kako je tek meni - bivšem studentu filozofije), ali malo koji maturant gimnazije zna za jednog Šelingovog sledbenika, sa kojim su svi ljubitelji ukrštenih reči "na ti". Georg Fridrih AST (nem. George Anton Friedrich Ast, 1778 - 1841) ne pripada grupi najvećih, ali se njegovo ime relativno često sreće u našoj filozofskoj literaturi: prevashodno se bavio filologijom, ali i estetikom i istorijom filozofije, a najpoznatiji je po čevrtvekovnom proučavanju Platonovih dijaloga. Večnu slavu na našem tlu ipak nije zaslužio kapitalnim delima, već je samim svojim poreklom bio predodređen za veliku zvezdu ukrštenih reči: jedan od najfrekventnijih troslova u enigmatici slovenskih (a verovatno i ostalih) naroda je upravo AST. 

Savet autorima ukrštenih reči je da ovaj pojam ne opisuju uz pomoć punog imena, jer je sasvim dovoljno reći "nemački filozof, Fridrih" (najčešće se tako spominje u literaturi), a pošto Fridrihova prezimenjakinja sa naših prostora SLOBODANKA AST još uvek nije sasvim zaboravljena, nema razloga za izbegavanje alternacije pri opisivanju. Reč je o nekada popularnoj novinarki i urednici nedeljnika "NIN", koja danas ima 73 godine i još uvek objavljuje svoje tekstove u dnevnim i nedeljnim novinama.

Gledajući spisak pojmova koji počinju troslovom AST, zaključujem da bi mi trebalo mnogo više vremena od onog koje imam na raspolaganju da bih napisao iscrpan tekst o njima. Uz to, taj tekst skoro nikome ne bi bio od koristi, jer čitaoci bloga zacelo imaju u malom prstu svakodnevne enigmatske pojmove poput: ASTANA, ASTARTA, ASTERIKS, ASTEROID, ASTORIJA, ASTROLAB, ASTRONOMIJA itd. Zato sam odlučio da izdvojim samo one za koje smatram da su manje poznati, a i te kako upotrebljivi, tj. nepravedno zapostavljeni, jer bih voleo da postovi sa oznakom Kombinatorika imaju izvesnu informativnu vrednost.

ASTAHOV - junak Šolohovljevog romana "Tihi Don", Stepan;

ASTAHOVA - junakinja Šolohovljevog romana "Tihi Don", Aksinja;

ASTALOŠ - raniji mađarski šahista, Lajoš (poznat i kao Ljudevit);

ASTANIJEL - starešina anđeoskih prinčeva (rel.);

ASTAR - semitski bog neba, Aštar, Aštart;

ASTEIZAM - fini ton u ophođenju; velikovaroško ponašanje (grč.); stilska figura: kada neko hoće nešto da prećuti, pa ipak kaže;

ASTENU - egipatski bog zagrobnog mira, ASTEN, ASTES, Isten;

ASTERIDA - mitsko ostrvo blizu Itake (po Homeru);

ASTERIDI - rod cvetova;

ASTERIJA - helenska boginja noćnog proricanja i astrologije, Febina i Kejeva kći, Letina sestra (mit.);

ASTERIJE - jedan od Argonauta, Asterion (mit.);

ASTERION - kritski kralj, Minosov otac (mit.); takođe: rečni bog u grčkoj mitologiji;

ASTERIONIDE - najade, kćeri rečnog boga Asteriona (Akreja, Eubeja i Prosimna) (mit.);

ASTERODIJA - Endimionova žena (mit.); takođe: kći Okeana i Tetide, Apsirtova majka;

ASTERONIM - članak potpisan sa tri zvezdice;

ASTEROPAJ - junak iz Trojanskog rata, vođa Peonaca (mit.);

ASTEROPEJ - čuveni starorimski gladijator;
ASTGIK - jermenska boginja ljubavi, ASTLIK;

ASTIJAG - poslednji kralj Medije, Kir ga porazio i pripojio njegovu državu Persiji;

ASTIJANAKS - sin Hektora i Andromahe, Astijanakt;

ASTINA - prva žena Asvira (Ahasvera) po Bibliji, Vašti, Vaštija, Vasti;

ASTINOMIJA - uprava grada (grč.);

ASTIPALEJA - grčko ostrvo u Dodekanezima, Astipalea, Astipalaja;

ASTIRO - pratilac anđela Mehijela (rel.);

ASTOR PJACOLA - argentinski kompozitor italijanskog porekla (1921 - 1992);

ASTRAGAL - skočna kost, gležnjača (anat.); venac na  gornjem delu stuba (arh.);

ASTREJ - helenski bog zvezda i planeta, Titan, muž boginje Eos;

ASTRID TURINA - ranija hrvatska balerina;

Odabrana da slika

Neke poznate osobe su, kao što je više puta primećeno, samim svojim imenima predodređene za veliku enigmatsku slavu. S vremena na vreme se pojavljuju ličnosti čija imena ili prezimena zvuče baš kao da su izmišljena zbog ukrštenih reči, a ta pojava naročito dolazi do izražaja u našem jezičkom sistemu, budući da transkribovanjem često dobijamo dragocene i jedinstvene nizove slove. Na primer, bilo da su rešavači ljubitelji fudbala ili ne, osuđeni su da pre ili kasnije savladaju gotovo sva važna imena brazilskog fudbala iz prošlog i ovog veka, jer su ALEMAO, EDU, EDER, DIDI, TOSTAO, ZIKO, ROMARIO itd. nezaobilazni "enigmatizmi", a da ne spominjemo evergrin ličnosti iz drugih oblasti, poput ORIJANE FALAČI, IVE ZANIKI ili ANE KARINE, bez kojih je nemoguće zamisliti ukrštanje na srpskom jeziku. 

Akijana Kramarik, "Princ mira"

Ovaj post je, zapravo, inspirisan jednim otkrićem te vrste: svi znamo koliko je pojam ARIJANA (bilo da je opisan kao "fracuska raketa nosač" ili kao ime neke javne ličnosti) popularan u našoj enigmatici, a znamo i koliko su frekventne reči koje počinju troslovom AKI (kao i sam troslov), ali je kod nas još uvek premalo poznato jedno fantastično ime, čiji je vlasnik bivše američko "čudo od deteta",  a danas mlada, širom sveta poznata umetnica. Naime, pre desetak godina je kod Opre Vinfri gostovala plavokosa desetogodišnja devojčica iz Ilinoja, tada već čuvena u čitavoj Americi, govoreći  o tome kako je postala slikarka i pesnikinja. Objasnila je da joj se u četvrtoj godini obratio Bog (iako potiče iz porodice ateista), rekavši: "Treba da materijalizuješ svoje vizije. Ja ću ti pomoći". Sve bi se to moglo protumačiti kao uvod u dečju psihozu - da uskoro nije počela da stvara dela koja su opčinila najveće savremene umetnike! Njene slike su mahom portreti i autoportreti, neretko sadrže religiozne motive, a na planetarnom nivou je najpoznatiji realistični portret Isusa, ulje na platnu pod nazivom "Princ mira". Zarađuje do milion dolara po slici, knjige poezije su bestseleri, a deo svojih prihoda daje u humanitarne svrhe. Posebno je zabrinuta za siromašnu decu iz Litvanije, što je sasvim razumljivo jer joj je majka Litvanka (valja primetiti da ni božji izaslanici nisu iznad nepotizma). Ova čudna devojčica, koja je u međuvremenu stasala u devojku, dobila je ime po ruskom izgovoru reči "okean", i zove se AKIJANA KRAMARIK (izv. Akiane Kramarik).

Može se diskutovati o tome da li adekvatnija transkripcija njenog imena glasi Akijana ili Akijane, ali dva dobra argumenta idu u prilog završnom A: a) kod nas nisu uobičajena duga ženska imena sa završnim E, te ih poslovično adaptiramo, b) to E se, prema IPA zapisu, čita isto kao početno A, a početno A prenosimo bez izmene ako se u izgovoru ne koristi EI tj. EJ. Dakle, srpski enigmatski fond možemo obogatiti korisnim sedmoslovom AKIJANA, a i prezime KRAMARIK je vrlo upotrebljivo (bez dileme ga treba preneti po Vuku).

Uzgred, navodim pojmove sa početnim AKI koji su zabeleženi u mom privatnom rečniku.

AKI – novozelandsko drvo za brodogradnju; nadimak folk pevača Andrije Markovića

AKI AVNI – izraelski glumac

AKI KAURISMEKI – finski režiser

AKI RAHIMOVSKI – pevač „Parnog valjka“ 

AKIBA – Nušićev pseudonim, Ben; poljski šahista Rubinštajn

AKIBET – posledica, rezultat (tur.)

AKIČINA – budaletina, akelčina

AKIF – tursko muško ime, Aćif ("neumoran")

AKIJAK – grad na Aljasci

AKIJAMA – korejsko-japanski džudista, Jošihiro

AKIJEZIS – ženska neplodnost (med.)

AKIK – narukvica sa dragim kamenom, akikli;  poludragi kamen (tur.)

AKIKA – prinošenje žrtve povodom rođenja deteta u islamu

AKIKI – hrvatska teniserka, Indire

AKIKO MORIGAMI – bivša japanska teniserka

AKIL – irsko ostrvo; pametan, razuman (tur.)

AKILA – vuk iz "Knjige o džungli", Akela

AKIM – raniji američki glumac jermenskog porekla Tamirov 

AKIMITI – carigradski kaluđeri-nespavači iz V veka

AKIMOV – ruski slikar, Ivan Akimovič

AKIN – narodni pesnik i pevač kod Kirgiza 

AKINATOR - popularna internet igra (duh iz lampe pogađa zagonetnu ličnost!)

AKINARI – japanski pisac, Ueda 

AKINDŽIJA – navalni konjanik u turskoj vojsci

AKINETON – lek protiv Parkinsonove bolesti, biperiden

AKINEZIJA – nepokretljivost tela (grč.), AKINEZA

AKINO – ranija filipinska državnica, Korason; italijanska glumica, Sonja

AKINORI – japanski gimnastičar Nakajama

AKINS – američka književnica, Zoi; st. američki glumac, Klod („Rio Bravo“)

AKIR – lik iz orijentalne priče, Ahikar („Premudri“) 

AKIRA  – japanski režiser Kurosava; japanski pisac Abe

AKIRIJA –  upotreba reči u prenesenom smislu (gram.) 

AKIS – planina uz Kaspijsko jezero; jezero u Turskoj; reka na Siciliji; Galatejin miljenik, pastir sa Sicilije (mit.), AKID 

AKITA – luka na ostrvu Honšu u Japanu; japanska rasa pasa, Akita Inu

AKITIRATI – osloboditi se duga (fr.), akitovati

AKIZAM – pretvaranje (ret.)