Top 10 ukrštenih Turaka

Kemal Ataturk

1. Najpopularniji Turčin u našim ukrštenim rečima je ujedno i najznačajnija turska figura XX veka, čovek koji je snagom volje i jedinstvenom strategijom pretvorio tradicionalno i u svakom smislu zaostalo Otomansko carstvo u modernu državu evropskog tipa, i jedina istorijska ličnost koja se bukvalno izborila da joj nadimak postane zvanično prezime! Naime, MUSTAFA KEMAL-PAŠA (1881 - 1938), osnivač moderne Turske i njen prvi predsednik, sproveo je u okviru kemalizma reformu kojom su svim građanima dodeljena prezimena, a parlament je za njega izabrao, tačnije skovao: ATATURK - što znači otac Turaka. Poznat je i kao "najveći sin Turske", legenda kaže da je bio romantičan i bolesno ambiciozan nervčik koji se plašio mraka, pušio je, jelte, kao Turčin, a konce mu je smrsila rakija, te je u 58. godini umro od ciroze jetre.

Halide Edib Adivar

2. Najslavnija Turkinja u našoj enigmatici je jedna neobična dama, koja je u vreme apsolutne muške dominacije imala hrabrosti da se literarnim i svim ostalim sredstvima bori za prava potlačenih sunarodnica - HALIDE EDIB ADIVAR (1884 - 1964). U početku je nosila koprenu i prala mužu noge u lavoru, a onda je postala prva turska feministkinja i prva romansijerka koja se bavila emancipacijom žena (ponekad se koristi neispravan opis "prva turska pesnikinja", ali gospođa uopšte nije pisala poeziju). Sa Ataturkom se nije baš mirisala, pa je sa drugim mužem, doktorom Adnanom koji joj je dao slavno prezime, morala da napusti otadžbinu i napolju sačeka da se beskompromisni predsednik upokoji. Vratila se posle 15 godina (čim su ga smestili u tabut), ali više nije pisala na turskom jeziku. 1962. godine su objavljeni njeni memoari (napisani na engleskom), a romani po kojima je ceo svet zna su "Handan", "Novi Turan" i "Plamena košulja".

Ismet Ineni

3. Blizak Ataturkov saradnik i njegov naslednik, premijer i drugi predsednik moderne Turske, Mustafa ISMET INENI (1884 - 1973) je takođe zvezda naše enigmatike. Bio je svega tri godine mlađi od svog prethodnika, a nadživeo ga je 36 godina, od čega je tek nešto više od jedne decenije bio na vlasti. Čuveno prezime nije nasledio od oca, već ga je sebi pridodao nakon Grčko-turskog rata (1921), kada je kao vojskovođa odneo pobedu u bici kod Inenija (İnönü). Nije baš najjasnije zašto su vokali transkribovani kao nemački umlauti, budući da se ova slova iz turskog prenose po pismu (dakle, INONU), ali se pokojni gospodin Ismet kod nas decenijama spominje isključivo kao Ineni, a upravo to ga i čini nezamenljivim u našoj enigmatici.

Bajazit I

4. BAJAZIT (izv. Beyazit) je jedno od najčeških imena iz otomanske istorije koje se sreće u našim ukrštenim rečima. Iako je bilo više turskih vladara koji su se tako zvali, s obzirom na to da je Kosovska bitka deo naše nacionalne svesti, obično koristimo opis: "turski sultan, Muratov sin". On je, dakle, bio prvi slavni nosilac imena koje znači "otac Jezida", poznat nam je kao ubica cara Lazara, bratoubica, munjeviti osvajač i suprug najmlađe Lazarove i Miličine ćerke Olivere, a dolijao mu je kolega iz ukrštenica -  mongolski kan Tamerlan.

Abdul Aziz

5. Šašavi turski sultan iz XIX veka, čuven po svojoj neumerenosti i rasipništvu, redovno gostuje u našim enigmatskim radovima, budući da se još nije rodio živopisniji lik sa tim četvoroslovnim imenom - ABDUL AZIZ (1830 - 1876). U stvari, njegovo ime u originalu glasi Abdülaziz, ali smo ga mi nekada davno podelili, i u svoj istorijski tefter za vjek i vjekova ubeležili dvočlanu varijantu. Za Srbiju (i okolne države) je posebno značajan kao sultan koji je nakon tri i po stoleća vratio ono što su njegovi prethodnici oteli, i to bez protivljenja, a kneza Mihaila je prilikim predaje Fermana u Istanbulu ugostio kao rođenog brata! Bio je bonvivan bez ikakvog smisla za matematiku i ekonomiju, naklonjen umetnosti skoro kao Neron, pa je nekada silno Otomansko carstvo 1875. godine bankrotiralo! Aziz je naredne godine zbačen, dva dana nakon zbacivanja je izvršio samoubistvo, a njegov naslednik je bio još gori - ludi Murat V.

Ali Riza i knez Mihailo

6. Poslednji zapovednik beogradske tvrđave (muhafis), koji je knezu Mihailu na crvenom jastučetu od kadife simbolično predao ključeve grada dva dana pre konačnog povlačenja turske vojske iz Beograda 1867. godine, bio je vojni komandant ALI RIZA PAŠA. On nije bogzna koliko važna ličnost u turskoj istoriji, ali je za nas daleko bitniji od istoimenog velikog vezira i otomanskog oficira (kojeg smo muški šamarali u balkanskim ratovima), te ovaj vredan pojam najčešće opisujemo kao "poslednji turski vladar Beograda".  

Tansu Čiler

7. Druga slavna i u našoj enigmatici vrlo prisutna dama je prva premijerka u istoriji Turske, TANSU ČILER (1946 - ). I kočoperna Adivar se bavila politikom, ali je trebalo da prođe nekoliko decenija da bi se videli prvi jasni efekti emancipacije, pa je u poslednjoj deceniji XX veka jedna naizgled skromna doktorka ekonomskih nauka i savetnica predsednika Sulejmana DEMIRELA postala predsednica vlade. Povukla se iz političkog života pre 13 godina, kao njena glavna zasluga se spominje modernizacija turske vojske, a mnogi je pamte i po, da izvinete, optužbama za korupciju (kojih je, šućur Alahu, oslobođena nakon istrage).

Orhan Pamuk

8. I jedan veliki pisac, prvi Turčin koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost (2006), neretko navraća u naše enigmatske radove. ORHAN PAMUK (1952 - ), čije su knjige "Tiha kuća", "Bela tvrđava", "Novi život" i druge prevedene na više od 60 jezika, ima šanse da jednoga dana dogura i do Nobelove nagrade za mir, jer je jedan od retkih turskih intelektualaca koji se otvoreno suprotstavio nacionalizmu, fundamentalizmu, te  represivnom ponašanju bivšeg premijera i sadašnjeg predsednika Tajipa Erdogana. Celom svetu je u ime nacije priznao krivicu za genocid nad Jermenima (1915 - 1917), i upozorio da se  i Kurdima smeška slična sreća, pa su turske vlasti podigle optužnicu protiv njega, ali je na instistiranje svetske javnosti nedavno oslobođen.

Kenan Evren

9. Sedmi predsednik Turske i komandant vazduhoplovnih snaga, dugovečni KENAN EVREN (1917 - ) ušunjao se u našu enigmatiku već na početku svog mandata (1980), i pošto se do današnjeg dana nije pojavio nijedan poznatiji i za čovečanstvo značajniji Kenan, ostao je u našem fondu i nakon pada s vlasti. Nije baš zapamćen po dobru, a sud u Ankari ga je prošle godine osudio na doživotnu robiju zbog puča koji je organizovao pre 35 godina (pobio je silne ljude iz političkih razloga, a tu efikasnu metodu za obračunavanje sa protivnicima je koristio i kasnije)! Doduše, jedva je svestan optužbe, pošto ga pamet i junačka snaga ne služe baš najbolje, a suđenju nije mogao ni da prisustvuje - jer mu nisu dozvolili da izađe iz bolnice.

Suat Atalik

10. Ekscentrični turski šahista, velemajstor SUAT ATALIK (1964 - ), ima prezime kojem nijedan autor ukrštenih reči ne može odoleti. Uz to, reč je o najboljem turskom šahisti, ako izuzmemo Ukrajinca sa turskim državljanstvom Mihaila Gureviča, a moglo bi se reći i da je Atalik jedan od boljih bosanskih šahista - jer je poreklom iz Bosne i ima dvojno državljanstvo! Na šahovskoj Olimpijadi 2000 je ludo želeo da predstavlja zemlju svojih pradedova, no organizatori nisu razumeli njegovu sentimentalnost, i pošto nisu našli zajednički jezik - zabranili su mu da uopšte učestvuje u takmičenju! U njegovoj matičnoj šahovskoj federaciji smatraju da je malo čudan (tek da znate, po profesiji je psiholog), a pošto je naklonost uzajamna (i pošto krv nije voda), on bi, kaže, radije igrao pod zastavom Bosne i Hercegovine ili Crne Gore. Dolazi i u Srbiju (sa svojom tridesetak godina mlađom suprugom, ruskom šahistkinjom Jekaterinom Polovnikovom), te je prošle godine bio pobednik turnira u Senti.