Huperovi biseri

Iako je bilo dovoljno da jedan prosečan saradnik „Hupera“ ostane na nivou komercijalne jednostavnosti, neki brojevi su prave male zbirke enigmatskih bisera. Čini se da su za samo 20 godina izumrli skoro svi autori skloni tome da zarad svog i tuđeg zadovoljstva sastavljaju ukrštenice koje pored upotrebljivosti imaju i elemente majstorstva. Zaista je tužno uporediti današnja enigmatska izdanja prepuna serijskih radova sa „Huperom“ iz ne tako davne prošlosti, i konstatovati da su Dopuđa, Đurđević, Zeljković i mnogi drugi odavno prohujali sa vihorom neautorstva. U „Huperu“ 106 (19. april 1994. godine) među ostalim sjajnim sastavima, nalaze se i dve skandinavke vredne naročite pažnje, pogotovo ako se u obzir uzmu moji sastavljačiki afiniteti. 

Naime, skandi na strani 53 potpisuje autor koji je jednom citiran na Jankovićevom blogu, ali iz čijeg opusa (osim tog citata) dosad ništa nisam video. Zove se Momir Vujović, a oskudne podatke je moguće pronaći u „Leksikonu srpskih enigmata“. U vreme kada sam ja upoznavao svet (a rođen sam i više od 7 godina živeo u SFRJ), stajao je znak jednakosti između Srba i Crnogoraca, ali u godinama koje su usledile, sa jačanjem separatizma i etnocentrizma, postalo je poželjno i politički korektno posmatrati ovaj naš teritorijalno podeljen, a u primitivizmu savršeno ujedinjen narod kao dve nezavisne nacije različitog porekla, veštački poistovećene zahvaljujući Njegoševom romantizmu i prosrpskoj propagandi – te  je danas verovatno najispravnije reći da je Vujović crnogorski enigmata koji je stranu u LSE – u zaslužio omaškom priređivača. 

Bilo kako bilo, Vujovićev sastav se već na prvi pogled ističe „molerajem“ koji, kao što svi koji prate ovaj blog znaju, nije lako napraviti: 15 x 4. Međutim, na prvi pogled se ne vidi sa koliko je majstorstva ta operacija izvedena, jer nas tematski pojam EKATARINA VELIKA može uputiti na pogrešnu pretpostavku da su i ostali pojmovi monotoni. Napravljeno je mnogo ukrštenica sa sličnom belinom od sredine osamdesetih, kada je rok grupa Milana Mladenovića KATARINA DRUGA zbog sukoba frontmena sa bivšim članom Gagijem Mihailovićem promenila ime, čime su enigmati dobili neprocenjiv pojam koji se po upotrebljivosti može meriti samo sa petnaestoslovnim „evergrinom“ OLIVERA KATARINA (ranije je u priči o transkripciji već ukazano na kuriozitet da ime Ekatarina uopšte ne postoji, te da se ime slavne ruske carice prenosi kao Jekaterina ili prosto Katarina). Elem, napravljeno je bezbroj moleraja sa tim pojmom, ali se malo koji autor na ovakav način poigrao strukturom i upotrebio potpuno neočekivane pojmove (eksperimentator i nekolegijalnost), uspešno razbijajući monotoniju u desnom delu beline.  Iako ćoškovi nisu tako stručno i ambiciozno sastavljeni (recimo, u gornjem delu imamo čak 3, možda i 4 sasvim suvišna crna polja, dole je umesto renesanse mogla da upadne neka sintagma, npr. renesansni roman itd.), neosporno je reč o skandinavci vrednoj podsećanja. 

Huper 106, autor: M. Vujović

Drugi sastav u tom broju koji mi je zapao za oko je tematska skandinavka Jana Bažika na strani 23,  vrlo slična onoj koju sam nedavno predstavio na blogu, ali nešto senzacionalnija: umesto 5 tematskih pojmova u belini 6 x 6, ovde ih je čak 7! O principu dijagonalnog ređanja sintagmi sa istim pridevom (u prvom slučaju SVETO, ovde SLEPO) je već dosta toga rečeno, ima onih koji u tome ne vide bogzna kakav podvig, a ima i nas koji mislimo drugačije, ali je neosporno da ni u ovom, ni u nekom drugom enigmatskom časopisu standardna belina sa tolikim brojem tematskih pojmova (kakvi god oni bili) nije bila svakodnevna pojava. Iako ukrštenica generalno nije savršena (lanci crnih polja nisu baš reprezentativni, niti se u strukturi krije neka caka), nije teško zapaziti da je u njenoj izradi inteligencija uzela veći udeo od pukog zanatstva.  

Huper 106, autor: J. Bažik