Skandi sa molerskom belinom stara 1/4 veka

Prelistavajući prepotopske enigmatske časopise koje posedujem, stekao sam utisak da su enigmatske senzacije nekada, kao i danas, bile veoma retke. Prosečne, serijske ukrštenice su osnovna građa svakog časopisa koji vodi računa o tiražu, ali se stiče utisak da rešavači nešto skupljeg ukusa nikada nisu bili naročiti uvažavani. Naravno, nekada je osrednji rad više nego danas bio funkcija sposobnosti autora, a pošto je među autorima - kao i u bilo kojoj drugoj branši - najviše prosečnih, potpuno je razumljivo zbog čega čovek treba da prelista hrpu starih novina ne bi li pronašao nešto vredno specijalne pažnje.

Skandinavka koju danas predstavljam je objavljena u časopisu "Eureka" br. 767 (20. IV 1988.), a njen autor je meni potpuno nepoznat - Duško Ilić. Bez želje da umanjujem vrednost ostalih sastava u tom nekada popularnom listu, sa kojim su sarađivale etablirane srpske enigmate - moram da priznam da se je Ilićev rad sam izdvojio, i to ne samo iz navedenog broja "Eureke", već i iz gomile radova koje sam tog dana pregledao.

Ekskluzivitet leži, pre svega, u činjenici da je neko pre ravno 25 godina sastavio vrlo lepu molersku kombinaciju, u kojoj četvrti pojam neočekivano razbija monotoniju, i koja kao najduži pojam u petom redu ima sedmoslovnu reč. Pored toga, evidentna je i tendencija autora da sporedne delove skandinavke kreira u skladu sa ambicioznom, centralnom belinom, tj. da broj suvišnih crnih polja svede na što manju meru (mada, u donjem desnom delu se već zapaža premorenost). Ostali aspekti nisu tako blistavi: ima previše rubnih polja, deo ispod slike je takoreći nerešiv (te ako neko otkrije o kom se muškom imenu radi - molim da u komentaru to podeli sa mnom), neki opisi su veoma neprecizni (bio sam slobodan da one najlošije ispravim) itd., ali i pored svega toga ova skandinavka predstavlja izuzetan sastav, atipičan za vreme i okolnosti pod kojima je nastala, a to je sasvim dovoljno za gostovanje na blogu.

Ovde, da podsetim, pored vrhunskih radova, ima mesta i za one koji su neobični, zanimljivi po nekom svojstvu, posebno nadahnuti, inteligentni itd. Važno je da ukrštenica ima "dušu", da se u njoj pojavljuju zrnca intelekta autora, potreba za što većim skladom, želja za približavanjem umetnosti...

Pdf OVDE.

2 x skandi sa belinom 17 x 4

U "Enigmi" br. 2149 (16. VIII 2002.) je objavljena raritetna "nivelisana" kombinacija 17 x 4, čiji je autor Rešad Besničanin. Pošto takvu belinu nije nimalo lako napraviti - on je i danas jedini verni korisnik svog "patenta". 

Postoje kolege koje su jednom ili nekoliko puta isprobale ovaj model beline (razume se, ja sam među njima), ali je rekorder po broju objavljenih radova tog tipa i dalje sam idejni tvorac. U "Enigmi" se relativno često sreću kombinacije 17 x 3, a pošto ih najčešće potpisuje jedan enigmata koji odavno ne koristi papir i olovku, nameće se pitanje da li uopšte postoji kompjuterski program koji generiše korektne molerske beline 17 x 4?! Ukoliko je odgovor na to pitanje odričan, može se izvesti ohrabrujući zaključak da sastavljač još uvek nije "tehnološki višak". To bi se, jašta, ponajviše odnosilo na vrhunske sastavljače, kakav je Rešad, i samo pod pretpostavkom da među rešavačima ima dovoljno "sladokusaca", koji cene klasične mađioničare reči.

Elem, pošto znamo da autora, pored blistave kombinatorike, odlikuje i perfekcionizam u izboru reči, ne treba posebno naglašavati da ova "junačka" belina ne sadrži kojekakve čudne izraze i konstrukcije (što se tako često sreće kod ambicioznih sastavljača), a 3 ulaza u rubna polja (od kojih je bar 1 lako mogao biti izbegnut) su potpuno u funkciji rešivosti, pored toga što skandinavku čine interesantnijom.

Kao tematski pojam se pojavljuje jedna od najčešćih sedamnaestica - Amerikanac u Parizu, a Besničanin je nekoliko godina kasnije ("Enigma" br. 2325, 1. X 2009.) objavio i "varijaciju na temu" - sastav koji je otišao korak dalje, budući da je prvi pojam beline istovremeno i prva vertikalna reč. Uz to, rad je obogaćen još jednim tematskim pojmom - imenom i prezimenom glumca koji je briljirao u čuvenom mjuziklu Vinsenta Minelija. 

Danas sam dobre volje, te vam predstavljam oba izvanredna rada. 

Pdf OVDE.

Skandi imenarka

Skandinavka koju vam predstavljam nikada nije prezentovana enigmatskoj javnosti na pravi način. Naime, objavljena je u "Enigmi" br. 2344 (1. V 2011.), ali u "osakaćenom" obliku i bez propratnog teksta kojim je - po mojoj zamisli - trebalo obavestiti čitaoce o čemu se tu zapravo radi. 

Ovo je prilika da ispravimo tu grešku.

Za razliku od obične ukrštenice, koja sadrži pojmove iz svih oblasti i reči svih vrsta, i za razliku od tematskih sastava, u kojima se zadata tema obrađuje uz pomoć nekoliko reprezentativnih pojmova - ovde su sve reči tematske i sve pripadaju klasi vlastitih imenica. Dakle, reč je o ukrštenici sastavljenoj isključivo od imena i prezimena (eventualno nadimaka) poznatih ljudi, pri čemu se dvoslovne reči (ukoliko nisu imena ili prezimena) opisuju kao inicijali, a izolovana slova kao merne jedinice nazvane po ličnostima.

Ovakav vid izražavanja nije uobičajen ni u domaćoj, ni u inostranoj enigmatici. Ilustrovane ukrštenice posebnog tipa mogu biti bliske ovoj formi, ali se u njima ne sreće isti nivo "ukrštenosti" (tj. prožetost je minimalna), što znači da je ovaj rad raritetan u najširim okvirima. Najizuzetnijim ga čini podatak da, bez obzira na uzak raspon dozvoljenih pojmova, prosečna dužina reči iznosi 4, 64 - što se smatra dobrim prosekom i kod standardnih ukrštenica. Udeo dvoslova je sveden na manje od 9 %, a broj "jednoslova" je svega 4. Postignuta je pristojna belina, koja sastav čini vizuelno zanimljivim, a nije zgoreg istaći i da je rešivost maksimalna, budući da nema imena budističkih sveštenika, bolivudskih glumaca i avganistanskih pesnika.

Skandinavka na prvi pogled deluje kao sasvim "normalan" rad i ne obećava nikakav ekskluzivitet, a ta činjenica je verovatno bila razlog za neadekvatan tretman prilikom pripreme za štampu. Kolega koji je preuzeo na sebe obavezu da sastav prosledi uredništvu "Enigme" je prethodno odlučio da ga malo "dotera", pri čemu je oko 20 % reči pretvorio u opšte imenice, a specifične opise dvoslovnih i jednoslovnih reči zamenio uobičajenim skraćenicama, oznakama itd. Zato je moja prva "Imenarka" prošla potpuno nezapaženo, i malo koji rešavač je shvatio "šta je pesnik hteo da kaže". U nekom od narednih brojeva "Enigme" će ovaj enigmatski kuriozitet biti predstavljen onako kako zaslužuje, a prikaz integralne (i usavršene) verzije starog sastava na blogu je neka vrsta tizera.

Pdf OVDE.