Enigmatski darovi starih Grka (3): Mida, Ida i Erida

Imena starogrčkih mitskih junaka koja se završavaju sufiksom - ας u našu enigmatiku su očigledno dospevala iz različitih izvora, pa danas koristimo varijante koje su adaptirane na različite načine, a ponekad i originalne transkripcije. Recimo, gramzivi frigijski kralj koji je pre Trojana imao kozje uši i koji je sve što dotakne pretvarao u zlato, kod nas se poslovično spominje kao MIDA. Međutim, u srpskoj literaturi se često sreće i neokrnjeni oblik MIDAS (Μίδας), što znači da neometano možemo koristiti obe varijante. Isti je slučaj i sa Heraklovim pratiocem, kraljem Larise, koji je stradao od estrusnog žara vodenih nimfi, a čije je ime HILA ili HILAS (Ύλας) . Takođe, hrabri mesenski princ, najjači Argonaut, AFAREJEV sin i LINKEJEV brat, zove se IDA ili IDAS (`Ιδας). U Grevsovim "Grčkim mitovima" nalazimo oblik Idaj, ali se to može pripisati pesničkoj slobodi neobaveštenog prevodioca, jer se ta varijanta ne sreće u drugim značajnim izvorima, niti se može izvesti na osnovu uobičajenih, viševekovnih pravila adaptacije. 

Iz navedenih enigmatski popularnih primera se može primetiti da adaptacija ovakvih imena podrazumeva oduzimanje završnog S. Međutim, nije uvek tako. Jedan od najviđenijih trojanskih junaka, TELAMONOV sin i AHILOV parnjak po snazi i lepoti, zove se Αἴας.  Pored originalne varijante AJAS, u upotrebi su još dve: AJANT i AJAKS (lat. Aiax), ali se ne koristi Aja, što bi teoretski bilo moguće. Otkud Ajant? Neka starogrčka imena koja se završavaju spomenutom grupom - ας, koriste se u prilagođenom genitivnom obliku, te je, na primer, nekoliko trojanskih junaka poznato pod imenom AKAMANT (Ἀκάμαντος), iako nominativ glasi Ἀκάμας tj. AKAMAS. Jovan Deretić u knjizi "Antička Srbija" koristi varijantu AKAMA (što je u skladu sa pravilima iz prethodnog pasusa), a ponegde se sreće i AKAM. Takođe, tesalski princ, EOLOV i ENARETIN sin, koji se u našim ukrštenim rečima spominje tek nešto ređe od kozačkog starešine, ima dvojako ime: ATAMANT i ATAMAS (Αθάμας), u nekim slovenačkim spisima je ATAMA, a interesantno je da je, po mitu, osnovao grad u Tesaliji, poznat kao ATAMANTIJA. 

Kada je reč o imenima sa završnim - ις, adaptacija podrazumeva zamenu slova S dvoslovom DA kod ženskih imena ili slovom D kod muških. Za IRIS najčešće koristimo medicinski opis "dužica u oku" ili botanički "vrsta cveta, perunika", a to je, zapravo, originalna, a samim tim i ravnopravna varijanta imena krilate glasnice bogova i boginje duge IRIDE (čija je rođena sestra glasnica titana ARKA ili ARKE). ERIS je izvorno ime boginje razdora, besa i svađe ERIDE, boginja lova i Apolonova bliznakinja ARTEMIDA se izvorno zove ARTEMIS, a dobrodušna morska nimfa, NEREJEVA ćerka i AHILOVA majka, dobro nam je poznata kao TETIS ili TETIDA. U istom maniru i trojanski princ PARIS (Πάρις) katkad postaje PARID, nezaobilazni Faunov sin i miljenik nimfe Galateje je AKIS (Άκις) ili AKID, peloponeski vladar i INAHOV unuk je APIS ( Ἄπις) ili APID, ADONIS može da prođe i kao ADONID, dok je ujalovljeni frigijski bog vegetacije, pratilac posesivne KIBELE, iz nepoznatog razloga isključivo ATIS ( Ἄττις).

Enigmatski darovi starih Grka (2): Nesrećna deca i Penelopin sin iz drugog braka

Među enigmatskim zvezdama koje ne tamne, a koje su prvi put zasijale na helenskom mitološkom nebu, nalaze se i dva nesrećna deteta, čija su imena toliko slična da ih enigmati ponekad izjednačavaju. Naravno, reč je o ITILU i ITISU. 

ITIL (grč. `Ιτυλος, lat. Itylus) se u našoj enigmatici proslavio kao AEDONIN sin. Valjalo bi taj opis malo proširiti, te naglasiti da se radi o sinu jedincu tebanskog kralja ZETA i njegove zavidljive supruge Aedone, koji je vrlo kratko poživeo, zahvaljujući opakoj majci. Po Homeru, Aedona je užasno zavidela Niobi, supruzi svog devera Amfiona, jer je imala tuce dece. Pošto je ona, sirota, jedva rodila to jedno žgepče, nije mogla da podnese nesrazmeru, pa je rešila da smanji jetrvinu prednost i ubije joj najstarijeg sina SIPILA. No, Itil i Sipil su bili toliko prisni da su delili i postelju, te je pomahnitala Aedona u mraku ustrelila pogrešnog... i zauvek se zavila u crno. Po drugoj verziji mita, okolnosti čedomorstva su drugačije: majka je ubila sina da bi se osvetila mužu, a sličan motiv se sreće i u mitu o ITISU. Naime, Itis (grč. Ἴτυς) je bio sin tračkog kralja TEREJA i atinske princeze PROKNE. Razvratni kralj je silovao svastiku FILOMELU, a onda joj odsekao jezik. Međutim, ona je istkala tapiseriju, kojom je svojoj sestri predočila šta joj se desilo, pa se Prokna svirepo osvetila: zaklala je sina i servirala ga Tereju. 

Peter Paul Rubens: "Terej se suočava sa glavom svog sina"

Dakle, iako je Itis poznat kao "nesrećno dete", može se primetiti da ni Itil nije ništa srećniji. U stvari, u nekim izvorima Itisovo ime je ITIL, ali i tada ostaje sin Prokne (ili njene sestre Filomele) i Tereja, što znači da prilikom opisivanja pojma ITIS kao sugestiju možemo koristiti varijantu ITIL (ponekad se transkribuje i kao ITID, a u skaradno prevedenoj knjizi "Grčki mitovi" Roberta Grevsa/Nolit 1995. možete sresti oblik ITIJ). Na drugoj strani, Aedonin sin ITIL u opisu ne može biti izjednačen sa Itisom, jer se u svim relevantnim izvorima zove isto (eventualno se kao sugestija može navesti oblik ITILOS).

Četvoroslov ITAL najčešće opisujemo kao "mitski heroj" ili "eponim Italije", a njegov pedigre i biografija ostaju nepoznati rešavačima. ITALOS (Ἰταλός) je bio kralj ENOTRIJE tj. južne Italije, i spominje se kao agrarni reformator i zakonodavac. Ipak, interesantnija je priča o njegovom poreklu: prema nekim izvorima, on je sin Odisejeve udovice Penelope i njegovog vanbračnog sina Telegona. Naime, vraćajući se kući iz Trojanskog rata, Odisej je natrapao na privatno ostrvo EEA ili EJA (grč. Αἰαία), kojim je vladala šašava čarobnica KIRKA, čuvena po tome što je pretvarala ljude u životinje. Kada joj nije pošlo za čarobnim štapićem da mudrog Uliksa pretvori u vepra - zaljubila se u njega i pristala da mu bude druga, iako je znala koliko je željan svoje verne tkalje. Kad je zatrudnela, pustila ga je da ide, i bez njegovog znanja odgajila sina TELEGONA. Pošto je stasao, poslala ga je na Itaku da upozna oca - a Telegon ga je greškom ubio. Tako je nasledio kraljevstvo, a i maćehu Penelopu, sa kojom je dobio sina Itala, a svoju ostarelu majku Kirku (ako mitološki likovi uopšte stare) je ustupio svom polubratu TELEMAHU (i kompletno bogatstvo je, jašta, ostalo u porodici).

Kevin Nikols: Kirka

Enigmatski darovi starih Grka (1): Iro s onoga svijeta

Nezamenljiv deo enigmatskog fonda čine imena junaka starogrčkih mitova. Ne postoji nijedan toliko bogat i razuđen, a istovremeno široko prihvaćen mitološki sistem kao što je kompleks fantastičnih helenskih predanja, čiji su delovi nezaobilazni elementi svesti savremenog čoveka. Simboli, metafore, parabole i fraze, kao derivati originalnih helenskih legendi, danas imaju status podrazumevajućeg znanja (Tantalove muke, Sizifov kamen, Arijadnina nit, Odiseja, Eridina jabuka, Ikarov let itd). S obzirom na prisustvo mitoloških motiva u kulturi, od svakodnevnog govora, pa do elitističkih umetničkih dela, čini se da je njihovo korišćenje u enigmatici sasvim opravdano. Međutim, što se više spuštamo sa vrha Olimpa ka podnožju, opravdanja postaju sve tanja, a ipak često posežemo za imenima potpuno sporednih i malo kome poznatih helenskih junaka i antijunaka. U stvari, neki od tih nebitnih likova bukvalno silom ulaze u naše radove i nameću se kao pojmovi bez dobrog alternativnog opisa, pa hteli ili ne, i autori i rešavači pre ili kasnije moraju da ih prihvate i zapamte. 

Nijedan pasionirani rešavač ukrštenih reči nije imao nikakve šanse da ne utuvi nadimak prosjaka iz "Odiseje". Troslov IRO možemo opisati kao skraćenicu i verovatno još kojekako, ali najčešće se pozivamo na tu sasvim sporednu figuru iz Homerovog epa. Naime, ovaj popularni prosjak se spominje u samo jednoj epizodi starogrčke telenovele o Odiseju i Penelopi: izazvao je na dvoboj kralja Itake, prerušenog u prosjaka po imenu EPERIT (videvši, valjda,  u njemu konkurenciju), a ovaj mu je u tri poteza prebrojao kosti i bez pardona ga udaljio sa zabave takmičarskog tipa, na kojoj su se prosci svima dobro poznate poštenjače nadmetali za njenu ruku i ostale organe. Dakle, Arnej je u toj priči manje značajan čak i od ANTINOJA, koji je bar bio glavni kandidat za novog kralja, a koji se neuporedivo ređe mota po ukrštenim rečima.

Iro se, nerado ću ovo reći, u stvari uopšte ne transkribuje tako. Bilo bi ispravnije pominjati ga pod imenom IROS (Iros) ili IR, jer je kod nas uobičajeno izostavljanje sufiksa OS iz helenskih imena. Nije isključeno da se u literaturi može pronaći i oblik Iro, ali generalno nema osnova za takvu transkripciju (recimo,  TROILOS nije Troilo već TROIL, a jasno je da HAOS nije Hao, EROS nije Ero, MINOS nije Mino itd.). S tim u vezi, nije zgoreg spomenuti i Irosovog "kolegu", čije je ime vrlo zastupljeno u enigmatici, ali ga poslovično opisujemo drugačije (em neodređeno, em nefunkcionalno). Od rešavača se  traži da odgonetnu četvoroslovni pojam ILOS uz pomoć opisa: "razrok čovek (grč.)", iako bi informativna vrednost otkrivene reči bila daleko veća uz telegrafski opis "osnivač Troje", s obzirom na to da malo ko ne zna da su sinonimi za Prijamov grad ILION i ILIJ. Dvoslov IL takođe ne mora biti opisan kao skraćenica, jer su ILOS i IL (Ilos) ravnopravni oblici - ali ne i Ilo, što bi bio pandan obliku Iro, koji zadržavamo kao omiljeni izuzetak.

Troslov AON se često izjednačava sa etnicima Aonjanin i Aonac, što nema uporište u ozbiljnim izvorima. Aon je polubog, Posejdonov sin i prvi kralj starogrčke pokrajine koja je po njemu nazvana Aonija (kasnije Beotija). Nije baš najjasnije zašto se enigmati ponekad opredeljuju za opis "prvi kralj Beotije", kad je neuporedivo sugestivnije reći "prvi kralj/eponim Aonije". Time istovremeno olakšavamo rešavaču posao i dajemo konkretniju informaciju o pojmu (kao u slučajevima: prvi kralj/eponim Lidije - LIDOS ili LID, prvi kralj/eponim Etolije - ETOLOS ili ETOL itd). EAK, još jedan notorni troslov iz helenske mitologije, u nekim izvorima biva pogrešno transkribovan kao Ajak ("Grčki mitovi", Robert Grevs). Međutim, dovoljno je ovladati vrlo kratkom listom pravila da bismo ispravno pročitali bilo koje grčko ili starogrčko ime: udvojeni samoglasnik αι čita se E, ou je U, a grupe εί i ui - I. Dakle, ime ovog mitskog kralja Egine i jednog od trojice sudija u Hadu je EAK ili EAKOS (grč. Αἰακός), a AJAK je ipak samo polumajmun.

Mada je reč o levim božanstvima, dve helenske boginje sa troslovnim imenima su neprikosnovene evergrin-zvezde naše enigmatike: jedna je ESA, a druga ATE. Ova prva se tako zove još samo u mrežastim zagonetkama, a malo je poznato da je to alternativno ime Mojre ATROPE (ili ATROPOS, grč. Ἄτροπος), koje je koristio starogrčki pesnik ALKMAN (grč. Ἄιςα). Prema drugim izvorima, Esa je sinonim za Mojru, te se pored Atrope, i KLOTO (grč Κλωθώ) i LAHESIS ili LAHESA (grč. Λάχεσις) mogu označiti tim imenom. ATE (Ἄτή) se na našem terenu proslavila kao "boginja nesreće", a u njen resor spada niz nepodopština: ona je personifikacija zablude, obmane, pomračenog uma, a i gluposti. Možemo je zvati ATA, jer se imenima ženskih likova iz grčke mitologije završno E ili O pri transkripciji neretko preinačava u A (Dafne/Dafna, Euterpe/Euterpa, Penelope/Penelopa itd), ali nije pogrešno koristiti ni neadaptirane varijante (Nike, Tihe, Pejito, Erato), pogotovo ako su ukorenjene kao Ate.