Ni u prvom ovogodišnjem postu nema mesta za konfete, jednostavno, nema razloga ni za veselje, ni za optimizam, pa ćemo se u ovim svečanim trenucima kada sve budale zaboravljaju da su budale, još malo baviti nemilim prilikama koje su zadesile srpsku enigmatiku. Nije bilo potrebe da čekamo jutro da bismo po njemu predvideli dan, ali to ne znači da treba da slavimo nevreme. O nevremenu se treba i mora govoriti kao o nepogodi, jer u protivnom unižavamo Sunce. I to do negacije.
Srpska enigmatika je danas, na početku 2016. godine, u stuporu koji onemogućava bilo kakav rast, razvoj i napredak, i na korak od stanja u kome će potpuno biti izbrisane razlike između dobrog i lošeg, korisnog i štetnog, lepog i ružnog. Ona je, kao što znate, danas zanat malobrojnih, ali zanat bez ikakvog artizma, sebično i oportunistički oblikovan, spušten na nivo čovekolikih majmuna i veprova, udešen prema jeftinim vizijama i ambicijama primitivusa, i prilagođen potrebama istih takvih majmuna, veprova i primitivusa. Enigmatika u Srbiji više nema skoro nikakve veze sa enigmatikom: to je zona sumraka kojom se slobodno kreću samo utvare i nakaze.
Najpre da očistimo terminološko đubre, budući da je ranije bilo nekih čudnih racionalizacija, poput: enigmatiku čine sve zagonetke, bilo da su objavljene u novinama, na internetu, na tarabi ili u brodskom dnevniku. Neće biti. Moj deda je igrao šah i kod kuće, i u Penzionerskom domu, i u parku, pa nije bio šahista; poznajem mnogo njih koji u kupatilu pevaju kao sojke 'tice, pa nisu pevači; ili, kako bi to prost svet lepo i slikovito rekao: i magarac trči, ali ne ide na trke. Međutim (da prostite, a i ne morate), neko drka iz zadovoljstva, neko da mu prođe dan, a neko voli i da ga gledaju, no tu nema razlike: sve go drkadžija (za finije čitaoce: masturbant). Kad u priču uključimo i uzrast (već mi je zamerano što prozivam sirotu staru gospodu, kao da sam ja kriv što su ostareli), izgleda da je do propasti srpske enigmatike upravo i došlo zbog toga što smo pomešali babe i žabe, odnosno: dokone starce (koji, kao što sam više puta objasnio, nemaju od čega da umru jer ništa u životu nisu ni radili, a ne vole šah, pa se igraju slovima) i enigmate (kojih ima za pod jednu krušku, jer su se ostali razbežali da im starci ne bi disali za vratom... a to nije baš prijatno).
Starci, doduše, nisu direktno i sasvim svesno uništili srpsku enigmatiku - ko bi im zamerio to što su sebičniji od umno zaostale dece i što im se više živi nego njihovim unucima - već je slučaj hteo da u kratkom roku izumru gotovo svi oni koji su održavali esnaf na stvaralačkom nivou, iliti oni koji su se borili za njega (često se plasira priča da mladih nije bilo, ali to je jedna od najvećih laži u našoj enigmatici). Elem, ovi preživeli (čast izuzecima) su i pre 30 godina, dakle kad su bili u punoj snazi, bili enigmatske šupljine, pa pošto sada čine većinu, jasno je zbog čega smo tu gde jesmo: prosečan srpski enigmata više nije ni prosečan, ni enigmata. To je starac koji ne vidi, ne čuje, ne razume i ne zna, a željan je života kao novorođenče, i osnovna funkcija u enigmatskom svetu mu je da služi grupi gangstera kao najobičnija marioneta za ostvarivanje barapskih ciljeva (kao nagradu dobija 300 dinara, jednu šniclu, pola čaše vina i lažno osećanje da mu još nije vreme za opelo).
U takvim okolnostima, dakle kada većinu čine dementni starci u stadu, enigmatski establišment tipovi poput Mileta Budića, Jovana Pokrajca, Željka Kužeta, Mileta Jankovića, Ivana Rudića (...), a u Srbiji ne postoji nijedan časopis ili bar podlistak koji neguje tradicionalnu srpsku autorsku enigmatiku, sasvim je logično da i jedna nominalno ozbiljna institucija koja se zove Enigmatski savez Srbije padne na najniže grane. Teško je utvrditi šta je tu uzrok, a šta posledica, ali je činjenica da se u tom udruženju vrlo precizno prelamaju sve naše nacionalno-enigmatske senke: ESS je jedan kobajagi savez sa kobajagi predsednikom i kobajagi statutom, sa većinskim članstvom koje ne bi moglo da položi prijemni za gimnaziju. Da ne uvijam: to je savez drkadžija, izlapelih staraca i nepismenih lopova (opet čast retkim izuzecima), čija je jedina funkcija istrebljivanje srpske autorske enigmatike, tačnije: onih ostataka koji još uvek daju slabe znake života. U toj nekadašnjoj instituciji, a današnjoj mračnoj komori za razvijanje enigmatskih mahinacija, sve ide ka tome da nesrećni starci i ostali izlapeli članovi budu podrška i publika dojučerašnjem borcu protiv fantomskog lopovluka, a današnjem ober-hohštapleru Miletu Jankoviću i njegovom vernom slugi Saši Čolakoviću.
Ono što svako bez naočara ovde može da pročita, ma koliko bio rezervisan prema mojoj drskosti, jeste da srpska enigmatika na institucionalnom nivou daje apsolutnu prednost neautorstvu i jeftinom zanatu. Već je više puta isticano da ne postoji nijedan srpski enigmatski urednik sa gimnazijom, tj. da su svi naši savremeni urednici lica sa osnovnom školom i diskretnim edukativnim produžetkom u vidu nekog manuelnog zanata, a sada je naša nesuvisla enigmatska stvarnost overena i pečatom ludila: kao što sam prošle godine upozoravao (doduše, uz svest da nema vajde od mojih upozorenja), Mile Janković i njegov sluga Saša Čolaković, dva enigmatska Frankenštajna, pretvorili su ovu instituciju u poligon za ostvarivanje svojih ličnih životinjsko-barapskih interesa. Ukratko: dva stvora sa osnovnom školom koji su od enigmatike uz pomoć štapa, kanapa i štanc-programa napravili zanat, sada koriste ESS da bi proširili delatnost, po cenu toga da zgaze i unište sve ljude koji uopšte pomišljaju da se bave enigmatikom, a kamoli one koji su već u loncu; manipulišući većinskim izlapelim članstvom uz pomoć potkusurivanja (100, 200, 300 dinara, pljeskavica, špricer), oni neometano i sve uspešnije zloupotrebljavaju tragičnu činjenicu da ESS nema predsednika (tačnije, ima jednog kog su valjda našli na ulici i parabelumom naterali da prihvati dužnost, no vreme je pokazalo da je a) potpuno nezainteresovan za ESS, b) nesposoban za razlučivanje dobra od zla, c) bez autoriteta).
Eto, tako stoje stvari u srpskoj enigmatici na početku 2016. godine. Ako i dalje ne vidite da smo dotakli dno, a ne smeta vam jednolična štanc-enigmatika iz Niša i Novog Sada, vi kupite novu "Enigmu", pa će vas avangardni Miodrag Tošić sa svojim jednako avangardnim saradnicima poput Tanasija Savića, po ceni od samo 60 dinara ekspresno uveriti u suprotno.
Нема коментара:
Постави коментар