Početkom ove godine navršilo se ravno 10 godina od mog drugog enigmatskog debija. Malo šta je kod mene jednostavno i redovno, pa sam tako - za razliku od većine enigmata - dva puta debitovao u istoj oblasti, da baš ne kažem: dva puta napravio potpuno istu grešku. Prvi put sam bio glup i maloletan, to se lako može razumeti, ali je teško shvatiti zašto sam i celih 10 godina kasnije, kao manje glup i vrlo punoletan, pokušao istu stvar. Na sreću ili na nesreću, tada sam i primećen.
I eto, od februara 2011. godine do danas, poletno ili s manje poleta, zagonetam sve u šesnaest. Ne bih sada rekapitulirao svoj trnovit enigmatski put, o tome sam često, mnogo i detaljno pisao, ali hoću da napravim presek i nabrojim šta sam sve radio i koliko sam uradio.
95 % mog publikovanog opusa čine ukrštenice, skandinavke i križaljke. Ne znam baš tačno koliko ih je objavljeno u štampanim izdanjima, ali je taj broj još sredinom prošle godine bio veći od 2 500. To bi značilo da sam u proseku objavljivao po 250 ± 20 godišnje, a da li je to mnogo ili malo gotovo je nemoguće proceniti, s obzirom na odsustvo bilo kakvog reda i logike u novinsko-izdavačkoj delatnosti. U principu, nisam gubio kontinuitet (a kontinuitet je vrlo bitan faktor kvaliteta), mada je bilo perioda kada sam imao skor jedva veći od nule. Takođe, s obzirom na to da sam vremenom učvrstio princip: objaviti samo onoliko koliko se može naplatiti, po mogućstvu pristojno, smanjio sam skor za bar 1000 radova.
Kao autor, veoma sam ponosan što se - bez obzira na mizerne ili nepostojeće honorare, a i sve druge nepodopštine - nikad nisam suzio na format sastavljača malog raspona. Gotovo uvek sam u svoje sastave ulagao mnogo više truda nego što je to neophodno i vazda izbegavao nivo puke funkcionalnosti. Ima na desetine pametnih majstora koji rade isključivo šablonski, a šabloni koje koriste su osmišljeni tako da im štede vreme i energiju. Ja sam, pak, kao predstavnik enigmatskog iracionalizma, šablonizirao čitavu paletu zahtevnih sastavljačkih modela i posle 10 godina još uvek nisam spreman da se pridružim grupi onih koji klepaju smešne i uvek iste ukrštenice, pod parolom: to je moj stil! Ja nemam i ne želim stil. Oduvek sam se trudio da steknem dijapazon, što će reći: razvijao sam se u svim pravcima, oprobavao se u svim mogućim sastavljačkim stilovima, ispitivao granice kombinatorike i tragao za novim izazovima.
Ako postoje oni koji čitaju ovaj tekst, a nisu baš upućeni u moj rad - do mene je. Istina je da retko citiram svoje objavljene radove (za razliku od kolega koji sve što naprave za novine, makar bile trećerazredne, brže-bolje okače na blog, često i reprizno, ma koliko je to što su objavili bezvredno). Poslednjih godina moje nove križaljke često prikazuje Nedjeljko Nedić na blogu DUE, ali ne bih rekao da njegov izbor daje pravu sliku o meni. On uglavnom citira križaljke sa velikim četvrtastim kombinacijama, tzv. belinama, pa sam čak i ja, prateći njegove objave, u nekom trenutku sebe počeo da doživljavam kao belinaša. Takvi radovi su možebiti vizuelno najefektniji, ali me generalno sužavaju kao autora i na neki način degradiraju.
Držim da ima belinaša koji to rade bolje od mene, ali nemaju nikakav raspon. Ili uopšte ne izlaze iz tog šablona, ili izlaze sa kritičnim rezultatima. Moj adut je moj repertoar. Zato sam malo zaneo kormilo ulevo: u drugu enigmatsku deceniju ušao sam bez insistiranja na senzacijama tog tipa i sveo postotak svojih belih sastava namenjenih tržištu na meru koja je srazmerna vrednosti belina u mom stvaralačkom sistemu. Bilo je i razočaranih, zašto kriti, te me je jedan kolega (koji se deklariše kao obožavatelj mojih belina) ukorio što se od februara manje trudim. A zapravo, često mi je potrebno više vremena da koncipiram i realizujem izblansiranu križaljku ili skandinavku.
Moji belinaški - uslovno rečeno - uspesi su verovatno najmpresivniji kao stavka u enigmatskom CV - u i bilans desetogodišnjeg rada. Kolika je njihova realna vrednost - ne znam. Na stranu sve one beline 6 x 6 i 6 x 7, njih i ne računam u uspehe (a bilo ih je na stotine), objavio sam preko 350 ukrštenica i križaljki sa belinama 7 x 7 (od toga, oko 200 u Feniksovim izdanjima), 20 sa belinama 8 x 8 (16 u Feniksovim izdanjima), nekoliko sa 7 x 8 i 7 x 9 i 2 sa belinama 9 x 9. Objavio sam sijaset različitih moleraja, počev od 17 x 4, 18 x 4, 21 x 4, 24 x 4, onda 11 x 5, 15 x 5, 17 x 5... pa 11 x 6, 12 x 6, 13 x 6, 14 x 6 i, konačno, 15 x 6. Imao sam pregršt belina 7 x 7 sa učaurenim pojmovima dužim od 10 slova, xy belina sa više od 4 tematska pojma, xy belina sa dijagonalnim čaurama, xy imenarki sa belinama (u kojima su praktično svi pojmovi tematski), pa xy teških simetričnih likova itd. Sve su to skorovi koji se mogu izraziti nekakvim brojkama. Ali, ostaje ogroman broj mojih radova koji se ne mogu kvantifikovati, niti jednostavno kategorizovati, a čine gro mog enigmatskog opusa.
Nastaviće se...
4 коментара:
Zavidan skor Mladene. Šteta je za srbijansku enigmatiku što je većina
ovih rezultata ostvarena u gostima, tj. u "Feniksu".
Bačenih 10 godina života na gluposti, bolje da si se zaposlio i nešto pametno radio.
Postaćeš urednik kada budeš imao godina kao Lojanica, ako toliko godina doživiš.
Hvala, Željko. Nema štete, dobro je ovako.
Za neznanog junaka: takođe mislim da bi bilo bolje da sam radio nešto pametnije. Ali, eto, glup sam. Pametnih ionako ima previše, ali nema ovakvih kao ja: tako glup, ja sam jedini srpski enigmata koji je ušao u udžbenik kao koautor. :)
I samo da se razumemo: u ulozi enigmatskog urednika sam od 2018, a potpunu autonomiju imam od decembra 2020. Dakle, neću morati da čekam Lojaničine godine, a ni u međuvremenu nemam nameru da uređujem ništa slično Enigmi. To nije moj nivo.
Постави коментар