Osječki enigmata Željko Jozić je pre 8 godina napravio moleraj kakav nikada ranije (i nigde) nije viđen: 6 x 14. Križaljka je objavljena u Kviskoteci br. 745 (15. V 2009).
 |
| Prilog preuzet sa bloga Deseta umjetnost - enigmatika Nedjeljka Nedića |
Rešad Besničanin je replicirao četiri godine kasnije, te je u Enigmi br. 2369 (1. VI 2013.) objavljen prvi moleraj 6 x 14 u srpskoj enigmatici.
I to bi bilo sve kada je reč o objavljenim sastavima, jer treći tj. moj moleraj 14 x 6 nije izašao ni u jednim novinama (mogao sam da ga rearanžiram za Enigmu, no u međuvremenu sam izgubio želju da se tamo oglašavam). Napravljen je početkom 2014. godine za jedan malo poznati, mrtvi list, ali sam uskoro uvideo da to nije moj nivo i da nekakvo lokalno, da ne kažem seosko, enigmatsko glasilo sa krajnje neprofesionalnim urednikom ne zaslužuje moje učešće (a kamoli ekskluzivu), pa sam povukao rad tj. zabranio objavljivanje. Čitaocima bloga je prezentovan u prvom broju Almanaha, u novembru 2014. godine.
6 коментара:
Mislio sam da je toga u Srbiji bilo više. Kompjuteraši bi prije složili 14 x 14, nego 6 x 14!
Ne treba precenjivati tu softversku kombinatoriku, Nedjeljko. Kod nas ima mnogo korisnika programa (preko 30 aktivnih!), ali najveći broj njih, da baš ne kažem svi do jednog proizvode isključivo šund. Njih ne zanima ništa više osim prodaje đubreta, a đubre kao đubre (kao što sam više puta objasnio) smrdi i ovako, i onako, i zaista bi bilo glupo da gube vreme na beline ili na usavršavanje pojedinih sastava, kad je smisao njihovog postojanja kvantitet.
Uz to, ti ljudi su mahom enigmatski idioti, tj. ili nemaju nikakve veze s enigmatikom ili su u pre-elektronskoj eri bili u poslednjoj klasi.
Eto, za primer možemo da uzmemo poluanonimnog tzv. predsednika tzv. ESS - a Dimović Željka: od kad se pojavio (pre blizu 30 godina) do danas još nije napravio ni jednu jedinu ukrštenicu koju je vredelo zapamtiti. I njegovi autorski radovi iz ranih devedesetih, i ono što mu danas izbacuje mašina jednakog su kvaliteta: sve sam bofl i šund. Ono što on danas, kao prva glava uzurpiranog udruženja građana (i njihov aktuelni model) potpisuje u novinama sa kojima tzv. ESS sarađuje - svakog normalnog enigmatu bi bilo sramota da potpiše. Časna reč, ako ne verujete - potražite skenove na internetu i videćete neobjašnjivo glupe rupe 6 x 6 sa 40 dvoslova u mrežici 15 x 21 (ili tako nešto).
E, tako je i sa ostalima: ako su kao autori bili nule, ista takva im je i ova softverska enigmatika. To je njihov domet, ne može nikome program da pomogne da se opismeni, da razvije kreativnost ili da pretvori svoj IQ od 75 u 150. To su, Nedeljko, sve loši đaci, pileći mozgovi, uličari, kv majstori, marginalci, sindikalci, itd. Nema tu kreacije, nema enigmatike, pa nema ni smisla dovoditi ih u vezu sa ljudima koji nešto stvaraju. To je kao kad bismo rekli da su Miroslav Čangalović, Zdravko Čolić, Mile Kitić, Toni Montano, Đorđe David, Bora Drljača, Stefan Đurić Rasta, DJ Krmak itd. kolege, jer su svi, jelte, nekakvi pevači.
Prikazi neki tvoj rad.Ti si u Srbiji nula enigmta. Gde mogu videti tvoje vrhunske radove. Pozdrav sindikalac. Vidimo se u Subotici.
Ovo mi se sviđa, neću da obrišem. :)
Da prikažem neki svoj rad? Pa, na ovom blogu je prikazano najmanje 200 (dvesta) mojih ukrštenica. Od tih 200, 180 je na srpskom, od tih 180 bar 100 je objavljeno, a među tih 100 ima bar 10 vrhunskih. I sve su objavljene u novinama koje izlaze u ovoj državi. Ne mogu baš da kažem: u mojoj, jer ovo nije moja država; ja državu nemam, a u antidržavi u kojoj živim sam zadesno, takoreći slučajno (slučajno sam se i rodio), i nisam u stanju da se identifikujem sa neizlečivo bolesnim sistemom. Tu živim samo fizički, pijem srpsku vodu i udišem srpski vazduh, ali mi Duško iz Čačka i Janko iz Valjeva nisu ni po čemu bliži od Žan-Lika iz Liona i Johana iz Štutgarta. Stoga ne znam zašto bih se uopšte poredio sa srpskim enigmatama, kao što su Budić, Kuzmanović, Dimović ili Janković. Ja ne pripadam tom krugu, to nije moj svet, pa ako oni u ovoj zemlji vrede za peticu, ja prihvatam(štaviše, insistiram) da budem za nulu.
Dakle, što jest jest, ja sam u Srbiji nula (ne samo kao enigmata, nego i inače, u svakom pogledu), i tu se ništa ne može, to je moj jedini mogući status u ovom i ovakvom društvu.
Mladene, u "Feniksu" imaš dovoljno odličnih
uradaka pa prikaži njih.
Željko Jozić
Hvala, Željko.
Poluanonimni posetilac je hteo da me ponizi podsećanjem da ništa ne objavljujem u Srbiji (to je naglašeno upravo zbog Feniksa), te sam zato, jelte, nula, a to bi valjda značilo da oni koji u Srbiji najviše objavljuju najviše vrede. Po toj uvrnutoj logici, npr. Budić i Janković (isto je to) vrede za peticu (na skali do 5), a npr. Goloigra ima čistu nulu jer ga nigde nema. I Krsmanović je verovatno nula jer ga odavno nema u srpskim novinama, nula je i Bizumić jer ne šalje radove sa Novog Zelanda, a najverovatnije su nule i Boško Petrović, Veljko Dopuđa i Toma Vukadinović, jer - iako su živi - ne učestvuju u srpskom enigmatskom cirkusu.
Nabrojani (i još neki) čine moju referentnu grupu u enigmatici na srpskom jeziku, pa ako su svi oni nule, čast mi je da i ja to budem.
Ali, setio sam se: već nekoliko meseci u Subotičkim novinama izlaze moje skandinavke! Zahvaljujući Bovanu, ipak nisam samo precrtana nula na ovom terenu. :) Objaviću nekoliko radova, tek iz fazona. :)
I naravno, citiraću i nešto iz Feniksa kad opet budem držao predavanje kako treba da izgleda enigmatski list.
Постави коментар