9 x 9 sa rebusom

Skandinavka i motika

Glas javnosti,
27. mart 2002.
piše: Dragan Stodić

Zemljoradnik Živadin Jovanović sastavio 5000 ukrštenih reči i sav honorar mu pojela poštarina 

Stršljen je najteža reč za uklapanje u ukrštenicu, teška je i za izgovor, a kamoli za rešavanje, dok je banana laka i jednostavna reč i najlakša za sastavljanje - kaže za "Glas" pedesetpetogodišnji Živadin Jovanović zvani Truc, zemljoradnik i poznati srpski enigmatičar. Svojom pasijom bavi se od detinjstva i do sada je, prema svojim procenama, sastavio oko 5000 raznih ukrštenica, a više od 2000 radova objavljeno je u domaćim enigmatskim časopisima i dnevnim novinama. U jednim beogradskom novinama nedavno je objavljena Jovanovićeva ukrštenica sa samo šest crnih polja, što nijednom profesionalnom sastavljaču, ni enigmatskom klubu u zemlji još nije pošlo za rukom.  

Živadin nema kompjuter, ukrštenice sastavlja, punih 40 godina, ručno, samo ponekad koristi pisaću mašinu i u svemu tome uživa.

- Nisam bogat, niti sam se obogatio od ukrštenica, štaviše, sve honorare mi je pojela poštarina. Zamislite, jedne poznate dnevne novine plaćaju mi objavljenu ukrštenicu svega 20 dinara, ali nisam prekinuo saradnju. Zašto bih ako znam da ima nečeg vrednijeg i od para, a to je zadovoljstvo kad vidim šta sam uradio. U Evropi bih verovatno bio bogat sa tolikim brojem sastavljenih ukrštenica, ali ne žalim, ipak ja to radim iz ljubavi - veli Živadin i pokazuje nam novine u kojima je njegov potpis na ukrštenicama - prepoznatljiv.

Živadinovi učitelji u osnovnoj školi u Rabrovu, Gile Milićević i Gule Todorović najviše su mu pomogli kad je tek počinjao da pravi školske ukrštenice, kad mu je bilo najteže i kad je imao tek nekoliko kupljenih rečnika. Kupio je Živadin u Požarevcu 1962. prvi enigmatski časopis sa ukrštenicom na naslovnoj strani. Probao je da je reši, iako je bio još dečak, i delimično je uspeo. To ga je privukli pa su sada njegove vitrine prepune novina i enciklopedija, Larus, Haus, Brok, Hatštajn….

- Zahvaljujući sastavljanju ukrštenih reči mnogo sam naučio o istoriji, poznatim ljudima u svetu, o našim srpskim znamenitim ličnostima. Da sam se držao samo motike i pluga i samo osam razreda osnovne škole, koliko sam završio, ko zna da li bih znao onoliko koliko sad znam - nastavlja Živadin. 

Na greške u sastavljanju ukrštenih reči Živadinu su ukazivali Simon Racković, Vlasta Pavlović i drugi srpski doajeni enigmatike. Sam je u početku stvorio svoj pomoćni rečnik od 300 stranica sa oko 19 hiljada pojmova koji i sad ukoričen stoji na njegovom stolu. Nije bio blizu Beograda i redakcija, nikad se nije dodvoravao urednicima i molio ih da mu objave enigmatske radove. Čim napravi ukrštenicu, a desi se to često i na njivi, između kraćeg predaha, stavi je u koverat, pošalje redakciji i čeka da vidi kad će biti objavljena. Istina, često nije imao dovoljno para za kupovinu literature, ali uz odricanja kupio je enciklopedije. Sada u kući ima veliko bogatstvo u knjigama, ali nijedno od njegove troje dece nije se zainteresovalo da nastavi očev hobi...

ŽENA NEREŠIVA UKRŠTENICA

Žene su teško rešiva enigma - kaže Živadin Jovanović. - Ni najveći svetski umovi je nisu dešifrovali. Žena je, slobodno napišite, najteži enigmatski problem. I mojoj ženi Lepi sam uvek govorio da je moja druga ljubav, a prva naravno ukrštenice. Nekad se ljutila, nekad se pravila da me ne čuje. Nekad zna da mi odgovori: " Pa, reši me, ako umeš. Ne znam da li sam uspeo, ali znam da s njom imam sina i dve ćerke.

UKRŠTENI KVADRATI

Magični ukršteni kvadrati su Jovanovićeva velika pasija. Sarađivao je svojevremeno deset godina i sa bjelovarskim "Čvorom", sada piše za "Novosti enigma"," Razonodu", "Politikin mozaik"... Svoje radove je sedamdesetih godina beogradskim redakcijama slao i iz Beča gde je privremeno radio. I za vreme služenja vojske u Zagrebu nije prestao da radi ukrštene reči.

TEMATSKE UKRŠTENE REČI   Tematske ukrštene reči je najteže sastaviti - kaže Živadin. Napravio sam ipak neku svoju formulu sa 23 pojma u tematskom liku 18 x 25 polja, a to je veoma teško. Svi sad vole da rešavaju skandinavke. Mogu uskrštenicu da napravim i za pola sata, ali i da se namučim ceo dan. Često se telefonom čujem sa svojim kolegama sastavljačima Milanom Šabanom iz Beograda, Jovanom Vukovićem iz Stare Pazove, Stevanom Marekovićem iz Beograda...

"Enigma" još nije umrla, a ka' će ne znamo

Ponekad imam utisak da me neko u "Enigmi" ozbiljno mrzi. Da budem precizan: taj utisak postaje neodoljiv skoro svakog prvog u mesecu kada se susretnem sa modifikovanim verzijama svojih sastava, koje sam pri tom i zaboravio - jer su poslati u neodređenom aoristu. Na nesreću, čak i kad zaboravim šta sam napravio i poslao, ostaje mi snažno ubeđenje da sam i pre 2, 3, 4 godine ja bio ja, tj. da sam i tada koristio isti kantar i istu računaljku kao i danas. Iako naivno verujem da taj kantar i ta računaljka mere vrlo tačno, u pomenutoj redakciji se sadržaj mojih radova neretko premerava nekim drugim - zašto kriti - zarđalim i nefunkcionalnim instrumentima, pa se ispravni podaci zamenjuju pogrešnima i štampaju pod mojim imenom.

Moram nešto da objasnim: nekada sam verovao da je "Enigma" sama po sebi vredna poštovanja. To je, dakle, list sa impozantnom tradicijom koji je iznedrio generacije i generacije enigmatskih autora, i koji je opstao, uprkos preprekama i teškoćama. Zaista mi je bila čast da u jednom periodu i ja budem (sa)radnik najstarijeg enigmatskog časopisa na Balkanu, i da koliko mogu pomognem jednom teško bolesnom pacijentu. Taj pacijent je, razume se, sama "Enigma", a glavni lekar je bio Milan Šaban. Objektivno, moje učešće je bilo tek simbolično, a entuzijazmom me je snabdevala činjenica da sam u prilici da sarađujem sa poslednjom živom legendom srpske enigmatike. 

Kao što znamo, Milan Šaban nas je napustio. Taj podatak, pored podrazumevajuće tragičnosti, sadrži i potrebu za preispitivanjem odnosa prema njegovom pacijentu. Naime, pošto sam ja iz ličnog zadovoljstva asistirao glavnom lekaru, i pošto je taj lekar ispustio dušu pre polumrtvog bolesnika, važan izvor mog zadovoljstva je nestao. Izvesnu satisfakciju bih mogao da pronađem u samom činu pomaganja preživelom - da taj preživeli nije tako neprijatan i nezahvalan. Da se vratim na početak svoje besede: danas mi se opet čini da me "Enigma" mrzi, a više nisam u stanju da ublažim taj utisak usredsređivanjem na viši cilj. Viši cilj je umro.

Najkraće rečeno, meni je sada potpuno svejedno da li će taj časopis nastaviti da izlazi ili neće. Ni u jednom slučaju ne bih bio na dobitku, a ne znam da li postoji mogućnost da nešto izgubim. Nije najveći problem u tome što nikada nisam dobio nijedan honorar, jer - ruku na srce - verujem da je reč o iznosima koji mogu samo da uvrede čoveka, već se radi o opštem nepoštovanju truda i vernosti volontera. Nekoliko puta sam apelovao da se obrati pažnja na tipfelere, jer je to najmanje što neko ko je plaćen za svoj rad može da učini onome ko mu zdušno pomaže da zaradi platu, a ko pristaje na ulogu budale. Međutim, sve je ostalo na tihim, možda i kurtoaznim obećanjima. 

Pokušao sam da ignorišem greške u svojim ukrštenicama. Kad sam bio mnogo pogođen - pisao sam na blogu o tome (belina 11 x 6), onda sam opet ignorisao, pa opet pisao (slučaj PIE) itd. Recimo, prećutao sam da je u junskom broju upropašćena jedna prilično ambiciozna skandinavka, pa ste u njoj mogli da otkrijete neologizam TEAD, opisan kao "Teodora odmila". Pretpostavljam da je Tošić hteo da ispravi ispravan oblik GEJBL, te je lančano promenio ceo ćošak, a onda mu je možda zazvonio telefon i kasnije je zaboravio da dovrši... Kako god, verujem da je taj sastav do redakcije doputovao osakaćen, ali mnoge su osakatili i "slovoslagači" - zato što ne vide, nemaju vremena, ne znaju šta rade, ne znaju gde udaraju ili su prosto nezadovoljni platama (to je ključni argument koji saradnik-volonter može da dobije od glavnog urednika). Da podvučem: em sam pristao da budem budala, em trpim da me, jelte, pametni prave još većom budalom. Ne mogu više.

Ne smeta mi što je u poslednjem broju "Enigme" neko ko je očigledno svoj jezik učio na ulici ili u večernjoj školi velikodušno korigovao moje propuste, pa sad umesto NADESNO piše "na desno", umesto NAGORE - "na gore" itd; ne smeta mi ni što ti vredni i bedno plaćeni daktilografi (ili ne znam šta su) godinama ne mogu da ukapiraju da se ime ličnosti ne opisuje sa zarezom; uopšte mi ne ide na živce što se od enigmata zahteva da štampaju plodove svog uzaludnog rada, da ih pakuju u koverte, pa da ih - baš kao pre 50 godina - svečano šalju renomiranom preduzeću, a čak mi je i simpatično što se insistira na zasebnim opisima, jer se time od diskriminacije spašavaju oni koji u drugoj deceniji XXI veka koriste pisaću mašinu i plaše se kompjutera. Znači, meni je sve to OK, ali mi jedna nevažna sitnica i te kako smeta.

Elem, ja ne izvlačim svoje sastave iz šešira, ne dobijam ih umesto kusura i ne kupujem ih na buvljaku, pa kad ih napravim - obično ih i potpišem. Ako ima neupućenih, potpis znači: to je moje delo. E, sad... kad ih tako potpisane dam u humanitarne svrhe tj. kad se odreknem honorara u korist ko zna čije i kakve dece, očekujem da mi se bar ne osporava autorstvo, jer hoću da se zna da sam baš ja toj deci kupio dva tanjira supe i krilca na žaru. Iako moj rad, kad ga ustupim npr. "Enigmi", više nije samo moj, tim činom ne ukidam svoja autorska prava, i bez obzira na to što od njega korist imaju samo neki drugi - poslednje što može da mi se oduzme u toj idiotskoj situaciji je potpis. Evo, i to se desilo: ispod mog sastava na strani 55 potpisan je drugi autor.

Možda to neko smatra trivijalnim i nalazi da je moja reakcija preterana, ali ja sam, eto, ograničen, a moja granica je napokon probijena. Ne očekujem da to baš svako razume, i nemam nameru da objašnjavam da se (valjda igrom slučaja) ne radi o jeftinom sastavu od 10 minuta, pa samo mogu da primetim kako je moj rad u toj redakciji do te mere obezvređen da osionog pacijenta sa početka priče uopšte ne zanima ni ko mu je obezbedio onu supu i ona krilca. Pošto je to jedini preostali nivo na kojem "Enigmin" saradnik-volonter može da bude oštećen, smatram da bi moje dalje učestvovanje u toj sumnjivoj humanitarnoj akciji bilo besmisleno.