Ukrštajmo za klince

Kad se umorim od belina, od tematskih ukrštenica, od silnih pisanih i nepisanih pravila, i pokušaja da stvorim nešto nesvakidašnje, najčešće se vratim na početak. Na svoj početak, jer sam i ja nekada bio dete, a bez obzira na to što se od tada mnogo toga promenilo i što današnja deca imaju na raspolaganju mnogo širi raspon sadržaja, jedna stvar još uvek nedostaje tačno onoliko koliko je nedostajala pre 20 ili 30 godina: enigmatika za decu. Da, novi klinci su verovatno manje zainteresovani za enigmatiku od nas, naročito za štampanu, ali samim tim što urednici i izdavači ne pokazuju gotovo nikakvo interesovanje za najmlađe, broj sasvim mladih enigmata i ljubitelja enigmatike je iz godine u godinu sve manji. 

Nekada su kod nas postojali (u nekim zemljama još uvek postoje) enigmatski časopisi namenjeni školskoj deci, a danas još samo "Enigma", valjda reda radi, u rubrici "Dečje strane" uz ostale priloge objavljuje i ukrštenice koje su, navodno, namenjene mališanima. Međutim, njihov sadržaj uglavnom nije saobražen znanju osnovaca, a neretko ni znanju odraslih, iskusnih rešavača, pa se tako, recimo, u poslednjem broju mogu videti sastavi koje nijedno dete sa našeg govornog područja ne može da reši ni uz pomoć Gugla. Ako zamislimo jednog učenika 6. ili 7. razreda koji je na dedinom stolu pronašao "Enigmu", prelistao je i zadržao se na tim stranicama, jedini utisak koji može steći nakon suočavanja sa "glavolomkama za decu" jeste da ukrštene reči nisu za njega. Mogao bi da pomisli da su one generalno namenjene onima koji "sve znaju", koji više čitaju, bolje pamte, skloni su sakupljanju bespotrebnih informacija itd. Iz priloženog jedino ne bi mogao da zaključi ono što je suštinski najvažnije: da ukrštenica postoji da bi ga zabavila i pomogla mu da, posredstvom onoga što sigurno zna nauči nešto novo; nešto što će mu sutra ili narednog meseca poslužiti kao sredstvo za učenje nečeg trećeg, i sve tako dok ne ovlada svim potrebnim "enigmatizmima" i preraste nivo dečje enigmatike.

Naravno, za takvo stanje stvari smo najviše krivi mi, saradnici "Enigme", jer sasvim retko ili čak nikada ne šaljemo radove koji su stvarno namenjeni deci. Poslednjih godina je pokojni urednik Milan Šaban takoreći sam pripremao priloge za te strane, a pošto je ponešto zaostalo, mogu se naći i u novijim brojevima. To su sastavi malog formata, po stilu tipični za njega, opisani kao klasične ukrštenice, ali bez naročite brige o težini upotrebljenih pojmova. Zapravo, Zoran Zeljović je još sredinom sedamdesetih u ovom časopisu pokrenuo rubriku "Enigma za mlade", ukrštene reči su, pored njega, sastavljali Milan Jelenković i Krsta Ivanov, a smisao te rubrike je bilo upoznavanje mladih sa istaknutim i popularnim ličnostima, spomenicima kulture, dostignućima čovečanstva i sl. Sastavi su bili prilično svrsishodni, jednostavni i rešivi, ali se čini da su pre bili namenjeni starijim omladincima nego deci. Šaban je, dakle, koristio taj model, samo malo manje uspešno, a moglo bi se reći i neuspešno, pošto su njegovi radovi nominalno bili namenjeni poletarcima. Takođe, križaljke za najmlađe su godinama izlazile u "Vjesnikovom kvizu", i to uglavnom u formi skandinavke sa ilustracijama, a upotrebljivost im je varirala (verovatno u zavisnosti od autora).

Ukrštenice za decu se, po mom mišljenju, moraju sastavljati izuzetno pažljivo; u stvari, pažljivije nego sve druge. Pod decom podrazumevam učenike viših razreda osnovne škole, odnosno vrlo mlade osobe koje već poseduju određeno opšte znanje i imaju naviku da ga svakodnevno obogaćuju. To njihovo znanje ne treba potcenjivati, ali ni precenjivati, te im uvek valja ponuditi zadatak koji im daje priliku da se osećaju kao da dosta toga znaju, a istovremeno im omogućava da nešto otkriju i razviju želju za daljim otkrivanjem. Na primer, u dečjoj (a i bilo kojoj) ukrštenici je potpuno besmisleno prisustvo pojma NKAI, čak i kada je u drugom smeru sve lako rešivo, jer dete nije saznalo ništa važno, korisno ili zanimljivo - osim da je autor koristio atlas ili neki sličan izvor (opis glasi: mesto u Zimbabveu). Autor takvim pojmovima niti precenjuje, niti potcenjuje dečje znanje, već pokazuje da olako shvata ciljnu grupu, a deci se moramo obraćati strpljivo, ljubazno i ozbiljno - ukoliko želimo pozitivnu povratnu reakciju. 

Ukrštenica koju predstavljam je namenjena osnovcima uzrasta od 9 - 13 godina, i ona ilustruje moje ideje o postepenom razvijanju interesovanja i prevođenju na naredni nivo. Mislim da je klincima primerenija skandinavka od klasične ukrštenice, tema treba da bude što manje ozbiljna, ali je ozbiljnost u sadržaju obavezna. Pojmovi koji su im zasigurno nepoznati, naravno, moraju biti ukršteni sa onima koji su im zasigurno poznati, valja ih i navesti da neke reči izvedu iz opisa, iako ih ranije nisu čuli ili koristili, a  cilj će najpotpunije biti postignut ako su nepoznati pojmovi "enigmatizmi", odnosno reči koje su uobičajene i česte u ukrštenicama za odrasle (i koje će im, jašta, pomoći da postepeno pređu na sledeći nivo). Najbolje je izdvojiti te reči (kao što Vojin Krsmanović uz svoje sastave prilaže najteže pojmove sa širim opisima), i tako povećati šanse da ih mali rešavači zapamte, a bilo bi idealno ako bi one i same po sebi imale vrednost kao prilozi opštoj kulturi.

Dakle, pošto ne postoji enigmatski časopis za decu, i pošto ja nažalost nisam u mogućnosti da ga pokrenem, jedini način da se obratim najmlađima je saradnja sa "Enigmom". Nameravam da napravim seriju skandinavki koje će, zapravo, imati smisao lekcija, i kojima ću malim rešavačima iz broja u broj pomagati da zavole ukrštene reči, uopšte ukrštanje, saznavanje, otkrivanje... Ukoliko postoji još neki entuzijasta, bilo bi lepo da se uključi u akciju i da na svoj način doprinese popularizaciji enigmatike među najmlađima. Nemam redovan kontakt sa Miodragom Tošićem, tako da ne znam tačno šta on misli o tome, ali verujem da će podržati ideju i da će drage volje objaviti ono što budemo poslali.

Biblijski enigmatizmi (3): Jevrejski patrijarsi i matrijarsi

U Bibliji ima više imena nego u kineskom telefonskom imeniku, ali je broj ličnosti koje su značajne u mitološkom i religijskom smislu vrlo ograničen. Dobro je za enigmate, ali i za one kojima enigmatika služi za edukaciju, to što su imena mnogih važnih biblijskih ličnosti kao stvorena za ukrštanje, a i što ne postoje bolji ili bar savremeniji opisi za neke učestale četvoroslovne, petoslovne i druge pojmove iz Starog i Novog zaveta. U jednom od prethodnih postova je uzgredno spemenut enigmatski, a i biblijski popularan Isav, a pošto je njegova familija jedna od najslavnijih, valja posvetiti malo pažnje i ostalim članovima - i to redom, kako bi oni kojima su ta imena dobro poznata mogli da ih sistematizuju (i eventualno upotrebe u nekom kvizu, jer od silnog enigmatskog znanja nema druge vajde).

Sara i Avram

U jevrejskoj tradiciji, ocem naroda se smatra starozavetni patrijarh AVRAM  ili ABRAM (u islamu IBRAHIM), Nojev potomak, odnosno deveto koleno njegovog tamnoputog sina Sema. Uz Avrama, najbitnija ličnost u lozi je EVER (po Daničiću; u daljem tekstu svako prvonavedeno ime je iz njegovog prevoda) ili EBER ili HEBER, Semov čukununuk, po kome su HEBREJI dobili ime. U stvari, pojmovi Jevreji i Hebreji se najčešće izjednačavaju (Daničić koristi isključivo ovaj prvi), i nismo u obavezi da ih razlikujemo, ali u enigmatske svrhe nije zgoreg primiti k znanju da se Hebreji drugačije zovu  EBERITI ili HEBERITI.  Elem, Avramov otac se zvao TARA ili TERAH, i imao je još dva sina: jedan je NAHOR, a drugi ARAN ili HARAN.

Avram je rođen u gradu UR, u HALDEJI ili KALDEJI (u Mesopotamiji), ali se sa ocem i ostatkom porodice kao odrastao čovek naselio u Hananu. Ime njegove žene je SARA ili SARAJA, no prvog sina je dobio sa njenom robinjom iz Misira, po imenu AGARA ili HAGARA. Naime, pošto Sara nije mogla da zatrudni, podmetnula je mužu svoju sluškinju, i posle niza peripetija, u Avramovom domu je zakmečao mali ISMAILO, ISMAEL ili IŠMAEL, praotac ISMAILJACA, ISMAELITA ili ISMAELIĆANA (Arapa). Kad je Avram imao 99, a Sara ravno 90 godina, Bog se smilovao na njih i obećao im naslednika, ali je za uzvrat između ostalog tražio da promene imena: Avram je postao AVRAAM, a SARA SAARA (Daničić u nastavku koristi stare varijante, dok u latiničnim prevodima Abram postaje ABRAHAM, a Saraja Sara). Tako se rodio ISAK ili IZAK, drugi veliki starozavetni patrijarh.

Isak i Rebeka

Pobožni otac je zamalo preklao Isaka kako bi izrazio odanost Bogu, a Sara je, uz blagoslov tog istog Boga, proterala Agaru i Ismaila da bi njen sin bio jedini Avramov naslednik. Avram je, inače, posle Sarine smrti dobio još šest sinova, koje mu je rodila inoča HETURA ili KETURA, i koje je listom udaljio iz rodnog doma, poslavši ih na istok. Njihova imena su: ZOMRAN ili ZIMRAN (moguće da je O u Daničićevoj varijanti posledica omaške, jer nije saobraženo originalu), JOKSAN ili JOKŠAN, MADAN ili MEDAN, MADIJAM, MADIJAN ili MIDJAN, JESVOK, JIŠBAH ili JIŠBAK i ŠUAH (u prevodu Daničića i Karadžića se nedosledno koriste oblici Soijen, Suj i Suja). Svi oni su, naravno, rodonačelnici nekih etničkih grupa, a u Bibliji je posebno popularno Madijamovo pleme MADIJANI, MADIJANCI ili MIDIJANI ili MIDJANCI.

Elem, kada je Isak stasao, otac mu je iz svog zavičaja doveo ženu, dalju rođaku čije je ime REVEKA ili REBEKA. Njihov dom je bio u pustinji NEGEV ili NEGEB (Daničić koristi samo prevod "jug"), u mestu VIRSAVEJA, BEER-ŠEBA ili BER-ŠEVA, a na potomke su dugo čekali, jer se ispostavilo da je Reveka nerotkinja. Isak je imao 60 godina kad je molitvama izlečio suprugu od steriliteta, i na svet su došli blizanci složni kao Kain i Avelj: ISAV ili EZAV i JAKOV. Prvi je bio očev miljenik, a drugi mamina maza, pa iako je po pravu prvorodstva ležerni Isav bio viđen za naslednika loze božjeg naroda, na kraju je lukavom i ne mnogo poštenom Jakovu pripala čast da postane treći veliki starozavetni patrijarh.

Isav je imao tri žene i pet sinova: ADA mu je rodila prvenca po imenu ELIFAS ili ELIFAZ, VASEMATA, BASEMATA ili BASMAT je majka RAGUILA ili REUELA, a OLIVEMA ili OHOLIBAMA mu je podarila preostala tri, čija su imena: JEUS ili JEUŠ, JEGLOM, JALAM ili JAELAM i KOREJ ili KORAH. Sa njima se povukao iz Hanana, "daleko od brata svoga", i živeo na planini SIR ili SEIR. Drugo ime Isava je EDOM, a još prenatalno je određen za oca naroda koji će se do propasti boriti sa žilavom bratovljevim nacijom. Pripadnici tog biblijskog naroda sa tla današnjeg Jordana su slavni EDOMCI ili EDOMITI, a pošto se za kraljevstvo Edom (osnovano na jugu Judeje nakon viševekovne borbe sa Izrailjcima) koristi grčki naziv IDUMEJA, sinonim za Edomce je IDUMEJCI. Uzgred, čuveni jevrejski kralj IROD ili HEROD VELIKI je bio Idumejac, a kraljevstvo je prestalo da postoji u I veku nove ere, kada su Rimljani razorili Jerusalim.

Esav i Jakov

Budući da je Jakov najznačajnija ličnost u jevrejskoj tradiciji, o njegovim ženama i naslednicima - rodonačelnicima 12 izraelskih plemena, će biti reči u zasebnom postu. Ovde još treba dodati da se u gradu Hebron (u Palestini) nalazi sveto mesto judaista, hrišćana i muslimana, poznato kao Pećina Patrijarha ili PEĆINA MAKPELA (u Makpeli), u kojoj su navodno sahranjena sva tri patrijarha i njihove supruge (matrijarsi): Avram i Sara, Isak i Rebeka, i Jakov i Lija.

Biblijski enigmatizmi (2): Praroditeljska genealogija

Adam i Eva

Otkad ukrštene reči postoje, najpopularnije enigmatske ličnosti su junaci hebrejskog mita, koje i hrišćani, i muslimani, i judaisti smatraju praroditeljima. Njihova uobičajena imena su, dabome, ADAM i EVA. Priču u opštim crtama svi znamo: Bog je šestog dana po svom liku i od obične zemlje stvorio prvog čoveka, a onda od njegovog rebra i prvu ženu, smestio ih u rajski vrt, EDEN... i ovozemaljski šou je počeo. Najpre im je sve bilo potaman, ali se bajka brzo završila jer su pali na prvom ispitu, i na nagovor đavola u telu zmije okusili zabranjenu jabuku sa Drveta poznanja dobra i zla. Prognani su iz vrta izobilja, prokleti i osuđeni na doživotno dirinčenje, kako bi se prehranili i obezbedili deci egzistenciju. S obzirom na to da im je životni vek bio oko 10 puta duži od veka stvarnog čoveka, može se pretpostaviti da je i punoletstvo njihovih potomaka bilo pomereno za nekih 180 godina, a to valjda znači da su im KAIN i AVELJ dosta dugo bili na grbači. Iako je odgajanje dece u taze stvorenom svetu bilo mnogo jednostavnije nego danas, najvažnije je bilo vaspitati ih - a prvim roditeljima to nije baš pošlo za rukom, pa je Kain (zemljoradnik) presudio bratu Avelju (pastiru), i to iz puke zavisti, pošto je Bog odbacio ponuđeno žito, a prihvatio žrtveno jagnje (...). Nema potrebe da se bavimo detaljima, tumačenjima i implikacijama, jer su ovi mitološki tj. religijski podaci za nas značajni samo kao enigmatska građa.

Kain i Avelj

Adam je originalno hebrejsko ime ("čovek"), u islamu je ADEM, kod Španaca ADAN, a kod Portugalaca ADAO. Eva se u Daničićevom prevodu zove JEVA, a u islamu HAVA, što odgovara hebrejskom originalu ("živi stvor"). Kain i Avelj su u islamu KABIL i HABIL, Avelj je u većini jezika ABEL (uključujući srpskohrvatski; varijanta sa LJ je importovana iz crkvenoslovenskog), a Kain je kod Daničića KAJIN, baš kao i u hebrejskom, gde se Avelj zove HEVEL. Ako se pitate ko je LILIT, Biblija vam ne može dati odgovor, jer je to apokrifni pojam, mada  to ne znači da je uobičajeni opis "Adamova prva žena" pogrešan. Reč je o noćnom demonu, preuzetom iz vavilonske mitologije, a po jevrejskom mitu, ona je i prva feministkinja, jer je svojevoljno napustila raj čim se ispostavilo da ne može biti ravnopravna sa suprugom (iako su stvoreni na isti način). Spominje se samo uzgred u Knjizi proroka Isaije, ali Daničić umesto njenog imena upotrebljava reč "vještice", a Ivan Šarić "noćna stvorenja". Uz to, iako za EDEM najčešće koristimo medicinski opis, treba znati da je u Daničićevom prevodu to naziv za EDENSKI VRT ili Eden (takođe: VRT EDEMSKI).

Nakon Aveljeve pogibije, Eva je rodila  trećeg sina po imenu SIT, SET ili ŠET. Prema Bibliji, kompletno postpotopsko čovečanstvo čine njegovi potomci, jer Kainovih, koji se u biblijskoj literaturi zovu KAINITI,  nije bilo na Nojevoj barci, a Avelj nije ni imao naslednike. U prvoj knjizi Starog zaveta je rečeno da su Adam i Eva imali još dece, ali se njihova imena ne navode; u apokrifnoj Knjizi Jubileja se spominju dve ćerke: AVAN i AZURA - prva se udala za brata Kaina, a druga za Sita.

Kain je, pošto se nastanio istočno od Edena, u zemlji NAID ili NOD i "poznao ženu svoju", dobio sina po imenu ENOH ili ENOK (u prevodu Ivana Šarića). Enohov sin je IRAD (u Daničićevom prevodu Gaidad, što nema nikakve veze sa hebrejskim originalom), Iradov sin je MEHUJAEL (po Daničiću Maleleilo, ali se i tu radi o previdu, jer je to ime iz Sitove loze), Mehujaelov METUŠAEL (Daničić ga izjednačava sa slavnim Metuselahom iz Sitove loze, i u oba slučaja koristi MATUSAL), a Metušaelov naslednik se zove LAMEH ili LAMEK. On je imao dve žene i četvoro dece: ADA je rodila sinove po imenu JOVIL ili JABAL i JUVAL ili JUBAL, a SELA ili SILA sina koji se zvao TOVEL ili TUBAL-KAIN i ćerku koja bi konačno mogla da skloni "Narodni magazin" ad akta: njeno ime je po Daničiću NOEMA, po Šariću i Bakotiću NAAMA, a po Dretaru NAMA, i prema nekim judaističkim spisima, bila je Nojeva žena (tako se zvala i supruga čuvenog izraelskog kralja Solomona, ali više o tome u nekom narednom postu). Niz Kainita se tu završava, jer je potop omeo Lamehove potomke u daljem razmnožavanju.

Noje

Za verujuće čovečanstvo mnogo bitniji Sitovi potomci (po analogiji sa Kainitima, SITITI ili SETITI ili ŠETITI) su:  sin ENOS ili ENOŠ, Enosov sin KAJINAN ili KENAN, Kajinanov sin MALELEILO ili MAHALALEL, Maleleilov sin JARED ili JERED, Jaredov sin ENOH, ili po Dretaru HENOH, ili po Šariću HENOK (verovatno da bi se razlikovao od Kainovog sina, mada se izvorno zovu isto), Enohov sin MATUSAL ili METUSELAH (iz opšte kulture poznat kao METUZALEM, simbol  dugovečnosti, mada mu je cela familija takva), Matusalov sin je LAMEH ili LAMEK (nije baš najjasnija ova paralela sa Kainovom lozom), a Lameh je svom sinu dao ime NOJE, NOA ili NOJA (po Dretaru). Noje, koji je po predanju kriv za opstanak ljudske vrste, imao je tri sina, od kojih su nastale tri ljudske rase - bela od JAFETA (JAFETITI), crna od SIMA ili SEMA ili ŠEMA (SEMITI) i žuta od HAMA, ŠEMA ili ŠAMA (HAMITI).

U Bibliji se ne spominju ženska imena iz Sitove loze, ali u već citiranoj apokrifnoj Knjizi Jubileja su navedena imena svih devet dama; pored već poznate Sitove Azure, tu su: Enosova NOAM, Kajinanova MUALALET, Maleleilova DINA, Jaredova BARAKA, Enohova EDNA, Matusalova EDNA, Lamehova BETENOS i Nojeva EMZARA.