Beti Dejvis |
Znamo da se u našim medijima i enigmatici održala transkripcija BET (a nekada se i prezime transliteriralo, te je u predratnom i kraćem posleratnom periodu bila znana kao Бет Девис). Zbrka je nastala još 1921. godine, kada je tinejdžerka Ruth Elizabeth Davis, koju su odmalena zvali Betty (čit. Beti) odlučila da grafički stilizuje svoj nadimak! Naime, dopala joj se Balzakova "La cousine Bette", i zamenila je Y sa E očekujući da je ipak svi zovu kao ranije, tj. da ljudi njen potpis čitaju kao da piše Betty. Međutim, Bette se u francuskom, a samim tim i u engleskom čita "bet" (kod nas adaptirano: Rođaka Beta), i mada je glumica od 1931. godine kada je debitovala u filmu "Loša sestra" insistirala na završnom I, pročula se po imenu koje nije volela (valjda joj je zvučalo kao bat, što znači slepi miš).
U doba njene najveće popularnosti, rodila se jedna buduća glumica i pevačica kojoj je majka dala ime po miljenici sa velikog ekrana, i tako je Bette Midler (rođ. 1945) prozvana Bet. Početkom sedamdesetih kada se proslavila objasnila je da su nekada Dejvisovu u neznanju svi zvali Bet, što znači da se ime Midlerove oduvek izgovaralo tako, te se i danas potpisuje kao pokojna koleginica, mada se zove kao Balzakova junakinja.
Džoan Kraford |
Američki (i svi ostali) novinari su dugo bili u dilemi. Tako se u jednom TV intervjuu sa Joan Crawford (uobičajena transkripcija: Džoan Kraford, po Prćiću: Džoun Kroford) voditelj spomenuo Bette, izgovorivši njeno ime pogrešno, a glumica ga je prekinula i rekla: "Ona bi te ubila kad bi čula da je zoveš Bet!"(OVDE)
Dve dive su, inače, oduvek bile na krv i nož, i stoga izjava Krafordove iz priloženog inserta: "Beti Dejvis je fascinantna glumica... Nikad nisam imala vremena da se družim s njom jer smo snimile samo jedan film" deluje pomalo zbunjujuće. U stvari, mrzele su se dok ih smrt nije rastavila, samo je Beti brutalno izražavala svoja osećanja, dok ih je Džoan uvijala u oblande. Njihov višedecenijski rivalitet je konačno iskorišćen u psiho-trileru Roberta Aldricha "Šta se dogodilo sa Baby Jane" (1962), filmu koji je obema dobrodošao jer su već bile skrajnute i zapostavljene. Odigravši dve čudne sestre, posrnule glumice Jane i Blanche koje se patološki mrze tačno onoliko koliko su se njih dve privatno mrzele, začas su dospele u žižu javnosti, a Dejvisova je za tu ulogu deseti put nominovana za Oskara.
Beti & Džoan |
Neke od izjava koje je Beti dala o Džoan: "Zašto ja tako dobro igram kučke? Pa, valjda zato što nisam kučka. Možda zato gospođica Kraford uvek igra dame."; "Spavala je sa svim muškim zvezdama MGM - a, osim sa Lesijem."; "Da je vidim kako gori ne bih se ni ispišala po njoj", "U životu sam se najbolje provela sa Džoan kad sam je gurnula niz stepenice u filmu Šta se dogodilo sa Bejbi Džejn" i nakon smrti Krafordove: "O mrtvima ne treba govoriti loše, samo dobro. Džoan je mrtva... To je dobro." Džoan je, pak, rekla sledeće: "Ona ima kult, ali dođavola, šta taj kult podrazumeva osim bande buntovnika bez razloga?! Ja imam obožavaoce. U tome je velika razlika između nas."; "Gospođica Dejvis uvek pokriva lice u filmovima. Ona bi rekla da je reč o umetnosti, a drugi bi to možda nazvali kamuflažom: sakrivanje odsustva prave lepote."; "Ne mrzim Beti, mada štampa to traži od mene. Prezirem je: ne shvatam kako je uspela da izgradi karijeru koristeći manirizme umesto prave glume. Ona je folirant, ali pretpostavljam da se publici to sviđa."; "Naravno, ona je dominantna u filmu Šta se dogodilo sa Bejbi Džejn, ali dominantna je zato što igra karikaturu same sebe, a ja još uvek pomalo izgledam kao zvezda".
Istina je da su obe bile prilično uvrnute, i mada je Džoan revnosno negovala imidž tihe i fine gospođe (uprkos glasinama da je karijeru počela kao porno glumica i prostitutka), uspešno je satanizovana tek posle smrti (1977) kada ju je usvojena ćerka Christina u biografiji "Najdraža mamica" (1978), predstavila kao čudovište i optužila za zlostavljanje (snimljen je istoimeni film sa Faye Dunaway, čit. Fej Danavej, u glavnoj ulozi). Svet je tada na trenutak poverovao da je Beti bila u pravu, ona je likovala... ali, uskoro je mečka zaigrala i pred njenom kućom: ćerka Barbara je o ostareloj majci napisala knjigu "Majčin staratelj" (1985), u kojoj Dejvisova nije prikazana ništa bolje od Krafordove!
Uzgred, u TV filmu Dejvisovu igra Susan Sarandon, čit. Suzan Sarandon, a Krafordovu Jessica Lange, čit. Džesika Lang.
Нема коментара:
Постави коментар