Drndanje u Kaću

Na nedavno održanim Susretima enigmata Srbije u Kaću okupila se nevelika grupa enigmatskih entuzijasta, među kojima su bili najbrojniji penzioneri stariji od 75 godina. Uz pomoć gostiju iz Hrvatske i BiH, kao i mlađih pratilaca pojedinih učesnika, prosek je nekako spušten na 65 godina, pa kad se osvrnemo na tužnu činjenicu da smo u kratkom periodu trajno ostali bez dvadesetak eminentnih enigmatskih imena, nameće se još tužniji zaključak da će nas uskoro biti taman za pod jednu krušku. Omanju i zakržljalu. 

Iako sam na Nedjeljkovom blogu i u Šarićevom izveštaju registrovan kao učesnik XXII SES - a, hitam da dam demanti: ja sam tamo svratio kao običan građanin i gost restorana "Omorika", te ni na koji način nisam učestvovao u programu: niti sam se takmičio, niti sam angažovan kao autor zadataka, niti sam član ESS - a, niti imam nameru da se učlanim. 

Ono što ipak moram da prokomentarišem, a u vezi je sa ESS - om, ne tiče se Mileta Jankovića i njegovog šoua za psihastenične i somnolentne starce. O tom mnogo puta viđenom i posve očekivanom prostačkom nastupu je ionako izrečeno i napisano previše teksta, mada je uz pomoć ovozemaljske inteligencije teško shvatiti zašto je ta tačka ikome bitna i čime zaslužuje toliku pažnju. Zapravo, ne znam koliko je smisleno uključiti inteligenciju u taj metafizički dnevni red skupštine, ako je fokus skupa bio na spomenutom Jankovićevom maliganskom spektaklu, uprkos punom kuferu ozbiljnih, hroničnih problema koje srpsko enigmatsko društvo ima. 

Elem, potpuno je neverovatno da niko iz uzorka preživelih enigmata koji su po najvećoj vrućini u petak prevalili silne kilometre ne bi li prisustvovali epohalnoj skupštini nema gotovo nikakav odnos prema gašenju Enigme. Iako sam pismenim putem još u maju ukazao indolentnom predsedništvu šta im valja činiti, saznali smo da se delegacija tek sprema da stupi u kontakt sa Novostima. I to je sve. 

Ne znam o čemu su prisutni naklapali 2-3 sata, šta su tačno raspetljavali i muljali - ako je Enigma tek usput spomenuta (neki čak nisu ni notirali to spominjanje)! Evo, pokušavam logički da rekonstruišem tok zasedanja i pitam se šta bi enigmatama i enigmatici u terminalnoj fazi bolesti moglo da bude bitnije od poslednjeg lista u kome su mogli da se oglase kao proizvođači enigmatike?! Da li je moguće da je stepen mentalne deterioracije u tom nesrećnom uzorku baš toliki da se ispred svih tema stavlja dilema: da li jedna raspala pijandura koja je devastirala isti taj ESS treba ili ne treba da bude član novog ESS - a? 

I šta li piše u tom izveštaju o radu, šta su radili? Apsolutno ništa, to je samo jalovi formalizam na nivou drndanja šugave vune, tek da se ispoštuje procedura i da nesposobni "čuvari" saveza još jednom ukrste svoje plitke i nekonstruktivne misli. Ali, ipak bih vam besplatno nacrtao nešto: ako ne radite na popularizaciji enigmatike, ako nemate mere za inicijaciju i stimulaciju mlađih članova, ako nemate nijednu saveznu saradnju... te ako vas kolektivno bole mlitavi kurci čak i za Enigmu koja je jedini kapital ESS - a, nema razloga da vam ijedan član bilo kog kluba plati članarinu (ako u državi uopšte postoje članovi klubova koji se STVARNO bave enigmatikom, a nisu pasivni simpatizeri, prisilno učlanjena rodbina, čitaoci blogova, prolaznici i njima slični), te nema ni razloga da se dalje igrate krovne organizacije.