Na ovom blogu je u više navrata bilo reči o glumicama sa enigmatičnim imenima, velikim i malim zvezdama jugoslovenske kinematografije, počev od Ite Rine, preko Eve Ras, do Olivere Katarine (jamačno znate onaj sjajan anagram Stojimira Talijana iz "Orbisa": VRELA KAO ITA RINA). Dakako, govorio sam i o hrvatskim enigmatskim divama, kao što su: Ana Karić, Irena Kolesar i Ivka Dabetić, a spomenute su i filmske prolaznice neprolaznog enigmatskog renomea.
Pojedine enigmatske gošće sa velikog platna su uzgred spomenute (npr. Evka Mikulić), a ima i naših glumica sa unikatnim imenima, nadimcima, pseudonimima ili prezimenima (Carka Jovanović, Coka Perić Nešić, Danica Aćimac, Deniza Mokranjac, Rahela Ferari, Tomanija Đuričko) koje su nehotično izostavljene iz ranijih nabrajanja. No, u ovom tekstu nemam nameru da kompletiram taj spisak, već da ukažem na neke zapostavljene dame, vlasnice imena i/ili prezimena sa izvanrednom upotrebnom vrednošću u enigmatici. Nijedna od njih nije postala velika enigmatska zvezda, premda je svaka u svoje vreme imala bar jednu šansu: sve su igrale na filmu i televiziji, tj. imale mogućnost da steknu masovnu popularnost i da uskoče u ukrštene reči kao zvezde velikog ekrana. No, takvu sreću je, izgleda, imala samo Inge Ilin.
Davne 1929. godine, u režiji Josipa Novaka, snimljen je igrani film "Rudareva sreća", 13. ostvarenje sedme umetnosti u Kraljevini. Zapravo, to je bio propagandni film rudarskog društva "Jerma", osmišljen s namerom da se u jugoistočnoj Srbiji pokrene rudarska industrija. Dosadan scenario o nastanku rudnika u selu Rakita začinjen je jednom srcedrapajućom romansom i tako je Ljubica Veljković, udata Jovanović, dobila priliku da odigra glavnu žensku ulogu u potencijalnom kino-spektaklu. Očigledno je pucala na internacionalnu karijeru, te je odabrala zgodan belosvetski pseudonim... ali, sve se završilo neslavno: tokom snimanja se zaljubila u svog partnera, naturščika Čedomira Penčića (inače, pirotskog geometra kojeg je reditelj našao na ulici) i pobegla s njim u nepoznatom pravcu. Film je ipak nekako završen, a zapamćen je po sablažnjavanju čaršije ljubavnim scenama (koje su, treba li to naglasiti, bile više nego naivne). Zapravo, čaršija je Anitu Mir dočekala na nož zbog afere, a ne zbog ljubakanja na velikom platnu, i više se nije pojavljivala na filmu.
Nedavno upokojena klasična balerina Zineta Musić, udata Atanacković, oprobala se na velikom platnu kao devetnestogodišnjakinja, 1966. godine. Bilo je to u omnibusu "Vreme ljubavi", u segmentu "Kavez" koji je režirao Vlada Petrić. Poverena joj je glavna uloga, ali nije zablistala: film je bio odskočna daska samo za njenog partnera Slobodana Đurića (svima znanog po ulozi Milića Barjaktarevića u TV komediji "Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo"), dok je drugi segment "Put" (u režiji Nikole Rajića) bio taličan Nedi Spasojević. Zineta se kasnije udala za kompozitora Slobodana Atanackovića, posvetila se karijeri baletskog pedagoga i zauvek se rastala sa filmom.
Slovenačka glumica Alja Tkačev (takođe: Tkačeva) nikad nije odigrala glavnu ulogu na filmu, ali se tokom sedamdesetih i osamdesetih pojavljivala u popularnim naslovima: debitovala je u crnotalasnom filmu Živojina Pavlovića "Crveno klasje" (koji je izbacio Radeta Šerbedžiju u prvi plan), učestvovala u komediji Jožeta Bevca "To so gadi" i, između ostalog, odigrala nemalu ulogu u TV seriji Stipeta Delića "Marija". Ipak, trag koji je ostavila bio je odveć bled da bi iz ukrštenica i križaljki potisnula bezlični opis "rusko žensko ime". Za razliku od koleginica sa zgodnim imenima (poput Špele Rozin i Mance Košir) koje su se trajno nastanile u enigmatici, Alja je danas gotovo sasvim zaboravljena.
Vojvođanska glumica mađarskog porekla Iren Bada prvi put se pojavila na filmu 1970. godine, u komediji Branka Miloševića "Lepa parada", a dve godine kasnije, dobila je još jednu priliku u drami Vuka Babića "Breme". Međutim, do te mere je nezapažena da su enigmati za nasrtljiv četvoroslov IREN nastavili da koriste gotovo opskuran opis "reka u Sibiru", ili da se pozivaju na neke druge javne ličnosti sa tim imenom, našoj publici poznate koliko i sibirska reka. Tako su se ukorenile mađarska glumica iz paleolita Iren Agai (mađ. Irén Ágay) i, kasnije, Francuskinja Iren Žakob (fr. Irène Jacob), a gospođa Bada je postala samo provincijska pozorišna glumica koju naša šira javnost ne poznaje ni po liku, ni po delu.
Splitska glumica Antoaneta Tana Maskareli (udata Ostojić), tumačila je na desetine filmskih i televizijskih uloga: blesnula je u Afrićevoj "Slavici" (na špici je greškom potpisana kao Tina, dok je u Gluščevićevom "Litu vilovitom" označena kao Tanja), a bogatu karijeru je završila kao 81-godišnja starica u Paskaljevićevom "Vremenu čuda". U međuvremenu je igrala u rado gledanim televizijskim serijama "Naše malo misto", "Prosjaci i sinovi", "Kapelski kresovi" i "Velo misto", te je njen lik bio vrlo poznat širokoj jugoslovenskoj publici. Ali... u ukrštenim rečima nikada nije nadjačala najveće jezero u Etiopiji.
Radoslava Radica Marinković u 40 godina dugoj karijeri nije odigrala mnogo filmskih i televizijskih uloga, niti su uloge koje je dobijala bile velike, ali je sudelovala u ekstremno popularnim filmskim komedijama, koje je publika toliko puta gledala da je morala da je zapazi i zapamti! Bila je Brankova verenica u "Tesnoj koži", hotelska službenica koja vija Baleta u promotivnoj kino-kretenijadi Lepe Brene "Hajde da se volimo", a u "Žikinoj dinastiji" se pojavila kao pacijentkinja doktora Nedeljkovića koja traži publiku za svoju egzibicionističku tačku.
Ni Stela Ćetković, glumica koja je rođena u Banjaluci, odrasla u Podgorici, a karijeru izgradila u Beogradu, nije uspela da pusti korenje u ukrštenicama, iako je već 40 godina prisutna na malim i velikim ekranima. Njena specifična fizionomija sama po sebi nagoni gledaoca da je zapamti, bilo da je video u nekom filmu ("Put na jug", "Jagoda u supermarketu", "Falsifikator") ili u TV seriji ("I ja volim neranče, no trpim", "Dug moru"). Ali... ona je jedna od onih glumica koje većina poznaje po liku, a malo ko zna kako se zove, izuzev pozorišne publike. Tako i enigmati pri opisivanju petoslova STELA najčešće imaju u vidu neke druge poznate imenjakinje ili opštu imenicu sa značenjem: monolitni nadgrobni spomenik.
Emica Dačić (udata Braunović) skrenula je izvesnu pažnju na sebe malom, ali efektnom ulogom u Pavićevoj TV seriji "Porodično blago". Tumačila je Zoricu, sekretaricu sudije Risa, i pokazala nesvakidašnji komičarski potencijal. No, u narednoj TV seriji Siniše Pavića "Stižu dolari" imala je još manje prostora za dokazivanje, a kasnije se još samo dva puta pojavila na malim ekranima, u jednako beznačajnim ulogama. Rođena je sestra Ivice Dačića, no to joj očigledno nije mnogo pomoglo u karijeri (na javnoj sceni ionako ima previše talenata i antitalenata iz malene Žitorađe).
Leana Vučković, glumica interesantnog imena, pride sa pedigreom (otac joj je Aljoša Vučković), jedina je iz svoje klase koja se nije proslavila, mada je bilo osnova za pretpostavku da će bolje proći od Katarine Radivojević, Slobode Mićalović, Marije Vicković i Ane Franić. Nažalost, Leana je otišla stranputicom, i dok su njene manje darovite koleginice pravile imena, borila se sa narkomanijom. Iako je danas oporavljena i aktivna u svom poslu, širokom auditorijumu je gotovo nepoznata: poslednji put se na velikom platnu pojavila pre 15 godina u filmu "Aporija", a televizijska publika je imala priliku da je gleda samo u prvoj srpskoj telenoveli "Jelena" (tačnije: u smejuriji od TV serije).
Crnohumorna komedija "Crna Zorica", u kojoj je Ljuma Penov (udata Vasić) tumačila glavnu ulogu, nije najbolje primljena, pa se ni protagonistkinja nije etablirala kao nova zvezda srpskog glumišta. I nekoliko godina kasnije, kada je u omažno-eksperimentalnom rimejku Makavejevog "Ljubavnog slučaja službenice PTT" odigrala Belu sa mačkom na dupetu, medijska pažnja je izostala. Ni ostale uloge je nisu učinile prepoznatljivom i popularnom, te njeno jedinstveno ime nije pridodato siromašnom enigmatskom fondu učestalih četvoroslova na LJ.
Нема коментара:
Постави коментар