Božićna čestitka

Stari, dobri HUPER

Čitaocima ovog bloga verovatno nije promakao podatak da "Huper" ima posebno mesto u sistemu mojih enigmatskih vrednosti, jer sam interesovanje za enigmatiku razvio upravo čitajući taj časopis, koji je sadržajem dopirao do svih uzrasta, struktura i intelektualnih nivoa (humor + ukrštenice + pop muzika + enigmatika + razonoda), mada je prevashodno bio namenjen tinejdžerima. Kada je izašao prvi broj, imao sam 6 godina i bio nepismen, a već sam se sledeće godine (iz koje pamtim, a možda i čuvam,  broj sa poslednjom jugoslovenskom predstavnicom na Pesmi Evrovizije, Bebi Dol) okušavao u rešavanju skandinavki na latinici, sa promenljivom srećom, ali uz sve očigledniji napredak. Tek sam mnogo godina kasnije, prelistavajući retke sačuvane primerke, primetio da sam još tada voleo Rešadove tematske ukrštenice, iz kojih sam, recimo, mogao da saznam ko su Sofija Skikolone, Ivo Livi i Dino Kročeti, ili kako se zovu najveće balerine XX veka. Moji enigmatski afiniteti se ni do danas nisu mnogo promenili, pa sam još uvek veliki fan masovne kulture... a to verovatno ima korene u "Huperu". Enigmatika koju pravim, na nekom manje ili više nesvesnom planu, podražava te otiske iz detinjstva, i mada je Rešad rano istupio iz te ekipe (nije ga bilo od 1992. do 2002.), ostalo je dovoljno dobrih autora, od kojih sam mogao ponešto da naučim...

Huper br. 164

"Huper" je, dakle, bio tu tokom čitavom mog odrastanja. Takoreći, zajedno smo stasavali, a iako sam ja, mislim, dosta dobro napredovao, nisam mogao da ga prerastem. Brzo sam oguglao na  Patakovićev humor ili Sindy ("U fazonu jedne tinejdžerke"), ali sam zagonetkama bio zadovoljan sve do Jelenkovićevog odlaska. Kao dečak koji je već bio solidno opismenjen, imao sam utisak da je enigmatika sve bolja, a kasnije, kada je došlo do racepa na dva časopisa, zabavni i enigmatski (prvi "očišćeni" broj je izašao uoči bombardovanja), moj odnos prema "naslednicima" je počeo da varira. Zapravo, da su mene pitali, "Huper" nikada ne bi bio podeljen, a valjda su posle nekog vremena to i sami uvideli, pa je zabavna polutka dobila enigmatski dodatak. Međutim, ni to nije bilo od dugoročne pomoći, pa je pre 5-6 godina prestao da izlazi, dok je "Huper enigmatika" na jedvite jade opstala. Doduše, danas se drugačije zove i nema nekadašnju širinu (propagira nacionalističke ideje, poput insistiranja na ćirilici i etničkog čišćenja enigmatike), a iako još uvek ima državnu etiketu, postala je privatni, eksploatatorski list jednog bogougodnog tiranina, koji je u božji jaram upregao krdo volova, da oru državnu zemlju po njegovom ličnom (i božjem) nahođenju i za njegove lične (i božje) potrebe, uz svesrdnu asistenciju dva božja raba, koji goneći stoku bičevima zarađuju za hleb nasušni. No, to je već tamni deo istorije "Hupera", i ostavio bih tu priču za neku drugu priliku...

Ovde želim da podsetim posetioce na zlatno doba ovog časopisa, te da prelistam jedan broj koji sam slučajno sačuvao, a koji je, još slučajnije, izuzetan po jednom mom spontano napisanom komentaru (neka taj detalj ostane za kraj). Reč je o broju 164, od 1. oktobra 1996. godine.

Danas, kada je enigmatika srozana na najniže moguće grane, časopisi poput ovog, prepuni izvanrednih radova i velikih enigmatskih imena (od kojih se mnoga više ne mogu videti u štampi), izgledaju kao daleki pluskvamperfekat, a zapravo je prošlo manje od 20 godina. "Huper" nije bio list koji je insistirao na purizmu i podvizima, ali su mnogi brojevi sjajne kolekcije vrhunskih komercijalnih sastava, od kojih se neki čak graniče sa umetnošću. Sigurno je lepše i vrednije rešiti nagradnu ukrštenicu Veljka Dopuđe (krojačnica, naivni slikar, Simina ulica...) i dobiti WSC duks, nego ponižavati sebe rešavanjem naizgled sličnog sastava, sa potpisom nekakvog Trešića, pa makar vam obećali suvo zlato kao nagradu... a možda više i nema nagrada, jer se danas sva sredstva preusmeravaju na plate zaposlenih debelih neradnika (to je samo malo poređenje i ilustracija za srozavanje enigmatike). 

Te '96 se ipak držalo do nekakvog nivoa, pa ste u ovom broju, pored Dopuđe, mogli da pronađete i Žarka Đokića, Zorana Zeljkovića, Nebojšu Dragomirovića, Jana Bažika, Mladena Đurđevića, Dragoslava Rosića... Dragomirović je, recimo, u to vreme bio viđen kao mladi autor koji nudi odlične, tehnički veoma zahtevne, kombinacije: ukrštenice su mu po pravilu sadržale kvadrat 7 x 7 u nekom ćošku, i već sam u nekom prethodnom postu pomenuo da sam uvek bio počastvovan kada primetim da je autor uložio poseban trud... I ovde je imao jedan takav (tematski) rad,  strukturalno solidan, sadržinski umeren i savršeno rešiv, ali i jedan atipičan, bez ugaone beline, samo još prožetiji i pismeniji, sa akterima tada popularne komedije "Glupan i tupan".

Huper br. 164

Tu je i Slavko Bovan, sa jednom lepom tematskom ukrštenicom (koja mene, gle čuda, asocira na sastave koji se mogu videti u "Politikinom zabavniku") o konjičkom sportu, Vukadinović je u svom nervoznom maniru sastavio skandi sa karikaturom, ilustrovanu ukrštenicu je potpisao Živanić, velike ukrštene reči je pripremio Skoko, a evo i jednog svojevrsnog rariteta: jedan osrednji enigmata, ispodprosečni kombinator i natprosečni opisivač, kasnije čak i urednik, potpisuje jednu neobičnu kreaciju, specifičnu po, u odnosu na njegov standardni učinak, ogromnoj belini 7 x 7! Ne bih da sitničarim i da primetim da npr. izmišljeni glagol DOPOLIRATI danas kod njega ne bi mogao da prođe ni na mišiće, ali kad čovek postane vlast (ili što bi on rekao: gazda), mnogo toga se promeni... Jedino se nije promenila njegova odanost crkvi, pa i ovu retku kombinaciju krasi jedan protojerej. Možda ste, na osnovu dva pomenuta pojma, već primetili da je belina skoro sasvim monotona (ako izuzmemo grupe MPR i STR), ali s obzirom na to ko je autor, može se reći da je vredna pomena, naročito u vezi sa pričom koju sam ostavio za kraj.

Zvezda ovog broja "Hupera" (a samim tim i ovog posta) je Vladimir Krajnović, odličan ukršteničar, koji je imao čast da ga ja  kao dvanaestogodišnjak "počastim" jednim izuzetnim komentarom. Naime, mojom rukom je na margini, iznad rešene klasične ukrštenice na 68. strani, napisano: excellent! To, mislim, nije bilo uobičajeno (i uopšte ne mogu da se setim da sam još nekome dao tako laskavu ocenu... pamtim da sam Rešadu pisao neke petice, pa Dopuđi, možda katkad i Dragomiroviću, ali "excellent" je po svoj prilici dobio samo Krajnović). E, sad... s obzirom na to da sam tada bio potpuni laik, a pride i klinac, moglo bi se očekivati da danas drugačije procenim taj sastav... ali, ne! Još uvek mislim da je izvanredan. U stvari, toliko je dobar, da sam odlučio da ga predstavim u posebnom pasusu.

KRAJNOVIĆEVA excellent UKRŠTENICA

Čini mi se da je ovo školski primer kvalitetnog rada sa relativno velikom belinom. Šta to znači? Pa, kvadrat 7 x 7, u principu, nije preteško sastaviti, ali ako autor samu belinu shvati kao zadatak - teško može postići vrhunski rezultat. Eto, u istom broju imamo onog sa glagolom "dopolirati", koji je nekako uspeo da sklepa tu sedmicu, a u suštini ništa nije uradio. Na drugoj strani, imamo Krajnovićevu belinu istih dimenzija, koja očigledno nije sama sebi cilj, već sredstvo za postizanje dobre kombinacije. To je princip koji ja najiskrenije podržavam (da me neko shvati bukvalno: u praksi nemam baš uvek dovoljno vremena ili nerava), jer mislim da belina ima smisla samo ako autor njome nešto saopštava, demonstrira, eventualno docira. Ima onih koji tvrde kako "nisu hteli da naprave belinu, nego je, eto, slučajno nastala" (da se razumemo: niko ne može slučajno da napravi 8 x 8), a ima i onih koji ih namerno prave, ali se ne razlikuju od ovih prvih po učinku. Međutim, retko možete videti ukrštenicu poput ove, gde je potpuno nevažno da li je autor silom ili milom rastezao kombinaciju, jer je cilj stopostotno ostvaren: ta belina je toliko lepo ukomponovana u celinu i deluje toliko prirodno, da čovek stiče utisak da je sasvim spontano nastala baš zbog Danice Maksimović, a onda podržana Panterovim skokom, koji valjda i postoji da bi tako sjajno presekao krake beline, i besprekorno se uklopio u lik. Pri tom, pored toga što je bogata vrednim pojmovima (koliko smo puta bili u prilici da u istoj mreži vidimo Anu Frank, fatamorgane, Lafontenove basne, sekvoju, štambilje...?!), ova ukrštenica usred beline ima i samu reč "ukrštenica" (opis glasi: upravo je rešavate!), kao da je autor hteo da poruči: "evo, ovako to treba da izgleda". Naravno, ne tvrdim da je Krajnović zaista imao takvu nameru, ali se ideja lepo uklapa u ovu priču, i fino potkrepljuje moju fascinaciju, a verujem da ćete i vi prepoznati kvalitet. Na kraju, moram da istaknem da je ovo, po mom mišljenju, jedan od 3 najbolja sastava koje sam dosad predstavio na blogu. 

Huper br. 164

Novogodišnji presek

Poštovani posetioci,

Novu godinu poslovično dočekujemo sa novim željama, namerama i odlukama, pronalazeći u tom prazniku opravdanje za promene. Starost nije vesela i lagodna, ali je iskusna i mudra, pa nam i godina, kad sasvim ostari, obično deluje tmurno, umorno i naporno, i prosto nas tera da se radujemo njenom kraju i nekom novom početku. Novi početak je, naravno, težak i neizvestan, ali otvara koridor nadi i fantaziji, pa se sve u šesnaest nadamo i fantaziramo, dok nam u decembru konačno ne postane jasno da smo ipak previše očekivali... i tako u krug. 

Blog Enigmagika je takođe na novom početku. Nastao je u čast ukrštenih reči, povodom jubileja, pa je prvobitni koncept bio podređen nastupajućem rođendanu: pokušao sam da pronađem neke od najboljih sastava domaćih autora, prevashodno se rukovodeći svojim ukusom, ali osluškujući i sugestuje malobrojnih kolega i zaljubljenika u enigmatiku, koji su svojim učešćem i logističkom podrškom davali nesumnjiv doprinos životu bloga. Međutim, ubrzo se ispostavilo da nisam u mogućnosti da prikupim dovoljan broj vrhunskih radova, pa sam u hodu blago izmenio koncepciju u korist što šire lepeze autora, od kojih su mnogi skoro sasvim zaboravljeni... Pri kraju godine su enigmatski stvaraoci postali centralna tema bloga, a ranije insistiranje na što većoj objektivnosti je dopunjeno izražavanjem mojih ličnih stavova o njima, uz nešto slobodnija i opširnija kazivanja o enigmatskim pojavama. 

Blog je, u suštini, lična stvar (neformalna definicija glasi: javni dnevnik), i s obzirom na to da Enigmagika nema marketinške i komercijalne pretenzije, vremenom sam oblikovao pristup, dajući svojim razmišljanjima sve više prostora. Prilika je bila više nego ekskluzivna: navršavao se vek ukrštenice, pa je neko tim neobičnim povodom javno razmišljao o njenoj lepoti i vrednosti.... Taj neko sam, eto, bio ja, mada verovatno postoje oni koji o Kraljici Zagonetaka znaju više od mene, i koji bi mnogo bolje odigrali ulogu enigmatskog apologete... Međutim, malo je verovatno da bi još neko bio u stanju da tako ozbiljno i svečano govori o nečemu što je oduvek bilo sasvim neozbiljno i prizemno, kao što su ukrštene reči. 

Moraću da vam priznam da sam namerno preterivao: hteo sam da napravim mali omaž toj mrežici sa crnim poljima, koja neenigmatama neretko služi za podsmeh i kao sinonim za dangubu, pa sam se služio svim raspoloživim sredstvima ne bih li što slikovitije odbranio njenu čast, ali i dostojanstvo svih nas koji trošimo sate i dane na ono što je u opštem sistemu vrednosti u rangu sa mlaćenjem prazne slame. U stvari, moji motivi su prevashodno lični, čak sebični, ali imaju svoje socijalne i humane konsekvence, pošto se reflektuju na celokupnu enigmatsku branšu. 

Mel Mandraković je personifikacija savremenog enigmate, i on se bavi jedino enigmatikom, za razliku od Mladena Markovića, kome je ona samo jedan od hobija. Može se diskutovati o tome da li je Marković dovoljno dobar enigmata da bi mogao da bude glasnogovornik, da li ima pokriće za svaki stav koji pozajmljuje svom namenskom alter-egu, i nije li pomalo komična sama činjenica da neko ko je objektivno od juče u enigmatici izigrava autoritet ?! Ja, Mladen Marković, mislim da ste u pravu, kako god odgovorili na ova pitanja. Mel Mandraković, pak, radi očuvanja svog imidža, smatra da njemu talenat dozvoljava da radi i govori šta god hoće. 

A šta će Mandrak još raditi i govoriti? Pa, u jednom periodu je postojala dilema: da li posle 21. decembra treba nastaviti sa blogovanjem ili ostaviti čitav ovaj projekat internet-istoriji? Misija je, čini se, ostvarena, rekao sam ono što sam imao, predstavio one radove i autore za koje verujem da su to zaslužili... Zašto bi reflektori i dalje bili upereni prema babi koja je upravo načela drugi vek života? Ok, bila je interesantna dok se spremala za epohalno duvanje svećica, ali sada, kada smo pojeli rođendansku tortu i ispratili goste, ona postaje samo jedna starica više, nemoćna i potrošena, bez budućnosti... Ipak, odlučio sam da je ne napustim. Enigmagika će živeti i u 2014. godini, ukrštenica će i dalje dobijati svoju nedeljnu dozu časti, Mandrak će i dalje terati po svom... 

Dosad je predstavljeno 39 autora. Sticajem okolnosti, neki od meni najdražih ukršteničara nisu bili zvezde nijednog posta, tako da je to prvi zadatak koji treba izvršiti u novoj godini. Druga odluka se odnosi na koncept: valja uvesti nekoliko novina, osvežiti, eventualno unaprediti postojeći nacrt, pa možete očekivati veći raspon sadržaja, u vidu autorskih i drugih tekstova, interesantnih priloga, rariteta, kurioziteta... Možda će biti još postova sa oznakom "Kad bismo se šalili", možda i neće, ali generalno planiram manje žuči i okršaja na (ovom) blogu u narednih 12 meseci... Ne uživam u ismevanju enigmatskih stvaralaca, kakvi god oni bili, a možda ću još koji put biti prinuđen da reagujem, pa ne bih prerano odbacio mogućnost nastavka rata (nije zgoreg pomenuti da u asenalu imam sve, od najlepših reči do atomskih bombi, a šta ću upotrebiti ne zavisi samo od mene)... U svakom slučaju, voleo bih da ostanemo na nivou argumentovane diskusije, kako bi svako od nas sačuvao što pozitivniju sliku o svom enigmatskom umeću. 

S tim u vezi, treća odluka se odnosi na moje ranije obećanje da više neću predstavljati svoje radove... Hm... Ovo je moj blog, pišem u prvom licu, iznosim svoja zapažanja, analiziram, hvalim i kudim druge - a ne postavljam svoje radove?! Nelogično. Uostalom, ovaj blog je jedino mesto na kome neki moji sastavi mogu dobiti tretman srazmeran trudu koji sam uložio u njihov nastanak, budući da će ih u novinama biti sve manje... Da se razumemo: nemam nameru nikoga da ubeđujem da sam najbolji (šta god to značilo), već da sporadično delim sa posetiocima ono što smatram izuzetno vrednim, a mojih je ruku delo. Nadam se da mi to nećete uzeti za zlo, tim pre što znate da nemam nikakve koristi od autopromocije.

Na kraju, Enigmagika svima želi mnogo magije u 2014. godini.

Mladen Marković / Mel Mandraković