Možda niste znali da karikaturisti najviše vole da crtaju sami sebe. Kao student, i ja sam vitoperio sopstveni lik, a premda su te autokarikature godinama visile na panou od stiropora (gde sam kačio aktuelne i zanimljive beleške i druge stvari), izgleda da sam ih izgubio u nekoj selidbi. I zato sam odlučio da se opet iskarikiram, valjda na malo zreliji način, budući da sam se u 35. godini spontano vratio portretnoj karikaturi (s nevelikim ambicijama, to treba reći, jer sam sasvim svestan da mi je sada kasno da se trkam sa najboljima... uostalom, važno je imati sopstveni izraz, ni Paja Stanković nije bio vrhunski crtač).
I kako sam jednom već rekao: u mojoj glavi portretna karikatura savršeno prianja uz ukrštene reči (zapravo, ne znam da li postoji opravdanija primena), i zato svoju novu autokarikaturu prezentujem kao ilustraciju za skandinavku koju sam pre nekoliko godina dobio za rođendan od Rešada Besničanina (a verovali ili ne, iako sam osvedočeno samoljubiv, nikada nisam napravio ukrštenicu posvećenu sebi).
 |
| autor skandinavke: R. Besničanin (2015), autor karikature: M. Marković (2018) |
Edit: Dobio sam i specijalnu etimološku imenarku od Marka Mihaljevića (u junu 2014). Tu se moja autokarikatura još bolje uklapa (čak i bukvalno - upala je u izrez bez opsecanja, kao da sam merio :D).
Edit 2: varijanta a la Predrag Raos (za Nedjeljka):
 |
| autor imenarke: Marko Mihaljević |
2 коментара:
A gdje je Raosova kapa?
Aha, ona luđačka... Pa, ne nosim je više. Sad sam Raosu sličniji od glave naniže (prostije: pustio sam mešinu kao on :P).
Ipak, tebi za ljubav, dodajem postu i varijantu sa kapom (u potrazi za osobenošću, smislio sam vrlo zgodan način da svoje karikature učinim prepoznatljivim: samo ubacim neki detalj sa prave fotografije; eto, to može biti kapa, deo lica, brkovi, munđuše, cipele itd.)
Постави коментар