Sumrak ESS - a (17): Ginjol predsedništvo

Organizacija koja se nekada davno s razlogom zvala Enigmatski savez Srbije, u februaru 2015. godine pretvorila se u svoju suprotnost, i bez razloga zadržala staro ime. Stanje u srpskom enigmatskom društvu postalo je podesno samo za one koji od enigmatike posle svega očekuju jedino oval mešanog mesa, pa da srećni i debeli popune svoja grobna mesta. „Posle svega“, u principu, znači „posle višedecenijskog enigmatskog debilisanja“, jer gro tih autora nije dalo apsulutno nikakav doprinos ni srpskoj, ni ovozemaljskoj enigmatici (a ni bilo kojoj drugoj oblasti). Mediokriteti, amateri, ginjol karakteri i jeftini nadničari bez zanimanja, u stvaralačkom smislu značajni koliko i statisti u porno filmovima, postali su 2015. godine srpska enigmatska vrhuška.

Ako bi sutra umro bilo koji od tih anonimnih i poluanonimnih čiča i teča koji revnosno, sa dva prsta u džepu i uz oblizivanje posećuju sve moguće skupove, zaista bi bilo teško pronaći nekakvo realno postignuće, kreaciju, ideju ili bilo šta enigmatski vredno što bi imalo smisla prikazati na ekranu i reći: „evo, pokojnik (npr. Živojin Jovanović) je ovim zadužio srpsku enigmatiku“. Takvi nikoga ničim nisu zadužili, osim što su vazda bili tu da gangsterima ližu gluteuse, bombarduju jeftinu štampu svojim šund sočinjenijima i nanose dugoročnu štetu esnafu. Zapravo, ti đuvečari i štetočine čiji je moral zakržljao i mutirao barabar sa intelektom nisu ni svesni da su danas ginjol lutke na čaporcima Veprove Glave. A čak i ukoliko su svesni, svejedno im je, sve dok mogu da računaju na pune tanjire.

Nažalost, sastav aktuelnog tzv. predsedništva kriminalnog ESS – a je takav da se generalno ne može očekivati visoka svest članova o ulogama koje igraju u antienigmatskom scenariju, tim pre što među visokim činovnicima ima osoba čiji je intelektualni status pod velikim znakom pitanja.  Eto, prosečna starost u tzv. predsedništvu tv. ESS – a iznosi 64 godine. Prosečno obrazovanje: 4, 9 razreda.  Najmlađi članovi tog kriminalnog tela tj. institucionalni predstavnici srpske enigmatike su: Poluanonimni mediokritet Sindikalac (44 godine, 4 razreda, enigmatski spletkaroš, zonaš i trgovac, detaljno opisan u prethodnim nastavcima) i Veprova Glava (55 godina, 4 razreda, enigmatski marginalac, kriminalac, megaloman i trgovac, takođe detaljno opisan).

Postavlja se pitanje: koga uopšte predstavljaju ova dva enigmatska zulukafera i bandita? Na poslednjoj tzv. skupštini su pucali u članove najmasovnijeg enigmatskog kluba u Srbiji, EK Kikinda. Tačnije: njihov program po logici stvari podrazumeva odstranjivanje svih antikriminalnih elemenata srpskog enigmatskog društva iz kriminalnog saveza, i stoga njih dvojica ne mogu da predstavljaju ni članove Vuka Karadžića (uopšteno govoreći, naravno, jer u svakom žitu ima kukolja, kao što u golubarnicima ima netopira itd). Budući da Radojica Jovičić, predsednik tog udruženja, nije izlapeo i još uvek odlično razlikuje laž od istine, loše od dobrog, štetno od korisnog, protivzakonito od zakonitog, lopovluk od demagogije (...), on je, prosto, neko čiji je intelektualni nivo inkompatibilan sa električarsko-sindikalnim kriminalnim sinopsisom. A ako je on nepoželjan, nepoželjno je čitavo njegovo udruženje. Da li Sindikalac i Veprova Glava predstavljaju EK Bor? Da li je Krsta Ivanov naprasno pošandrcao i zaboravio da ga je kriminalno predsedništvo dezavuisalo i diskreditovalo svojom prvom antistatutarnom odlukom, proglasivši rezultate SES – a u Boru neregularnim? Da li je svestan da su višegodišnjim ignorisanjem njegove žalbe želeli da mu kažu: marš napolje, budalo, ovo je naš savez, ovde mi kreiramo realnost?!

Dakle, ako iz analize isključimo tri člana predsedništva: Zlatana Pupezina (Kikinda), Stanka Žugića (Vuk Karadžić) i Krstu Ivanova (Bor), i na taj način označimo intelektualno snažnije ljude kao škodljive po kriminalne planove tzv. saveza, a ako dvojac iz jasnih razloga stavimo na vrh piramide (tj. Piramide), nameće se novi niz pitanja: šta ostalih 6 lica predstavlja u ovoj kriminalnoj zadruzi, da li shvataju i prihvataju ujdurmu u kojoj učestvuju, da li im je poznata istorija kriminalizacije ESS - a, da li su većinski sposobni za shvatanje statuta, da li su haranga, klevetanje, falsifikovanje i tapšanje kriminalcima njihove uobičajene metode za postizanje ciljeva, da li među njima ima onih koji poseduju izvesnu autonomiju u mišljenju, i – najvažnije – da li znaju da učešćem u radu ovog i ovakvog tzv. predsedništva sudeluju u protivzakonitim aktivnostima za koje se u normalnim zemljama ide u aps?

Na ova pitanja nije lako dati lapidaran odgovor, budući da je šestorka vrlo šarolika u interesnom smislu. Nažalost, jedini pravi predstavnik srpske enigmatike je Sreten Perić (Izazov), i to u stvaralačkom smislu. Mimo toga, on je sitan i nedovršen, i nema nikakvu snagu da se suprotstavi bilo kome, čak i ukoliko to želi ili smatra potrebnim (jer, kao što smo videli u prethodnom nastavku, njega čak i Zoran Radisavljević može da obrlati). Možda an ženeral nije glup kao silom predsednik, no praksa kaže da se od njega može očekivati samo linija najmanjeg otpora. Sličnu nadu budi i Vladimir Šarić (sekcija Srem), i premda je njemu dobro poznata anamneza kriminalizacije tzv. ESS – a, malo je verovatno da je spreman na ulogu koja prevazilazi broj i tiho aminovanje.

Marjan Radaković (Niš) je, u principu, pod uticajem starca s motornom testerom, i o čemu god se odlučivalo, on će raditi ono što mu se kaže. A biti na starčevoj strani odavno znači biti ginjol lutka crne ruke. Kakve interese ima Radaković ovde nije naročito važno, a zanemarljivo je i da li on zaista nekoga reprezentuje, s obzirom na to da je EK Niš kobajagi klub. Jedino je važno da, kao član tzv. predsedništva on nije pretnja, niti prepreka ostvarenju novih kriminalnih ciljeva ESS – a.

Ostala trojica su čvrsta paravojna formacija kriminalne ESS Piramide: Ljubiša Banović (Nova zagonetka), Voja Dodevski (Valjevo) i Živojin Jovanović (Braničevo). Ovaj prvi je starčev najodaniji potrčko, ovom drugom je podrška kriminalcima jedini mogući ausvajs za novine jer je i sa 40 godina enigmatskog staža na nivou Tanasija Savića, a ovaj treći već pola veka anonimno vegetira u svetu enigmatike i konačno je došlo njegovih 5 minuta.

Ukratko, poluanonimni mediokritet Sindikalac i Veprova Glava u zbiru vode 5 klubova sa maksimalno 30 članova (računajući bivše i sadašnje žene, švalerke, tetke, strine, babe, pobratime, šurnjaje, konobare i sl.), a njihovi čuvari pečata su tri istaknuta enigmatska diletanta i kvarizanata. Nijedan od njih trojice tj. petorice u najširem smislu ne može da predstavlja srpsku enigmatiku, niti da bude vidljiv i bitan u bilo kakvom sistemu – osim kriminalnog. Kao takvi, oni u aktuelnom ESS – u mogu da se bore samo za sopstvene interese tj. za interese poslednjih. 

Dakle, od 9 članova tzv. predsedništva tzv. ESS - a samo 3 nedvosmisleno dele interese sa vlasnikom ESS – a i krimi-predsednikom. Ako ostali statiraju u ovom enigmatskom krimi-porniću sa manjim ili većim stepenom svesti i odgovornosti, kod Banovića, Dodevskog i Jovanovića nema dileme – ESS je kriminalizovan po njihovoj meri. I ne samo po njihovoj: po meri svih onih koji nemaju obraza, poput Cvetkovića, ili su po zanimanju sluge i dupelisci kao Jeremija, ili nemaju kičmu poput Tepšića itd. Kriminalni ESS je, prosto, galerija devijantnih karaktera.

A istovremeno, to je sada srpska enigmatika na institucionalnom nivou: nemoral, kriminal, podzemlje, 4 razreda i pasivna podrška lopovima za veknu leba. Ako srpsko enigmatsko društvo u ovom trenutku ima više od 100 registrovanih članova, zašto je nacionalna enigmatska institucija podređena šačici najgorih, i to u svakom smislu: enigmatskom, obrazovnom i moralnom? Ma, nebitno...  nema potrebe da mislite o tome... ljubi vas vaš poluanonimni mediokritet Sindikalac (i vaš bos Veprova Glava, uspravljen na zadnje noge).

Kraj