Otac Lolite i krestoslovice

Vladimir Nabokov

Jedan od najznačajnijih, najoriginalnijih i najpopularnijih književnika XX veka, VLADIMIR NABOKOV (1899 - 1977), razvio je u detinjstvu tri stabilna interesovanja: za reči, šah i leptirove. Poreklom je ruski aristokrata, mladost mu je protekla u seljakanju i potucanju po Evropi nakon Oktobarske revolucije, a onda je 1940. godine napustio Stari svet i od muke postao Amerikanac koji se izjašnjava kao kosmpolita, a svuda se oseća kao stranac.

Nabokov je u Njujork otputovao kao mali, bezmalo anonimni evropski pisac. Brže-bolje je preveo svoja dela na engleski, ali uspeh je izostao, pa se posvetio entomologiji i profesuri kako bi prehranio porodicu. Već obeshrabren, digao je ruke od velikih snova, i takoreći za svoju dušu počeo da piše roman u prvom licu o sredovečnom pesniku-psihopati koji je opsednut frivolnom tinejdžerkom. Na knjizi je radio punih 6 godina, i bar 6 puta hteo da spali rukopis, ali ga je iz malodušnosti uporno i strpljivo čupala supruga Vera, koja je u uspeh skandalozne priče verovala više od njega.

Slavna LOLITA, najkontroverzniji roman prošlog veka, premijerno je objavljen u Parizu 1955. godine - jer nijedan američki izdavač nije bio dovoljno hrabar (a mnogi su bili iskreno sablaznuti). No, uskoro je uticajni engleski književnik Grejam Grin (eng. Graham Green) javno izrazio divljenje i ukazao na litararnu vrednost opskurnog dela. Tako je kolegi napravio sjajan marketing, pa je Lolita bila viđena za planetarni bestseler. U Njujorku je objavljena 1958. godine, a Vladimir Nabokov je postao književna zvezda, meta mračnih projekcija... i milioner, ako i to treba naglasiti. Sedam godina kasnije, roman je svojeručno preveo na ruski.

Lolita je u stilskom (i psihološkom) pogledu verovatno najgrandiozniji poetski roman u istoriji čovečanstva, ali i najšokantniji, jer bazični konflikt priče ozbiljno i duboko zadire u oblast pipave psihopatologije, te kod normalnih ljudi nužno izaziva konsternaciju, gnev i gađenje. Zato u svedenoj ekranizaciji Stenlija Kubrika (eng. Stanley Kubrick) iz 1962. godine Lolita ima čak 15 godina (3 više od literarne), dok u nešto slobodnijem rimejku iz 1997. ima 14. Maloletnu Dolores Hejz prvi put je oživela Sju Lajon (eng. Sue Lyon), a u verziji Adrijana Lina (eng. Adrian Lyne) Dominik Svejn (eng. Dominique Swain), pošto je Natali Portman (eng. Natalie Portman) rekla: "Pu, pu, bože sačuvaj". 

Sju Lajon kao Lolita (1962)

Popularnosti Lolite je, pored intrigantne teme i fascinantne obrade, veoma doprinela piščeva uverljivost. Izdavači, kritičari, pisci, novinari i mnogi čitaoci godinama su verovali da je roman nastao na bazi stvarnog iskustva, identifikujući Nabokova sa perverznim Hambertom Hambertom. Takvom ubeđenju su u prilog išla i ranija piščeva dela, jer se sličan motiv pojavljivao u pripovetkama Kamera obskura (1932) i Čarobnjak (1939). Onda je neka njegova studentkinja u medijima ustvrdila da su bili u vezi, braneći ga od insinuacija o pedofiliji - naglašavanjem da voli zrelije devojke! Plastično je opisala njihov odnos, no to mu nije pokvarilo bračnu sreću, jer je supruga (sekretarica, asistentkinja, menadžerka i doživotna senka) navodno bila upoznata sa svim njegovim izletima, i, eto, bila puna razumevanja za svog šarenog muža, brinući jedino o njegovoj satisfakciji (uzgred, taj motiv je iskoristio Momo Kapor u Uni). Kasnije se doznalo da je pisac, zapravo, bio pod sugestijom Čarlija Čaplina (eng. Charlie Chaplin) i njegove druge žene Lite Grej (eng. Lita Grey), čije je pravo ime bilo Lilita (eng. Lillita). Imala je 15 godina kada je zatrudnela, a 16 kada se udala za Čarlija (1924).

Da se sad okrenemo enigmatici: šestoslov LOLITA jedan je od najeksploatisanijih književnih pojmova u ukrštenim rečima na svim jezicima. Štaviše, lolita se odavno otcepila od izvora i preko italijanskog dospela u naš(e) jezik(e), pa lolitama nazivamo sve maloletnice sklone zavođenju starijih muškaraca. Uz to, u kliničkoj praksi, a i mimo nje, koristi se termin LOLITIZAM (ponekad kao eufemizam za maloletničku prostituciju). 

Ostali enigmatski upotrebljivi pojmovi iz opusa i života Vladimira Nabokova su: SIRIN - pseudonim iz vremena kada je pisao na ruskom (rus. В. Сирин), značenje: zla rajska ptica sa glavom i grudima žene u slovenskoj mitologiji; romani: MAŠENJKA (1926), SMEH U TAMI (1932; verzija pripovetke Kamera obskura na engleskom jeziku), OČAJANJE (1934), DAR (1938), PNIN (1957), ADA (1969), zbirka poezije NEBESKI PUT (1923), pesme: U RAJU, SLOBODI, METRI (...), pripovetka RUSKA LEPOTICA (1973) etc. Kao strastveni ljubitelj šaha, toj igri je posvetio roman LUŽINOVA ODBRANA (1930), kao i memoarsku novelu DRUGE OBALE (1954).

Vladimir Nabokov, prva ruska ukrštenica (1925)

Još nešto: Nabokov je, ako niste znali, autor prve ukrštenice na ruskom jeziku! U listu ruskih emigranata Руль koji je izlazio u Berlinu, u odeljku Наш мир objavio je prve ukrštene reči 22. februara 1925. godine, i prvi put upotrebio kalk крестословица (od eng. crossword). Međutim, u Rusiji nisu prihvatili termin, pa se već naredne godine ustalio anglicizam кроссворд. 

Evo i jednog kurioziteta: u njegovoj zaostavštini, među pismima koja je u mladosti pisao budućoj supruzi Veri, našlo se i jedno vrlo neobično u kom je osećanja izrazio uz pomoć krestoslovice u obliku leptira!

Nabokovljevo pismo supruzi Veri