Pre nekoliko dana, preminula je u 76. godini Areta Frenklin (eng. Aretha Franklin), jedna od najvećih muzičkih diva našeg vremena. Interesantno je da dan smrti (16. avgust) deli sa Elvisom Prislijem, a to nije jedini sinhronicitet: Madona je toga dana napunila 60 godina!
Areta, čije se ime često pojavljuje u ukrštenim rečima (razumljivo, u križaljkama se koristi drugačiji opis), zapravo se zvala Arita, samo se nekada davno kod nas ustalio oblik bliži grafiji. Istina, u ukrštenim rečima starijim od 30 godina, i uopšte, u starijoj ćiriličnoj štampi, možemo sresti fonetski tačniju varijantu sa I, no to je sada nevažno. Otišla je Areta, kraljica soula.
Soul, muzički žanr iznikao iz gospela i R'n'B - a (čitaj: arenbija), tek je kasnih šezdesetih dobio konačnu definiciju i postao jedan od najkomercijalnijih ogranaka popularne muzike, ne samo u SAD, već u celom svetu. Sve to zahvaljujući Areti, koja je polupoznate i naivne pesmice ekspresno pretvarala u megahitove. Svet je voleo da je sluša više od svih ostalih soul-pevača, to je bilo jasno na samom početku njene karijere. I zvezda je rođena.
Talenat i duša ove umetnice će uskoro postati legendarni, ako već nisu, a pored svih pesama i genijalnih interpretacija, ne treba zaboraviti ni njenu vatrenu borbu za građanska prava Afroamerikanaca i višedecenijski humanitarni rad. Za razliku od kolega muzičara koje uspeh udaljava od bednih smrtnika, te životnim stilom naglašavaju koliko su svesni svoje veličine i izuzetnosti, Areta je do kraja bila skromna, plemenita i normalna. Uostalom, uvek je isticala da peva za realiste, "za one koji svet prihvataju takav kakav jeste", i valjda zato nije stradala od droge ili umetničkog ludila, već od realne bolesti koja kosi sasvim obične ljude.
Budući da veoma poštujem stvaralaštvo pokojne pevačice, u njenu slavu citiram skandinavku iz 2012. godine, objavljenu u jednim novinama čije sam ime zaboravio.
Нема коментара:
Постави коментар