Biblijski enigmatizmi (3): Jevrejski patrijarsi i matrijarsi

U Bibliji ima više imena nego u kineskom telefonskom imeniku, ali je broj ličnosti koje su značajne u mitološkom i religijskom smislu vrlo ograničen. Dobro je za enigmate, ali i za one kojima enigmatika služi za edukaciju, to što su imena mnogih važnih biblijskih ličnosti kao stvorena za ukrštanje, a i što ne postoje bolji ili bar savremeniji opisi za neke učestale četvoroslovne, petoslovne i druge pojmove iz Starog i Novog zaveta. U jednom od prethodnih postova je uzgredno spemenut enigmatski, a i biblijski popularan Isav, a pošto je njegova familija jedna od najslavnijih, valja posvetiti malo pažnje i ostalim članovima - i to redom, kako bi oni kojima su ta imena dobro poznata mogli da ih sistematizuju (i eventualno upotrebe u nekom kvizu, jer od silnog enigmatskog znanja nema druge vajde).

Sara i Avram

U jevrejskoj tradiciji, ocem naroda se smatra starozavetni patrijarh AVRAM  ili ABRAM (u islamu IBRAHIM), Nojev potomak, odnosno deveto koleno njegovog tamnoputog sina Sema. Uz Avrama, najbitnija ličnost u lozi je EVER (po Daničiću; u daljem tekstu svako prvonavedeno ime je iz njegovog prevoda) ili EBER ili HEBER, Semov čukununuk, po kome su HEBREJI dobili ime. U stvari, pojmovi Jevreji i Hebreji se najčešće izjednačavaju (Daničić koristi isključivo ovaj prvi), i nismo u obavezi da ih razlikujemo, ali u enigmatske svrhe nije zgoreg primiti k znanju da se Hebreji drugačije zovu  EBERITI ili HEBERITI.  Elem, Avramov otac se zvao TARA ili TERAH, i imao je još dva sina: jedan je NAHOR, a drugi ARAN ili HARAN.

Avram je rođen u gradu UR, u HALDEJI ili KALDEJI (u Mesopotamiji), ali se sa ocem i ostatkom porodice kao odrastao čovek naselio u Hananu. Ime njegove žene je SARA ili SARAJA, no prvog sina je dobio sa njenom robinjom iz Misira, po imenu AGARA ili HAGARA. Naime, pošto Sara nije mogla da zatrudni, podmetnula je mužu svoju sluškinju, i posle niza peripetija, u Avramovom domu je zakmečao mali ISMAILO, ISMAEL ili IŠMAEL, praotac ISMAILJACA, ISMAELITA ili ISMAELIĆANA (Arapa). Kad je Avram imao 99, a Sara ravno 90 godina, Bog se smilovao na njih i obećao im naslednika, ali je za uzvrat između ostalog tražio da promene imena: Avram je postao AVRAAM, a SARA SAARA (Daničić u nastavku koristi stare varijante, dok u latiničnim prevodima Abram postaje ABRAHAM, a Saraja Sara). Tako se rodio ISAK ili IZAK, drugi veliki starozavetni patrijarh.

Isak i Rebeka

Pobožni otac je zamalo preklao Isaka kako bi izrazio odanost Bogu, a Sara je, uz blagoslov tog istog Boga, proterala Agaru i Ismaila da bi njen sin bio jedini Avramov naslednik. Avram je, inače, posle Sarine smrti dobio još šest sinova, koje mu je rodila inoča HETURA ili KETURA, i koje je listom udaljio iz rodnog doma, poslavši ih na istok. Njihova imena su: ZOMRAN ili ZIMRAN (moguće da je O u Daničićevoj varijanti posledica omaške, jer nije saobraženo originalu), JOKSAN ili JOKŠAN, MADAN ili MEDAN, MADIJAM, MADIJAN ili MIDJAN, JESVOK, JIŠBAH ili JIŠBAK i ŠUAH (u prevodu Daničića i Karadžića se nedosledno koriste oblici Soijen, Suj i Suja). Svi oni su, naravno, rodonačelnici nekih etničkih grupa, a u Bibliji je posebno popularno Madijamovo pleme MADIJANI, MADIJANCI ili MIDIJANI ili MIDJANCI.

Elem, kada je Isak stasao, otac mu je iz svog zavičaja doveo ženu, dalju rođaku čije je ime REVEKA ili REBEKA. Njihov dom je bio u pustinji NEGEV ili NEGEB (Daničić koristi samo prevod "jug"), u mestu VIRSAVEJA, BEER-ŠEBA ili BER-ŠEVA, a na potomke su dugo čekali, jer se ispostavilo da je Reveka nerotkinja. Isak je imao 60 godina kad je molitvama izlečio suprugu od steriliteta, i na svet su došli blizanci složni kao Kain i Avelj: ISAV ili EZAV i JAKOV. Prvi je bio očev miljenik, a drugi mamina maza, pa iako je po pravu prvorodstva ležerni Isav bio viđen za naslednika loze božjeg naroda, na kraju je lukavom i ne mnogo poštenom Jakovu pripala čast da postane treći veliki starozavetni patrijarh.

Isav je imao tri žene i pet sinova: ADA mu je rodila prvenca po imenu ELIFAS ili ELIFAZ, VASEMATA, BASEMATA ili BASMAT je majka RAGUILA ili REUELA, a OLIVEMA ili OHOLIBAMA mu je podarila preostala tri, čija su imena: JEUS ili JEUŠ, JEGLOM, JALAM ili JAELAM i KOREJ ili KORAH. Sa njima se povukao iz Hanana, "daleko od brata svoga", i živeo na planini SIR ili SEIR. Drugo ime Isava je EDOM, a još prenatalno je određen za oca naroda koji će se do propasti boriti sa žilavom bratovljevim nacijom. Pripadnici tog biblijskog naroda sa tla današnjeg Jordana su slavni EDOMCI ili EDOMITI, a pošto se za kraljevstvo Edom (osnovano na jugu Judeje nakon viševekovne borbe sa Izrailjcima) koristi grčki naziv IDUMEJA, sinonim za Edomce je IDUMEJCI. Uzgred, čuveni jevrejski kralj IROD ili HEROD VELIKI je bio Idumejac, a kraljevstvo je prestalo da postoji u I veku nove ere, kada su Rimljani razorili Jerusalim.

Esav i Jakov

Budući da je Jakov najznačajnija ličnost u jevrejskoj tradiciji, o njegovim ženama i naslednicima - rodonačelnicima 12 izraelskih plemena, će biti reči u zasebnom postu. Ovde još treba dodati da se u gradu Hebron (u Palestini) nalazi sveto mesto judaista, hrišćana i muslimana, poznato kao Pećina Patrijarha ili PEĆINA MAKPELA (u Makpeli), u kojoj su navodno sahranjena sva tri patrijarha i njihove supruge (matrijarsi): Avram i Sara, Isak i Rebeka, i Jakov i Lija.

Biblijski enigmatizmi (2): Praroditeljska genealogija

Adam i Eva

Otkad ukrštene reči postoje, najpopularnije enigmatske ličnosti su junaci hebrejskog mita, koje i hrišćani, i muslimani, i judaisti smatraju praroditeljima. Njihova uobičajena imena su, dabome, ADAM i EVA. Priču u opštim crtama svi znamo: Bog je šestog dana po svom liku i od obične zemlje stvorio prvog čoveka, a onda od njegovog rebra i prvu ženu, smestio ih u rajski vrt, EDEN... i ovozemaljski šou je počeo. Najpre im je sve bilo potaman, ali se bajka brzo završila jer su pali na prvom ispitu, i na nagovor đavola u telu zmije okusili zabranjenu jabuku sa Drveta poznanja dobra i zla. Prognani su iz vrta izobilja, prokleti i osuđeni na doživotno dirinčenje, kako bi se prehranili i obezbedili deci egzistenciju. S obzirom na to da im je životni vek bio oko 10 puta duži od veka stvarnog čoveka, može se pretpostaviti da je i punoletstvo njihovih potomaka bilo pomereno za nekih 180 godina, a to valjda znači da su im KAIN i AVELJ dosta dugo bili na grbači. Iako je odgajanje dece u taze stvorenom svetu bilo mnogo jednostavnije nego danas, najvažnije je bilo vaspitati ih - a prvim roditeljima to nije baš pošlo za rukom, pa je Kain (zemljoradnik) presudio bratu Avelju (pastiru), i to iz puke zavisti, pošto je Bog odbacio ponuđeno žito, a prihvatio žrtveno jagnje (...). Nema potrebe da se bavimo detaljima, tumačenjima i implikacijama, jer su ovi mitološki tj. religijski podaci za nas značajni samo kao enigmatska građa.

Kain i Avelj

Adam je originalno hebrejsko ime ("čovek"), u islamu je ADEM, kod Španaca ADAN, a kod Portugalaca ADAO. Eva se u Daničićevom prevodu zove JEVA, a u islamu HAVA, što odgovara hebrejskom originalu ("živi stvor"). Kain i Avelj su u islamu KABIL i HABIL, Avelj je u većini jezika ABEL (uključujući srpskohrvatski; varijanta sa LJ je importovana iz crkvenoslovenskog), a Kain je kod Daničića KAJIN, baš kao i u hebrejskom, gde se Avelj zove HEVEL. Ako se pitate ko je LILIT, Biblija vam ne može dati odgovor, jer je to apokrifni pojam, mada  to ne znači da je uobičajeni opis "Adamova prva žena" pogrešan. Reč je o noćnom demonu, preuzetom iz vavilonske mitologije, a po jevrejskom mitu, ona je i prva feministkinja, jer je svojevoljno napustila raj čim se ispostavilo da ne može biti ravnopravna sa suprugom (iako su stvoreni na isti način). Spominje se samo uzgred u Knjizi proroka Isaije, ali Daničić umesto njenog imena upotrebljava reč "vještice", a Ivan Šarić "noćna stvorenja". Uz to, iako za EDEM najčešće koristimo medicinski opis, treba znati da je u Daničićevom prevodu to naziv za EDENSKI VRT ili Eden (takođe: VRT EDEMSKI).

Nakon Aveljeve pogibije, Eva je rodila  trećeg sina po imenu SIT, SET ili ŠET. Prema Bibliji, kompletno postpotopsko čovečanstvo čine njegovi potomci, jer Kainovih, koji se u biblijskoj literaturi zovu KAINITI,  nije bilo na Nojevoj barci, a Avelj nije ni imao naslednike. U prvoj knjizi Starog zaveta je rečeno da su Adam i Eva imali još dece, ali se njihova imena ne navode; u apokrifnoj Knjizi Jubileja se spominju dve ćerke: AVAN i AZURA - prva se udala za brata Kaina, a druga za Sita.

Kain je, pošto se nastanio istočno od Edena, u zemlji NAID ili NOD i "poznao ženu svoju", dobio sina po imenu ENOH ili ENOK (u prevodu Ivana Šarića). Enohov sin je IRAD (u Daničićevom prevodu Gaidad, što nema nikakve veze sa hebrejskim originalom), Iradov sin je MEHUJAEL (po Daničiću Maleleilo, ali se i tu radi o previdu, jer je to ime iz Sitove loze), Mehujaelov METUŠAEL (Daničić ga izjednačava sa slavnim Metuselahom iz Sitove loze, i u oba slučaja koristi MATUSAL), a Metušaelov naslednik se zove LAMEH ili LAMEK. On je imao dve žene i četvoro dece: ADA je rodila sinove po imenu JOVIL ili JABAL i JUVAL ili JUBAL, a SELA ili SILA sina koji se zvao TOVEL ili TUBAL-KAIN i ćerku koja bi konačno mogla da skloni "Narodni magazin" ad akta: njeno ime je po Daničiću NOEMA, po Šariću i Bakotiću NAAMA, a po Dretaru NAMA, i prema nekim judaističkim spisima, bila je Nojeva žena (tako se zvala i supruga čuvenog izraelskog kralja Solomona, ali više o tome u nekom narednom postu). Niz Kainita se tu završava, jer je potop omeo Lamehove potomke u daljem razmnožavanju.

Noje

Za verujuće čovečanstvo mnogo bitniji Sitovi potomci (po analogiji sa Kainitima, SITITI ili SETITI ili ŠETITI) su:  sin ENOS ili ENOŠ, Enosov sin KAJINAN ili KENAN, Kajinanov sin MALELEILO ili MAHALALEL, Maleleilov sin JARED ili JERED, Jaredov sin ENOH, ili po Dretaru HENOH, ili po Šariću HENOK (verovatno da bi se razlikovao od Kainovog sina, mada se izvorno zovu isto), Enohov sin MATUSAL ili METUSELAH (iz opšte kulture poznat kao METUZALEM, simbol  dugovečnosti, mada mu je cela familija takva), Matusalov sin je LAMEH ili LAMEK (nije baš najjasnija ova paralela sa Kainovom lozom), a Lameh je svom sinu dao ime NOJE, NOA ili NOJA (po Dretaru). Noje, koji je po predanju kriv za opstanak ljudske vrste, imao je tri sina, od kojih su nastale tri ljudske rase - bela od JAFETA (JAFETITI), crna od SIMA ili SEMA ili ŠEMA (SEMITI) i žuta od HAMA, ŠEMA ili ŠAMA (HAMITI).

U Bibliji se ne spominju ženska imena iz Sitove loze, ali u već citiranoj apokrifnoj Knjizi Jubileja su navedena imena svih devet dama; pored već poznate Sitove Azure, tu su: Enosova NOAM, Kajinanova MUALALET, Maleleilova DINA, Jaredova BARAKA, Enohova EDNA, Matusalova EDNA, Lamehova BETENOS i Nojeva EMZARA.

Biblijski enigmatizmi (1): Rmpalije iz Kanaana

Levijatan

Biblijski pojmovi, naročito starozavetni, imaju izvanrednu enigmatsku vrednost, i vrlo su zastupljeni u ukrštenim rečima slovenskih naroda. Ne postoji rešavač sa naših prostora, makar bio okoreli komunista, verski analfabeta, musliman ili đainista, kome su nepoznata imena poput AMOS, ARON ili NATAN, narodi kao što su SAMARIĆANI, AMORIĆANI ili AMONIĆANI, biblijske nemani LEVIJATAN i TANIMI itd. Prosto, neki biblijski nazivi su takvi da ih nijedan enigmata ne može ignorisati, a iako su u drugoj polovini prošlog veka verovatno bili nepoželjni, danas nema razloga za izbegavanje, tim pre što se veronauka na velika vrata vratila u naše škole. Uostalom, elementarno poznavanje Svetog pisma je deo opšte kulture, pa nije na odmet da čak i mi koji nemamo razvijena religiozna osećanja i interesovanja, makar iz ukrštenica saznamo ponešto iz te oblasti. Kao autor, biblijskim podacima pristupam otprilike kao pojmovima iz grčke ili rimske mitologije: zanimaju me samo ako su istovremeno značajni i enigmatski upotrebljivi (ili čak nezamenljivi). Šta to znači? Eto, recimo, pošto ne postoji dobar alternativni opis za vrlo nasrtljiv četvoroslov ISAV, nemam kud nego da pristanem na: "Isakov i Rebekin stariji sin, Jakovljev brat blizanac, praotac Edomita/Edomaca". Od toga niko nema štete, a kako se nijedno ime u Starom zavetu ne spominje tek reda radi, i za mnoge druge očeve, sinove, proroke, stradalnike, pripadnike plemena (...) ima mesta u našim zagonetkama.

S jedne strane je zbunjujuće, a sa druge vrlo korisno (za sastavljače) to što skoro svaki biblijski naziv ima barem dve varijante: ćiriličnu (uslovno rečeno, pravoslavnu) i latiničnu (katoličku). Moje poznavanje materije nije dovoljno da bih mogao precizno da odgovorim na pitanje: kako je došlo do toga da pravoslavni i katolički prevodioci ista imena adaptiraju na sasvim različite načine prevodeći potpuno istu knjigu, ali je evidentno da su se ovi drugi više oslanjali na originalnu hebrejsku grafiju. Prvi moderni prevod Starog zaveta na srpski jezik je delo Đure Daničića (1864), a prema zvaničnim podacima, prevodio je sa nemačkog (18 godina pre njega, Vuk Karadžić je takođe sa nemačkog preveo Novi zavet). Kao orijentir je očigledno korišćen srednjovekovni prevod na crkvenoslovenski, pa su mnogi nazivi toliko udaljeni od originala da ih je nemoguće prepoznati. Spomenuti ISAV se, recimo, u latiničnoj varijanti zove EZAV, što je bliže izvornom obliku, a razlike u nazivima se u većini slučajeva odnose na S/Z i V/B (Isak - Izak, Isaija - Izaija, Avesalom - Absalom, Jov - Job, Moav - Moab, Vavilon - Babilon). Takođe, mnogi nazivi su kod Daničića i Karadžića takoreći izgubljeni u prevodu, pa se npr. Levijatan pod tim imenom spominje samo jednom, a u svim ostalim slučajevima se prevodi kao najobičniji krokodil. Ili, recimo, jedan od tri Amorićanina koji је pomogao Avramu tj. Abramu u borbi protiv četiri cara (u katoličkoj verziji se sreću varijante Amoriti i Amorejci, kod Daničića isključivo Amoreji) se zove ANER (ostala dva: Eshol / Eškol i Mamrije / Mamre), ali je kod nas dobio ime AVNAN, koje se baš nikako ne može izvesti iz originala, pa je po svoj prilici reč o lapsusu. Treba znati da se prevod jednog čudnog Srbina katoličke veroispovesti - Luja Bakotića iz 1933. godine smatra najboljim, a ako nekoga zanimaju paralele, preporučujem sajt sa uporednom pretragom (OVDE).

Elem, u ovom postu bih se zadržao na čuvenoj rasi divova iz Starog zaveta, koja je među autorima i rešavačima poznata pod imenom ENAK. Tačno, Đuro Daničić je koristio početno E, koje je tipično za germanske jezike (mada su i Nemci u međuvremenu prešli na A). To je jedini prevod na našim prostorima u kojem se dosledno koristi germanizovana varijanta, a u srpskoj enigmatici se ipak ne viđa precizniji oblik, karakterističan za latinične prevode. Naime, rodonačelnik ovog plemena se zove ANAK, potomak je gorostasnih polubogova NEFILA (Daničić ih spominje samo kao "silne ljude") i pripadnik divovskog roda REFAITI ili REFAIMI. Njegov otac je ARVA ili ARBA, i po njemu se grad HEVRON ili HEBRON zvao i KIRIJAT-ARVA ili KIR(I)JAT-ARBA. 

Ko su slavni ENAKITI? To je zajedničko ime za tri Enakova sina (a onda i ostale potomke), mada se ni u jednom poznatom prevodu ne zovu tako! Daničić koristi oblik ENAKIMI, kalkiran iz hebrejskog, jer se Anakovi potomci, odnosno čitavo pleme, zbirno zovu ANAKIM. ANAKITI se sreću u prevodu Tomislava Dretara, a slična varijanta se upotrebljava i u drugim jezicima (eng. Anakites, nem. Anakiter). Oblik sa početnim E je u našu enigmatiku verovatno dospeo zahvaljujući nečijem smislu za analogiju: ako pleme zovemo Enak, saplemenici su, logično, Enakiti. Ivan Šarić i Lujo Bakotić koriste oblik ANAKOVCI. 

Anakovi tj. Enakovi sinovi su: AHIMAN, SESAJ ili ŠEŠAJ i TALMAJ (u Daničićevom prevodu se na jednom mestu pojavljuje pogrešan oblik Teliman, a umesto Sesaj stoji Sesije). Izraelci koje je MOJSIJE poslao u KANAN ili KANAAN ili HANAN ili HANAAN da izvide situaciju su u odnosu na njih, prema svom priznanju, izgledali kao skakavci, a sićušni ISAK NAVIN ili JOŠUA je na kraju ipak uspeo da protera te džinove sa njihovih ognjišta (naseljavali su judejske planine, uključujući gradove Hevron ili Hebron, ANAV ili ANAB i DEVIR ili DEBIR, a nakon egzodusa su živeli u gradovima GAZA, GAT i AZOT ili AŠDOD).

U našim ukrštenim rečima se ponekad koristi sumnjivi plural ENACI (bez izvora), ali i još sumnjiviji i nelogičniji oblik ENAKI (možete videti u nagrađenoj skandinavci Dragoslava Rosića koja je predstavljena u postu "Enigma po mojoj meri"). U svakom slučaju, postojeću grupu učestalih "enačkih" pojmova mirne duše možemo obogatiti oblicima: ANAK, ANAKIM (bez umnožavanja), ANAKOVAC / ANAKOVCI, ANAKIT / ANAKITI, ENAKIM / ENAKIMI, ali i sasvim novim informacijama, tematski bitnim, a pride spakovanim u vrlo zgodne nizove slova: ARVA / ARBA, AHIMAN, ANAV / ANAB, DEVIR / DEBIR itd.