Sumrak ESS - a (2): Dva lica Alo razbibrige

Onoga dana kada je Milorad Živanić izabran za predsednika, u kasi ESS – a nije bilo ni cvonjka. Tačnije, stanje na računu je bilo: minus 300 dinara.

Dakle, do tog 16. marta 2013. godine predsednik ESS – a je bio Miroslav Lazarević,  jedan od glavnih aktera kasnijeg virtuelnog hita, krimi-komedije „Drž’te lopova“, a osnovano se sumnja da je on, kao starešina te organizacije, raspolagao i novčanim sredstvima ESS – a. Glavni izvor prihoda je, dabome, bila slavna Alo razbibriga.

Ovde je bitno reći da se u dugom periodu, od 2010. do 2013. godine, nije mnogo (ili bar: ne glasno) govorilo o privatizaciji i uzurpaciji te velelepne tezge, tj. formalno je pripadala svim članovima ESS – a. Urednik izdanja je bio Milorad Živanić, a budući da sam se ja u to vreme priključio beogradskom enigmatskom cirkusu, stekao sam utisak da je predsednik ESS - a neka vrsta ober-urednika.

Da nije bilo tako, u februaru 2011. godine verovatno ne bih dobio mesto u toj teskobi, budući da su sve strane već bile trajno podeljene tj. zauzete (ko ih je podelio, kako i po kojim kriterijuma ne znam, ali znam da svaki enigmatski list ima tendenciju da formira stalnu saradničku ekipu iz praktičnih razloga; uz to, kada je izdavač platežan, očekuje se da oni koji ne pripadaju A timu budu nezadovoljni, tako da je u tom smislu sve bilo u redu). Kako god, Lazarević mi je obezbedio polovinu strane, tj. malu skandinavku (13 x 10). U svakom broju su objavljivane po dve takve, a autor one druge je najčešće bio Dragan Ristić (ređe Krsta Ivanov, Duško Lazić, Milorad Živanić, Dragan Lojanica, Sreten Perić i možda još poneki gost). Nisam bio upućen u to koliko su ostali članovi ESS – a zainteresovani za tu skandinavčicu, ali sam primetio da je to jedina relativno slobodna rubrika.

Čudno je što se do 2013. gotovo niko nije žalio na nemogućnost da štogod objavi u prestižnom podlisku, a onda je odmah nakon proglašenja novog predsednika ESS – a, Radisavljević javno potegao argument o samovolji urednika, tvrdeći da Branislavu Nikiću nije bilo dozvoljeno da plati članarinu u naturi! Neverovatno je da sam ja, kao novo lice, dobio priliku da objavljujem u Alo razbibrizi, a jedan svima poznati, nikome omražen i pride dobar enigmata kao Branislav Nikić – to nije mogao čak ni na ime članarine! Ako se to zaista desilo – ko je bio odgovoran? Lazarević ili Živanić? Pa, od 16. marta 2013. na to, slična naivna i sva ostala ozbiljna pitanja, odgovor je (bio) isti: ovaj drugi. Međutim, moj slučaj govori da Lazarević nije samo brojao novac, već je mogao da odlučuje i o tome ko će ga zaraditi.

Ok, a ko je od njih dvojice trošio novac ESS – a do 2013. godine? I na šta? Ako je stari predsednik predao novom praznu vreću, razumno je pretpostaviti da je sve što je inkasirano tokom njegovog mandata investirano u projekte od opšteg enigmatskog značaja. Pa, gde su te investicije, zašto ih Živanić nije nasledio? I ko je video vajdu od njih (osim skupštinskih pijandura)? U šta je to Lazarević ulagao novac?

Eto, čak sam i ja, kao sasvim levi član tadašnjeg ESS – a i sporedni, ali redovni saradnik Alo razbibrige – nakon zahvaljivanja na saradnji ostavio u toj kasi nekoliko hiljada dinara. Naime, poslednji honorar sam dobio 31. decembra 2011. godine (ne sećam se tačno, ali recimo, za period: avgust – oktobar). Sve ono što je objavljeno u novembru (4), decembru (4) i tokom naredne godine (17 + x), nije mi plaćeno. To su, naravno, i tada bile bedne pare, ali daštanja radi se pitam šta li sam to platio ESS – u, ako znamo da: a) savez nikada ništa nije uradio za mene, i b) non-stop je (bio) bankrot, bez ikakve nade da će se na računu zadržati koji obol, makar bio moj.

Na koji tj. čiji su račun tada honorari uplaćivani, ko je podizao, raspoređivao i prosleđivao pare, mene, zapravo, nije zanimalo. Kao što sam objasnio, predsednik ESS – a i urednik Alo razbibrige su sve radili zajedno, i doživljavao sam ih kao jednu osobu sa dve glave. Stoga mi kasnije nikako nije bilo jasno zašto se sve što je prljavo i mutno prebacuje u ovu drugu glavu, a onoj prvoj se crta oreol?

To što su se te dve glave uoči izborne skupštine malo podžaveljale (i to zasigurno ne oko kvaliteta enigmatike ili nekih uzvišenih enigmatskih ciljeva, već oko poznatih i vrlo prizemnih stvari) bio je odličan šlagvort za lukavi manevar Veprove Glave, za novu eskalaciju Radisavljevićeve egoenigmatske psihoze, i za majmunisanje poluanonimnog mediokriteta Sindikalca.  Ali, objektivno, ono za šta je kasnije u serijama i talasima optuživao Živanića, Lazarević i sam snosi bar polovinu odgovornosti – tim pre što je potpao pod uticaj crne trojke, i posvetio se krivotvorenju bliske istorije i tumačenju aktuelnih činjenica po nacrtu Veprove Glave, koja je lukavo procenila da će najlakše stići do ESS – a izigravajući starcu prijatelja. To gotovo nikada nije rečeno ni na jednom skupu, ni na jednom blogu, i ni u jednom glasilu. A istina je.

I još nešto: pošto starije kolege vole uzgred ili prekorno da izjavljuju nešto poput: „ja sam ti pomogao“, „ja sam te zadužio“, „ja sam silno propatio što sam se zauzeo za tebe“ (kao što jednom reče prepodobni Cvetković, iako sam mu se za medveđu uslugu zahvalio istoga dana, odrekavši se honorara), koristim priliku da svečano i ponosno istaknem da ne postoji nijedan srpski enigmata kojem ja bilo šta dugujem, naročito ne zahvalnost (osim Miroslava Živkovića, koji je insistirao na takvoj situaciji). Niti volim da budem dužan, niti me je neko baš toliko zadužio da nisam mogao da mu se odužim. Ja inače mislim da svaka usluga mnogo manje košta ako se plati, makar je preplatili. Lazarevićev kum (onaj što je u poslednjoj Enigmi izmislio fudbalera sa prezimenom Iranov) voli onako masno, kamiondžijski da naglasi kako me je bogzna koliko zadužio (time što me je preporučio redakciji kojoj je bio potreban volonter tj. što mi je sredio da radim za Vučkovićevu platu), a da tako nešto ne bi palo na pamet i Lazareviću, podsetio bih da sam doneo njegovom klubu više desetina hiljada dinara (iliti nekoliko stotina evra, da bude jasnije svim čitaocima), kao udarnik u humanitarnoj akciji "radimo džaba za Novu Zagonetku". Jedini angažman koji sam dobio kao član NZ je upravo elaborirana polovina strane u Alo razbibrizi,  uz onih 11 skandinavki za Gloriju (post Zaboravljenih 11), od kojih su samo 2 objavljene, te mi je na kraju dara bila veća nego mera.

Nastaviće se

Sumrak ESS - a (1): Drž'te lopova!

U martu 2013. godine, Milorad Živanić je na skupštini ESS - a izabran za predsednika ovog uglednog i perspektivnog uduženja građana. Dobio je 10 glasova, dok je njegov protivkandidat Željko Dimović (u daljem tekstu: Sindikalac) imao 8. Jedan detalj je već tada delovao krajnje čudno: iako je bio predstavnik Enigmatskog kluba Nova zagonetka, Živanić od predsednika svog kluba, dotadašnjeg predsednika ESS - a i svog bliskog saradnika Miroslava Lazarevića, nije dobio podršku! (Veprova Glava nije prisustvovala tom istorijskom skupu, ali se gotovo istoga dana strastveno posvetila miniranju novonastale situacije virtuelnim eksplozivnim sredstvima.)

U ratnohuškačkoj retorici se, pored Veprove Glave, ekspresno istakao i Zoran Radisavljević (što se i očekivalo, jer je on tih dana i godina bio u konstantnoj psihomotornoj agitaciji), i naravno, Sindikalac, koji je bio silno razočaran što njegov klub na kraju nije imao čak ni predstavnika u predsedništvu.

Ukratko, Živanić je postao predsednik takoreći greškom: organizatori skupa su olako poverovali u nečiju plitku pretpostavku da će Sindikalac elegantno sakupiti većinu glasova, te se valjda nisu dovoljno posvetili lobiranju i vrbovanju (zato su kasnije u našu enigmatsku praksu ušle pljeskavice). I tako je ESS dobio novog predsednika koji je imao hordu neprijatelja pre nego što je išta preduzeo. Verovali ili ne, hronologija ove tragikomedije kaže da je Živanić proglašen lopovom pre nego što je i teorijski mogao bilo šta da ukrade, tj. onoga dana kada je preuzeo dužnost!

Da vidimo šta se valjalo iza brega... Zbog čega je funkcija predsednika ESS - a bila toliko poželjna i fascinantna da bi Veprova Glava, Zoran Radisavljević i Sindikalac upotrebili sav intelektualni potencijal (napomena: formulacija nije sarkastična, iako je poznato da njih trojica u zbiru imaju 12 razreda  i jednu gimnaziju) ne bi li udruženim snagama razbucali mahinacije tek ustoličenog predsednika, koji - kao što rekoh - još nije ni stigao da napravi bilo kakav prestup?!  Smešno jeste, ali jedini mogući odgovor je: sve su gladne oči bile uprte u prokleti podlistak petparačkih dnevnih novina, u sada već epsku Alo razbibrigu, jedini kapital ESS - a! 

Istog dana su uključene čak tri mašine za proizvodnju laži i širenje propagande, kako bi novi predsednik što brže i što obilatije bio posut blatom, tj. kako bi se Veprovoj Glavi i njenim kompanjonima što pre omogućilo da ostvare svoje privatne interese. Treba reći da je nesrećni Radisavljević imao nešto čistije i plemenitije pobude od saboraca: on nije (bio) željan vlasti (čitaj: novca) kao primitivna Veprova Glava, niti sanja o moći kao beznadežni mediokritet Sindikalac, već uvek i svuda želi istu, bezazlenu stvar: da dobije crno na belo da je najbolji od svih, da drugi učestvuju u enigmatskim igrama samo da bi mu pomogli da dobije još jedno uverenje da je najbolji, da sav enigmatski svet u koncentričnim krugovima rotira oko njega, da ESS postoji samo kao njegovo lično F odeljenje itd.

Tom prilikom je Zoran Radisavljević (za koga se ne može reći da u afektu piše gluposti, jer je on uvek u afektu, tj. afekat mu je normalno stanje), na blogu Enigmote(t)ka, uz milion drugih baljezgarija, napisao dve ključne stvari koje su njegovom timu "Mišomrsci" ili crna trojka tokom narednih dana, meseci i godina, služile kao najstabilnija baza za klepanje intriga i motanje propagandne grudve, sa lajtmotivom "drž'te lopova pre nego što nešto ukrade": a) za neke relativno sitne usluge dobio je važnu podršku pojedinih glasača, koji su tim svojim glasom pomogli jednoj profitno-interesnoj grupi da i dalje hara, da drži tezge i bira koji enigmati su podobni da nešto rade, a koji ne, i b) valja podsetiti da je Živanić u prethodnom periodu na neki volšeban način uspeo srediti da se novac od saradnje ESS sa enigmatskim časopisima uplaćuje na njegov račun (umesto na račun ESS), što njemu naravno odgovara, a šteti interesima saveza. 

Prvo, Živanić na toj skupštini nije dobio podršku onih kojima je činio "usluge". Glavni saradnici Alo razbibrige su do tog trenutka (i kasnije, do promene formata) bili Slavko Bovan i Ljubiša Banović (tj. imali su po 2 strane, što mu u parama dođe: po hiljadu i kusur dinara). Obojica su svoje glasove dali Sindikalcu. Drugo, ako je već bilo teško poverovati mrskom novom predsedniku, kako objasniti da je stari Miroslav Lazarević na skupu u Šahovskom savezu Srbije živim rečima objasnio zašto honorari ne idu na račun saveza, već na Živanićev račun? (Mnogo kasnije, kada je Veprova Glava napokon preuzela Alo razbibrigu scenario se ponovio, ali tada nije bilo Radisavljevića i Sindikalca da uglas zaurlaju: "drž'te lopova!")

Tako opet stižemo do onog nelogičnog momenta iz prvog pasusa: Miroslav Lazarević, starac od 73 godine (danas 77), barabar sa "Mišomrscima" pravi neviđenu zbrku od dana Živanićevog ustoličenja, pa do dana svrgnuća. U toj očiglednoj zbrci koja je vladala u glavi jednog starca, crna trojka je našla uporište za sve svoje naredne korake, a Lazarević je tako postao ekskluzivni i, uslovno rečeno, najmoćniji član neformalne bande. Ukratko, stari Lazarević je (bio) idealna žrtva za manipulisanje (tj. za testiranje metode "iskoristiti staračku labilnost za ostvarivanje ličnih i antienigmatskih ciljeva", koja je uskoro postala zaštitni znak Veprove Glave).

Poznajem Miroslava Lazarevića, i rekao bih da je on jedan vrlo ljubazan i slatkorečiv gospodin u godinama. To je sve. Drugim rečima, ne poznajem ga, jer ljubaznost, kao ni slatkorečivost nisu osobine ličnosti koje valjano portretišu bilo koga. Kao kad bih rekao: "Desanka Maksimović je bila jedna baba koja je nosila šešir". To nema veze sa onim što tu babu čini značajnom i vrednom pomena. Isti je slučaj i sa Lazarevićem: njegovo ponašanje prema Živaniću, a pogotovo uloga u cirkusu koji je usledio, deluje - najblaže rečeno - bizarno: na momente se činilo da prosto nije u stanju da zapamti šta se juče ili prejuče dogodilo, šta je na prethodnom skupu mislio i govorio, a gle paradoksa - kad god bi se sreo sa Živanićem, pravio se da je sve u redu! Zapravo, jedino iole logično objašnjenje je sledeće: on je vremenom, od početnog: "drž'te lopova pre nego što nam nešto ukrade" do završnog "na vešala s lopovom!", sasvim potpao pod uticaj crne trojke, i to toliko - da je izgubio kompas, te je u svom glasilu bez blama brkao činjenice sa izmišljotinama, pišući da se stvarno desilo ono što su još prvog dana (dakle, pre nego što je uopšte moglo da se desi) iskonstruisali "Mišomrsci"! Jer... ako se desilo pre toga - onda je i on morao da učestvuje u lopovlucima, budući da su Živanić i on do tog dana sve radili zajedno!

Uz sve ovo, dodao bih da sam u to vreme formalno bio član Nove zagonetke. U spornom periodu nisam bio saradnik Alo razbibrige, jer sam otprilike godinu dana ranije svojevoljno istupio iz stalne saradničke ekipe. Nisam imao pojma kakva se koplja lome i koliko se žuči proliva zbog desetak enigmatskih strana i urnebesno sitnih para (da jesam, možda i ne bih napustio veselu družinu). U međuvremenu, tj. od početka 2012. do marta 2013. nisam imao kontakt sa Živanićem, jer me Alo razbibriga nije zanimala, kao ni ESS, tako da mi je bilo svejedno da li je novi predsednik on ili neko treći (da ne kažem: neko poslednji, kao što je Sindikalac). Međutim, kad su ga napali sa svih strana, bilo mi je žao što mu nije dat nijedan (bukvalno nijedan) dan da nešto pozitivno uradi. I tako sam odlučio da ga podržim  - onoliko koliko mogu i koliko mi uvid u materiju dozvoljava - jer je sama količina agresije koju su tri tj. četiri hijene svakodnevno upućivale ka njemu - otkrivala nezdrave i vrlo prljave strasti i naume. Neke njegove postupke nisam razumeo, ali ako je u tom haotičnom okruženju kasnije i uradio nešto protiv ESS - a, siguran sam da je to bilo iz inata.

Nastaviće se

Njedjeljkovo Nj

Nedjeljko Nedić je poslao dopunu liste pojmova na slovo Nj. Svi opisi su na ekavici, a sve reči su teoretski upotrebljive i u srpskom, i u hrvatskom jeziku, osim geografskih pojmova sa prefiksom Nju (eng. New), koji imaju oznaku T (transkripcija). Geografski pojmovi se iz ruskog formalno transkribuju na isti način, te nisu označeni. 

NJADAJAHA – reka u Sibiru

NJAGAMJA – jezero u Rusiji

NJAGANJ – jezero u Rusiji

NJAJS – reka u Rusiji

NJAK(A)

NJAKANJE

NJAKATI

NJAKŠINGDA – jezero u Rusiji

NJALINSKO – mesto u Sibiru

NJAM

NJAMAKIT – planina u Rusiji

NJAMVEZI – Bantu narod u zapadnoj Tanzaniji (HE)

NJANDOMA – mesto u evropskom delu Rusije

NJANGUSJAHA – reka u Sibiru, pritoka Mesojahe

NJANELI – reka u Sibiru, pritoka Ofde

NJARGA – reka u Sibiru, pritoka Eltireve

NJARI – prof. dr. sc. na VEF-u u Zagrebu, Bela; hrvatski publicista, Denis (rođ. 1987, Vladislavci)

NJAZEPETROVSK – mesto u Rusiji

NJEGO – srpski operski pevač bariton, Oliver (rođ. 1959)

NJEGOJE – muško ime (ROI Šimundić)

NJEGOMIRA

NJEGOSAV(A)

NJEGOSLAV(A)

NJEGOVAN(A)

NJEMIROVIČ–DANČENKO – ruski pisac i pozorišni reformator, Vladimir Ivanovič (1858 - 1943) (HE)

NJEMIROVSKI – hrvatski stomatolog, Zdenko (1911 - 1989) - HE

NJENO

NJERŠ – hrvatska keramičarka i slikarka, Ljerka (rođ. 1937)

NJET – ruska odrična reč

NJEZINA SUDBINA – roman Fedy Martinčić 

NJEZINO

NJEŽNA – žensko ime (ROI Šimundić)

NJEŽNOST U MRAKU – pesma Ibrice Jusića iz 1977. s albuma Emina (op. cit. naslovi umetničkih dela se iz hrvatskog u srpski mogu prenositi u originalu, bar u teoriji, pogotovo kada je distinkcija minimalna i svodi se na ijekavizam, kao u ovom slučaju);

NJIHALO

NJIHANJE

NJIHATI

NJIKOŠ – hrvatski melograf i kompozitor, Julije (rođ. 1924)

NJIRE – dr. sc.  s Instituta za more i priobalje Dubrovačkoga sveučilišta, Jakica

NJIŠTANJE

NJIŠTATI

NJITRANSKA ŠKOLA – slovačka grana strukturalizma (HE)

NJIVA – spev hrvatskog pesnika i slikara Josipa Stanića Staniosa iz 2006. – Oranica

NJIVICE – mesto na Krku

NJIŽNI NOVGOROD – milionski grad u Rusiji na ušću reke Oke u Volgu

NJOKI

NJORO – Bantu narod u zapadnoj Ugandi (HE)

NJUFAUNDLANAC – severnoamerički pas s ostrva Nju Faundlanda (eng. New Foundland) (op. cit. u srpskom običnije: njufaundlender ili njufaundlendski pas)

NJUH – čulo mirisa

NJUBRANSVIK (T) – pokrajina u Kanadi, gl. grad Frederikton

NJUBRITN (T) – ostrvo u državi Papua Nova Gvineja

NJU DŽERSI DEVILS (T) – NHL ekipa iz Njuarka (u Nju Džerziju)

NJUDŽERZI DŽETS (T) – NFL ekipa iz Florem Parka (u Nju Džerziju)

NJUJORK ĐANTS (T) – NFL ekipa iz Ist Raderforda (u Nju Džerziju)

NJUJORKER (T) – modna kuća iz Njujorka

NJUJORK NIKS (T) – NBA ekipa iz Njujorka

NJUJORK RENDŽERS (T) – NHL ekipa iz Njujorka

NJUJORK TAJMS (T) – dnevni časopis koji izlazi u Njujorku

NJUSTOVINA – krzno kune (mađ.) (Klaić)

NJUŠKALO – najposećeniji hrvatski blog za razmenu, prodaju i kupovinu robe

NJUŠKANJE

NJUŠKATI

NJUTN