Sumrak ESS - a (1): Drž'te lopova!

U martu 2013. godine, Milorad Živanić je na skupštini ESS - a izabran za predsednika ovog uglednog i perspektivnog uduženja građana. Dobio je 10 glasova, dok je njegov protivkandidat Željko Dimović (u daljem tekstu: Sindikalac) imao 8. Jedan detalj je već tada delovao krajnje čudno: iako je bio predstavnik Enigmatskog kluba Nova zagonetka, Živanić od predsednika svog kluba, dotadašnjeg predsednika ESS - a i svog bliskog saradnika Miroslava Lazarevića, nije dobio podršku! (Veprova Glava nije prisustvovala tom istorijskom skupu, ali se gotovo istoga dana strastveno posvetila miniranju novonastale situacije virtuelnim eksplozivnim sredstvima.)

U ratnohuškačkoj retorici se, pored Veprove Glave, ekspresno istakao i Zoran Radisavljević (što se i očekivalo, jer je on tih dana i godina bio u konstantnoj psihomotornoj agitaciji), i naravno, Sindikalac, koji je bio silno razočaran što njegov klub na kraju nije imao čak ni predstavnika u predsedništvu.

Ukratko, Živanić je postao predsednik takoreći greškom: organizatori skupa su olako poverovali u nečiju plitku pretpostavku da će Sindikalac elegantno sakupiti većinu glasova, te se valjda nisu dovoljno posvetili lobiranju i vrbovanju (zato su kasnije u našu enigmatsku praksu ušle pljeskavice). I tako je ESS dobio novog predsednika koji je imao hordu neprijatelja pre nego što je išta preduzeo. Verovali ili ne, hronologija ove tragikomedije kaže da je Živanić proglašen lopovom pre nego što je i teorijski mogao bilo šta da ukrade, tj. onoga dana kada je preuzeo dužnost!

Da vidimo šta se valjalo iza brega... Zbog čega je funkcija predsednika ESS - a bila toliko poželjna i fascinantna da bi Veprova Glava, Zoran Radisavljević i Sindikalac upotrebili sav intelektualni potencijal (napomena: formulacija nije sarkastična, iako je poznato da njih trojica u zbiru imaju 12 razreda  i jednu gimnaziju) ne bi li udruženim snagama razbucali mahinacije tek ustoličenog predsednika, koji - kao što rekoh - još nije ni stigao da napravi bilo kakav prestup?!  Smešno jeste, ali jedini mogući odgovor je: sve su gladne oči bile uprte u prokleti podlistak petparačkih dnevnih novina, u sada već epsku Alo razbibrigu, jedini kapital ESS - a! 

Istog dana su uključene čak tri mašine za proizvodnju laži i širenje propagande, kako bi novi predsednik što brže i što obilatije bio posut blatom, tj. kako bi se Veprovoj Glavi i njenim kompanjonima što pre omogućilo da ostvare svoje privatne interese. Treba reći da je nesrećni Radisavljević imao nešto čistije i plemenitije pobude od saboraca: on nije (bio) željan vlasti (čitaj: novca) kao primitivna Veprova Glava, niti sanja o moći kao beznadežni mediokritet Sindikalac, već uvek i svuda želi istu, bezazlenu stvar: da dobije crno na belo da je najbolji od svih, da drugi učestvuju u enigmatskim igrama samo da bi mu pomogli da dobije još jedno uverenje da je najbolji, da sav enigmatski svet u koncentričnim krugovima rotira oko njega, da ESS postoji samo kao njegovo lično F odeljenje itd.

Tom prilikom je Zoran Radisavljević (za koga se ne može reći da u afektu piše gluposti, jer je on uvek u afektu, tj. afekat mu je normalno stanje), na blogu Enigmote(t)ka, uz milion drugih baljezgarija, napisao dve ključne stvari koje su njegovom timu "Mišomrsci" ili crna trojka tokom narednih dana, meseci i godina, služile kao najstabilnija baza za klepanje intriga i motanje propagandne grudve, sa lajtmotivom "drž'te lopova pre nego što nešto ukrade": a) za neke relativno sitne usluge dobio je važnu podršku pojedinih glasača, koji su tim svojim glasom pomogli jednoj profitno-interesnoj grupi da i dalje hara, da drži tezge i bira koji enigmati su podobni da nešto rade, a koji ne, i b) valja podsetiti da je Živanić u prethodnom periodu na neki volšeban način uspeo srediti da se novac od saradnje ESS sa enigmatskim časopisima uplaćuje na njegov račun (umesto na račun ESS), što njemu naravno odgovara, a šteti interesima saveza. 

Prvo, Živanić na toj skupštini nije dobio podršku onih kojima je činio "usluge". Glavni saradnici Alo razbibrige su do tog trenutka (i kasnije, do promene formata) bili Slavko Bovan i Ljubiša Banović (tj. imali su po 2 strane, što mu u parama dođe: po hiljadu i kusur dinara). Obojica su svoje glasove dali Sindikalcu. Drugo, ako je već bilo teško poverovati mrskom novom predsedniku, kako objasniti da je stari Miroslav Lazarević na skupu u Šahovskom savezu Srbije živim rečima objasnio zašto honorari ne idu na račun saveza, već na Živanićev račun? (Mnogo kasnije, kada je Veprova Glava napokon preuzela Alo razbibrigu scenario se ponovio, ali tada nije bilo Radisavljevića i Sindikalca da uglas zaurlaju: "drž'te lopova!")

Tako opet stižemo do onog nelogičnog momenta iz prvog pasusa: Miroslav Lazarević, starac od 73 godine (danas 77), barabar sa "Mišomrscima" pravi neviđenu zbrku od dana Živanićevog ustoličenja, pa do dana svrgnuća. U toj očiglednoj zbrci koja je vladala u glavi jednog starca, crna trojka je našla uporište za sve svoje naredne korake, a Lazarević je tako postao ekskluzivni i, uslovno rečeno, najmoćniji član neformalne bande. Ukratko, stari Lazarević je (bio) idealna žrtva za manipulisanje (tj. za testiranje metode "iskoristiti staračku labilnost za ostvarivanje ličnih i antienigmatskih ciljeva", koja je uskoro postala zaštitni znak Veprove Glave).

Poznajem Miroslava Lazarevića, i rekao bih da je on jedan vrlo ljubazan i slatkorečiv gospodin u godinama. To je sve. Drugim rečima, ne poznajem ga, jer ljubaznost, kao ni slatkorečivost nisu osobine ličnosti koje valjano portretišu bilo koga. Kao kad bih rekao: "Desanka Maksimović je bila jedna baba koja je nosila šešir". To nema veze sa onim što tu babu čini značajnom i vrednom pomena. Isti je slučaj i sa Lazarevićem: njegovo ponašanje prema Živaniću, a pogotovo uloga u cirkusu koji je usledio, deluje - najblaže rečeno - bizarno: na momente se činilo da prosto nije u stanju da zapamti šta se juče ili prejuče dogodilo, šta je na prethodnom skupu mislio i govorio, a gle paradoksa - kad god bi se sreo sa Živanićem, pravio se da je sve u redu! Zapravo, jedino iole logično objašnjenje je sledeće: on je vremenom, od početnog: "drž'te lopova pre nego što nam nešto ukrade" do završnog "na vešala s lopovom!", sasvim potpao pod uticaj crne trojke, i to toliko - da je izgubio kompas, te je u svom glasilu bez blama brkao činjenice sa izmišljotinama, pišući da se stvarno desilo ono što su još prvog dana (dakle, pre nego što je uopšte moglo da se desi) iskonstruisali "Mišomrsci"! Jer... ako se desilo pre toga - onda je i on morao da učestvuje u lopovlucima, budući da su Živanić i on do tog dana sve radili zajedno!

Uz sve ovo, dodao bih da sam u to vreme formalno bio član Nove zagonetke. U spornom periodu nisam bio saradnik Alo razbibrige, jer sam otprilike godinu dana ranije svojevoljno istupio iz stalne saradničke ekipe. Nisam imao pojma kakva se koplja lome i koliko se žuči proliva zbog desetak enigmatskih strana i urnebesno sitnih para (da jesam, možda i ne bih napustio veselu družinu). U međuvremenu, tj. od početka 2012. do marta 2013. nisam imao kontakt sa Živanićem, jer me Alo razbibriga nije zanimala, kao ni ESS, tako da mi je bilo svejedno da li je novi predsednik on ili neko treći (da ne kažem: neko poslednji, kao što je Sindikalac). Međutim, kad su ga napali sa svih strana, bilo mi je žao što mu nije dat nijedan (bukvalno nijedan) dan da nešto pozitivno uradi. I tako sam odlučio da ga podržim  - onoliko koliko mogu i koliko mi uvid u materiju dozvoljava - jer je sama količina agresije koju su tri tj. četiri hijene svakodnevno upućivale ka njemu - otkrivala nezdrave i vrlo prljave strasti i naume. Neke njegove postupke nisam razumeo, ali ako je u tom haotičnom okruženju kasnije i uradio nešto protiv ESS - a, siguran sam da je to bilo iz inata.

Nastaviće se