Prva ekskluzivna ukrštenica koju sam napravio, tačnije: prva na koju sam bio toliko ponosan da sam morao da je zapamtim, nastala je na jednom času matematike krajem 2001. godine. Svevišnji mi nije podario talenat za diferencijale i parcijalne izvode, a kako ne bih izgubio volju za životom na tim časovima, morao sam da napravim stabilno utočište. I tako sam, dok su drugi razvijali vijuge datim funkcijama, u ogromnoj A4 svesci za matematiku uglavnom sastavljao ukrštenice, od kraja prema sredini. S vremena na vreme bih, naravno, podigao glavu i klimnuo, praveći se da pratim nastavu, a zapravo, vrlo retko sam hvatao beleške. Viša matematika me je interesovala koliko i ekonomija Zanzibara (i do današnjeg dana nisam shvatio čemu to služi i kome treba), a u trećoj godini sam već počeo da je doživljavam kao moru i robiju, ali već sam bio u kolu i nisam mogao napolje. Logično, posle nekog vremena, moje enigmatske kombinacije su pregazile sredinu sveske. I krenule dalje.
Na kraju godine, imao sam svega 11 listova iliti 22 strane sa beleškama, a već na dnu te 22. strane bile su silne izukrštane reči. Sve ostalo (malo manje od 80 listova, što će reći: više od 150 strana) bilo je ispunjeno nabacanim kombinacijama, nezavršenim i završenim ukrštenicama, anagramima, rebusima, kvadratima, ispunjaljkama... i ko zna čime još. Kreativni haos se povremeno stišavao, te sam (logaritamskim!) lenjirom crtao mreže i imitatom nalivpera opisivao najuspelije skandinavke. Jedna od njih je ova koju danas premijerno objavljujem.
To je, dakle, tematska belina 7 x 7 sa učaurenim pojmom. Nažalost, ne mogu da prezentujem original jer je ta strana bila iščupana zbog kopiranja, i vremenom je skoro sasvim urnisana, ali sam je pronašao u drugoj svesci, gde su začuđujuće uredno nanizana rešenja ukrštenica tj. gotovi radovi (9 po strani). Iako sam sklon naricaljkama tipa žalibože izgubljenog vremena, sada, posle 17 godina vidim da ti mučni časovi matematike nisu bili sasvim jalovi. Evo, ovaj sastav (istina, prilično naivan i zanatski nesavršen) ide u prilog toj proceni: bez obzira na to što sam propustio da naučim nešto što svi matematičari znaju, sastavio sam nešto što malo koji enigmata može. Da postanem novi Lajbnic nisam planirao (a i oni koji su upili sva matematička znanja to nisu postali), ali sam zato ispekao enigmatski zanat. I sada, gle ironije, niko živ ne zna za moju profesorku matematike (jednu ženetinu sa precenjenim, bezmalo suludim idejama o vrednosti i značaju te nauke), svi njeni vredni i pametni učenici su beznadežno anonimni (u najboljem slučaju su nekakvi nastavničići bez imena i lica), a ja sam - ha, ha - enigmatska zvezda. :) I slavim 20 godina rada. :)
2 коментара:
Nije ovo obična križaljka, jer je tematski pojam razdijeljen u više redaka, a onda je znatno teže sastaviti.
Ma, dobro... nije neka nauka napraviti monotonu kombinaciju sa razdeljenim učaurenim pojmom. U to vreme se u srpskim izdanjima to najčešće radilo sa belinom 6 x 6, razume se.
Ali fora je u tome što sam izvukao 7 x 7, i pride ubacio drugi tematski pojam Lepotica dana (ugred, kao tinejdžer sam obožavao Bunjuela).
Постави коментар