Osam smerova, široko i usko

Kao rešavač, nisam mnogo ljubio osmosmerke. Pamtim da sam u Iksu rado rešavao tematske ispunjaljke u 8 smerova (potpisivao ih je Kaica Đorđević) i pitao se zašto enigmatska štampa češće ne donosi takve radove. Teorijski, svaka osmosmerka se može prirediti na Kaičin način, ali ta forma u praksi nije zaživela, možda baš zato što je potrebno mnogo više autorskog truda da bi osmosmerka sa opisima bila upotrebljiva. 

Da bi jedna obična osmosmerka bila metodološki ispravna, treba da zadovolji samo dva kriterijuma: a) da sadrži rešenja u svim smerovima i b) da sva ta rešenja budu međusobno povezana. Od 1975. godine, kada se ova podvrsta ukrštenice pojavila na našim prostorima, pa do danas, većina autora i ostalih majstora zagovara upravo takvu metodologiju. Što je enigmata ambiciozniji, to se više trudi da pojmovi budu što bolje povezani tj. da je svaki ukršten bar dva puta, a vodi računa i o tome da svi smerovi budu podjednako zastupljeni.

Tu maksimalo povezanu i ravnomerno rastrzanu osmosmerku zapravo može sastaviti bilo ko - ako ga tema ne sputava. Kao što znamo, osmosmerke su najčešće tematske (one koje nisu možemo smatrati najnižim i najjeftinijim enigmatskim tvorevinama), a svaka konkretna tema ima svoju širinu. Na primer, "proleće", "zanimanja" ili "voće" su vrlo široke teme i u takvim slučajevima ne postoji alibi za metodološku traljavost. Uz to, kod najširih tema valja voditi računa o prisustvu reprezentativnih pojmova (recimo, ako je tema "voće", u najmanju ruku je čudno isključiti jabuku, krušku i šljivu, a uvrstiti argan, kumkvat i noni). 

Uže teme ponekad, ako ne i uvek, zahtevaju istraživanje. Recimo, tema "južno voće" je umereno široka i u zavisnosti od veličine mreže, sastavljaču može biti potrebno nekoliko desetina, pa čak i stotina vrsta. Određeni broj će otpasti tokom sastavljanja, a to svakako ne bi trebalo da budu limun, mandarina ili mango. Ako nema mesta za rangpur ili makadamiju, šteta nije velika jer osmosmerka i bez malo poznatih, egzotičnih vrsta može biti vrlo sadržajna. 

I konačno, kad imamo sasvim uske teme, sa malim brojem tematskih pojmova, osmosmerka jednostavno mora da podnese određene žrtve. Te žrtve su metodološke prirode i rešavač ih, na sreću, ne primećuje. Dakle, njemu neće smetati ako je u sastavu sa temom "ptice selice" čvorak samo jednom ukršten, a lasta obešena o L visi negde uz ivicu, niti će uzeti za zlo to što je od npr. 30 samo 9 pojmova pozicionirano dijagonalno. Takve stvari, budimo realni, ne bi smele da smetaju ni poznavaocima zanata, jer bi oni pre svih morali znati da nužda i enigmatske zakone menja.  

Da se sad vratim u prvo lice: nikad nisam osećao potrebu da se enigmatski izražavam kroz osmosmerke sa širokim i umereno širokim temama. U stvari, do pre 7-8 godina ih uopšte nisam sastavljao, a onda me je dečja enigmatika uputila na njih. Prosto, osmosmerke su bliske deci jer ne zahtevaju znanje, a garantuju zabavu sa konačnim rešenjem. I s obzirom na to da je moje enigmatsko stvaralaštvo za decu skopčano sa edukacijom, osmosmerke sa uskim temama su mi se u hodu nametnule kao izvanredna didaktička sredstva. 

Naravno, nisu sve osmosmerke koje pravim strogo edukativne, ponekad su samo zanimljive, ali se i tada deci obraćam uskotematski. Naruku mi ide što uvek mogu da izaberem dimenzije mreže (ah, što je lepo kad čovek nema enigmatskog urednika!), pa sam za ovih nekoliko godina sastavio, objavio i u različitim prilikama koristio na desetine osmosmerki sa potpuno iscrpljenim temama. Na primer, na taj način sam obradio xy pesama za decu.

Najteže je napraviti pristojan sastav tog tipa kada ispred sebe imate izuzetno mali broj pojmova od kojih nijedan ne sme da otpadne. U više navrata sam obrađivao pesmice od 25 - 30 različitih reči i najveći saveznik mi je, kao što rekoh, bila mogućnost da podesim dimenzije i oblik mreže (kod pesmica je, inače, neophodno paziti na ponavljanje nizova, pa se neke kratke reči moraju izostaviti ukoliko su sadržane u dužim; npr. često izostavljam veznik ALI zbog reči MALI, BILA itd).

Bonus priča

Razmišljajući o načinu na koji bih deci mogao da približim Bajfordovu TV seriju "Neven" (ove godine se navršava pola veka od prve klape!), osmislio sam osmosmerku sa glavnim likovima. Problem se pojavio kad sam utvrdio da mnogi likovi uopšte nemaju imena (kuvarica, služavka, pismonoša), neke sam eliminisao jer su im nazivi predugački (ljubitelj prirode, voditelj daštanja), a izostavio sam i skitnice jer se ni u jednoj epizodi ne spominju ni po "zanimanju", ni po imenima. Pored toga, odbacio sam marginalne, epizodne likove i ostalo ih je 21 (ne računajući Čika Jovu, tj. Miću Tomića kome će biti posvećena cela strana). Svaki od tih likova se pojavio u najmanje 3 epizode i bio bi greh ne smestiti ga u lik osmosmerke. Naravno, jednog je valjalo ostaviti za konačno rešenje, a to je dodatno otežalo posao jer sam želeo četvrtastu mrežu, bez masakriranja koje bi pomoglo da na kraju ostane npr. 7 neiskorišćenih slova. 

I eto, radna verzija je gotova. Stradala je metodologija, razume se, ali bar sam nekako uspeo da ih sve uglavim i da mi ostane 11 neiskorišćenih slova za konačno rešenje. To je NIKOLA KIRIĆ, svetski putnik, voditelj rubrike "Pogled" i jedini lik koji se u svakoj epizodi predstavlja imenom i prezimenom. Da li ću sastav poslati u štampu ili ću do juna ipak pokušati da proizvedem savršeniju varijantu - još ne znam, ali prikazujem osmosmerku kao primer nesvakidašnjeg uskotematskog rada.