Enigmatikom za decu, kao i enigmatikom uopšte, oduvek se i manipulisalo. To je naročito dolazilo do izražaja u neenigmatskim časopisima čiji urednici gotovo ništa nisu znali o kvalitetu sadržaja, te je bilo dovoljno da to što im se nudi samo vizuelno liči na dečju enigmatiku. Do danas je objavljeno bezbroj idiotskih stranica tog tipa, pa čak postoje i živi časopisi za decu u kojima enigmatske priloge sastavljaju potpuni laici ili - u nešto boljem slučaju - enigmate najnižeg dometa (poput Željka Dimovića u "Malom Politikinom zabavniku").
Ako po strani ostavimo laike koji se oslanjaju na modele iz stranih časopisa i uglavnom ne dobacuju do sadržaja vrednog ikakve pažnje, valja reći da pravi enigmata (koji je, dakle, prošao kroz neke faze enigmatskog razvoja), u principu, pravi enigmatiku za decu istog kvaliteta kao i za odrasle. Moje višegodišnje opservacije upućuju na zaključak da loš enigmata može praviti samo lošu enigmatiku za decu (stereotipnu, imitativnu, plitku, neizbaždarenu itd.), a da se od dobrih enigmata uvek može očekivati dobar rezultat. Tako je nomen nescio svojevremeno za dečji enigmatski zabavnik "Munja" napravio na stotine priloga, ali ništa od toga nema smisla citirati. U "Enigmi" se na dečjim stranama godinama oglašavalo i kuso i repato i kuka i motika, a iz te nepregledne mase je zaista teško izdvojiti nekoliko kvalitetnih uradaka. Tek je Zoran Milunović pre nekoliko godina uložio izvesnu stvaralačku energiju u te stranice, i mada su njegove kreacije sadržinski najčešće bile disfunkcionalne (uzrasno nedefinisane, previše komplikovane, sa uputstvima za koje je potrebna cela srednja škola i pola fakulteta itd.), došlo je do nekakvog pomaka, makar u dizajnu.
Sastavljanje enigmatskih priloga za decu je, zapravo, jedna izuzetno složena stvar. Ako se ta stvar pojednostavi, dobijamo enigmatsko smeće. Ako se, pak, kontaminira neadekvatnom građom, glomaznim formulacijama i preteškim zahtevima, opet ne valja. Prosto, pošto enigmatika za decu ne podleže mehanizaciji, tj. može biti samo autorska, neophodno je da autor u procesu izrade neprekidno vodi računa o svakoj pojedinosti, da vaga, meri, procenjuje, spušta se na nivo svoje ciljne grupe, preispituje, testira itd. Ako je autor pride i ambiciozan, pa želi da iznedri neku vrlo složenu formu poput (totalno) ilustrovane skandinavke, mora biti ekstremno vešt da bi uradak bio svrsishodan (izvolite, probajte). Takve skandinavke je u "Pitalici" objavljivao Krsmanović, a u "Nevenu" ih objavljujem ja.
Ove godine se navršila decenija od mog zaokreta ka enigmatici za decu. Zvanično, moj prvi sastav te vrste objavljen je u "Enigmi" br. 2364, u januaru 2013. godine. Od tada do danas, objavio sam na hiljade radova (samo sam za "Android aplikaciju Neven i Mali Neven" pripremio nekoliko hiljada!) i sve vreme sam se trudio da širim i usavršavam repertoar. Sada praktično ne postoji forma koju ne mogu da proizvedem, počev od najjednostavnijih lavirinata, preko vizuelnih, matematičkih, logičkih, ilustrovanih, stihovnih (...) zagonetki, do standardnih formi za odrasle koje sadržinski prilagođavam razlitičitim uzastima.
Povodom jubileja, napisaću još nekoliko tekstova o enigmatici za decu. Danas čitaocima bloga poklanjam jednu od 2 stranice sklopljene na zahtev jednog kolege za list koji, po svoj prilici, neće ni izaći. S obzirom na to da sam ja, voljom sudbine, profesionalni enigmata za decu, već godinama ni u šali ne radim besplatno, ali sam u ovom slučaju napravio izuzetak. I baš lepo što to imam na lageru jer je povod za darivanje vrlo zgodan.
2 коментара:
Koliko osećaja, iskustva i balansa treba imati kada se radi enigmatika za decu. To je najteže i najodgovornije, definitivno.
Za tebe sam, Mandrače, ranije odradio nekoliko rebusa za decu i moguće da je ta forma enigmatike čak i lakša nego li razne ispunjaljke, ukrštenice, anagrami i ostalo.
Odgovornost s kojom se pristupa tom poslu nažalost varira. Ne može se enigmatika za decu praviti usput, to samo u mislima deluje lagano i svi oni koji su pravili zadatke sa tom mišlju, ništa nisu napravili.
Mislim da ta oblast traži mnogo iskustva sa decom, pored svega ostalog. I kao enigmata i kao dečji pesnik moram da upoznam tj. da neprekidno upoznajem aktuelni dečji svet, nije dovoljno sećanje na detinjstvo, ni što moždam imam dva-tri deteta u kući ili okruženju.
Inače, ne mogu da govorim o tome koliko je teško ili lako praviti enigmatiku za decu na slobodne teme jer je moj program konceptualni. Eto, dobio sam teme "Švedska - Nobel - Astrid Lindgren - Pipi" i danas sam radio strane za Mali Neven. To su zadaci za decu do 10 godina, što je prvo ograničenje, izbor je sužen samo na sasvim konkretne i deci tog uzrasta bliske pojmove, a uz pomoć tih pojmova celishodno treba obraditi zadate teme. Drugo, svaki rad je tu deo kompozicije (tako imam i čitaljku sa Pipi: ARAPI PIJU LIKER; ara, Pipi, juli, ker). I treće, svaki rad treba da ima jasnu poentu. I da ne dužim sad, o tome ću pisati u zasebnom postu.
Постави коментар