 |
| Imenarka-ferderberovka 2015. |
Zauvek nas je napustio Novo Zekić, u enigmatskom svetu znan i kao: Vojo, Zenon, Ben Kroter, Ranča Moćni, Al Terego.
Tempo u kom na večni počinak ispraćamo kolege i druge ljude potkopava nam duboko uverenje da je priroda, sudbina ili neka viša sila svakom na belom dunjaluku dodelila dug i srećan život i da nebeski sudija uvek svira kraj tačno na vreme. No, spoznaja da kosač ne dolazi ni po redu, ni po šablonu, ni po zaslugama, te da svako može biti sledeći, ne čini nas manje tužnima dok šaljemo pozdrave onima koji su potrošili i poslednje sekunde svog zemaljskog vremena.
Novo Zekić, zanesenjak renesansnog kova, veseli, skakutavi dečak u glomaznom, tromom telu, razočarani melanholik pod štitom šaljivdžije i jedan dobroćudni brka koji mrava ne bi zgazio, tiho i pomirljivo preselio se u legendu. Ostali su odjeci njegovih zvonkih reči, glagoljivo izgovorenih, nespretno zapisanih i grandiozno ukrštenih, a sasvim je sigurno da će dugo odjekivati.
Zekića sam upoznao pre 13 godina. Nosio je fasciklu sa svojim neobjavljenim belinama i izgledao kao hrčak koji je sakupio sve svoje plodove i sačekao priliku da ih pokaže kolegama. Zapravo, bila mu je potrebna podrška, još koje "bravo", možda i malo divljenja. Ne, nije bio skroman: ulagao je ogroman trud u realizaciju svake svoje belinaške zamisli i verovao da zaslužuje kraljevski tretman... koji u novinama nikada nije imao. Naravno, u trenutku kada smo se sreli, znao sam za njega iz pojedinih časopisa, ali moram da kažem da nije bio na listi mojih favorita jer sam prečesto, ako ne i uvek, imao nemale primedbe na sastave koje je potpisivao.
 |
| Ilustrovani magični lik, 2017. |
Međutim, da bi neko dobro razumeo Zekićevo enigmatsko stvaralaštvo, morao je prethodno da upozna autora kao ličnost. Kada je taj uslov ispunjen, svaka njegova kreacija dobija dublji smisao.
Bilo je mnogo enigmatskih autora koji su radili bezlično, isključivo prema tuđim zahtevima i očekivanjima, poštujući neka pisana i nepisana pravila, obraćajući se publici, a ne esnafu... i svi mi koji smo imali neke komercijalne interese, razvijali smo se na isti način i kretali ka istom cilju: poništavali smo sebe i sopstvene vizije u korist unificirane proizvodnje. A on prosto nije pristajao na kompromise koji bi mu unizili autentičnost, gotovo nikada se nije spuštao na nivo komercijalne enigmatike i insistirao je na svojoj neprilagođenosti potrošačkom društvu, nalazeći odušak u megalomanskim enigmatskim idejama.
 |
| Ukrštenica, 2018. |
Mnogo toga je u Novinom životu i radu bilo paradoksalno: bio je komercijalista koji je tvrdoglavo odbijao da komercijalizuje svoj enigmatski rad; tvrdio je da ima talenta za sve, osim da zaradi novac; imao je široko obrazovanje, ali se često ponašao kao da je jedva pismen; bio je svestan svog larpurlartizma, ali mu nije bilo sasvim jasno zašto drugi nemaju dovoljno tolerancije za njegov slobodni sadržaj. Na neki način, bio je umetnik i verujem da se njegova zaostavština može i treba posmatrati kao originalni pesnički izraz van krutih enigmatskih okvira, ne kao enigmatika za široku upotrebu.
Nadam se i da će velelepni rečnik o Andriću, koji je Novo završio pre nekoliko godina, jednom stići do svojih čitalaca, te da će se neko potruditi da njegovo pisano i ukršteno životno delo spasi od zaborava doličnom monografijom. To ne bi bila strogo enigmatska knjiga jer ni Novo Zekić nije bio samo enigmata; a ipak, u svemu što je stvarao bilo je enigmatske magije, kao što je i njegovo zagonetaštvo sadržalo veličanstveni obuhvat želja, nada, interesovanja, vrednosti, poruka i ljubavi.
Novo je meni zaista bio izuzetno drag. Ne bih mogao da kažem da smo bili prijatelji jer smo se u mnogo čemu potpuno razilazili, ali kad se sve razlike ostave po strani, rekao bih da sam izgubio retko dobrog kolegu, a da smo svi ostali bez jedne sjajne enigmatske figure, stvaraoca velikog formata i strelca visokog dometa. Bila mi je čast da na ovom blogu objavim feljton "Drži slovo Zekić Novo", kako zbog ekskluzivnih, dotle neviđenih radova, tako i zbog autorovih visprenih i jetkih tekstova. Po njegovoj želji, "Enigmagika" će nas zauvek podsećati na enigmatske čarolije kakve je samo on umeo da iznedri.
Ostalo je nekoliko nastavaka iz 2018. i u narednim danima ću ih publikovati kao posthumni dodatak feljtonu. Danas repriziram neke radove posvećene Zekiću (a bilo ih je mnogo) i premijerno objavljujem nedovršenu karikaturu koju sam pre 5 ili 6 godina nameravao da mu lično uručim... ali, eto, nisam.
Zbogom, dragi Novo, malo je reći da ćeš nam nedostajati.
Нема коментара:
Постави коментар