18. 1. 2015.

I muka ima četiri slova - A (2)

Pošto je post kojim sam ukazao na manjkavosti Žugićevog popisa četvoroslovnih pojmova koji počinju slovom A bio jedan od najčitanijih u protekloj godini, verujem da će se neki čitaoci bloga obradovati nastavku. Naime, prvo poglavlje četvoroslovnog rečnika sadrži više od 500 odrednica, ali se meni kao korisniku često dešavalo da ne mogu da pronađem neki relativno poznat i frekventan pojam - jer nije na spisku. Tako sam sakupio, proverio, lapidarno opisao i uskladištio još 300 - 350 reči za koje smatram da mogu biti od koristi svim sastavljačima. 

Spisak sadrži i pojedine pojmove iz Žugićevog rečnika, ali sa drugačijim (preciznijim ili potpuno novim) opisima, jer smo u prvom postu videli da neispravni podaci nisu retkost. Tada su neki pojmovi označeni kao loše transkribovani ili neopravdano transliterirani, drugi kao pogrešno prepisani, treći kao netačno opisani, a ponuđene su i neke zamene. Međutim, na tih dvadesetak strana ima toliko sitnih, odavno ukorenjenih, a samim tim i teško uočljivih grešaka - da bi za njihovo ispravljanje bilo potrebno tek malo manje vremena i truda nego što je autoru rečnika bilo potrebno za prikupljanje. Recimo, svi koristimo pojam ATAI. Opis glasi: "turski istoričar, Nevizade Atauljan", a malo ko zna da je taj romantični Turčin iz XVII veka zapravo bio pesnik! Pisao je isključivo u stihovima, pa iako pojedini izvori tvrde da njegova dela zadiru u oblast istorije, istoričar je otprilike koliko i Njegoš, a verovatno i manje. Uz to, dovoljno je reći: Nevizade Atai, a ukoliko neko baš želi da bude precizan, valjalo bi da navede kompletno ime: ASIL ISMI ATAULAH, umesto istrgnutog i izvitoperenog člana niza Atauljan

Treba reći i da sa ovim dodatkom spisak ne postaje konačan: verovatno ima još bar toliko manje-više značajnih i upotrebljivih pojmova sa šemom A_ _ _, a ako bismo ih tražili u atlasima ili biblijskim spisima, brzo bismo došli do zaključka da otkrivanju nema kraja. Budući da meni nisu naročito mili geografski pojmovi, izbegavao sam ih koliko je to bilo moguće, jer nalazim da čak i "deveta rupa na derviškoj svirali" ima veću informativnu i edukativnu vrednost od opisa "grad u Ruandi" ili "mesto u Patagoniji", naročito kada se uopšte ne radi o poznatim i važnim toponimima. Na primer, pometnju koju je Žugić napravio opisavši više nego frekventan pojam ALAM kao "američki glumac Bejts", neko je pokušao da ublaži vrlo proizvoljnim i neproverljivim opisim "grad u Mjanmaru", iako postoji više istaknutih ličnosti koje se prezivaju Alam (izv. Allam). 

Na drugoj strani, iako se malo ko može pohvaliti detaljnim poznavanjem imena iz Biblije, činjenica da je to najčitanija knjiga na svetu je sasvim dovoljna za eksploatisanje pojmova koji su bukvalno neodoljivi. Eto, nema živog ljubitelja enigmatike koji ne zna za divovsko pleme ENAK i pripadnike ENAKITE (o kojima ću govoriti u sledećem postu), a niko nema pojma da se jedan od gradova koje su naseljavali zvao ANAV ili ANAB! Uz to, ANAK obično opisujemo kao "grad u Severnoj Koreji", a to je u stvari drugi, tj. prvi, tj. pravi naziv za pleme ENAK! Naravno, pojedini pojmovi su takvi da ih valja koristiti samo pod posebnim okolnostima (čitaj: u velikoj nuždi), ali svaki ozbiljan autor i bez moje napomene to ima na umu.

(dopuna)



A TIM – najbolji sastav sportske ekipe
ABAR – roman Voje Terića
ABAZ Dizdarević – crnogorski glumac
ABDI Bile – bivši somalijski trkač
ABEL Tasman – holandski moreplovac
ABID – pesma „Zabranjenog pušenja“; antički grad u Egiptu, Abidos
ABIM – jedan od 7 svetih Мakavejaca iz Starog zaveta, HABIM, AVIM
ABON Flerijski – francuski teolog iz IX veka (lat. Abo Floriacensis)
ABOT – raniji američki komičar, Bad, partner komičara Kostela
ABRA – uloga Džuli Haris u filmu „Buntovnik bez razloga“
ACIN – novosadska vajarka, Ivanka
AČEH – provincija Sumatre, Ače ili Aćeh ili Aće
AČIĆ – naš muzički pedagog i psihološkinja, Gordana
AČIN – oblast u Avganistanu, na granici sa Pakistanom
AĆEH – v. AČEH
AĆIĆ – novosadski di-džej, Vladimir; bosanski fudbaler, Milovan
ADAD – argentinski šahista, Karlos; sumerski bog oluje
ADAM Arkin – američki glumac („Mank“)
ADAM Mickjevič – poljski pesnik romantizma
ADAM Puslojić – naš pesnik
ADAM Sandler – američki glumac
ADAM Smit – škotski filozof i ekonomista
ADAN – španski fudbaler, Antonio
ADEL Adkins – engleska pop pevačica
ADER – francuski aviokonstruktor, Kleman (prvi leteo i izmislio naziv avion!)
ADES – sinagoga u Jerusalimu
ADIĆ – naša istoričarka umetnosti, Vesna
ADIL Maksutović – naš folk pevač
ADIM – jedan od 7 svetih Makavejaca iz Starog zaveta, HADIM
AD-ON – softverski dodatak
A-DUR – durski tonalitet
ADVA – grad u Etiopiji, ADUA
ADŽUD – grad u Rumuniji
AĐIĆ – naša istaknuta lekarka, Nada Čemerlić
AELO – jedna od Harpija u grčkoj mitologiji, AELA
AETA – filipinski Pigmeji
AFAN – reka u Velsu, Afon, Avan
AFIS – v. AFIZ
AFIZ – filozof (tur.), afis
AFON – v. AFAN
AFRA – ranohrišćanska svetica
AFRO – vrsta frizure
AGAV – kušitski jezik kojim se govori u Etiopiji
AGEJ – jevrejski prorok
AGIĆ – hrvatski fudbaler, Jasmin
AGIL Mamadov – azerbejdžanski fudbaler
AGIM Ibraimi – makedonski fudbaler
AGIR – reka u Rusiji, pritoka reke Usenj
AGUA – vulkan u Gvatemali, Agva
AGUC – pripovetka Veljka Petrovića
AGVA – v. AGUA
AHAC – novosadska rukometašica, Di(j)ana
AHAJ – uzvik za teranje ptica grabljivica
AHAM – gradić u Bavarskoj
AHAN – lopov iz Biblije, Harmijin sin, AKAN
AHAR – deo kuće za muškarce kod muslimana; grad u Iranu
AHAV – kapetan koji se borio sa belim Mobi Dikom
AHEJ – helenski književnik iz V veka pne, Aheus
AIČI – prefektura u Japanu
AIJI – kineska državnica i medijski magnat, Šeng
AIKO – japanska pop pevačica
AILA – smrtonosni ciklon sa Indijskog okeana iz 2009.
AINA – reka u Kamerunu
AINI – nepošteni ljudi, zlikovci (tur.), haini; izraelska književnica, Lea
AINO Akte – finska operska pevačica (1876 – 1944)
AINO Alto – finska arhitektkinja (1894 – 1949)
AIRI Suzuki – japanska violinistkinja
AISA – raniji španski košarkaš, Huan
AIŠA – kći Abu-Bekra, Mohamedova treća žena, AJŠA
AIVA – marka japanskih televizora
AJAC – rečca za odricanje, aja
AJAS - sin Telamona, starogrčki junak iz Trojanskog rata, Ajant, lat. Ajaks (mit.)
AJDA Lupino – starija američka glumica („Visoka Sijera“)
AJDE – uzvik za podsticanje na nešto, hajde
AJER –vrsta konjaka sa jajima
AJIR – arhiv jadranskog instituta iz Rijeke (skr.)
AJLA Fišer – australijska glumica (izv. Isla Fisher)
AJLE – prilično, dosta (tur.)
AJMA – luk vlašac, aljma (bot.)
AJON – meksički košarkaš, Gustavo
AJOŠ – odmetnik, propalica (tur.), hajoš; lađar (mađ.), hajoš
AJRA Oldridž – američko-engleski glumac iz XIX veka
AJRI Demirovski – makedonski muzičar
AJŠA – v. AIŠA
AJTA – skitnica, besposličar (tur.), ajtadžija
AJUB – Muhamedov sledbenik i vojskovođa, Abu Al-Ansari
AJUB Daud – somalijski fudbaler
AJUB Nefzi – francuski bokser
AJUJ – uzvik žalosti, aju
AJVS –raniji američki glumac i pevač, Barl
AKAI – marka japanskih muzičkih uređaja
AKAK – grad u Kamerunu
AKAM – ganski fudbaler, Dejvid
AKAT – akt (zast.)
AKER –američka diva nemog filma, Džin
AKID – v. AKIS
AKIL – irsko ostrvo (ne Ačil!)
AKIR – lik iz orijentalne priče, Ahikar („Premudri“)
AKIS – planina uz Kaspijsko jezero; Galatejin miljenik, pastir sa Sicilije (mit.), Akid
AKMA – akupunkturni magnet
AKNA – pubertetska bubuljica
AKOP Akopjan – jermenski pesnik
AKOR – planina u Portugaliji
AKOŠ Korica – naš rvač
AKRA –italijanski filozof, Frančesko (1834 – 1913)
AKSL – figura u umetničkom klizanju
AKSO – general iz Francuske revolucije, Nikola
AKSU –turska pevačica, Sezen
AKTA – zvanični spisi
AKTE – v. AINO Akte
AKUN – Aleutsko ostrvo
AKVE – srednjovekovni grad na Dunavu, kod Prahova
ALAČ – naš pozorišni glumac, Aleksandar; naša glumica, Anja
ALAM – engleski glumac, Rodžer; uzbekistanska manekenka, Nataša
ALAN Alda – američki glumac („Zavođenje Džoa Tajnana“)
ALAN Arkin – američki glumac („Rusi dolaze“)
ALAN Bejts – engleski glumac („Grk Zorba“)
ALAN Bol – engleski fudbalski trener
ALAN –kanadska balerina i glumica, Mod (1873 – 1956)
ALAN Kar – engleski komičar i TV lice
ALAN King – američki glumac, komičar („Mačje oko“)
ALAN Koks – engleski glumac
ALAN Lad – američki glumac (“Plava dalija“)
ALAN Rid – američki glumac („Doručak kod Tifanija“)
ALAN Simonsen – danski fudbaler
ALAN Tam – kineski pevač i glumac
ALAN Tik – kanadski glumac
ALAN Tudik – američki glumac
ALAR –bivši fudbaler Borca iz Banjaluke, Goran
ALBA – američka glumica, Džesika; pesma Olivere Katarine
ALBA Parijeti – italijanska glumica („Mesar“)
ALBE Vidaković – hrvatski kompozitor
ALBU – francuski vajar, Žorž di Tane (1895 – 1986) (izv. Georges Halbout du Tanney)
ALDA – v. Alan Alda
ALDI – nemačka trgovinska kompanija
ALDO Čikolini – italijanski pijanista
ALDO Đufre – italijanski glumac (1924 – 2010)
ALDO Moro – raniji italijanski političar
ALEB – galeb (zool.)
ALED Džouns – velški pevač
ALED Tidir – velški pesnik (1465 – 1525)
ALEF – prvo slovo feničkog pisma
ALEJ – grad u Libanu; kralj Arkadije, Afidantov sin (mit.), Aleos
ALEK Vek – sudanska manekenka i top model
ALEL – varijanta istog gena
ALEN – američki košarkaš, Rej; engleska pevačica, Lili
ALEN Bogosjan – francuski fudbaler
ALEN Boske – francuski pisac
ALEN Delon – francuski glumac
ALEN Karon – kanadski (tj. frankokanadski) džez gitarista
ALEN Kini – francuski glumac („Sladak život“)
ALEN Taner – švajcarski režiser („Sredina sveta“)
ALEN Tejt – američki pesnik (1899 – 1979.)
ALEN Žires – bivši francuski fudbalski reprezentativac
ALEŠ – češki slikar, Mikolaš (1852 – 1913)
ALEŠ Bebler – raniji slovenački diplomata i publicista
ALEŠ Pipan – slovenački košarkaški trener
ALET – Egistov i Klitemnestrin sin (mit.), Aletes
ALEZ – gradić u Francuskoj (izv. Alleuze)
ALFI Kabiljo – hrvatski kompozitor
ALGO Karp – estonski olimpijski skijaš
ALIF – prvo slovo arapskog pisma
ALIK Saharov – američki TV režiser
ALIL – Koštanin svekar u drami Bore Stankovića
ALIP – rusko muško ime, Alipij; starogrčki vajar sa Sikiona, Alipos (V vek pne)
ALIT – trikalcijum silikat, sastojak cementa
ALMA Ekmečić – bosanska pevačica
ALME – reka u Nemačkoj, pritoka Lipe; gradić u Lombardiji
ALNA – reka u Rusiji
ALOA – drevna država na teritoriji Sudana; grad u Škotskoj i istoimeni FK
ALOE – tropska biljna vrsta, aloja (grč.)
ALOJ – smolasta materija iz lista aloje
ALOM – bog neba kod starih Maja
ALON – hajdemo! napred! ura! (franc.); grad u Burmi
ALON Abutbul – izraelski glumac
ALOŠ – gradić u Francuskoj
ALOT – grad u Iranu
ALTI – beogradski sportski klub
ALUA – v. Alur
ALUJ – mesto u Francuskoj
ALUK – vezena maramica, jagluk
ALUM – prirodni antiseptik sličan stipsi
ALUN – visoravan na Miroču
ALUR – nilotski narod u Kongu, Alua, Lur
ALZA – kanadski glumac i režiser, Volter
ALJAK – kratak gunj, aljetka;
ALJAV – sakat (pokr.)
ALJKA – haljinica (u izrazu „dići aljku na bataljku“ – pokupiti prnje i krenuti)
ALJMA – v. AJMA
ALJUŠ Gaši – kosovski državnik
AMAD – francuski general, Alber (1856 – 1941); Asirov grad iz Biblije, Amead
AMAI – poznata kozmetička marka
AMAK – Aleutsko ostrvo; aktivni vulkan na Aljasci
AMAR Gile Jašarpsahić – bosanski folk pevač, zvezda Granda
AMAR Osim – bosanski fudbalski trener („Željezničar“)
AMAS – egipatski faraon, Amazis
AMAŠ – američki državnik, Džastin
AMAT –španski fudbaler, Žordi
AMAŽ – gradić u istočnoj Francuskoj (izv. Amage)
AMBA – reka u Rusiji, uliva se u Amurski zaliv
AMBI – latinski prefiks: oba, oboje; varoš u Francuskoj (izv. Hambye)
AMBU – reanimacioni balon; medicinski balon za veštačku ventilaciju pluća
AMDO – jedna od 3 istorijske provincije Tibeta (Kam i U-Cang)
AMED – ribarski grad na Baliju, sa plažom od crnog peska
AMEJ – bivša kanadska olimpijska plivačica, Džesika (izv. Amey)
AMEL  – bosanski pevač Ćurić; folk pevač Ćeman
AMER Delić – bivši američki teniser
AMES– grad u Galiciji (Španija)
AMET – v. AMUT; grad u Norveškoj
AMFI – grčki prefiks: oko, okolo
AMGE – indijska glumica Joti (ili Jioti), najniža živa žena na svetu (62, 8 cm)
AMIĆ – hrvatski fudbaler, Nedjeljko
AMID –organski derivat amonijaka
AMIK –kralj Berbika, Posejdonov sin, Amikos (mit.)
AMIO – francuski renesansni pisac, Žak (izv. Amyot)
AMIS – antički grad u Turskoj, Amisos (danas Samsun); tajvanski narod, Ami
AMIŠ – pripadnik sekte menonitske crkve u Sad
AMIT – v. AMUT
AMIT Ivri – izraelska plivačica
AMIT Tamir – izraelski košarkaš
AMKA – Amela od milja
AMKO – Amel od milja
AMLA – indijski ogrozd, amalaki
AMLE – odmah, smesta (tur.), hamle
AMNA Avdić – bosanska šahistkinja
AMOA – ganski fudbaler, Metju
AMOK – malajsko ludilo; pripovetka Štefana Cvajga
A-MOL – molski tonalitet
AMON – staroegipatski bog Sunca, Amun; judejski kralj, Manasehov sin
AMOT – švedski gitarista, Majk; švedski gitarista, Kristofer („Arch enemy“)
AMPA – vejavica, mećava (pokr.)
AMPL – skraćenica za aminoplast
AMUN – v. AMON
AMUT – staroegipatsko čudovište koje je jelo srca pokojnika, Amet, Amit
AMZA – klipan, budala (fig.); kapetan iz epske pesme o Nikcu od Rovina
AMZA Pelea – rumunski glumac
ANA O – Frojdova studija slučaja
ANAB – v. ANAV
ANAF – naš raniji lekar i biolog, Marko (1909 – 2010)
ANAK – biblijsko pleme divova, Enak
ANAS – sitan indijski novac (nema množinu!)
ANAT – papin godišnji prihod; vrhovna semitska i fenička boginja, ANATA, ANATU
ANAV – biblijski grad Enakita (u Judeji), Anab
ANAZ – australijski fudbalski sudija, Hakan
ANBU – grad u Kini; sumerski kralj
ANDO – japanski arhitekta, Tadao
ANDU – kineski vojskovođa iz VI veka, Hou
ANĐE – italijanski barokni slikar, Frančesko (1675 – 1757)
ANEJ – filozof, Lucije Seneka;  grad na severu Norveške
ANER – Amorejac iz Biblije, Avramov saveznik; čovek (grč.)
ANET Strojberg – danska glumica
ANGA – v. ANGU
ANGE Postekoglu – australijski fudbalski trener grčkog porekla
ANGU – pleme sa Nove Gvineje, Kukukuku, Anga
ANIĆ – naš st. šumarski stručnjak, Milan; naš bivši fudbaler, Darko; zadarski šahista, Darko
ANIK Žej –  francuska književnica („Zaljubljena žena“) (izv. Annick Geille)
ANIM – biblijski grad u Judeji; ganska sprinterka, Vida
ANIR - levitski grad koji je pripadao Manasiji, ANER (bibl.)
ANKA Badali – ranija hrvatska operska pevačica (mecosporan)
ANKA Humo – ranija hrvatska pijanistkinja
ANKA Jelačić – ranija hrvatska operska pevačica (alt)
ANRI Loran – francuski moderni vajar
ANRI Mišo – francuski pesnik
ANRI Rabo – francuski dirigent i kompozitor (1873 – 1949)
ANRI Rink – francuski šahovski teoretičar
ANSA – italijanska novinska agencija
ANSI – grad u Francuskoj
ANTA Bogićević – srpski vojvoda iz Prvog srpskog ustanka
ANTE Babaja – hrvatski filmski reditelj
ANTE Kovačić – hrvatski pisac realista
ANTE –stariji aviomodelar, Emil
ANTO – naš bivši fudbaler, Drobnjak
ANTS – raniji estonski klizač Antson, olimpijski šampion
ANJES – francuska režiserka Varda
AODI – putujući pevači starih Grka, aedi
APEL –helenski slikar, Apeles
APEN – grad u Nemačkoj kod Oldenburga
APEP – v. APOP
APER – pronalazač konzerviranja hrane, Nikola
APIĆ – novosadski muzički pedagog, Milena (klavir!); vršački košarkaš, Dragan;
APID – vladar Peloponeza, Inahov unuk, Apis (mit.)
APOP – neuništiva zmija iz egipatske mitologije, Apep, Apopis
APRO – mađarski šahista, Adrijan
ARAB – grad u Alabami (SAD); belgijsko-marokanski fudbaler, Naim; nemački kik-bokser, Halid
ARAC – gradić u severnoj Turskoj
ARAN –izotop ozona
ARBA – otac Enaka iz Biblije
ARČI Majo – američki reditelj
ARČI Mur – američki bokser
ARDI – francuska pevačica i glumica, Fransoaz (izv. Francoise Hardy)
AREF – bivši irački predsednik, Abdul Salam Mohamed
AREN – estonski slikar i graver, Pet; aromatični ugljovodonik
ARIĆ – hrvatski fudbaler, Robert Marić
ARIF Hikmet – bosansko-turski pesnik (Rizvanbegović-Stočević)
ARIK – nadimak Arijela Šarona
ARIO – grad u Meksiku
ARNE – nemački fudbaler Fridrih
ARNU – francuska glumica, Fransoaz
AROK – raniji trener FK Vojvodina, Ferenc
AROZ – grad u Brazilu
ARSA – naš TV reditelj, Arsenije Jovanović („Koreni“)
ARTA – oblast u Grčkoj; reka u Epiru
ARUA – oblast i grad u Ugandi
ARUM – jogunasti konj (tur.)
ASEK – FK sa Obale Slonovače (iz Abidžana)
ASIL – kiparski FK iz Lisija
ASIM – pevač grupe „S vremena na vreme“ Sarvan; folk pevač Brkan
ASIN – španski književnik Migel ... Palasios
ASIS – bivši brazilski fudbaler, Eder
ASJA – pripovetka Turgenjeva
ASJA Kisić – ranija hrvatska glumica, Bepina u seriji „Naše malo misto“
ASNA – korist (mađ.), hasna
ASOL Slivec – ruska skijašica (u Americi: Asoli)
ASOP – starogrčki bog reka, Asopos, Azop (mit.)
ASPA – drvena poluga na brodu (ital.)
ASPE – raniji meksički fudbaler, Alberto Garsija
ASUR – najstarija prestonica Asirije, AŠUR
AŠER – američki pevač Rejmond
AŠIČ – slovenački teolog i narodni lekar, Simon
AŠIĆ – naša književnica, Tijana („Dangeta, duša koja se smeje“)
AŠIL Deverija – francuski slikar (1800 – 1857)
AŠUR – v. ASUR
ATAČ – hrvatski slikar, Zlatko Kauzlarić
ATAI – turski pesnik i istoričar, Nevizade (1583 – 1635)
ATAN – banjalučki pesnik Zlatan Jurić
ATAR – seosko područje
ATEJ – starorimski tribun Gaj ... Kapiton; dugovečni vladar Skitije, Ateus
ATEM – v. ATUM
ATEN – asteriod blizak Zemlji, Aton
ATER – želja, volja (tur.)
ATEŠ – vatrena boja (pers.)
ATIĆ – naša istoričarka umetnosti, Zorica
ATIL – stara hazarska prestonica, Itil
ATIN – bugarski slikar marinista, Valentin Tuzsuzov
ATUK – Ringo Star u komediji „Pećinski čovek“;
ATUM – staroegipatski bog zalazećeg Sunca, Atem
AUGA – kći tegejskog kralja Aleja i Nereje u grčkoj mitologiji, Auge
AUGE – v. AUGA
AVAS – francuski književnik, Šarl-Luj (1783 – 1858); mesto u Trakiji, Avantas
AVED – francuski slikar iz epohe rokokoa, Žak-Andre Žozef
AVES – naziv klase ptica u sistematici; ptičje ostrvo u Karipskom moru
AVIM – v. Abim
AVIV – izraelski šahista Fridman (živi u SAD)
AVNI – izraelski glumac, Aki
AVRO – nekadašnja britanska fabrika aviona
AZAN – sin Arkada i muze Erato, brat Elata, Afidanta i Hiperipe (mit.)
AZER – pripadnik naroda turkijskog porekla, Azerbejdžanac
AZIS – bugarski pevač
AZIZ – rasipni turski sultan iz XIX veka, Abdul
AZOP – v. ASOP
AZOR – grad u Izraelu, kod Tel Aviva, AZUR
AŽIĆ – riječki košarkaš, Danko

11. 1. 2015.

Nesam školuvala (2)

Čast mi je da vas podsetim na jednog specifičnog enigmatu, strastvenog ljubitelja ukrštenih reči i još strastvenijeg sastavljača, čiji su radovi u jednom periodu bili najzastupljeniji u renomiranoj domaćoj enigmatskoj štampi - iako su listom bili ispod svakog kriterijuma. U stvari, to je slučaj bez presedana u istoriji našeg ukrštanja, pa gospodin o kome je reč na neki način zaslužuje tiho divljenje, budući da je teško pronaći ijedan časopis iz poslednje decenije minulog i prve decenije ovog veka u kojem se njegov potpis ne pojavljuje bar duplo češće od potpisa bilo kog za klasu boljeg saradnika! Godine su prolazile, nepismeni su se opismenjivali, urednici se smenjivali, a on je punom parom, sa istim žarom i ni za dlaku ne menjajući manir stvarao, klepao, štancovao sramne i besmislene kombinacije, i slao, slao, slao.... Redovno i svima, uz to angro, a valjda su bila teška vremena, starci su polako odlazili, mladih nije bilo, kompjuter je još uvek bio misaona imenica za većinu enigmata - i tako su nesrećni urednici pristajali na škart. 

Ako zamislimo jednog relativno normalnog urednika (u daljem teksu: RNU) iz recimo 1996. godine, dakle jednog čoveka koji solidno poznaje materiju, zna da napravi razliku između dobrog i lošeg, lepog i ružnog, korisnog i štetnog, pristojnog i neukusnog, a pri tom mu je stalo da list koji uređuje služi svrsi na određenom nivou, nije lako shvatiti zašto je toliko prostora dato nekome ko - osim dobre volje i nesebičnosti - nema ama baš nijedan kvalitet koji ga čini poželjnim saradnikom. Posmatrano iz ugla autora, uvredljivo je za npr. Mladena Đurđevića da mu ukrštenica bude objavljena u paklenom sendviču između dva nečuveno slaba sastava mlađeg kolege, a da ne govorim o tome koliko je ponižavajuća činjenica da je taj Đurđević pošteno (talentom, znanjem, umećem, poštovanjem lista i rešavača) zaradio svoj tragični honorar, dok je jedan hiperproduktivni duduk dobio 6 takvih honorara (i u zbiru, razume se, izbegao tragičnost), a svakim od tih radova je ismejao i reputaciju časopisa, i očekivanja rešavača, i enigmatsku tradiciju uopšte. 

Ako stvari posmatramo iz ugla rešavača, a lako je pretpostaviti da je RNU - u to najvažnije, izgleda da su konzumenti (bili) žrtve oportunizma. RNU zaključi: "Zanatski za jedinicu, konceptualno za jedinicu, strukturalno za nulu, ali ispravno i rešivo... Neka ide, ionako ne znam šta da stavim na strane 32, 36, 46 itd.", a to vremenom postane uobičajeno. Tako se prave i npr. jeftine viršle: malo mesa, malo kostiju, dosta creva i pilećih nogu, mnogo aditiva i određeni procenat đubreta. E, od tog procenta đubreta najviše zavisi da li će baš svako kuče bez masla i garnirunga (i besposledično) moći da proguta tu neukusnu prerađevinu, ili će neko ipak platiti glavom svoju halapljivost. Kao što znamo, đubre je uvek najdostupnije, ono se poslovično isporučuje u hrpama i džakovima, pa  se i u našoj priči RNU rukovodio sličnim proizvođačkim principima: "Valjda niko neće umreti od 10 % đubreta... Ako se niko ne otruje, naredni put ću staviti 15 %, pa ću terati dalje... sve dok neko ne ispusti dušu." 

Nemam nameru da predstavim nijedan rad ovog plodnog autora, jer verujem da većina čitalaca bloga ima sveža i krvava sećanja na njegove majstorije. Ako nekome nekim čudom nije jasno o kome se radi, lako može da pronađe u ne tako starim novinama sastave koji očigledno izvrgavaju ruglu kombinatoriku i čitav enigmatski esnaf neopisivo glupim belinama, sastavljenim isključivo od "enigmatizama". Dakle, kad prosečan sastavljač nešto ukršta, i pojavi mu se npr. ETANIN - on zadrži taj pojam kako bi sačuvao kombinaciju. Međutim, ovaj konstruktor za dve decenije nije uspeo da ukapira čemu služe takve reči i izgradio je stil koji podrazumeva 12/12 besmislenih monotonih pojmova u neuko sklepanoj belini 6 x 6 (u tim radovima se kristalno jasno vidi koliko je taj sastavljački zahtev neosnovan i podložan zloupotrebi). Svi radovi su mu izgledali isto, neki su čak bili i gori od tih "istih", i bukvalno je nemoguće naći ukrštenicu sa njegovim tročlanim potpisom bez atamana, anatema, imitatora, Alemana, eremita (...), bez 30 % najbanalnijih glagola, bez gnusnih lanaca crnih polja itd. Da budem iskren, osećam se kao da bih prekucavanjem jednog takvog sastava morao da pojedem onu kučeću viršlu, a i da je ponudim vama... a takvim đakonijima ipak nije mesto na blogu. Umesto toga, kao ilustraciju prilažem mali posprdni omaž, mojom rukom napravljen.

Uzgred, nije mi poznato da li firma ovog proizvođača otpada i dalje radi, ali znam da je plasiranje njegove robe ozbiljno ugroženo pre nekoliko godina. To nije delo nekog RNU - a, jer su takvi bili bolećivi prema njemu (a bezdušni prema rešavačkoj publici), i pošto niko nije imao srca da kaže čoveku koji 20 godina pravi ukrštenice namenjene Kelerovim majmunima: "Ne umeš, a vreme je pokazalo da nikad nećeš ni naučiti", taj zadatak je mogao da obavi samo neko ko nije RNU. Logično, antiheroja ove priče je zaustavio jedan RNNU - relativno nenormalan urednik.

9. 1. 2015.

Potera za minimumom

Postovi o minimalno crnim ukrštenicama su podstakli Gorana Topličevića, enigmatu iz Kruševca, da replicira, otkrije koliko je vešt u minimiziranju i uključi se u neformalno kratkoprugaško takmičenje. Poslao je standardnu "Enigminu" skandinavku 11 x 17 sa nestandardnim prorezom za sliku 5 x 7, a upotrebio je 9 crnih polja. 

Sastav je čist i jednostavan, odlično isplaniran, bez momenata koji su u zanatskom ili upotrebnom smislu podložni kritici. Kao što je već rečeno (i svim pešacima jasno), kod ovakvih poduhvata je nerealno očekivati strukturalne bravure, ali ih Goran ipak nije sasvim ignorisao: prvi vertikalni pojam je višestruko prelomljen, a dvostruki prelom -LNA A- se nalazi baš na mestu koje omogućava autoru da bez većeg stresa iskoristi i gornji i donji deo mreže. Takođe, pretposlednji verikalni pojam se neočekivano lomi i razbija monotoniju - kako strukturom, tako i duhovitošću (alaski alat), a u pretposlednjem vodravnom redu srećemo jednu lukavo upotrebljenu suglasničku skupinu (smrekar). Od ostalih pojmova, najinteresantnija je književna sintagma lomiti kolač. Ako bismo tražili dlaku u jajetu, primedbe bi se odnosile na prvi vodoravni pojam (pre svega, zato što je prvi), na dva prideva (od kojih je jedan devetoslovan) i četiri glagola, ne računajući sintagmu (dva povratna), ali je rad generalno vrlo dobar, autor je uspešno odgovorio na zadatu temu (PDR = 6, 35), a hipotetični rešavač nije nezadovoljan.

Ispod posta Kad Reško minimizira dva puta se oglasio Žarko Đokić, uzevši učešće u našoj poteri za rekordom. Najpre je priložio ukrštenicu sa 9 crnih polja i standardnim prorezom za sliku (5 x 6), odnosno prvi ispravan sastav dimenzija 11 x 17 sa prosečnom dužinom reči 6, 43, a onda je, verovatno inspirisan Rešadovom skandinavkom sa Dubravkom Mijatović, poslao i sastav sa molerskom belinom uz levu ivicu, prorezom 5 x 7 i 11 crnih polja, pod nazivom "Sliku svoju ljubim".

Prva Žarkova ukrštenica ima sjajnu organizaciju, vizuelno je dopadljiva, strukturalno skromna, a sadržinski bez greške. Rešavač ne bi imao zamerke, i zasigurno mu ne bi smetalo prisustvo tri prideva u tri roda (avetan, rešivo, blagi) i šest glagola (dva povratna), a to ni rigidnijim kolegama ne bi trebalo da bode oči, budući da je reč o zadatku sa kojim se, kao što smo videli, ni program sa solidnom bazom ne može lako izboriti. Najupečatljivija je povezanost vodoravnog moleraja u donjem delu sa jedanaestoslovnim pojmom u osmom redu, i uopšte, prohodnost čitave mreže je impresivna. Crna polja su tako ekonomično raspoređena da je ukrštenicu teško zamisliti sa još jednim belim poljem, a ostati u sferi realnosti.

Druga ukrštenica ima komplikovaniju strukturu, bar dva crna polja su teoretski u višku (a praktično preko potrebna), a kao i u prvoj, svaki deo je povezan sa svakim ("osovina" je Jagodin-mala). U nesavršenstva eventualno spadaju jednoslov  i dvoslov u središnjem delu, što se odrazilo na prosečnu dužinu reči, pa iako Žarko ima isti broj crnih polja i iste dimenzije proreza kao Rešad, PDR = 5, 87 (kod  Rešada 6, 04).

Ali, to nije sve: i ja konja za trku imadem. Iako sam u međuvremenu preradio svoju staru skandinavku sa 9 cp i poslao je "Enigmi", predstavljam drugu, glanc-novu, kojom sam na skali od 1 do 10 zadovoljan za šesticu, a za koju mislim da je ipak bolja od prve (možda ću i nju predstaviti, ali tek po objavljivanju - a bog sveti zna kada će to biti). Elem, rekavši da mi ne polazi za rukom da sastavim ukrštenicu sa 9 cp, imao sam na umu "efekat simetrije", što znači da mi je teško da rasporedim crna polja u 3 jednaka lanca, a da pri tom vodim računa o međusobnom položaju tih lanaca. Kada odustanem od tog nesuvislog zahteva, problem postaje mnogo rešiviji, mada još uvek nisam pronašao rešenje na koje bih bio ponosan. 

Raspored je takav (2 x 4 + 1) da deveto crno polje deluje suvišno, ali je zaista potrebna bela magija da bi bilo izbegnuto; međutim, više mi smeta činjenica da prvi lanac potpuno razdvaja levi i desni deo tj. da je prožetost ozbiljno ugrožena. Zapravo, u prvoj verziji  je sedmi vodoravni pojam bio glagol stasati ili pridev stasito (vodoravno: karikature), no nisam uspeo da pristojno sklopim deo ispod slike, a nije mi se dopalo ni odustvo reda... i, eto: finalna verzija ne sadrži prideve, jedini glagol mariti se lako može pretvoriti u imenicu, struktura je krajnje uprošćena, a rešivost je skoro stoprocentna (s tim što pojedini opisi moraju biti sugestivni: npr. do pojma ARIDIK se stiže preko originalnog imena ARIDIKES, kojem samo treba otkinuti poslednja dva slova; ADAMINA je "Adamova imenjakina", INAL je izvorno JINAL itd). PDR je jednak Đokićevom (6, 43). Uzgred, pre nekoliko godina je u Srbiji gostovao jedan popularni francuski pisac, i pošto sam pročitao intervju  u "Politici" - shvatio sam da nam je Fortuna napokon poslala nekoga ko će čuvenom jezeru u Finskoj dati malo mira. Zove se MATIJAS ENAR (izv. Mathias Énard), i evo prilike da popularizujem njegov lik.