Zbogom, velika Nado

Nada Knežević

Napustila nas je Nada Knežević, pionirka beogradske zabavne muzike, pevačica internacionalnog renomea i najistaknutija interpretatorka džeza u SFRJ. 

Imao sam priliku da upoznam Nadu i da sa njom obavim na desetine razgovora. Njen ilustrovani životopis će, nadam se, jednom biti dostupan širokoj publici u knjizi "Velika Nada" na kojoj sam radio tokom 2020. i 2021. godine, a koju je Nada pročitala u rukopisu i aminovala objavljivanje. Međutim, knjiga nije objavljena jer je pevačica insistirala da iza izdanja stane Ministarstvo kulture. I kako nadležni kulturni poslenici nisu imali sluha za projekat Društva novinara Vojvodine, tri puta zaredom smo odbijeni, uz medene reči i kurtoazne pohvale. Poštujući Nadinu volju, nismo nudili projekat drugim izdavačima, iako je od početka bilo jasno da bez veza u Ministarstvu nemamo gotovo nikakve šanse.  Šta se tu može, u Srbiji se i deca upisuju u državni vrtić preko veze, a da bi ova i ovakva država stala iza kulturnog poduhvata čiji je jedini cilj podsećanje na značajnu muzičku figuru iz prošlosti, bila bi potrebna crna magija. 

Nada Knežević je bila upravo to: značajna figura iz naše muzičke prošlosti, prerano smeštena u pluskvamperfekat i prerano svrstana u grupu prohujalih s vihorom. Kao što je Olivera Katarina jednom lepo rekla: "Kod nas su zvezde obično gasili", Nada je počela da tone u zaborav još pre više od 40 godina, kada su je mediji tiho proglasili neinteresantnom i neaktuelnom. I dok su njene kolege i muzički saborci iz kasnih pedesetih, kada se jugoslovenska pop scena tek formirala, sa većim ili manjim uspehom uspevali da očuvaju svoje pozicije na estradnoj mapi, ona se povlačila u sve dublji mrak. Đorđe Marjanović je još dugo bio vidljiv, Lola Novaković je delovala sve do kasnih devedesetih, o hrvatskim zvezdama te generacije da ne govorimo (neki od njih su i dan-danas prisutni na sceni), a Nade već sredinom osamdesetih nigde nije bilo. Čak ni njeni nekadašnji bliski saradnici nisu tačno znali šta je s njom, kud je nestala i da li je među živima. 

Ukrštene reči, TV novosti 1976, autor: Ilija Stančul

Publika je, istina, nikada nije otpisala. Štaviše, godinama su je čekali i tražili širom bivše države, pisali televiziji, nadali se njenim živim nastupima... Ali, Nada je - to vam mogu reći iz prve ruke - bila jedna osobenjakinja i do nje je vazda bilo vrlo teško dopreti. S njom je moglo samo onako kako ona hoće ili nikako, a oni koji su iz ovog ili onog razloga pokušavali da uspostave kontakt češće su birali drugu opciju. Bila je izuzetno ponosna na svoje uspehe u džez muzici, na priznanja i nagrade koja je dobijala u svetu, na ugled koju je imala među kolegama i publikom i smatrala je da, kao dokazana umetnica svetskog kalibra, zaslužuje i belosvetski tretman u lokalnim okvirima. Međutim, takav tretman joj niko nije nudio i zato je izabrala ilegalu.

Među živim i zdravim džez muzičarima postoje umetnici (sa svih meridijana) koji su, bez obzira na višedecenijski otklon od mikrofona, iskreni obožavaoci njenog talenta. Ipak, najveći obožavalac koga sam intervjuisao tokom rada na knjizi je njen bivši suprug Ivan Švager, petrovaradinski saksofonista, koji je, bez obzira na njihov narušeni odnos, o njoj govorio kao o boginji sa Olimpa. Nada je, pak, u svom maniru predložila da ga uopšte ne spominjen u knjizi, ističući da je ljubav njenog života glumac Dušan Bulajić (njen prvi suprug), no uspeo sam da je ubedim da otac njenih blizanaca Igora i Staše zaslužuje - ako ne počasno - onda barem posebno mesto u njenoj biografiji. 

karikatura: Mladen Marković

Ako govorimo o kuriozitetima iz njenog života i karijere, ne znam šta bih pre izdvojio. Nikada nije potvrdila da poznaje note, ali je zato najkomplikovanije džez kompozicije pevala matematički precizno (kolege su tvrdile da ne bi umela da peva u falšu ni kada bi je neko puškom naterao!); Učestvovala je u prvoj zabavnoj emisiji eksperimentalnog programa Televizijskog studija Beograd 23. avgusta 1958. godine;  Kao estradna zvezda, etablirala se s međunarodnim hitom "Ciganska noć" Ibera Žiroa ("Les Gitans") i u muzičkim krugovima dobila nadimak "Ciganka" (nekoliko godina kasnije, tražila je od tek ispiljenog Tome Zdravkovića da joj ustupi svoj prvi autorski hit "Ciganka", koji je melodijski bio vrlo sličan "Fatimi" Dragana Tokovića, drugom Nadinom hitu); Diskografski se samostalno poslednji put oglasila 1976. godine i praktično okončala zabavnomuzičku karijeru hit-singlom "Hej, šta je s vama ljudi", a poslednji festival zabavne muzike na kom se pojavila je Beogradsko proleće '83, kada je izvela kompoziciju Olivera Mandića "Boli, boli"; Mladen Mazur, najznačajniji zagrebački džez publicista svoga doba, uvrstio je Nadu u "Ilustriranu enciklopediju džeza", i to kao jedinu vokalnu solistkinju iz SFRJ. 

Tereza Kesovija je svojevremeno izjavila: "Nada je naš najbolji interpretator, a možda i moj kompleks!"; Gabi Novak je jednom zgodom javno ustvrdila da je Nada naša jedina prava džez pevačica; Milivoje Mića Marković je zapisao: "Usuđujem se reći da je priroda - kada je glas u pitanju - bila izdašnija prema Nadi nego prema Eli Ficdžerald"... No, možda bi reči Mladena Mazura ponajbolje mogle da uokvire lik i delo Nade Knežević: "Ona je odavno prerasla granice Jugoslavije i Evrope i nalazi se među 10 vodećih imena u svetu!" 

Na kraju, rekao bih da mi je bila velika čast da sarađujem sa gospođom Knežević i da joj ulepšam poslednje godine života interesovanjem za njen minuli rad. Drago mi je što je učestvovala u nastanku knjige i što je celokupni sadržaj dobio njen blagoslov... osim naslova "Velika Nada". A ja, eto, želim da se knjiga o njoj baš tako zove jer je to priča o jednom velikom talentu koji je budio velike nade.

skandinavka, Astro skandi (neobjavljeno), autor: M. Marković