Stočetrdesetčetvoroipogodišnjakinja

 Juče je obeležen Međunarodni dan maternjeg jezika. 

Tim povodom, na mnogim portalima je reciklirana priča o najdužim rečima u pojedinim jezicima. Metodom resavske škole, a pozivajući se na podatke sa National Geographica, opet su nas dezinformisali da su najduže složenice u srpskom jeziku: prestolonaslednikovica (21) i antisamoupravnosocijalistički (29).

Nesrećna prestolonaslednikovica (što će reći: supruga prestolonaslednika) nekada i negde, rukom nekog resavca, prevedena je s ijekavskog na ekavsko narečje i uneta u knjige starostavne kao najduža srpska reč. A zapravo, ijekavski oblik od 26 slova (prijestolonaslijednikovica) je neispravan: drugo e je kratko, te drugo ije mora postati lje, što skraćuje niz za 2 slova. No, i ovako, i onako - ta kovanica nema rekordnu dužinu čak ni na ijekavskom području.

Nakaradni pridev "antisamoupravnosocijalistički" ne zavređuje ni komentar. To je samo jedna usiljena konstrukcija iz SFRJ, a zasigurno ima još mnogo takvih.

Bez imalo konstruisanja, najduže reči u našem jeziku su one koje označavaju  ženske osobe u određenim godinama: 

SEDAMDESETDEVETOGODIŠNJAKINJA (27) i 

SEDAMDESETČETVOROGODIŠNJAKINJA (28). 

Ako iz konkurencije ne isključimo staramajke koje možda postoje, a možda ih i nema, dobijamo reči: 

STODVADESETJEDNOGODIŠNJAKINJA (27), 

STODVADESETDEVETOGODIŠNJAKINJA (28), 

STODVADESETČETVOROGODIŠNJAKINJA (29), a onda i

Žana Luiza Kalman

STOČETRDESETČETVOROGODIŠNJAKINJA (30).

No, tu nije kraj: ako bismo iskoristili infiks "i po", sve navedene reči bi porasle za po 3 slova! To standardizacijom nije regulisano, pa kako nije zabranjeno, moglo bi se reći da je dopušteno, tim pre što ima uporište u jezičkoj praksi. Tako dolazimo do spoznaje da je, neformalno, najduža smislena i skoro sasvim prirodna složenica u srpskom jeziku STOČETRDESETČETVOROIPOGODIŠNJAKINJA (33). 

Usput, Ginisova knjiga za najdugovečniju osobu u istoriji čovečanstva priznaje izvesnu Francuskinju Žanu Luizu Kalman, sa 122 godine i 164 dana, ali je prema nezvaničnim podacima bilo i dugovečnijih (na Kavkazu i u azerbejdžanskom mestu Lerik). Zanimljivo je i da prvih 25 mesta na Ginisovoj listi zauzimaju žene.