26. 12. 2014.

Kad Reško minimizira

Reagujući na prvi decembarski post Manje je više, Rešad Besničanin je poslao dve skandinavke sa minimalnim brojem crnim polja, koje su objavljene pre sedam godina u "Enigmi". U stvari, poslao je i jednu još stariju, ali se ispostavilo da je felerična, odnosno da je sedamnaestoslovni pojam neispravan (nije ga teško preseći, no na taj način bismo dodali jedno crno polje; roman Jakova Ignjatovića nosi naziv "Stari i novi majstori", ne "Stari novi majstori"). Dakle, u novembru 2007. godine je verovatno objavljena prva ispravna ukrštenica 11 x 17 sa svega 10 crnih polja (i prorezom za sliku 5 x 7, za red većeg od standardnog).

Sastavljanje minimalno crnih ukrštenica iziskuje maksimalno korišćenje prostora, što znači da - ako već imamo prorez za sliku - u uskom delu pored njega valja izbeći crna polja. Na taj način dobijamo ekonomičnu belinu, a sve tufne ostavljamo za preostali deo, pri čemu se lukavo možemo osloniti na preimućstva koja nudi dijagonalno pozicioniranje (kao što sam ja, stari prepredenjak, uradio), ili se udarnički izboriti za još jednu veliku belinu (ili više njih). Pošto su se u prvoj skandinavci 4 crna polja iznad beline (desno od proreza) tako lepo, stepenasto poređala, trebalo je i u gornjem delu izbeći gomilanje, pa je Rešad koristio, uslovno rečeno, kombinovanu metodu: grupisao ih je u dijagonalne parove (bez insistiranja na vizuelnom efektu), a desetoslovnim pojmovima uz levu ivicu je spasio bar jedno belo polje. Iako je teoretski sve to moglo da bude i belje, autor je prednost dao meri i ukusu. Treba primetiti da je gornji deo sastava izvanredno prohodan, da su sve upotrebljene reči više nego korektne i vrlo humano uklopljene, a da suglasničkih grupa ima tačno onoliko koliko je igra slučaja htela tj. taman toliko da rad ne bude ni dosadan, ni usiljen. Ni belina nema diskutabilne momente, jednostavna je i rešiva, diskretno zakomplikovana parom ERSKIN / TORSTEN, ali koristim priliku da (opet) skrenem pažnju na prezime teniserke Žistin, koje ispravno transkribovano glasi: ENEN. U našim medijima se godinama koriste obe varijante (srećom, prestali smo da je zovemo Žastin), ali nema osnova za zadržavanje oblika ENAN, pošto dotična dama ipak ima premalo godina da bismo joj ugrožavali identitet po inerciji. 

Dve nedelje kasnije, Rešad je otišao korak dalje objavivši naizgled sasvim običan sastav sa vertikalnim molerajem. Verovatno je malo koji rešavač prebrojao crna polja (10) i zaključio da je reč o rekordu, ali je isto tako verovatno i da je malo ko bio nezadovoljan: tu je sve umereno, lagano, skladno. Za razliku od rekorderskih radova kojima su potrebni bombastični naslovi da bi konzumenti shvatili u kom grmu leži zec, ovaj je glat mogao da prođe kao regularan, jer po sadržaju to svakako jeste. Koliko je u formalnom smislu neobičan, najbolje kazuje podatak da slični radovi (dakle, tri sedamnaestice uz ivicu) obično imaju 15, 16 ili više crnih polja, pa iako nam se može učiniti da je desni deo skromno realizovan, autor ga zasigurno nije sklepao uz doručak i jutarnji program. Doduše, da je bio ambiciozniji, verovatno je o istom trošku mogao da spasi još jedno belo polje u delu iznad slike (ili bar da izbegne dvoslov IK), ali smo, eto, i ovako dobili ukrštenicu sa teško dostižnom prosečnom dužinom reči 6, 04 (u prvom slučaju: 5, 75). Zanimljivo je da se i tu sreće TORSTEN, a najintrigantniji je "spasonosni" pojam BABO NATALE, opisan kao "Deda Mraz u Italiji". Italijani ovog šarmantnog dedu zovu NONO GELO (Nonno Gelo), a ko je Babo Natale i kakve veze ima sa aktuelnim praznicima - videćemo u specijalnom novogodišnjem postu.

25. 12. 2014.

Niko nema što Srbin imade (2)

Najčuvenije mesto kod Zaječara je zasigurno RGOTINA, pa kao i u slučaju RTI, rešavači automatski upisuju rešenje i ne čitajući opis do kraja, iako u opštini Zaječar postoji još okruglo deset sedmoslovnih toponima: BOROVAC, BRUSNIK, GRLIŠTE, ZAGRAĐE, ZVEZDAN, LENOVAC, LUBNICA, SELAČKA, TRNAVAC i ČOKONJAR! Etnik je nekada bio pod znakom pitanja, pa se moglo čuti i pročitati da u Rgotini žive Rgotinci ili Rgotinjani, a onda se ispostavilo da je ispravno RGOĆANI, jer meštani sami sebe tako zovu (naziv koji koriste žitelji je uvek najispravniji!). Kod Knjaževca  postoji RGOŠTE (gde, ako je verovati "Blicu", žive RGOŠTANI), kod Prokuplja RGAJE (izvesni Dragan V. Jelić je napisao monografiju sela, koja se zove "Rgaje i RGAJČANI"), a od negeografskih pojmova, grupom RG počinju samo dva glagola: RGATI (habati nepažljivom upotrebom; iz drugog značenja - šiljastim predmetom džarati vatru - može se izvesti RGNUTI) i RGETATI (tupo zveckati, kloparati).

U opštini Aleksinac se nalazi enigmatski vrlo popularno mesto RSOVAC (etnik je RSOVČANIN), u ataru Vrnjačke Banje su smešteni RSAVCI (u kojima žive RSAVČANI), a kod Pirota RSOVCI. U radovima starijih autora se može naići i na pojam RSAVAC sa nekim od tri navedena opisa, ali treba znati da se radi o propustu: RSAVAC je prezime literarnog junaka Oskara Daviča ("Beton i svici") čije je ime Vuk, i to je jedini prihvatljiv opis ovog pojma. Inače, RS često opisujemo kao "muška snaga (tur.)", a kad treba pronaći produžetak, prinuđeni smo na korišćenje Vukovih reči (dakle, bez početnog H): RSUZ, RSUZIN i RSUZLUK (turski nazivi za lopova i lopovluk), RSKA (bez izvora), RSAK (jedan krckaj pri hrskanju), RSKATI (i izvedeni oblik RSNUTI), RSKANJE, RSKAVICA, RSKAVAC (po Vuku, neka vrsta trešnje), a malo je poznato da se u Sloveniji, u Julijskim Alpima, uzdiže vrh RSNIK.

Kod Vladičinog Hana postoji svim autorima i rešavačima dobro poznato mesto RDOVO, a ukoliko očekujete da od mene dobijete pouzdanu informaciju o etniku - očekivanje vam je na mestu: u Rdovu žive RDOVČANI. Što se ostalih pojmova tiče, u Vukovom rječniku nalazimo RDAKVA (rotkva), RDATI (premetati, orvati), RDANJE, RDOROGA (figurativni naziv za opaku ženu, rogoša) i RDUT ("nekakva trešnja koja se rska"), a u Rečniku Matice srpske i RDES (biljka trsokot), RDOBRADA i RDOBRADICA (biljka iz porodice trava). Zanimljivo je da se od prideva RĐAV po knjizi ne može izvesti imenica rđavac, pa ako je za utehu - kod Surdulice postoji mesto RĐAVICA.

Kod Dečana se nalazi RZNIĆ, kod Kosovske Mitrovice RŽANA, kod Pirota VISOČKA RŽANA i POLJSKA RŽANA, kod Bosilegrada GORNJA i DONJA RŽANA, a kod Aleksandrovca RŽANICA. Stanovnici Rznića su bez sumnje RZNIĆANI, u Ržani žive RŽANCI, a u Ržanici jamačno RŽANIČANI. RZ je, inače, turcizam sa značenjem "poštenje, čast", a jednosmernim proširivanjem te grupe dobijamo RZAV, RZAJ, RZATI (i RZNUTI), RZANJE i RZAN (sveća od mešavine loja i voska). je po Vuku drugi naziv za raž (otuda: ržanica - ražani hleb), a najpoznatiji pojam koji počinje tom grupom je RŽEV (grad na Volgi)

Konačno, pored Kruševca se krije selo unikatnog imena RLICA. To je verovatno jedina reč na svetu koja počinje grupom RL, a može se pretpostaviti da je nastala od prideva HRL tj. HRO (brz, hitar). Meštani Rlice su, naravno, RLIČANI.

24. 12. 2014.

Niko nema što Srbin imade (1)

Ako bi nam neko rekao da mu je zavičaj OTANJ, LORET, LONJIN, MASKAR, VEVER ili SAJAN, verovatno bismo pomislili da dolazi iz Francuske ili Belgije; takođe, oslanjajući se na asocijacije po zvučnosti, pretpostavili bismo da se mesta SEMETEŠ, PAČIR i SAKAR nalaze u Mađarskoj, SEONE i SIKOLE u Italiji, ALJUDOVO i SARANOVO u Rusiji, TIODŽE i VRMDŽA u nekoj dalekoj afričkoj zemlji... No, sve su to mesta u Srbiji, i to ovoj maloj, suženoj, sa svežom ranom od amputacije (na Kosovu se, inače, krije još bogzna koliko neobičnih i enigmatski vrednih toponima). 

Spisak naseljenih mesta u Srbiji je prava riznica neverovatnih nizova slova, i pored naziva koji asociraju druge meridijane, poput BAŠAID, ZEOKE, SAMAILA, SIRDIJA ili RUKLADA, neobičnu enigmatsku vrednost imaju pojmovi koji počinju retkim suglasničkim grupama, odnosno slovima koja se u našem jeziku gotovo nikada ne pojavljuju zajedno na početku reči; tako kod Knjaževca postoji ŽLNE, kod Lučana DLJIN, kod Aleksandrovca BZENICE, kod Prizrena ZRZE, kod Kline KPUZ itd. Međutim, sastavljači najčešće eksploatišu nazive onih mesta koja počinju slovom R, a na drugoj poziciji imaju suglasnik - a takvih toponima ima poprilično u zemlji kroz koju protiče Rzav, gde se uzdiže Rtanj, gde rmpalije rmbaju i tu i tamo popiju po koju čašicu šljivovice, čiji se prvi mlaz iz kazana zove rtnica

Od takvih pojmova iz nacionalne geografije, najveću (takoreći internacionalnu) slavu uživa jedno mestašce kod Lučana: RTI. Ne postoji rešavač koji zastane kad naiđe na uobičajeni opis ovog troslovnog pojma (iako u istoj opštini postoji i LIS), a nema ni autora, bilo da je iz Srbije, Hrvatske, Bosne ili Slovenije, koji još u toku pripravništva nije pao na tu reč. Često koristimo i pojmove RTINA (sa opisom: veliki rt ili mesto kod Zadra) i RTIĆ, a ono što šumadijsko selo čini još ekskluzivnijim je etnik RĆANIN - jedina reč na svetu koja počinje grupom RĆ!

Drugo slavno mesto ovog tipa se takođe nalazi kod Lučana: RTARI (etnik: RTARAC), i to je jedna od svega 5 poznatih reči koje počinju troslovom RTA: RTANJ (opšte značenje je: šiljast ili glavičast vrh brda, ali postoji i istoimeno mesto kod Boljevca, što znači da postoji i etnik RTANJAC), RTAČ (dleto), deminutiv RTAK i pridev RTASTO. Kada nam se posle T nameće potreba za suglasnikom, posežemo za pojmovima RTNIK (prvoborac), RTNICA, RTMAČA (zalistak na čakširama po Vuku), ali ne zaboravljamo ni RTKOVO - mesto kod Kladova (u kojem možda žive RTKOVČANI, a možda i RTKOVCI).

RVATI obično opisujemo kao mesto kod Obrenovca, a selo sa istim nazivom postoji i kod Raške (etnik je verovatno RVAĆANIN, mada je teoretski moguć i Rvćanin). Ostali pojmovi tog tipa su dobro poznati: RVANJE, RVATI SE, RVAČ, RVAČICA, RVALIŠTE, RVAČKI, dok se mesto RVATSKA (kod Leposavića) manje spominje u ukrštenicama. Žitelj Rvatske je po svoj prilici takođe RVAĆANIN (uzgred, Branko Radičević se u "Đačkom rastanku" obraća Hrvatu rečima "Rvaćane, ne od lane...").