Skandi hrestomatija

U prošlom broju Skandi Feniksa (945) objavljen je jedan skandi par sa neobičnom istorijom, pa evo prilike za osvrt na ovaj popularni nedeljni enigmatski list, a onda i na interesantan slučaj.

Skandi Feniks je neka vrsta hrestomatije, i razlikuje se od svih drugih aktuelnih časopisa za ljubitelje ove enigmatske forme po stilskoj raznovrsnosti i sadržinskoj širini. To je list za ljubitelje skandinavki sa očekivanjima. Na primer, jedna domaćica od enigmatike očekuje estradne informacije, prizore iz života poznatih, aktuelnosti iz sveta zabave, sporta, umetnosti; gospodin u staračkom domu očekuje stimulaciju nervnih ćelija, zadatke koji angažuju njegovo akumulirano znanje, neko treći uživa u enigmatskoj obradi zanimljivih tema iz opšte kulture itd.

Ništa od toga se ne može naći u neautorskim listovima - jer su stereotipni, tematski siromašni i krajnje uprošćeni u pogledu sadržaja i dizajna. Ta izdanja, kojima je tržište preplavljeno, nude prazne, sive mreže, pod parolom "skandinavka je skandinavka", te naoko služe svrsi. No, takve zbirke su potpuno lišene informativne, zabavne i, s oproštenjem, edukativne vrednosti, a veza sa suštinom ukrštanja je do te mere istanjena da je pitanje da li ova oblast novinsko-izdavačke delatnosti uopšte spada u enigmatiku.

Rešavanje ukrštenih reči mobiliše različite psihičke funkcije, počev od pažnje i koncentracije, preko pamćenja i inteligencije, sve do emocija. No, kad se proces automatizuje i pretvori u mehaničko popunjavanje, odumire i doživljaj uspeha pri susretu sa sopstvenim znanjem. Na mestu tog doživljaja ostaje navika, i eventualno se pojavljuju očekivanja. Specifična očekivanja variraju od slučaja do slučaja, ali svaki rešavač želi novo zadovoljstvo i utisak da je ono što rešava baš po njegovoj meri. Drugim rečima, ako govorimo o ljudima čiji se enigmatski afiniteti koncentrišu oko skandinavki, izvesno je da će pre ili kasnije prevazići tj. prerasti štanc-enigmatiku koja je suštinski šuplja, hladna i nehumana.

Rešavači zacelo prepoznaju humanost u radovima koje za njih pažljivo sastavljaju, opisuju i ilustruju živi ljudi, tim pre što živimo u eri enigmatike u prahu koja nikome nije namenjena i nikome se ne obraća, a svima se nameće kao najjeftiniji i najagresivniji novinski proizvod. Budući da ljudski mozak ima tendenciju da habituira, zadovoljstvo koje npr. noćni čuvar oseća pri rešavanju istih ukrštenica bez mirisa i ukusa će se postepeno smanjivati usled ponavljanja pojmovno i vizuelno sličnih zadataka. Konzumiranje takvih sadržaja će postati dosadno, a počeće i da izaziva nervozu. Stoga su za nekoga ko zaista voli skandinavke spas listovi sa autorskom enigmatikom, a Skandi Feniks je pravi izbor.

U enigmatskom stvaralaštvu je vrlo bitna autentičnost, nastojanje svakog autora da izgradi lični enigmatski izraz, osećaj za vrednost i estetiku reči, kao i želja da se kreacijom nešto kaže, prikaže, obradi i prenese. Serijska izdanja sa softverskim skandinavkama obično pripremaju pojedinci bez ikakvog smisla za varijabilitet. To su najčešće priučeni paceri sa trgovačkim oglavima koji besomučno plasiraju jednu te istu skandinavku na milion  načina, pojmovno otcepljenu od vremena i prostora, i na taj način obesmišljavaju čitav koncept ukrštanja, spuštajući enigmatiku na nivo bezvredne konfekcije.

Na drugoj strani, učešće većeg broja autora je garancija da će se radovi (i) međusobno razlikovati u stilskom i sadržinskom pogledu, čime su šanse da se kod rešavača pojavi dosada svedene na minimum. Takođe, u cilju održavanja tog šarenila na visokom nivou,  pripremu radova, po starinskom receptu, vrše ljudi koje poznaju i vole enigmatiku, a pride su izuzetno odgovorni, budući da su profesionalno vezani za tu oblast.* Ukratko, u Skandi Feniksu se istovremeno neguje enigmatska tradicija i poštuju očekivanja rešavača.

*Otprilike tako sam zamišljao dobro organizovanu enigmatsku ekipu i pre nego što sam postao njen deo. Nažalost, dugo sam mogao samo  da je zamišljam, jer srpska autorska enigmatika odavno nema izlaz na tržište. Divljaci su nas ubedili da je to prošlost, a tamo gde postoji nešto nalik saradnji, sve ključa od neprofesionalnosti, otimačine i sitnoposedničkih interesa. Da nisam dobio priliku da se bavim enigmatikom na jedini način koji smatram normalnim, verovatno bih već odustao i nikad ne bih saznao kako je lepo sudelovati u ozbiljnoj enigmatskoj produkciji. 

I ostalo je da kažem koju reč o slučaju iz uvoda, koji ilustruje ozbiljnost sa kojom se prihvataju ili odbaciju poslati radovi. Skandi par "Izravno u eteru" nastao je pre ravno godinu i po dana. U to vreme sam se uhodavao i pravio svakojake greške, i uspeo da uparim dve felerične skandinavke. Prvi faul sam registrovao tek mesec-dva nakon prvog slanja (pošto sam diskretno opomenut), a drugi mnogo kasnije. No, prvobitna tema "The Voice - Najljepši glas Hrvatske" je u međuvremenu zastarela, jer se šou završio. Verujući da je problem u tome, početkom ove godine sam poslao modifikovane verzije istog para, ali sa novom temom (pronašao sam fotografije svih tematskih ličnosti sa radijskim slušalicama). Radovi opet nisu objavljeni, i zaključio sam da im nema spasa.

Ali, eto: došli su na red, i ne bih ni pisao o tome - da slučaj nije kuriozitetan po rekordnom broju izmena koje su sprovedene pre objavljivanja; dakle, menjao sam obe strane po dva puta, promenio temu, i uz sve to, urednik je izmenio nekoliko pojmova u drugoj skandinavci. Iako se ne radi ni o kakvim fantastičnim ili antologijskim sastavima, s obzirom na to koliko smo se svi potrudili oko njih, smatrao sam da su zaslužili citiranje na blogu. :)

Drži slovo Zekić Novo (16): Autor i koautor

U enigmatici ovih prostora, naročito u novije vrijeme, postoje tri "vrste" stvaralaca: AUTORI, KOAUTORI i KOMPAUTORI.  Ove druge još zovu  urednicima, a treće enigmatama. To na prvi pogled zvuči aforistično, ali ima i svoju zabrinjavajuću stranu. Priloženoj ukrštenici čiji sam autor baš nije bilo suđeno da u pristojnom "ruhu" ugleda svjetlost dana, a list u kome je objavljena, niti koautora, nek mu je zemlja laka, neću spominjati. 

Prvo je autor ambiciozno započeo sa, za enigmate, izazovnom sintagmom ŠKRŽNI KRVNI SUD od 14 slova, sa svega tri samoglasnika, a onda su "samo" dvije "prave" riječi upro(pa)stile cijelu ideju. U finišu je na scenu stupio koautor i uz još neke epohalne intervencije "legitimnog" ARKANIST-u, zamijenio nepostojećim ALBANIST-om. Naravno da ovo nije prošlo neprimijećeno i odmah je uslijedilo nekoliko telefonskih poziva od kolega. Pokušao sam objasniti kao i ovdje, da ja "s tem nemam niš", a da li je moje opravdanje uvaženo ili ne, nije mi poznato.

Novo

 

Crno, pa se ne vidi

O ukrštenici koju je na SES - u sastavio Rešad Besničanin postoje različita mišljenja. Po oceni žirija, to je bio najbolji sastav na Prvenstvu za sastavljače, dok neke kolege smatraju da nije zaslužio laskavu titulu.  Zapravo, titule nema, jer je Rešad zauzeo iksto mesto ispod trećeg, što valjda znači da je imao neočekivano slab štit i još slabiji rebus (ali ovde se nećemo time baviti).

Zašto je vrednost ove ukrštenice pod znakom pitanja?

Rešad Besničanin, SES 2017

Najpre primećujemo da je broj crnih polja vrlo kritičan, kao i njihov raspored. Ima ih čak 17, i listom su u službi centralne beline 6 x 6. S obzirom na veličinu mreže, kolateralni pojmovi su do apsurda usitnjeni, pa je PDR manji od 4. Što se tiče sadržaja, moglo bi se reći da nema čega nema: tu su pridevi, glagoli, trocifren broj, i opskurna reč SAVAKS pride! Bez zalaženja u suštinu poduhvata, reklo bi se da je ovo jedna vrlo, vrlo traljava ukršteničica. 

Nismo videli sve ostale kreacije, no s obzirom na to da je prvoplasirani sastavljač na drugom blogu predstavio svoju, nametnulo se pitanje: zašto i Rešad nije napravio takvu? Svi znaju, pa i on, da na takmičenjima poput ovog pobeđuje jednostavnost, tako je vazda bilo, i pošto se smatra da vremenski škripac onemogućava razmahivanje i paradiranje, očekuju se skromni ili sasvim prosečni sastavi. Ako su zanatski korektni i pojmovno ispravni, šanse da ne budu dobro ocenjeni su minimalne, pa je nadmetanje u sastavljanju ukrštenih reči svedeno na prilagođavanje očekivanjima žirija. 

Jednu ukrštenicu poput onih koje potpisuju takmičari na SES - u iz glave verovatno može da sastavi i Mile Budić. Ili rešavač s ulice, možda čak i bistriji đak prvak. To znači da se - ako smatramo bitnim samo dva gorespomenuta kriterijuma - učinak onih koji ukrštaju 30 ili 50 godina ne razlikuje mnogo od učinka disciplinovanih početnika i amatera. 

Najprostije rečeno, Rešad je izabrao neočekivani pristup da bi demonstrirao posebno umeće. To je u redu: ako se čovek takmiči, po logici stvari treba da pokaže i nešto više od onoga što mogu svi. Ali... enigmatika nije skakanje u dalj: skočite 3 centimentra više od svih, i pobedili ste. Ne, nevolja je u tome što su u našem esnafu i ocenjivači ponekad, ako ne često, takođe amateri. A amateri očekuju amaterizam, toliki im je domet (napomena: ovo nije kritika žirija, ne znam ni ko je ocenjivao radove, a budući da su ipak videli vrednost u Rešadovom izbegavanju kalupa, prethodni redovi se ipak odnose samo na one koji iskreno veruju da je ukrštenica nedvosmisleno loša). 

Dakle, amater ocenjuje samo površinu: on nije sposoban da dopre do ideje autora, ne može da pretpostavi koliko je posao bio težak, nema kantar na kom bi izmerio učinak, i ne uzima u obzir okolnosti, poput vremenskog ograničenja i formata. Nikad nije napravio takvu kombinaciju, nema pojma kako se to radi, koliko traje, koliko je neizvesno... i neopterećen svim tim pojedinostima i tričarijama, bez pardona kaže: "Ovo ne valja jer je previše crno, previše slobodno, previše ovakvo, previše onakvo." Amater ne razume šta je pesnik hteo da kaže, i tu se ništa ne može.

Na neki način, sam zadatak je pozivao na sastavljanje centralne beline: po dijagonali mrežice 10 x 10, prostrla se EVA RAS, terajući svakog  neamatera da zamisli belinu 6 x 6 oko nje. I niko osim Rešada nije odgovorio očiglednom izazovu. Niko - zato što niko ne bi ni mogao da sastavi belinu za tako kratko vreme i bez ikakvih pomagala (a bog zna na šta bi to ličilo i kad bi neko drugi pokušao u kućnoj režiji, bez ikakvih pritisaka). A on je kako-tako uspeo. 

Uzgred, kao neko ko ima dosta iskustva u tom podžanru, zapažam da je pozicija slova R olakšala autoru potragu za rešenjem (bilo bi mnogo teže da je na tom mestu D, G, N, M... i, uopšte, sva tri suglasnika su zgodna za operisanje). Takođe, zapažam da je pomeranje suglasničkih grupa izvedeno vrlo stručno (kada je zadati niz monoton, a nismo hendikepirani teškim slovima, formula glasi: drugi pojam - čvor od 4 ili 5 suglasnika, u trećem samoglasnička grupa, u četvrtom čvor, peti monoton itd). Očigledan je i propust kod pojma Kratovac, a zanimljivo je da se S našlo na pravom mestu, iako autor nije imao sokratovca na umu. 

Pokušavajući da - daštanja radi - korigujem najspornije momente, sveo sam broj crnih polja na 11 i podigao PDR na 4, 9. Na taj način sam u formalnom smislu usavršio rad, mada u sadržinskom pogledu i dalje nije po JUS - u: uklonio sam nesrećni SAVAKS, ali belina sada sadrži čak tri prideva i dva glagola. Sama ta činjenica govori o ozbiljnosti Rešadovog rezultata, a ako neko ipak uspe da modifikuje postojeću ili napravi sasvim novu ukrštenicu koja će po svim prametrima biti vrhunska - molio bih ga da pošalje to remek-delo, da se svi divimo.