U prošlom broju Skandi Feniksa (945) objavljen je jedan skandi par sa neobičnom istorijom, pa evo prilike za osvrt na ovaj popularni nedeljni enigmatski list, a onda i na interesantan slučaj.
Skandi Feniks je neka vrsta hrestomatije, i razlikuje se od svih drugih aktuelnih časopisa za ljubitelje ove enigmatske forme po stilskoj raznovrsnosti i sadržinskoj širini. To je list za ljubitelje skandinavki sa očekivanjima. Na
primer, jedna domaćica od enigmatike očekuje estradne
informacije, prizore iz života poznatih, aktuelnosti iz sveta zabave,
sporta, umetnosti; gospodin u staračkom domu
očekuje stimulaciju nervnih ćelija, zadatke koji angažuju njegovo
akumulirano znanje, neko treći uživa u enigmatskoj obradi zanimljivih tema iz opšte kulture itd.
Ništa od toga se ne može naći u neautorskim listovima - jer su stereotipni, tematski siromašni i krajnje uprošćeni u pogledu sadržaja i dizajna. Ta izdanja, kojima je tržište preplavljeno, nude prazne, sive mreže, pod parolom "skandinavka je skandinavka", te naoko služe svrsi. No, takve zbirke su potpuno lišene informativne, zabavne i, s oproštenjem, edukativne vrednosti, a veza sa suštinom ukrštanja je do te mere istanjena da je pitanje da li ova oblast novinsko-izdavačke delatnosti uopšte spada u enigmatiku.
Rešavanje ukrštenih reči mobiliše različite psihičke funkcije, počev od pažnje i koncentracije, preko pamćenja i inteligencije, sve do emocija. No, kad se proces automatizuje i pretvori u mehaničko popunjavanje, odumire i doživljaj uspeha pri susretu sa sopstvenim znanjem. Na mestu tog doživljaja ostaje navika, i eventualno se pojavljuju očekivanja. Specifična očekivanja variraju od slučaja do slučaja, ali svaki rešavač želi novo zadovoljstvo i utisak da je ono što rešava baš po njegovoj meri. Drugim rečima, ako govorimo o ljudima čiji se enigmatski afiniteti koncentrišu oko skandinavki, izvesno je da će pre ili kasnije prevazići tj. prerasti štanc-enigmatiku koja je suštinski šuplja, hladna i nehumana.
Rešavači zacelo prepoznaju humanost u radovima koje za njih pažljivo sastavljaju, opisuju i ilustruju živi ljudi, tim pre što živimo u eri enigmatike u prahu koja nikome nije namenjena i nikome se ne obraća, a svima se nameće kao najjeftiniji i najagresivniji novinski proizvod. Budući da ljudski mozak ima tendenciju da habituira, zadovoljstvo koje npr. noćni čuvar oseća pri rešavanju istih ukrštenica bez mirisa i ukusa će se postepeno smanjivati usled ponavljanja pojmovno i vizuelno sličnih zadataka. Konzumiranje takvih sadržaja će postati dosadno, a počeće i da izaziva nervozu. Stoga su za nekoga ko zaista voli skandinavke spas listovi sa autorskom enigmatikom, a Skandi Feniks je pravi izbor.
Ništa od toga se ne može naći u neautorskim listovima - jer su stereotipni, tematski siromašni i krajnje uprošćeni u pogledu sadržaja i dizajna. Ta izdanja, kojima je tržište preplavljeno, nude prazne, sive mreže, pod parolom "skandinavka je skandinavka", te naoko služe svrsi. No, takve zbirke su potpuno lišene informativne, zabavne i, s oproštenjem, edukativne vrednosti, a veza sa suštinom ukrštanja je do te mere istanjena da je pitanje da li ova oblast novinsko-izdavačke delatnosti uopšte spada u enigmatiku.
Rešavanje ukrštenih reči mobiliše različite psihičke funkcije, počev od pažnje i koncentracije, preko pamćenja i inteligencije, sve do emocija. No, kad se proces automatizuje i pretvori u mehaničko popunjavanje, odumire i doživljaj uspeha pri susretu sa sopstvenim znanjem. Na mestu tog doživljaja ostaje navika, i eventualno se pojavljuju očekivanja. Specifična očekivanja variraju od slučaja do slučaja, ali svaki rešavač želi novo zadovoljstvo i utisak da je ono što rešava baš po njegovoj meri. Drugim rečima, ako govorimo o ljudima čiji se enigmatski afiniteti koncentrišu oko skandinavki, izvesno je da će pre ili kasnije prevazići tj. prerasti štanc-enigmatiku koja je suštinski šuplja, hladna i nehumana.
Rešavači zacelo prepoznaju humanost u radovima koje za njih pažljivo sastavljaju, opisuju i ilustruju živi ljudi, tim pre što živimo u eri enigmatike u prahu koja nikome nije namenjena i nikome se ne obraća, a svima se nameće kao najjeftiniji i najagresivniji novinski proizvod. Budući da ljudski mozak ima tendenciju da habituira, zadovoljstvo koje npr. noćni čuvar oseća pri rešavanju istih ukrštenica bez mirisa i ukusa će se postepeno smanjivati usled ponavljanja pojmovno i vizuelno sličnih zadataka. Konzumiranje takvih sadržaja će postati dosadno, a počeće i da izaziva nervozu. Stoga su za nekoga ko zaista voli skandinavke spas listovi sa autorskom enigmatikom, a Skandi Feniks je pravi izbor.
U enigmatskom stvaralaštvu je vrlo bitna autentičnost, nastojanje svakog autora da izgradi lični enigmatski izraz, osećaj za vrednost i estetiku reči, kao i želja da se kreacijom nešto kaže, prikaže, obradi i prenese. Serijska izdanja sa softverskim skandinavkama obično pripremaju pojedinci bez ikakvog smisla za varijabilitet. To su najčešće priučeni paceri sa trgovačkim oglavima koji besomučno plasiraju jednu te istu skandinavku na milion načina, pojmovno otcepljenu od vremena i prostora, i na taj način obesmišljavaju čitav koncept ukrštanja, spuštajući enigmatiku na nivo bezvredne konfekcije.
Na drugoj strani, učešće većeg broja autora je garancija da će se radovi (i) međusobno razlikovati u stilskom i sadržinskom pogledu, čime su šanse da se kod rešavača pojavi dosada svedene na minimum. Takođe, u cilju održavanja tog šarenila na visokom nivou, pripremu radova, po starinskom receptu, vrše ljudi koje poznaju i vole enigmatiku, a pride su izuzetno odgovorni, budući da su profesionalno vezani za tu oblast.* Ukratko, u Skandi Feniksu se istovremeno neguje enigmatska tradicija i poštuju očekivanja rešavača.
Na drugoj strani, učešće većeg broja autora je garancija da će se radovi (i) međusobno razlikovati u stilskom i sadržinskom pogledu, čime su šanse da se kod rešavača pojavi dosada svedene na minimum. Takođe, u cilju održavanja tog šarenila na visokom nivou, pripremu radova, po starinskom receptu, vrše ljudi koje poznaju i vole enigmatiku, a pride su izuzetno odgovorni, budući da su profesionalno vezani za tu oblast.* Ukratko, u Skandi Feniksu se istovremeno neguje enigmatska tradicija i poštuju očekivanja rešavača.
*Otprilike tako sam zamišljao dobro organizovanu enigmatsku ekipu i pre nego što sam postao njen deo. Nažalost, dugo sam mogao samo da je zamišljam, jer srpska autorska enigmatika odavno nema izlaz na tržište. Divljaci su nas ubedili da je to prošlost, a tamo gde postoji nešto nalik saradnji, sve ključa od neprofesionalnosti, otimačine i sitnoposedničkih interesa. Da nisam dobio priliku da se bavim enigmatikom na jedini način koji smatram normalnim, verovatno bih već odustao i nikad ne bih saznao kako je lepo sudelovati u ozbiljnoj enigmatskoj produkciji.
I ostalo je da kažem koju reč o slučaju iz uvoda, koji ilustruje ozbiljnost sa kojom se prihvataju ili odbaciju poslati radovi. Skandi par "Izravno u eteru" nastao je pre ravno godinu i po dana. U to vreme sam se uhodavao i pravio svakojake greške, i uspeo da uparim dve felerične skandinavke. Prvi faul sam registrovao tek mesec-dva nakon prvog slanja (pošto sam diskretno opomenut), a drugi mnogo kasnije. No, prvobitna tema "The Voice - Najljepši glas Hrvatske" je u međuvremenu zastarela, jer se šou završio. Verujući da je problem u tome, početkom ove godine sam poslao modifikovane verzije istog para, ali sa novom temom (pronašao sam fotografije svih tematskih ličnosti sa radijskim slušalicama). Radovi opet nisu objavljeni, i zaključio sam da im nema spasa.
Ali, eto: došli su na red, i ne bih ni pisao o tome - da slučaj nije kuriozitetan po rekordnom broju izmena koje su sprovedene pre objavljivanja; dakle, menjao sam obe strane po dva puta, promenio temu, i uz sve to, urednik je izmenio nekoliko pojmova u drugoj skandinavci. Iako se ne radi ni o kakvim fantastičnim ili antologijskim sastavima, s obzirom na to koliko smo se svi potrudili oko njih, smatrao sam da su zaslužili citiranje na blogu. :)
1 коментар:
Koliko li je samo prezimena u tih godinu i pol promijenila Indira?
Постави коментар