U enigmatici ovih prostora, naročito u novije vrijeme, postoje tri
"vrste" stvaralaca: AUTORI,
KOAUTORI i KOMPAUTORI. Ove druge još
zovu urednicima, a treće enigmatama. To
na prvi pogled zvuči aforistično, ali ima i svoju zabrinjavajuću stranu.
Priloženoj ukrštenici čiji sam autor baš nije bilo suđeno da u pristojnom
"ruhu" ugleda svjetlost dana, a list u kome je objavljena, niti koautora, nek mu je zemlja laka, neću spominjati.
Prvo je autor ambiciozno započeo sa, za
enigmate, izazovnom sintagmom ŠKRŽNI KRVNI SUD od 14
slova, sa svega tri samoglasnika, a onda su "samo" dvije "prave" riječi
upro(pa)stile cijelu ideju. U finišu je na scenu stupio koautor i uz još neke
epohalne intervencije "legitimnog" ARKANIST-u, zamijenio nepostojećim
ALBANIST-om. Naravno da ovo nije prošlo neprimijećeno i odmah je uslijedilo
nekoliko telefonskih poziva od kolega. Pokušao sam objasniti kao i ovdje, da ja
"s tem nemam niš", a da li je moje opravdanje uvaženo ili ne, nije mi
poznato.
Novo
3 коментара:
Preosetljiv si, Novo.
Ako je neko propatio od tih kompautora, to sam ja. Tvoj slučaj je mačji kašalj u odnosu na bilo koju epizodu iz moje nesrećne enigmatske karijere, pa još mrdam. Dešavalo se da ne mogu da identifikujem ukrštenicu nakon Mijatovićeve intervencije. I to ne jednom, ne dva puta... nego xyz. Vidim, piše moje ime, a unutra sve iseckano na komadiće, uništeno, obesmišljeno.
Urednici sa kojima sada sarađujem su daleko profesionalniji. Istina, neki od njih povremeno pokazuju kasapske sklonosti tipične za beogradsku školu, ponajviše Ricijaš (recimo: pošalje mi da izmenim rad, ja to uradim, pa on opet menja izmenjeno jer - obrni-okreni - ne umem kao on), ali odavno sam oguglao, i sad razmišljam praktično: bolje da se kako-tako objavi, nego da mi propadne trud. Uz to, u jednom periodu, dok sam se uhodavao, prilično često sam pravio propuste, tako da su urednička uplitanja bila neophodna. Ali to je u većini slučajeva sprovođeno s merom i ukusom. Ponekad se malo i zanesu, i baš me danas jedan kolega opomenuo zbog greške u skandinavci: ispalo mu je oaze mire. Gledam, kod mene je sve u redu, u originalnom radu piše: oaza mira. I vidim da je koautor imao lepu nameru, hteo je da iz ćoška izbaci trivijalni niz Marija Tadić, i zameni ga zvučnom sintagmom valjani čelik... ali omaklo mu se. :) Živ čovek, jebiga. U svakom slučaju, bitno je da vidim da urednik nije imao rđavu nameru.
Uzgred, Novo, naravno da ALBANIST(A) postoji. Ako postoji albanistika, zacelo postoji i albanista. Štaviše, ako postoji masovni jezik, verovatno postoji i odgovarajuća - istika, bez obzira na to da li je te reči zabeležio Vujaklija ili ne znam ko (u nekim slučajevima se koriste dubleti, npr. iranistika i iranologija, a nekad samo - logija, kao egiptologija ili turkologija). Eto, u onom eksperimentalnom radu sa molerajem i belinom, svesno i namerno upotrebih TAMILISTI. Jel to postoji? Jašta, i ne mora čovek da bude filolog da bi pretpostavio i proverio. Možda se tamilski jezik ne izučava na našim univerzitetima, ali to ne menja stvar.
Mladene, i ja sam nekad tako mislio, ali "stručnjaci" mi rekoše da tako nešto ne postoji. U datom slučaju bi valjda, pravilno bilo ALBANOLOG, no bilo kako bilo, nije mi namjera se upuštati u stručne rasprave za koje nisam kvalifikovan, pa čak ni toliko da li su ALBANOLOG i ALBANIST u nekom bližem srodstvu. Lično ne robujem čistoti "svetih enigmatskih izvora" koji su u našoj branši, vaistinu, uzdignuti na nivo svetinje bez obzira na nivo "zamućenosti" ili bar "tehničke" zagađenosti. Što se pak "stepena" koautorisanja tiče i to je bezrazložno porediti, jer sam i ja znao skretati pažnju nekim koautorima da su ispod "tuđeg" rada potpisali moje ime.
Novo
I zaboravih ono glavno. Da li je to usud ili božija kazna, ili nešto drugo, nerijetko ličnije; kakav god rad da bude prezentiran on prolazi bez primjećivanja, jer je nekako jedna riječ, najčešće ne pretjerano bitna, predmet "stručne obrade", često nadugo i naširoko, a ono bitno i logično... Zapravo to me podsjeti na onu reklamu koja bi u ovom slučaju mogla da glasi: sporedno naprijed, glavno neka čeka.
Novo
Постави коментар