Crno, pa se ne vidi

O ukrštenici koju je na SES - u sastavio Rešad Besničanin postoje različita mišljenja. Po oceni žirija, to je bio najbolji sastav na Prvenstvu za sastavljače, dok neke kolege smatraju da nije zaslužio laskavu titulu.  Zapravo, titule nema, jer je Rešad zauzeo iksto mesto ispod trećeg, što valjda znači da je imao neočekivano slab štit i još slabiji rebus (ali ovde se nećemo time baviti).

Zašto je vrednost ove ukrštenice pod znakom pitanja?

Rešad Besničanin, SES 2017

Najpre primećujemo da je broj crnih polja vrlo kritičan, kao i njihov raspored. Ima ih čak 17, i listom su u službi centralne beline 6 x 6. S obzirom na veličinu mreže, kolateralni pojmovi su do apsurda usitnjeni, pa je PDR manji od 4. Što se tiče sadržaja, moglo bi se reći da nema čega nema: tu su pridevi, glagoli, trocifren broj, i opskurna reč SAVAKS pride! Bez zalaženja u suštinu poduhvata, reklo bi se da je ovo jedna vrlo, vrlo traljava ukršteničica. 

Nismo videli sve ostale kreacije, no s obzirom na to da je prvoplasirani sastavljač na drugom blogu predstavio svoju, nametnulo se pitanje: zašto i Rešad nije napravio takvu? Svi znaju, pa i on, da na takmičenjima poput ovog pobeđuje jednostavnost, tako je vazda bilo, i pošto se smatra da vremenski škripac onemogućava razmahivanje i paradiranje, očekuju se skromni ili sasvim prosečni sastavi. Ako su zanatski korektni i pojmovno ispravni, šanse da ne budu dobro ocenjeni su minimalne, pa je nadmetanje u sastavljanju ukrštenih reči svedeno na prilagođavanje očekivanjima žirija. 

Jednu ukrštenicu poput onih koje potpisuju takmičari na SES - u iz glave verovatno može da sastavi i Mile Budić. Ili rešavač s ulice, možda čak i bistriji đak prvak. To znači da se - ako smatramo bitnim samo dva gorespomenuta kriterijuma - učinak onih koji ukrštaju 30 ili 50 godina ne razlikuje mnogo od učinka disciplinovanih početnika i amatera. 

Najprostije rečeno, Rešad je izabrao neočekivani pristup da bi demonstrirao posebno umeće. To je u redu: ako se čovek takmiči, po logici stvari treba da pokaže i nešto više od onoga što mogu svi. Ali... enigmatika nije skakanje u dalj: skočite 3 centimentra više od svih, i pobedili ste. Ne, nevolja je u tome što su u našem esnafu i ocenjivači ponekad, ako ne često, takođe amateri. A amateri očekuju amaterizam, toliki im je domet (napomena: ovo nije kritika žirija, ne znam ni ko je ocenjivao radove, a budući da su ipak videli vrednost u Rešadovom izbegavanju kalupa, prethodni redovi se ipak odnose samo na one koji iskreno veruju da je ukrštenica nedvosmisleno loša). 

Dakle, amater ocenjuje samo površinu: on nije sposoban da dopre do ideje autora, ne može da pretpostavi koliko je posao bio težak, nema kantar na kom bi izmerio učinak, i ne uzima u obzir okolnosti, poput vremenskog ograničenja i formata. Nikad nije napravio takvu kombinaciju, nema pojma kako se to radi, koliko traje, koliko je neizvesno... i neopterećen svim tim pojedinostima i tričarijama, bez pardona kaže: "Ovo ne valja jer je previše crno, previše slobodno, previše ovakvo, previše onakvo." Amater ne razume šta je pesnik hteo da kaže, i tu se ništa ne može.

Na neki način, sam zadatak je pozivao na sastavljanje centralne beline: po dijagonali mrežice 10 x 10, prostrla se EVA RAS, terajući svakog  neamatera da zamisli belinu 6 x 6 oko nje. I niko osim Rešada nije odgovorio očiglednom izazovu. Niko - zato što niko ne bi ni mogao da sastavi belinu za tako kratko vreme i bez ikakvih pomagala (a bog zna na šta bi to ličilo i kad bi neko drugi pokušao u kućnoj režiji, bez ikakvih pritisaka). A on je kako-tako uspeo. 

Uzgred, kao neko ko ima dosta iskustva u tom podžanru, zapažam da je pozicija slova R olakšala autoru potragu za rešenjem (bilo bi mnogo teže da je na tom mestu D, G, N, M... i, uopšte, sva tri suglasnika su zgodna za operisanje). Takođe, zapažam da je pomeranje suglasničkih grupa izvedeno vrlo stručno (kada je zadati niz monoton, a nismo hendikepirani teškim slovima, formula glasi: drugi pojam - čvor od 4 ili 5 suglasnika, u trećem samoglasnička grupa, u četvrtom čvor, peti monoton itd). Očigledan je i propust kod pojma Kratovac, a zanimljivo je da se S našlo na pravom mestu, iako autor nije imao sokratovca na umu. 

Pokušavajući da - daštanja radi - korigujem najspornije momente, sveo sam broj crnih polja na 11 i podigao PDR na 4, 9. Na taj način sam u formalnom smislu usavršio rad, mada u sadržinskom pogledu i dalje nije po JUS - u: uklonio sam nesrećni SAVAKS, ali belina sada sadrži čak tri prideva i dva glagola. Sama ta činjenica govori o ozbiljnosti Rešadovog rezultata, a ako neko ipak uspe da modifikuje postojeću ili napravi sasvim novu ukrštenicu koja će po svim prametrima biti vrhunska - molio bih ga da pošalje to remek-delo, da se svi divimo.