Nedavno sam, sastavljajući jednu skandinavku, upotrebio reč PODGROF. Možda sam tu mogao da uglavim i nešto drugo, a ja sam, eto, naivno zadržao plemićku titulu, smatrajući je najboljim rešenjem. Međutim, maločas sam utvrdio da je urednik uklonio "sporni" pojam i zamenio ga "opštepoznatim" URS GRAF. Neću analizirati (ne)opravdanost te intervencije (niti njene posledice, koje su osetno ugrozile rešivost), ali želim da skrenem pažnju enigmatskom pučanstvu na interesantan sedmoslov.
Naime, reč podgrof nije zabeležena u rečnicima na glasu, bar ne kao odrednica. Čak je ni Žugić nije uvrstio u svoju zbirku, mada se na osnovu strukture može naslutiti da je korišćena u kvadratima 7 x 7 (bar koliko i Urs Graf), te da je poznata enigmatama. Nema je ni u RMS - u. Pa, gde sam je onda našao? Da je nisam izmislio?
Njet. Ako nekoga treba opužiti za izmišljanje, to je po svoj prilici Milan Vujaklija... ali on, nažalost, već 62 godine blaženo počiva. Da je živ, mogli bismo lepo, otvoreno da ga pitamo odakle je prepisao tu nakaradnu kovanicu, pa ako bi počeo da zamuckuje - sve bi nam bilo jasno. On je, dakle, za pojam vikont drsko sročio opis: francuska plemićka titula između grofa i barona; podgrof, a onomad su izvesni Šime Anić, Nikola Klaić i Želimir Domović to nekritično citirali u koautorskom Rječniku stranih riječi.
Da li se reč podgrof ipak negde koristi? Zapravo, pitanje treba konkretizovati, budući da je moja skandinavka namenjena užem teritorijalno-jezičkom području: da li se koristi u hrvatskom jeziku? I da li - ako se koristi - pripada standardnom fondu?
U romanu "Kraljević i prosjak" Marka Tvena (eng. Mark Twain), koji u prevodu Diane Zalar pripada osnovnoškolskoj lektiri u Hrvatskoj, reč podgrof je upotrebljena na strani 57 (OVDE). Gospođa Zalar pri tom nije amater, već doktorka književnosti, univerzitetska profesorka i članica Društva hrvatskih književnika, pa je malo verovatno da joj se omaklo.
I uzgred, na internetu je moguće pronaći još sijaset ozbiljnih izvora, bez naročitog truda (kontrasta radi, za nasilno apliciranje Ursa Grafa je, bez sumnje, bilo potrebno dosta napora). Na primer, u naučnom radu Svetlane Delonga, objavljenom u zborniku Starohrvatska prosvjeta (tom 36/2009), autorka navodi tekst iz Kronike kršćanstva (Zagreb, 1998): "... u Narbonni, grof i podgrof ustupili su nadbiskupiju za 100.000 zlatnika...". Takođe, publicista Mate Kovačević u časopisu Hrvatski vojnik (br. 43/1993), u tekstu Staro hrvatsko grboslovlje veli: "Višemu plemstvu (velikašima) pripadaju: knez, vojvoda, markgrof, grof (conte), podgrof (vicegrof) i barun." Etc.
Нема коментара:
Постави коментар