Sva dedina lica (1)

Mandrak '89/90

Mi, deca dvadesetog veka ne možemo da zamislimo novogodišnju atmosferu bez  DEDA MRAZA, pa iako smo davno prestali da verujemo u bajke i šarene laže, dobroćudni starac i dalje redovno svraća u naše domove kao simbol novog početka, kao uspomena iz detinjstva, zaštitni znak Koka-kole i koncept vere u bolji svet.  On nas podseća i da sve poklone koje smo dobili kao deca sada treba da vratimo nekim novim klincima, i velikodušno nas pušta da koristimo njegovo ime primenjujući najvulgarnije metode instrumentalnog uslovljavanja, sa ciljem da ubedimo male aždaje da će im se dobrota, smernost i marljivost višestruko isplatiti.  Doduše, kasnije će shvatiti da se u životu dobro vladanje retko nagrađuje, čak kažnjava, ali će imati i sećanje na dane kada su verovali u Deda Mraza, i možda će još uvek pomalo verovati... Eto, zato je dobro što imamo jednog takvog dedu  – da sačuvamo najlepše delove sebe.   

Postoje dve figure, jedna mitska, a druga istorijska, koje su presudno uticale na formiranje savremene predstave o Deda Mrazu: prva je ODIN, svim ljubiteljima enigmatike poznat kao „vrhovni bog u nordijskoj mitologiji“ (kome su se, tek da znate, klanjali i slavni AZI), a druga je omiljeni hrišćanski svetac iz Mire Likijske, SVETI NIKOLA. Odin, prema dvotomnom islandskom spisu iz XIII veka (zacelo znate da se zove EDA), izgleda baš kao Deda Mraz, jaše konja sa osam nogu, čije je ime SLEJPNIR (Sleipnir) i jezdi nebom na praznik JOLA. Pored toga, Odin se igračkama revanšira deci koja u svojoj obući ostavljaju hranu za njegovog konja, a ideja o darivanju mališana je verovatno preuzeta iz predanja o Svetom Nikoli (270 – 343). Milosrdni episkop je bio slab na sirotinju, a iz njegovog mitologiziranog životopisa je proistekao i običaj ostavljanja poklona u čarapama.

Tomas Nast: Santa Claus

Moderni, internacionalni Deda Mraz je nastao fuzijom holandske modifikovane verzije Svetog Nikole, čije je ime SINTERKLAS (Sinterklaas),  i lika iz britanske tradicije po imenu OTAC BOŽIĆ (Father Christmas), a to se odigralo na tlu Sjedinjenih Američkih Država krajem XVIII veka. Slika prvog Deda Mraza prikazuje matorog i gojaznog holandskog mornara  u zelenom kaputu, a nazvan je SANTA KLOZ (Santa Claus). Tokom prve polovine XIX veka je poprimio skoro sve osobine po kojima ga danas prepoznajemo, a za konačnu verziju lika se 1863. godine pobrinuo karikaturista TOMAS NAST (Thomas Nast). „Otac“ čarobnjaka iz Oza FRENK BAUM (Frank Baum) je 1902. godine dodatno uobličio lik (i dodelio mu 10 irvasa), i Santa Kloz tj. Deda Mraz je postao zvezda.

Njegov lik je najpre korišćen u reklamama za kiselu vodu i neko nepoznato piće sa đumbirom, a onda je tridesetih godina postao zaštitno lice Koka-kole. Takođe, inspirisao je brojne umetnike, i svaka napisana priča ili otpevana pesma je trajno obogaćivala kolektivnu predstavu o njemu. Danas, u eri amerikanizacije, konotaciju pojma Deda Mraz (i na zapadu, i na istoku) čine: topli dom na Severnom polu (ili u Laponiji), vilenjaci koji prave poklone, vreće pune paketića, sanke koje vuku leteći irvasi itd. Suprugu dragog starca neformalno zovemo BABA MRAZICA, a poznata su i imena devet irvasa: RUDOLF (crvenog nosa), BLICEN, DEŠER,  DONER,  DENSER, PRANSER, VIKSEN, KUPIDON i KOMETA.

Djed Maroz

Međutim, iako u XXI veku izjednačavanje Santa Kloza i Deda Mraza deluje prirodno, naš, jugoslovenski Deda Mraz (sa varijantama: Djed, Đed, Dedek) uopšte nije doputovao iz Amerike. Uvezli smo ga iz SSSR – a, kao i ostale zemlje istočnog bloka, i on je neka vrsta komunističkog odgovora na zapadnu, motivima iz religije protkanu, figuru. Ruski DJED MAROZ (Дед Мороз) je modifikovana verzija istoimenog staroslovenskog negativca (što bi Branko Kockica rekao: Crnog Deda Nemraza), koji je pod uticajem hrišćanstva poprimio odlike Svetog Nikole. No, iako je Staljin pokušao da ga potpuno očisti od religioznih komponenti (na primer, crveni kaput je zamenjen plavim), slovenski živalj je posle pada Berlinskog zida spontano internacionalizovao Djeda Maroza, a u nekim zemljama su se "povampirile" i stare hrišćanske figure.