Sumrak ESS - a (10): Četiri loša

U avgustu 2014. godine, uoči SES - a u Boru, višemesečne akcije i operacije bande crna trojka, ojačane starim Lazarevićem, konačno su dale željene rezultate, te je atmosfera u ESS - u bila do te mere usijana da se na borskoj skupštini moglo očekivati krvoproliće. I da je od kamena, od železa, od titanijuma ili kriptonita, predsednik ESS – а Milorad Živanić ne bi mogao da sačuva osmeh i nonšalanciju, jer ako je istina da su samo dva loša bila dovoljna da ubiju Miloša, Mišo je već bio duplo mrtav, s obzirom na to da je imao četiri opasna i udružena negativca za vratom.

S jedne strane je nasrtao poluanonimni mediokritet Sindikalac, koji je ispred svog klupčića stvarao klimu za smaknuće, tvrdeći u onom čuvenom pismu da je predsednik sklon neistinama i prevarama, i iznoseći u formi činjenice da je, između ostalog, ukrao 3 000 dinara Miliji Stevanoviću! Pošto nije pokazao adekvatan učinak koji bi trebalo da ostvari predsednik jedne enigmatske asocijacije, ni na organizacionom, ni na ličnom planu, Sindikalac je predložio da se na 14. Susretima enigmata u Boru održi vanredna izborna skupština, na kojoj će se preispitati njegovo postavljenje za predsednika, i na kojoj će se izabrati novi predsednik organizacije. Teško je reći da li je u ovoj priči apsurdnije što, ah, zbog povećanog obima obaveza nije bio u stanju da preuzme kormilo ESS – a, ili što ga je namenio svom klupskom štićeniku, poznatom kormilaru Zoranu Radisavljeviću.

Sa druge strane je strastveno i bez brnjice rovarila Veprova Glava, kao najistaknutiji opozicionar i predsednik uglednog enigmatskog kluba Piramida (bez članova ili s njima, svejedno), a onda je iz trećeg žbuna iskočio ljubazni starac Lazarević, noseći u jednoj ruci sataru za kažnjavanje „potkradanja“, a u drugoj motornu testeru za komadanje „moralnog lika“ Milorada Živanića.

Šta se desilo na skupštini u Boru? Pa, ovako: Živanić je podneo usmeni izveštaj o radu i istakao da je samo 15 članova ESS - a platilo članarinu (u iznosu od 300 dinara, što mu dođe: jedna gurmanska pljeskavica ili flaša lošeg vina). Među njima nije bio ni Miroslav Lazarević, ni Sindikalac, ni Ljubiša Banović, ni Aleksandar Janković, ni Klenjski Netopir, ni Voja Dodevski, ni Branislav Nikić... pa čak ni potencijalni novi predsednik (Veprova Glava i njen Mlata Zamlata nisu bili članovi saveza... a možda ni ovi napred nabrojani, samo nisu smatrali potrebnim da se javno isključe, pa se po statutu očekivalo da izmire dug)! U utemeljenoj kritici stanja u ESS – u, po oceni Slavka Bovana i organizatora SES – a Krste Ivanova, istakao se (tada polupoznati) Aleksandar Janković, skrenuvši pažnju na sebe kao racionalni tip koji razume zakon i poštuje statut, verovatno svestan da neko ko nije platio članarinu ne može ni o čemu da odlučuje (no, kasnije se ispostavilo da ne razume ništa osim statuta, a i statut samo onoliko koliko mu paše). 

A, da... najvažnije: crna trojka nije bila u punom sastavu, pa je Zoran Radisavljević bio prepušten sam sebi (iliti nasukan na tanak led, budući da gro učesnika nije želelo ni da ga sasluša, a dijalog sa predsednikom se sveo na razmenu etiketa). Formalni ili - po statutu - kobajagi potpredsednik ESS – a Ljubiša Banović nije bio prisutan (možda mu je bilo neprijatno zbog članarine?!), a starac bez njegove pomoći očito nije umeo da uključi motornu testeru. Doduše, mahao je satarom i prvi put frontalno optužio svog nekadašnjeg zamenika za lopovluk, dodavši da je izbačen iz Nove zagonetke. Živanić je objasnio da je svojevoljno napustio klub još nakon izborne skupštine, jer nije dobio punu podršku klupskih kolega. Skupština je, dabome, uskoro prekinuta zbog nezdrave radne atmosfere (napomena: Ljubiša Banović je, kao viđenija glava iliti grlo Nove zagonetke, od samog početka uključen u čvorni konflikt, i stoga su starac i on 16. marta 2013. glasali za Sindikalca. Kao tadašnji član ED Natošević, i Slavko Bovan je podržao istog kandidata, ali je uskoro i sam postao žrtva progona crne trojke, te je nakon anti-SES Kolonije istupio iz tog klupčića).

U cilju sveobuhvatnijeg prikaza slučaja, budući da ista stvar može izgledati sasvim drugačije s one strane razuma, podsetićemo se kako je borsku skupštinu video Zoran Radisavljević. Na blogu Slavka Bovana, 4. septembra 2014. godine, napisao je sledeće: „Živanić, sem nekoliko ljudi koji su se prodali za tepsiju ribe, nema nikakvu podršku i on to vrlo dobro zna, zato je opstruirao glasanje za njegov opoziv kroz farsu o neplaćanju godišnje članarine. O kakvom predsedniku je reč, neka potvrdi to što predstavnici dva kluba (ED Natošević i Nova zagonetka) otvoreno govore da je prevarant, a isto mu kaže i čovek čiji je klub istupio iz saveza (Piramida) (...) Prema tome, to što je skupština prekinuta nije poraz nas koji smo želeli da smenimo Živanića, nego je njegov veliki debakl, jer svi enigmati su jasno videli da nema nikakav ugled i podršku među kolegama, i da ne sme da stavi na glasanje inicijativu za njegov opoziv. Ovaj prekid skupštine u Boru je početak njegovog kraja na toj funkciji.“

Uz sve to, hajde da vidimo i kako pravni okvir, tj. forma može činjenicama, tj. sadržaju da promeni smisao (mada je taj princip mnogo očigledniji na primeru jednog predsednika koji je skoro sve radio po statutu, a bio daleko gori od onih koji su radili po osećaju i obrazu). U aprilu 2015. godine, Živanićev naslednik, silom predsednik Aleksandar Janković, ispred svoje klike... o pardon, predsedništva, ćirilično i po tačkama nabrojao je zbog čega Milorad Živanić ne može da bude član ESS – a. Pod tačkom 10 piše: „Zbog skandaloznog vođenja skupštine u Boru (odbijanja da na dnevni red stavi dopise klubova, nepostojanja izveštaja, zabranjivanja učesnicima da diskutuju, vređanja učesnika skupštine...).

Kako god, u Boru dva loša nisu ubila Miloša, a da iz opravdanih ili bogzna kakvih razloga Veprova Glava i Sindikalac nisu bili sprečeni da prisustvuju, možda se na radikalne promene ne bi čekalo sve do januara 2015. Jer - skup u "Mažestiku" u pravnom smislu nije bio ništa validniji od borske skupštine, pa je pokolj časti takoreći odložen samo da bi agonija bila duža. Aleksandar Janković se za tih nekoliko meseci nije setio ni da, avaj, svoje saveznike pouči statutu (a kao što rekoh, od njega se ništa drugo nije ni smelo očekivati), pa je uprkos ranije pokazanom razumevanju zakona - pristao da na vlast dođe pučem. 

U oktobru 2014. godine, u kafani „Mornar“, čak šest loših i tri bez identiteta, iliti devet pučista (vidi četvrti pasus: neplaćena članarina), upriličilo je sastanak na vrhu, a odmah zatim su pristupili kamčenju potpisa od pismenih i nepismenih, anonimnih i poluanonimnih, ćoravih i sakatih... tek da giljotiniranje „lopova i moralne rugobe“ 24. januara 2015. u „Mažestiku“ ne bi proteklo bez publike.

(Bonus: post objavljen uoči SES - a u Boru: Uz srećan put u borsku borbu) 

Nastaviće se