Tokom mandata Miroslava Lazarevića (2004 - 2013), došlo je do beogradizacije saveza. Alo razbibriga se pojavila kao mršavi kozji krak na koji kidiše stotinu kurjaka, i mada nisu svi bili jednako gladni, kurjaci iz provincijskih enigmatskih klubova su listom bili nezadovoljni koščicama i kožicama koje im je krovna organizacija namenila. Tačnije: bilo je teško, a vremenom sve teže, proceniti gde se završava EK Nova zagonetka, a gde počinje ESS.
Predsednik ESS - a bio je i predsednik Nove zagonetke, a potpredsednik saveza član istog kluba. Uz to, urednik tog jednog jedinog - uslovno rečeno - saveznog angažmana, takoreći: kasapin kozjeg kraka, bio je ovaj drugi. U impresumu Alo razbibrige je od prvog broja pisalo da enigmatski sadržaj priprema Enigmatski savez Srbije.
Pa, zašto je onda od maja 2010. do marta 2013. godine (dakle, 34 meseca) 10 % honorara izdvajano za Novu zagonetku? Kome smo davali taj harač i zašto? Da li je ta tezga pripadala Lazareviću - predsedniku Nove zagonetke, Lazareviću - predsedniku ESS - a ili svim članovima ESS - a, ispred kojih je on, kao prva glava organizacije, ugovorio posao?
To je, zapravo, ključ čitavog ludila, jer je ta kontroverza predsednicima provincijskih klubova (sa članovima ili bez njih, svejedno), pre svih Veprovoj Glavi, dala prostora za manevar. Da je umesto Živanića predsednik ESS - a postao neki drugi član Nove zagonetke, scenario bi verovatno bio sličan (u smislu borbe protiv beogradizacije), ali manje dramatičan. Da je novi predsednik bio poslušniji, bilo bi teže razbiti Novu zagonetku (jer je, kao što ćemo videtu u nastavku teksta, Lazareviću klub bio ispred saveza, što se ne bi moglo reći za Živanića). S obzirom na to da nema bolje taktike od "zavadi pa vladaj" - pola posla je već bilo završeno. Samo je trebalo doliti dovoljno ulja na vatru.
Samim tim što je stari predsednik uoči izborne skupštine postao neprijatelj svom dojučerašnjem najbližem saradniku, bio je viđen za idealnog saveznika provincijalcima koji su želeli da se dočepaju pečata kako bi institucionalizovali svoju privatnu enigmatsku pornografiju. To su, jašta, Veprova Glava i Sindikalac, dok je Radisavljević nastupio kao komita koji vreba svaku priliku da nasrne na enigmatsko društvo svojim egomanijakalnim fiks-idejama. Kao takav, on je postao neka vrsta njihovog glasnogovornika i propagandiste, pa budući da je malo pismeniji, elokventniji, a i dokoniji od obojice, od prvog dana je vatreno pakovao njihove konstrukcije i insinuacije u pasuse, besomučno pisao komentare, kopirao i rasturao paskvile po blogovima i vaskolikom internetu, dok upornim ponavljanjem nije zamutio jasno stanje stvari i unapredio poluistine i nesoljene laži u činjenice. Posle višemesečnog virtuelnog divljanja, zaista nije bilo lako utvrditi šta je od onoga što on piše istina, a šta nije - naročito ako uzmemo u obzir da su to uglavnom čitali i pokušavali da protumače već otupeli ljudi u ozbiljnim godinama, te da su se mnogi članovi ESS - a o tome informisali posredno - jer su starci koji su elektronski pismeni prepričavali svoja tumačenja onima koji to nisu, a ovi su širili dalje svoje verzije. Istovremeno, i Miroslav Lazarević je počeo da se gubi, tim pre što ga je crna trojka lukavo podržavala i štitila, prebacujući svu njegovu krivicu na Živanića.
Tako je bivši predsednik ESS - a počeo da tvrdi da je saradnju sa Alo razbibrigom u stvari ugovorila Nova zagonetka, ali da je "zbog značaja odlučeno da u impresumu piše ESS" (Vesnik 38). Kakav se filozofski značaj skrivao u saradnji sa jeftinim tabloidnim novinama - teško je reći, ali čini se da je Miroslav Lazarević jedna retko kompaktna i gotovo dijalektička ličnost, koja u sebi nije mogla da razgraniči predsednika 1 i predsednika 2. Ako pođemo od činjenice da je on otfikario kozji krak, postavlja se pitanje: da li je 2010. godine otišao kod Antonija Kovačevića kao predsednik Nove zagonetke ili kao predsednik ESS - a (ili možda kao običan građanin)? Dijalektički posmatrano, on je mogao da se potpiše kao predsednik ESS - a, a da se oseća kao predsednik Amerike, ali to valjda ne znači da bi posle svega ESS trebalo da plaća porez Americi?! Zapravo, pitanje se može i uopštiti: kada bi predsednik ESS - a istovremeno bio i predsednik hipotetičkog Beogradskog udruženja secikesa, da li bismo toj organizaciji plaćali harač?! U cilju ilustrovanja apsurda, valja primetiti da bi na taj način član nekog provincijskog enigmatskog kluba koji je u svom gradu predsednik Udruženja boraca protiv lopovluka mogao da dođe u situaciju da mu se mizerni, ali pošteno zarađeni enigmatski honorar krnji na ime harača za Beogradsko udruženje secikesa.
Poenta je sledeća: ako je u impresumu bilo navedeno da enigmatiku priprema ESS (a jeste), po kom osnovu je bilo koji klub uzimao procenat od te saradnje? Šta je to, reket? Da je bilo pravde i poštenja, Miroslav Lazarević bi prilikom predaje dužnosti novom predsedniku ESS - a vratio u zajedničku kasu sav novac koji je u dugom periodu dobijao na ime harača (koji je sam izmislio i propisao), i pride se izvinio članovima ESS - a, jer je na taj način oštetitio sve druge klubove koji su pripadali savezu od 2010 do 2013. godine. Umesto toga, ne samo da je ostavio manjak u zajedničkoj kasi i ubrzo optužio Milorada Živanića za ukidanje harača (apanaže, reketa, čega god), već je bez blama pisao o pozajmicama koje je Nova zagonetka davala ESS - u (ukupno: 13 300 dinara). Međutim, nikad nije javno govorio o tome koliko je Nova zagonetka tokom tri godine ubrala na ime predsedničkog harača (oko 140 000 dinara). Uz sve to, Lazarević je dobio vetar u leđa od Veprove Glave i Sindikalca (dok Radisavljević možda nije ni shvatio suštinu), jer je njima praktično bilo svejedno šta starac traži i šta ga svrbi. Njegovo neprijateljstvo prema Živaniću je bilo daleko dragocenije od sitnih para koje je zakinuo Piramidi i Natoševiću.
Nastaviće se
Нема коментара:
Постави коментар