Posprdni komentar koji sam 19. marta prošle godine ostavio na blogu TIO izazvao je neobično veliku pažnju (pogotovo u jednom beogradskom enigmatskom klubu). Naime, Novo Zekić je tada predstavio foto-zapis susreta sa kontroverznim autorom ukrštenih reči Tanasijem Savićem, koji dotle nikome nije bio likom poznat jer je na našu enigmatsku scenu stupio pod stare dane, kao wundermann, otkriće i pulen tzv. urednika jednih čudnih novina.
Pre toga, nekoliko puta sam usputno pisao o prisustvu g. Savića u našoj enigmatskoj stvarnosti, a jednom prilikom sam i usmeno ukazao tzv. uredniku na skandalozno nizak kvalitet kreacija novog saradnika. Da apsurd bude veći, g. Tanasije je dobio rekordan broj strana, jer je te svoje besmislene, monotone ukrštenice, prepune gugl-mikrotoponima sa svih meridijana, transliteriranih imena, indijskih brendova i svakojakog đubreta sa interneta verovatno isporučivao u džakovima. Tzv. urednik, kao površna i neizgrađena osoba, ogrezla u edukativnom mulju i predškolskom shvatanju enigmatike, nije mnogo polagao na sadržaj, pa pošto su sastavi g. Savića pristojno izgledali, u svakom broju ih je bilo mnogo više nego što razum može da opravda.
Istina, estetska crta je od samog starta bila evidentna kod g. Savića - ali mu se stvaralački domet završavao na organizaciji crnih polja. Po svim ostalim kriterijumima, uključujući onaj najbitniji: kvalitet reči, pripadao je enigmatskom dnu. Ako se talenat za ukrštanje ne vidi već na početku, to je siguran pokazatelj da uopšte ne postoji. Kod g. Savića se nije video. Favorizovanje jednog takvog autora je počelo da vređa enigmatsku tradiciju i enigmatiku uopšte, a situacija je naročito bila uvredljiva za nas koji smo godinama radili za taj časopis besplatno (kasnije za neke smešno sitne pare), i to najbolje što umemo. Nije bilo sporno samo to što je Tanasijev honorar bio veći od npr. Novinog, tj. to što je ovaj prvi imao pet puta više strana od ovog drugog, već smo objektivno upali u zonu sumraka zahvaljujući odsustvu reda, smisla i logike.
Elem, komentarišući fotografiju koju je Novo podelio sa kolegama, između ostalog, napisao sam: "Jedno vreme sam sumnjao da je to robot ili vanzemaljac, i prijatno sam iznenađen podatkom da je ipak u pitanju živ čovek. To valjda znači da i dalje može da uči i da se razvija, pa ima nade da će jednom naučiti ili bar priučiti srpski, naći neku literaturu koja će mu pomoći da se upozna sa elementarnim pravilima transkripcije, pa shvatiti da nije baš sve što se može naći na internetu dobra građa za enigmatske kreacije, pa kad sve to pohvata možda će prestati da ukršta mesta u Mozambiku sa brdima u Hondurasu... a možda će jednog dana naučiti i da, makar iz fazona, izbegava beskrajne monotone nizove slova tipa atanatizacija, kao i da je mnogo važniji sadržaj ukrštenice nego vizuelni efekat. Doduše, za te novine u kojima se pojavljuje i nije mnogo važno da sve to nauči jer aktuelni urednik zna još manje od njega, tj. skoro ništa, ali ako ima ambiciju da jednom stvarno postane enigmata (po slici bih rekao da tek ima 60-70 godina, a to su u srpskom enigmatskom bratstvu srednje godine, takoreći kasna mladost), preporučujem bukvar za početak."
Kasnije nisam pratio taj list i stvarno ne znam šta se dešavalo sa g. Savićem u proteklih godinu i po dana. Da li je usvojio neku kritiku, da li se popravio, napredovao u bilo kom pogledu? (pitanje "da li je postao gori?" nema smisla, jer je to i teoretski nemoguće). Sada više nije početnik, već 3-4 godine aktivno ukršta, i - bez obzira na rano detektovani nedostatak talenta - ipak se mogao očekivati nekakav, makar minimalni, pomak na račun iskustva. To prosto tako ide kod svih koji su sposobni da se usavršavaju i oblikuju kroz praksu, pa ako odbacimo predrasude - nema razloga za apriornu diskvalifikaciju pripravnika u sedmoj deceniji (štaviše, podržavam i starce koji u 75. upisuju fakultete, uče jezike, prave decu... ko zna, možda nas već sutra obraduje vakcina protiv smrti, možda je budućnost pred njima).
I, bejah vrlo prijatno iznenađan kada juče na jednom blogu naleteh na skeniranu stranicu sa svežim radom g. Savića. Ko velim: taj blogovlasnik meće na blog svašta i hronično brka pojmove ukrštenica i belina, ali nije valjda totalno prolupao da citira đubre... osim, ako nije hteo da na taj način perfidno podrži negativnu enigmatsku pojavu u cilju dalje manipulacije starcima, potencijalnim klakerima, koji i ne traže više od sitne pažnje i tanjira tople pileće čorbice.
Evo te skandinavke:
Ne izgleda rđavo, zar ne? Fino, sve belo pored slike, crna polja raštrkana, svega jedan dvoslov... ma, lepota! Rekao bi čovek: isto tako izgledaju i radovi iskusnih profesionalaca. Tačno... ali, ovaj autor je od samog početka mesio pite od go*ana, tj. vizuelno je oduvek bio solidan. Zato, hajde da ostavimo po strani pakovanje i da vidimo kakav je sam proizvod iliti sadržaj ukrštenice:
Uh... Šta reći, sem: što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Da li jedan zdrav enigmatski mozak može da poveruje da je ovako nešto objavljeno u bilo kakvim novinama, makar bile seoske, makar ih štampali u 100 primeraka i besplatno delili pijačnim prodavcima, makar ih uređivali umno zaostali ljudi... i to u septembru 2017. godine?! Ranana, emanat, Perota, aramon, ritava, akolit, reparator, Amerikanac, narator, natoviti se, atanatizam! Ovako nešto nije viđeno najmanje 10 godina, od povlačenja g. Nikolića iz sveta enigmatike (dobro, de, viđeno je kod g. Dodevskog)! A pogledajte tu buvlju internet pijacu van beline: ZEST - začin od pomorandžine kore (!!!), EKTANON - vrsta insekticida (!!!), MADI Ruštu - turski fudbaler (!!!), ARARABA - tropsko drvo (!!!) (iako sam se nadao, nema šampona za kučiće)... Pa, tu amarant, apelat, Arenas, anali, agar... možda samo treba dodati atamana i jedan ananas da kolekcija bude potpuna... Nema ananasa, nema ni banane, ali zato je tu tanana (valjda da pravi društvo Ranani), pa Atila Vari, i naposletku LJETO, kao setni pozdrav ijekavcima od braće ekavaca na pragu jeseni. Impresivno. Potresno. Jezivo.
9 коментара:
Prilikom, samo površnijeg upoznavanja sa neprevaziđenom ruskom književnom klasikom, obično saznamo i to; da je nastala na temeljima najprizemnije moguće pisane riječi tog doba u Rusiji, a i šire. Možda tako nešto zadesi i srpsku enigmatiku, ako ova preživi najezdu najprimitivnije zabavne alternative. Mladene druže moj: izabrati jednog autora i jednu ukrštenicu, kao potencijalni dokazni materijal za bilo kakve tvrdnje, je prilično upitno. Podsjeća me ovo na onaj vic o Muji i Fati, kad je ova ostala trudna, a Mujo bio siguran da to nije s njime, pa htio pošto-poto saznati čije je to "alatke" djelo, a Fata se nije dala zbuniti rekavši mu: "Otkud ja znam. Hajde ti sjedi golom stražnjicom na mravinjac pa pogodi koji te je mrav ujeo".
Ne znam kako si ti pogodio da je baš ovaj "mrav ujeo" srpsku enigmatiku; tim prije što je njeno srozavanje počelo mnogo prije pojave Tanasija Savića. On ima i jednu olakšavajuću okolnost: javno se oglasio enigmatski tek prije 4-5 godina, a neki, koji nikada nisu dostigli ni Savićev enigmatski nivo su poprimali "zaslužene" Povelje za petodecenijsko bavljenje "enigmatikom". Upirati prstom u jednog čovjeka, a zaobići sijaset drugih, znači ne biti ni korektan ni dosljedan u svom kritičkom pristupu o nekim pojavama. Podug je spisak ljudi koji bi na negativnoj top-list stajali ispred Tanasija Savića, i njih i njihovih ostvarenja.
No, nije ovo jedini razlog zbog kog sam odlučio malo polemisati sa Tvojim člankom. U svom člančiću "Enigmatika kao ugrožena vrsta" najviše sam se bavio mogućim definisanjem pojma ENIGMATIKA, i vaistinu, definicija ima na pretek. Ona završna se mogla svesti na tri riječi: ENIGMATIKA JE LJUBAV.!? Ako je to i približno tačno, a nadam se da jeste, zapitajmo se: koliko je korektno, ljudski, i kako god hoćemo, osporavati nekome pravo na ljubav? Ali ono što s godinama stiže ljude je i još jedna, usudiću se reći, moj TVRDNjA, ali zaista bez ikakve patetike: ENIGMATIKA JE LIJEK. Dajem sebi za pravo da to ustvrdim poslije teških životnih iskustava od 90-ih godina prošlog vijeka pa do danas i "uloge enigmatike u mojoj porodici".
Ne bi bilo na odmet da se ponekad zapitamo, kako žive ljudi, mislim na popriličan broj kolega enigmata, lošeg imovnog i ništa boljeg zdravstvenog stanja i u tom smislu; šta im bavljenje enigmatikom znači.?
Ostaje pitanje u skladu sa onom narodnom: "Kad rade one stvari, što djecu rađaju?", odnosno zašto daju te i takve radove na objavljivanje. Neminovno bi uz ovo išlo i pitanje: ko to objavljuje? Umjesto odgovora na to pitanje reći ću: da sam i ja urednik i ja bih postupio na isti način, sa samo najnužnijim intervencijama.
Jer, da još jednom ponovim ono na šta često ukazujem: sve ovo Mladene što si napisao prihvatiće ili odbiti koja desetina upućenih ljudi, a ovo što je skonatorio Tanasije Savić, će za rješavačku silu biti prihvatljivije od sočinenija i "najboljih" autora, zbog čijih "bravuroznih" djela ozbiljno razmišljaju da prestanu kupovati enigmatske časopise.
Budimo samo malo uviđavniji. Pozdrav
Novo Zekić
Svaka čast tvojoj benevolenciji, Novo.
Ljudi kao ti verovatno mogu da opravdaju i učešće umno poremećenih političara u krojenju naših sudbina (i politika je lek, zašto pripisivati lekovita svojstva samo enigmatici?!), i partijsko postavljanje sramno nestručnog kadra na sva moguća rukovodeća mesta (ko veliš, sirotinja, neka zaradi, od čega bi takvi živeli da nisu postali direktori obrazovnih i kulturnih institucija?!), pa medijsku favorizaciju megazvezda poput Jelene Karleuše, za majke koje se prostituišu da bi prehranile decu, možda i za raskalašne popove koji voze BMW i teslače crkvenjake, za pedofiliju itd. Ti, Novo, očito sve razumeš, za svakog nađeš alibi, tu nema problema, samo je pitanje koliko je to što pišeš u širem kontekstu smisleno i razumno.
Prvo, ja nigde nisam napisao da je "ovaj mrav ujeo srpsku enigmatiku". Dakle, zamenio si tezu u svom romantičnom pledoajeu. Da probam da objasnim prostim rečima: jedan nečuveno slab autor se pojavio u trenutku kada nigde više bilo mesta ni za najbolje autore. Zašto se pojavio, gde ga je tzv. urednik našao, u kakvom je psihičkom i materijalnom stanju bio - za enigmatiku nije bitno, tim pre što ona ni boljim autorima ne obećava rešavanje egzistencijalnih problema.
Mimo svake logike, ovaj novi autor je dobio suludo veliki broj strana u jedinim novinama u Srbiji koje su bile otvorene za autore, čime su: 1) oštećeni svi ozbiljni stari saradnici (tu računam i tebe, ali ako tebi to nije smetalo, govorim samo o nama ostalima), 2) uvređeni i obesmišljeni svi naši višegodišnji napori da održimo nekakav nivo tom listu, i to besplatno; možda ti nisi učestvovao u tome, ali ja jesam, 3) ismejana šestodecenijska tradicija tog lista, jer zapravo nikada u istoriji - bez obzira na to što je uvek bilo slabih saradnika - takvu i toliku pažnju nije dobio čovek koji je operisan od smisla za ukrštanje. Čak je B. Nikolić u izvesnom smislu bio umešniji od g. Savića, bar je imao ispravniji filter i izvestan smisao za rešivost; i 4) dodatno je degradirana kompletna srpska enigmatika, jer smo se na istom mestu našli mi koji smo godinama (mnogi i decenijama) gradili svoj enigmatski izraz, i jedan novi i sasvim nepotreban antitalenat sa velikim A, i pride smo svi postali njegova pratnja (npr. imao je po 20 radova, dok je Rešad imao po 3). To je suludo, i bilo bi jednako sumanuto i 1917, i 1957, i 1977... i uvek.
Drugo, pišeš neistinu: ko kaže da ja upirem prstom u jednog čoveka, a "zaobilazim sijaset drugih"? Koga sam, bre, ja zaobišao, koga sam štedeo? Taj "podugi spisak" je dosta često obrađivan na ovom blogu, ali ja ne znam zašto bih pisao o npr. M. Ivoviću kad njega više nigde nema. Ne znam da li to možeš da shvatiš, Novo (ako ne možeš - ništa, možda ti se tu završava moć rasuđivanja): g. Savić je upao u novine od nacionalnog značaja i svojim šund stvaralaštvom, podržan nekritičnim tzv. urednikom koji se je - ah - valjda sažalio na njegovu tešku priču (kao da mi ostali živimo u svili i kadifi, i sve nam je potaman), spustio nacionalnu enigmatiku na nivo Mileta Budića. Shvataš? Ne shvataš? Ako ne shvataš, tu pomoći nema.
Treće, ne slažem se da je spisak onih koji su na top-listi ispred g. Savića baš mnogo dugačak. Za tebe su, Novo, naivci svi oni koji ne prave beline 8 x 8, pa ti možda izgledaju isto. A nije tako. G. Savić je redak antitalenat, i može se porediti samo sa nekim starim saradnicima Eureke, poput g. V Vujičića, ili sa pomenutim g. Nikolićem, ili sa g. Dodevskim iz ranije faze (sad se, hvala ku*cu, malo popravio).
Četvrto, ne vidim ijedan suvisao razlog da se u ovom kontekstu govori o lekovitosti enigmatike. Pa, neka se leči, ko mu brani... ali ne javno, i ne u tzv. ozbiljnim novinama, zloupotrebljavajući odsustvo uredničkih kriterijuma. Dakle, opet brkaš pojmove.
Peto, ako si iskren u tvrdnji da bi i ti "isto postupao" da si urednik, onda je dobro što nisi. Takvi kao ti i ne treba da budu urednici, niti je dobro da se bave enigmatikom mimo lične saradnje. Ti se drži svojih belina 8 x 8, tu si dobar (samo malo manje konstruiši, da bi manje ličio na Tošića tj. da ne bi sam sebe gurao u treću ligu), a ako nemaš smisla za uvid u sistem, bolje da se ne mešaš u to.
I šesto, pitam se šta li je to "skonatorio" g. Savić kad su njegove skaradne gugl-ukrštenice listom nerešive i zagađene hrpama i slojevima besmislenih pojmova (neke klase su nabrojane u postu, kao geografija Hondurasa ili indijske paste za zube)?! Ja, evo ti još jedne logičke greške, nisam izabrao jedan rad g. Savića da bih ga stavio na stub srama, nego je taj rad na drugom blogu citiran (iz bogzna kod razloga). Kapiraš? Moje praćenje stvaralaštva g. Savića se završilo pre godinu i po dana, možda čak i dve, i ovo je bila prilika da proverim tj. da proverimo koliko je napredovao za to vreme... a samim tim što je neko izdvojio njegovu ukrštenicu tamo gde se inače izlažu bolji radovi, pomislio sam da je možda (uz pomoć molitvi, ostroških ikona, tibetanske magije) konačno sastavio nešto pristojno. Ali, nije, Novo. Ne može.
Ovaj Tanasije je pravo "otkriće". Iako on postoji, ja mislim da netko drugi naplaćuje za njega pa bi on zapravo bio hodajući pseudonim!
Bravo za novi izgled bloga! Vrlo lepo, pravo vizuelno uživanje. Bre, Mladene, nisam znao da si i esteta:)
Esteta, nego šta! :) Hvala, Dejane.
Bojao sam se da ne izgleda psihodelično. :P
A svakako nije uspelo, nisam prilagodio širinu i visinu panoa, pa em se uzduž triplirao, em popreko nije ispalo kako sam zamislio... (kad skrolujemo - lice Grejs Keli se vidi samo do pola). Imam još jedan kolaž, moraću da ga istestiram.
Mladene druže; em se ne razumijemo, em se ne poznajemo dobro, ne lično i privatno nego "profesionalno", ako naš hobi može podnijeti takvu bližu odredbu. Nisam ja Mladene ničiji branilac, niti profesionalni "blagonaklonik", ja, možda, stanje u srpskoj enigmatici "samo" vidim drugim očima, očima zaljubljenika u enigmatiku čiji je prvi rad, tačnije prva dva rada objavljena na tri stranice, kad sam imao 47 godina. Dogodilo se to nakon što sam, zasigurno, sastavio više hiljada najrazličitijih radova koje na žalost nisam uspio spasiti iz demokratijom zahvaćene Bosne, baš kao ni 5 (pet) autorskoh knjiga koje sam kanio štampati kad dođu "bolja vremena". Izgleda da će tako biti i sa ovih nekoliko poratnih.
Nije druže moj, najgora stvar kvalitet enigmatike, koliko je sporan kvalitet odnosa među enigmatama. Ti odnosi imaju veliku količinu nekorektnog, čak besmislenog bilo da se radi o neodmjerenoj negaciji ili istoj takvoj snishodljivosti. Primjeri za prvo su i tebi i drugima poznati a evo primjera za ovo drugo: Prošle godine sam dobio "Srebrenu povelju" za 25 godina bavljenja enigmatikom. Ove godine sam dobio sličnu za 45 godina bavljenja istom. Nastavili se ovim tempom za iduću godinu očekujem bar (šezdeseticu). Kome to treba, meni sigurno ne; a zapravo je prava istina da se ja malo duže družim sa našim hobijem.
Vidim, savjetuješ mi da se držim "svojih" osmica? Očito je druže da ti nemaš ni površnog uvida u ono što ja radim i što sam uradio iz ove oblasti, zato ću ti koliko sutra, uz naravno tvoje dopuštenje početi slati radove i "mrežaste" i "sitne". Do duše, mnogo toga je neobjavljeno, a biće to za tvoju, a ako odlučiš i za informaciju drugima.
Novo Zekić
Nerviraš me, Novo. Niko tebi ne osporava pravo na sopstveno viđenje, ali istina je jednaka za sve. Ti slobodno piši pesme i romantične priče o enigmatici i kolegama poput ovog iz posta, ali ne na mom blogu. Ovde se bavimo ukrštenim rečima.
Takođe, imaš pravo da budeš blagonaklon prema g. Saviću. To je tvoja privatna stvar. Upoznao si se s njim, možda ste se i sprijateljili, ali to nema nikakve veze sa temom posta, niti sa mnom. Njegov enigmatski rad nije njegova privatna stvar, niti privatni melem - jer sve što je objavljeno u štampi (ili drugim medijima) podleže javnoj kritici.
Ne znam samo da li kapiraš da zauzimanjem tog zaštitničkog stava prema "napadnutom" kolegi, istovremeno bivaš vrlo nepravedan prema svima koje je njegovo protežiranje oštetilo, a onda i prema enigmatici uopšte, tj. napadaš zdravorazumske enigmatske principe, predstavljajući sebe kao "korektnog", a mene kao vampira koji je zajahao jadnog, malog starca koji se leči enigmatikom.
Možda ti, u stvari, stvarno ne razumeš situaciju. Nije stvar u tome koliko on ima godina, nego u odsustvu kvaliteta. Takav autor ne zaslužuje podršku jer ne valja, nema tu cile-mile. Fazoni tipa: bolestan sam, jedem samo postan pasulj, umro mi ovaj, umro mi onaj" ne bi smeli da imaju veze sa enigmatikom... tamo gde se ona neguje na normalan način. Kad sam imao najmanje, ja radio isključivo besplatno, i nisam tražio od enigmatike da me spasi bede.
Zašto je taj g. Savić imao više strana od tebe u spornim novinama? Ako misliš da je to zaslužio, da mu pripada, s tobom nešto nije u redu, dakle, imaš neki problem sa samopoštovanjem. Ja, eto, mislim da nije zaslužio da ima više strana od mene. Ne samo to: bilo je izuzetno uvredljivo deliti korice sa takvim diletantom, pa čak i ako ostavimo po strani te mizerne honorare (jer ni ja sa 4, ni on sa 15 strana nismo ništa zaradili) - to je nenormalno, nelogično, neobjašnjivo.
Ok, i ti si se pojavio u zrelim godinama (o povelji nemam šta da kažem, to vidi sa rukovodstvom organizacije koja ti je priznala beneficirani staž... a znajući kako imaju čudne mozgove, nije isključeno da su koristili neki abakus iz paralelne realnosti). Ali, ti si Novo u startu pokazao da nisi zalutao, da imaš smisla za enigmatiku, i to za vrhunsku. Da je neko takav došao, meni bi čak bilo drago (ok, radio sam džaba za Šabana, no niko me nije šibao po ušima)... onda došao dobar i perspektivan autor, urednik ga malo favorizovao u znak podrške, svi smo ga zapazili i prihvatili kao kolegu. Ali došao je totalni ANTITALENAT. Kao da se vratio g. Nikolić još gori nego što je bio. To je momenat koji ti ne razumeš.
I, naravno, ovde imaš rubriku, možeš da prezentuješ šta god želiš - sve dok ne promašiš temu. Dakle, nemoj mi slati piramide, anagrame, štitove i sličnu galanteriju, jer je ovo blog o ukrštenim rečima. U toj enigmatskoj formi, ti si poznat po belinama, a ako si zapravo mnogo svestraniji, radovaću se susretu sa tvojim ranije neviđenim ukršteničkim varijacijama i inovacijama, i biću vrlo srećan zbog ekskluzive na svom blogu.
Ne bi bilo zgoreg druže da ovdje okončamo našu prepisku. Očito je da sve više i više iznenađujemo jedan drugog i to ne pretjerano ugodno. Poslaću ti još jedan prilog koji bi se mogao svrstati u polupromašenu temu, ako postoji tako nešto. Pozdrav.
Novo Zekić
Постави коментар