Prvo, pa Bravo

Bravo skandi 51, novembar 2000

Na ovom blogu su nekoliko puta spomenuti moji maloletnički enigmatski ogledi, no malo ko je video prve objavljene radove iz 2000. godine. Da me neko, ne daj bože, ne bi preskočio pri nabrajanju enigmata XX veka, u ovom postu navodim detalje, i dokaz da sam i u prošlom milenijumu bio prisutan u enigmatskom svetu.

Ne sećam se baš kako i zašto sam rešio da radove pošaljem Branislavu Stankoviću tj. enigmatskoj mini reviji Bravo skandi, ali znam da sam u julu 2000. pripremio 15 do 20 rukom opisanih skandinavki. Sačuvao sam sve originale iz tog vremena, samo nisam siguran koliko sam kopija otpremio, niti znam šta je sve objavljeno. Nisam dobio odgovor od urednika (ne samo od Stankovića, nego ni od ostalih kojima sam slao predstavke), a  tokom 2001. nisam uzimao Bravo skandi. 

Pažljivo sam pratio brojeve od avgusta do oktobra (list je izlazio jednom mesečno), i onda se u broju 51, na strani 4 napokon pojavila moja skandinavka. Potpisan sam okrnjeno, kao M. Marković, i premda mi se to nije svidelo (jer valjda nisam mogao da se hvalim okolo), bio sam vrlo ponosan.

Bravo skandi, Mladen Marković

Ta prva skandinavka je, objektivno, bila skaradna. Slučaj je hteo da urednik iz hrpe odabere najstariji rad, nastao bar godinu dana ranije, ali možda to i nije bilo slučajno: od svih koje sam poslao, taj je bio najamaterskiji, pa pošto sam u pismu naveo da imam 16 godina, ozbiljniji sastavi su verovatno bili pod sumnjom (kasnije sam saznao da u ovom esnafu ima i prepisivača, te su paranoični zanesenjaci sva nova lica dočekivali sa podozrenjem, kao potencijalne prevarante, a možebiti i kao lovce na enigmatsko zlato i drago kamenje). 

U epohalnom broju Bravo skandija autori su bili (po zastupljenosti): Žarko Pešić, Vojislav Skoko, Krsta Ivanov, Karlo Vereb, Branko Nikolić, Slavko Bovan, Jovan Nedić, Rajko Kuzmanović, Pavlina Levkovski, Mihailo Reljić, Milinko Pučijašević, Jan Bažik, Saša Čolaković, Danica Mašić, Srboljub Milovanović, Miroslav Živković. Kvalitet ukrštenica je generalno na vrlo niskom nivou, tako da se moj prvi rad savršeno uklopio u zbirku šunda. 

Bravo skandi 51, strane 2 i 3

Od 25 skandinavki, samo 5 nije sadržalo belinu 6 x 6! Vizuelno, sve su bile vrlo slične, ali ni sadržinski se nisu mnogo razlikovale, pa iako je gro autora renomirano - bezmalo svi radovi imaju amatersku strukturu. To znači sledeće: Pešić - zakerati, anomalija, raširiti, Manasija, Danaja, istresanje; Skoko - stabilitet, Karamanija, akolit, Mađarica, Boranin, ratariti; Ivanov - kazamat, Ararat, nadglasati, okorine, varenika, Onatas (...) Naravno, tu je i vrhunski dunster i antitalenat Nikolić sa kombinacijama poput: stomak, varati, imaret, lanara, Erinije, nacija, no ovde nije crna ovca, jer ostali odskaču tek za milimetar (ili ni toliko). Kao što rekoh, sastav šesnaestogodišnjeg dečaka je stoga izgledao sasvim normalno, tim pre što sam na vreme shvatio i prihvatio suludi  imperativ: "ako nemaš belinu, kakva god bila, ne možeš da se igraš sa nama!"

U decembarskom broju nije bilo mojih radova, a list je januara 2001. godine prestao da dolazi na kioske u mom mestu. Mislio sam da je ugašen, i da se priča tu završila. 

Ali... godinu i po dana kasnije, u julu 2002. godine, pod filmskim okolnostima, zahvaljujući neobjašnjivoj pojavi koja se zove sinhronicitet, bez traganja sam nabasao na propuštene brojeve iz 2001. i na svoje radove u njima! Naime, bio sam tog leta u Subotici, i zatekao se u perionici automobila blizu buvljaka. Tu sam naleteo na jednog čikicu koji je rešavao ukrštene reči i prišao da pogledam kako mu ide... I vidim da rešava MOJU tematsku skandinavku sa Slađanom Milošević! Pomognem mu da upiše nedostajuća slova, i sav u šoku, pitam ga gde je to našao (i osvrćem se oko sebe, sluteći da sam u skrivenoj kameri). Kaže nezainteresovano: "Imaš tu levo jednog starca koji prodaje stare novine." I zaista - pronađem starca, prelistam sve brojeve Bravo skandija koje je imao, i  tako otkrijem da su moji radovi izlazili tokom čitave godine, odnosno, sve do gašenja!

Kasnije sam, kao student-čergar, izgubio raritetne primerke sa subotičkog buvljaka (onaj prvi je sačuvan jer je bio kod kuće). Ipak, ovde ću prezentovati  rad sa Natašom Ninković iz broja 53 (ili 54) da bih ukazao na jedan kuriozitet.

Bravo skandi 2001, Mladen Marković

Iako se od početnika očekuje naivna struktura, ova belina je prilično čupava, što će reći: strukturom nadilazi standard tog lista, jer kao što sam objasnio, u ogromnoj većini radova nije bilo ničega vrednog pažnje, iliti: smandrljani su za pare, koje je - kaže legenda - Stanković uglavnom isplaćivao unapred. Ja nisam radio za pare, i vrlo je moguće da sam se u pismu odrekao honorara (sirotinja sam postao tek kasnije!), a jedino sam želeo da neko obrati pažnju na mene. Jašta, bio sam diletant, i taj diletantizam se vidi u obilatoj upotrebi infinitiva i lancu crnih polja koji sasvim izoluje donji desni ćošak mreže, ali to ne znači da baš niko od onih kojima sam se obratio nije imao razlog da mi napiše 2-3 rečenice podrške (zapravo, ironija je u tome što me je jedino Stanković uvažio - prosto zato što su mu bili potrebni radovi, pa makar i moji).

Usput, pored spomenute skandinavke sa Slađanom Milošević, objavljena je čitava mala serija tematskih skandinavki bez belina, sa po 5,  6 ili 7 tematskih pojmova, ali o tome ću pisati nekom drugom prilikom.