Sumrak ESS - a (9): Obraz od €50

U pravnom smislu, Živanić je bio loš predsednik ESS – a. Čini se da za skoro dve godine nije uspeo ni da doživi savez kao instituciju, a kamoli da se ponaša u skladu sa očekivanjima formalista, te je dodeljenu funkciju obavljao na svoj način, takoreći po osećaju. U logičkom smislu, nemoguće je zaključiti da li su njegovi postupci bili ispravni ili nisu, jer su i okolnosti pod kojima je vršio dužnost bile van sfere razuma od prvog do poslednjeg dana. Ali u moralnom pogledu, uzimajući sve u obzir, njegov doprinos srpskom enigmatskom društvu je za feljton. 

Kontroverzni predsednik bankrot-udruženja zanesenjaka, paranoika i dokonih staraca, koji je prvog dana proglašen lopovom, tokom prvih meseci ocrnjen kao okoreli kriminalac kakvog ni CZ nije video, a nakon samo malo više od godinu dana stavljen na stub srama kao moralna rugoba iz horor filma, čak i uz najmaliciozniju pretpostavku da je ukrao sve što se moglo ukrasti, ni uz pomoć bele magije nije mogao da sakupi više od 1 000  evra!

Teoriju zavere o podizanju proseka za penziju je odbacilo vreme, pa je i sam pronalazač prestao da je propoveda. U poslednjem, najsvežijem nabrajanju Živanićevih grehova koje je Veprova Glava iznela ovog meseca – gle čuda – nema tog detalja. Zapravo, fama je tiho izbačena iz upotrebe još kad su cenjeni predstavnici ESS – a, nakon preuzimanja Alo razbibrige, i sami došli u situaciju da pregovaraju sa istim poslodavcem (a to što danas novac sa računa ESS – a ide na račun En-pressa, a ponešto, bogme, i na lični račun vlasnika te renomirane firme, nije razlog da eminentnu Veprovu Glavu smatramo lopovom, zar ne?)

Čovek ne mora da bude naročito bistar da bi ispravno rekonstruisao priču: starac je 2010. godine imao dve opcije: da honorari idu na njegov ili na Živanićev račun, s tim što „njegov“ može da znači i „račun ESS – a“, budući da je Lazarević toliko dugo bio predsednik da je mogao da izgubi osećaj za kolektivno u korist ličnog (uz to, priču je dodatno zakomplikovala biologija – jer je na početku mandata imao svega 64, a na kraju 73 godine). Posle 4 (četiri) godine, na skupštini Nove zagonetke je rekao da mu nije poznato kako je ugovoren način isplate jer je taj deo posla obavio Živanić (priču je potvrdio Miodrag Tošić, koji je kao treće lice prisustvovao sklapanju ugovora; uostalom, on je u kumovskom odnosu sa starcem, pa je takav iskaz bio očekivan).

Da saberemo 2 i 2: pošto je prva opcija značila da honorarima mora da operiše on (da sabira stoparce, čeka red u banci i šalje rasutoj bulumenti po 500 dinara svakog meseca), obavezu je velikodušno i ljubazno nakačio na vrat svom zameniku tj. uredniku, koristeći svoju poziciju kao garanciju harača. Na kraju svog mandata je hteo da se novac preusmeri, polakomljen teorijom Veprove Glave (a i da bi ostavio čistiju situaciju potencijalnom novom predsedniku Sindikalcu, budući da je račun ESS – a bio u minusu). Živanić ga je uveravao da je to nepotrebno, starac se uzjogunio i kasnije iz inata dao glas njegovom protivkandidatu. Ostalo svi znamo.

Važno je primetiti da je sav haos u ESS – u nastao na temelju teorije zavere "Prosta računica", a onda je Veprova Glava, na kršu i lomu koji je ostao posle strašne borbe za dve krem-bananice, bez ikakvog stida ušla u istu tu Alo razbibrigu i postala lopov iz svoje ujdurme! Naravno, prostom računicom je svoju dobit svela na nulu i lukavo prestala da pominje tu „sitnicu“!

Sve u svemu, ako taj ćar odbacimo kao nepostojeći, hajde da vidimo koliko je novca predsednik ESS - a maksimalno mogao da smota od marta 2013. do kraja septembra 2015? Računaćemo sav neisplaćeni harač, bez obzira na to što Živanić od 5. januara 2014. nije imao čak ni usmenu dogovornu obavezu da odvaja 10 % za Novu zagonetku, a i nagradu koju je Milija Stevanović osvojio na FEZ – u, bez zalaženja u to da li je organizator zaista uplatio, i da li je naknadno uručena ili nije (Stevanović se, inače, nije oglašavao, čak kasnije nije ni potpisao onu fingiranu peticiju za smenu predsednika... o, pardon: inicijativu za sazivanje vanredne izborne skupštine, ali s obzirom na to koliko se manipulisalo tom bizarnom pričom, insistiram da basnoslovni iznos uđe u hipotetički lopovluk). Dodaćemo i iznos od 9000 dinara na ime članarine koju niko nije plaćao (docnije smo, na pomenutoj izbornoj skupštini, saznali da to nije obavezno... ali ćemo zamisliti da je u tom periodu bar 30 ljudi uplatilo po 300 dinara).

Dakle, to mu, prema prostoj računici Lazarevića, Veprove Glave i ostatka ekipe, do juna 2014. godine dođe: 52 x 900 = 46 800 dinara. Uz poštovanje njihovog smisla za matematiku, nije zgoreg osvrnuti se i na elementarnu logiku – jer ako je u januaru te godine izašao prvi broj nove Alo razbibrige na manjem formatu i sa manjim brojem enigmatskih strana, pretpostavka da je honorar povećan bi se mogla označiti kao sumanuta ideja. U realnosti, saglasno logici, honorar je smanjen, ali ćemo – u cilju maksimalizacije lopovluka i podizanja komedije na neslućeni nivo apsurda – računati da je starcu i dalje pripadalo 900 dinara po broju. Do kraja septembra naredne godine – u idealnom slučaju bi inkasirao 106 800 dinara. Tome ćemo dodati Milijinu nagradu (3 000), dug za pehare u iznosu od 11 000 dinara i hipotetičku članarinu, te čitav mogući lopovluk iznosi 129 800 dinara (napomena: neisplaćeni novac za skandinavke iz dnevnih novina 2015. čak ni u šali nema smisla dodati toj sumi, jer Živanić u to vreme nije bio ni član, ni predsednik ESS – a, niti ta saradnja ima ikakve veze sa savezom... osim što su nam vispreni članovi predsedništva bagatelisanjem pokvarili posao, i što je naš novac ipak možda uplaćen na jedan čuveni kolektivni račun... ili svejedno kome). 

Pošto je Živanić bio predsednik 22 meseca, to znači da je lopovlukom u idealnom slučaju sebi mesečno mogao da obezbedi oko 5 900 dinara (50 evra), ako isključimo zdravorazumsku pretpostavku da je kao predsednik ESS – a, (ko)organizator SES – a i organizator konkursa imao bilo kakve izdatke. Sve ćemo to minimizirati do ništavnosti, tj. zamislićemo da je on, zapravo, bio dužan da iz svog džepa plaća sve račune i dugove saveza.

Postavlja se pitanje: da li bi ijedan normalan i situiran porodičan čovek, otac i intelektualac bio u stanju da se za 50 evra mesečno neprestano rve u blatu sa Veprovom Glavom, jednim psihosocijalno neizbalansiranim primitivcem, Zoranom Radisavljevićem, kojeg nema potrebe opisivati, poluanonimnim mediokritetom Sindikalcem,  starcem od skoro 80 godina i svim ostalim marginalcima koji su se lančano uključivali u proces?! Drugim rečima, Milorad Živanić je došao u retku, neverovatnu, montipajtonovsku situaciju da bude satanizovan i anatemisan zbog lopovluka koji je u samoj svojoj suštini nemoguć i besmislen – jer čak ni najnedostojanstveniji tipovi na svetu ne bi pristali da prodaju obraz za tako uvredljive pare!

Kad se vratimo u realnost, pa oduzmemo od hipotetičke sume ono što smo iz sprdnje dodali i što je moralo da se plati – ostaje gotovo ništa kao jedini mogući plen. Samim tim što je neko poverovao u idiotske konstrukcije crne trojke i njihovog vremešnog saučesnika, smestio se je u sistem srpskog enigmatskog društva. A to društvo, nažalost, većinski čine mentalno oštećeni, intelektualno neizgrađeni ili razgrađeni  ljudi.

U tom sistemu Živaniću definitivno nije mesto. Nije ni Dinku Kneževiću, ni mnogima koji još nisu istupili iz – kako jednom proročki reče aktuelni tzv. predsednik – tog sramnog saveza. U današnjem ESS – u, zapravo, nije mesto nikome ko ima obraza. Ima i onih koji su se do onomad javno zahvaljivali bogu što nisu članovi ESS - a i ismevali kolege iz predsedništva, tobož srećni što su iznad javašluka (ko je rekao Miroslav Cvetković?!),  a zapravo – konačno su se stekli uslovi da takvi budu među svojima.  

I kao što rekoh, u pravnom smislu – Živanić je zaista bio loš predsednik. U logičkom – teško je reći. Ali u moralnom, bio je vrlo koristan po srpsko enigmatsko društvo: pomogao nam je da vidimo ko je ko. 

Nastaviće se