Ove godine, tiho i stidljivo, proslavljam značajan enigmatski jubilej: 20 godina ukrštanja! Ne očekujem nikakvo priznanje, povelju, pohvalnicu, zahvalnicu ili diplomu (poznato je da delujem mimo institucija, saveza, udruženja, klanova, kriminalnih enigmatskih organizacija itd.), ali ako neko baš poželi da me potapše po ramenu i ludost mi, ah, pohvali, obaveštavam javnost da čestitke primam isključivo u kešu (radnim danima od 7 do 15).
Već sam pisao o svojim enigmatskim počecima. Svi koji periodično ili pasionirano prate ovaj blog (a, bogme, ima i onih koji to čine manijakalno) znaju gotovo sve o mom razvojnom putu. Ne postaje se - zašto skroman biti?! - mag ukrštenih reči preko noći, ali ako bi neko tražio i suvim zlatom plaćao da mu navedem samo jedan suvisao razlog za takvo putovanje, i dalje bih morao da ćutim. Dakle, u izvesnom smislu, to je 20 godina uzaludnog truda. Ali i 20 godina igre.
Neki tvrdoglavo tvrde da ovaj vid stvaranja može biti samo hobi, i to viđen krajnje idealistički, otprilike onako kako deca u zabavištu shvataju igranje kolaž papirom. Neki se zabavljaju izigravanjem književnika i leksikografa, drugima sklonost ka zagonetanju služi za pronalaženje svog stada, kao lek za muke trećeg doba, za odbačenost, odumiranje potencije ili poljuljano osećanje pripadnosti, a najpraktičniji (što će reći: najprimitivniji) enigmatiku tretiraju kao običan, prizemni biznis.
Izvesno je da sve što stvaramo, stvaramo sa očekivanjem da se dopadne publici. Enigmatski sastavi su najčešće konkretni, egzaktni i kliširani (sasvim retko: apstraktni, slobodni i inovativni), i tu nema mesta za mistifikaciju: mi koji se bavimo enigmatikom ne bismo ni znali za nju da je najpre nismo konzumirali kao robu. Onda smo postali proizvođači te robe, podražavajući onaj kvalitet koji je na tržištu (bio) najkurentniji. Tako su neki postali profesionalci, a neki su ostali u zoni čiste imitativne igre, na nivou "enigmata u pokušaju".
Kad bismo odbili da enigmatske tvorevine posmatramo kao robu, ne bi bilo specifične razlike između spomenute dece u zabavištu i nas enigmata. To bi, nažalost ili na sreću (đavo bi ga znao), značilo da pravog enigmatu pravim enigmatom čini proizvodna moć i broj prodatih artikala. Sve ostalo je danguba, a da li neko u svojoj privatnoj dokolici češlja vunu, plete džempere za kerove ili sastavlja ukrštene reči, nije od značaja. Samim tim što je namenjena publici i što do te publike nužno stiže putem medija, enigmatika je javna stvar, a sve što je javno - javno je da bi se prodalo (u protivnom, nema razloga da bude javno, te je pojam "privatna enigmatika" u rangu sa pojmovima "roman za jednu osobu", "vegeta za jednu domaćicu", "TV kanal bez frekvencije" itd).
Elem, ja sam vrlo dugo bio privatni enigmata. To što sam stvarao je imalo oblik robe, bilo je namenjeno zamišljenoj publici, no nije stizalo do nje. I radovao sam se kad se i to konačno dogodilo, ali ne zato što sam se osećao kao proizvođač koji je dosegao zahtevani nivo kvaliteta i može da otvori dućan, već iz nekih sasvim infantilnih razloga. Slikovito: kao predškolsko dete koje je napravilo papagaja od kolaž papira i ponosno je što mu je rad objavljen u novinama za učenike III razreda. Sledeći cilj: napraviti daždevnjaka koji će biti objavljen u časopisu za učenike IV razreda. I tako redom, bez kase i računa.
Ukratko, veoma dugo sam putovao do jedinog razumnog, te ispravnog (zli jezici bi rekli: suvomaterijalističkog) shvatanja enigmatike. Skoro 20 godina (i zato, da još jednom naglasim, čestitke primam samo na navedeni način).
17 коментара:
Čestitam ti riječima na jubileju. Napiši barem gdje si i kada objavio prvi rad i koji je to rad pa da imam taj podatak.
Lijep ljubilej, čestitam, daleko si da bi realizovao tvoju ideju čestitanja,
možda za sledeći jubilej.
Ned, to sam već podelio sa svetom u postu "Prvo, pa Bravo" (08.09.2017), a ti si se i tada uredno javio komentarom. :) Pratiš sve, ali očito selektivno pamtiš. :)
Svejedno, tema teksta nije prvi objavljeni rad. Ja sam i pre toga sastavljao, imam žive i zdrave svedoke koji su (milom ili silom) rešavali moje ukrštenice pre 2000. A i sačuvao sam skoro sve originale.
Branko, hvala, sve je to šala. Niti slavim, niti primam čestitke u kešu.
Čestitke i podstrek da stupaš dalje!
Enigmatski jubileji se računaju od datuma prvog objavljenog rada - meni će 40. leta sledeće godine, taman sam za penziju. :) I meni je trebalo dve-tri godine vežbanja i sastavljanja i upornog slanja radova do tog dana kada mi je objavljen prvi rad. A onda je krenulo...
Dakle, Mladene, jubilarnih dvadeset godina će biti 2020. (kako su lepi ovi okrugli brojevi).
Za Nedjeljka: Mladen je svoj prvi sastav (skandinavku dimenzija 10x16 sa slikom Šeron Stoun) objavio u listu "Bravo skandi", broj 51. u novembru 2000. i tada je imao 16. godina. Znači, počeo je da ukršta kao trinaestogodišnjak! Kakva podudarnost mene i mog najboljeg učenika - i ja sam objavio svoj prvi rad sa 16. godina!
Sećam se i svog mentorstva, no ubrzo sam shvatio da je učenik napredovao džinovskim koracima pa moje "mentorisanje" nije više bilo potrebno.
Mladene, ne znam koliko si do sada objavio radova (možda vodiš evidenciju?) ali znam sigurno da među njima ima bar 100 (pa i više) koji su antologijski radovi srpske enigmatike a još toliko i hrvatskog zagonetaštva.
Znam i da je bilo trenutaka rezignacije, razočaranja u urednike, ali sve to ide u rok službe...
Samo nastavi dalje, od tebe se još puno očekuje - mlad si ti još!
Čestitam Mladene na okruglom jubilejcu!
Ovo ti dođe kao enigmatski rođendan.
Izguraj još 100 godina, pa vidi onda što ćeš poslije :))
Respekt i čestitke, Mladene!
Živela Enigmatika!
Georgije Žeravica
Ha, pa hvala (mudro ste se dosetili da mi čestitate neradnog dana :P).
Sad sam zapisao. Nedavno dobih novu ideju vezanu za prve radove. I meni je 40 godina baš 2020.
Čestitka i od mene, mladiću!
I ja čestitam mom najboljem učitelju :)
Sad ste me dali u razmišljanje! 27.4. i ja punim 35 godina "aktivnog" bavljenja ovom disciplinom! Šteta što se ne računa i vrijeme dok se samo rješavalo i ulazilo u tajne "zanata", a ni to nije za bacanje. To dođe kao pripravnički staž! Iako mislim da su enigmate svi oni koji se tim bave , bilo rješavajući( ovo je teže za determinirati a pogotovo argumentirano dokazati), bilo sastavljajući !
Čestitam!
Čestitka i od mene!
Srdačno čestitam jubilej enigmatskog rada.
Želim Vam još dugo godina rada i uspeha.
Enigmatikom se bavi onaj ko je voli a ne ko mora.
Srdačan pozdrav...R.Jovičić
Mladene, srećan ti jubilej. Samo naprijed u istom stilu!
Zahvaljujem svima, ko je čestitao - čestitao je, od sutra samo keš. :)
Elem, u ovom postu sam se malo zezao, želeći da u svetlu nekakvog besmislenog jubileja prikažem smislenost (svog, a i tuđeg) bavljenja enigmatikom. U doba preispoljnih enigmatskih primitivaca, trgovaca, bandita i kretena nije baš lako zadržati pozitivan odnos prema toj igri, naročito ako je prerastemo, pa počnemo da vrednujemo svoje vreme i trud, i posmatramo plodove svog rada kroz svrsishodnost.
Ja nemam razloga da brišem godine do objavljivanja svoje prve ukrštenice jer taj događaj ništa bitno nije promenio: i pre, i kasnije sam pravio šarene kolaže, a ako sam u novije vreme nešto i naplatio, to je zato što nisam baš sasvim izvan potrošačke proklete avlije.
U principu, sve papagaje i daždevnjake sam već napravio i sad mogu samo da učestvujem u enigmatskoj delatnosti.
Постави коментар