Gradić u Iranu

Ništa me u ukrštenim rečima i križaljkama ne izluđuje kao mesta u Liberiji, Sudanu, Iranu etc. Naročito se kostrešim kad takve pojmove sretnem u svojim radovima. Eto, rešavam juče svoju skandinavku i naiđem na opis: "gradić u sjevernozapadnom Iranu". Ovo "sjevernozapadni" je kobajagi nekakva pomoć, smernica, šta li je, valjda da rešavač slučajno ne upiše ime nekog gradića iz centralnog ili južnog Irana. Prevedeno, to bi značilo: "unesite besmisleni niz slova". 

Kriv sam. Katkad zaboravim da ispod svog rada navedem opis i izvor za neki tzv. teži pojam, pa nehotično napravim posao uredniku (a dešava se i da moj enciklopedijski opis bude škartiran u korist nekog nebitnog toponima sa belosvetske Vikipedije, kao onomad Altamirano). I propadne mi trud, mada poslovično nastojim da prilagodim svoje sastave ciljnoj grupi. Čvrsto verujem da u toj ciljnoj grupi nema ljubitelja iranske geografije. 

Prilagođavanje sprovodim na sledeći način: ako pri sastavljaju imam nekoliko opcija, bez dileme se odlučujem za onu koja je kulturološki najbliža populaciji kojoj je rad namenjen. Konkretno: bio mi je potreban petoslovni pojam koji počinje nizom ARDA. Bez gvirenja u kitabe, tu bih uglavio ARDAL, odranije poznatu reč (jedan od naziva za slačicu iliti gorušicu iliti senf). Međutim, ne volim kad bez preke potrebe u zagradi stoji turc., pa sam pogledao šta još imamo na meniju. U mojoj encefalopediji piše: Ardal - Hefestov sin, izumitelj flaute (mit.), no i to mi se baš nije dopalo, tim pre što se radi o figuri koja nema odrednicu u leksikonima na glasu. Onda sam se za pomoć obratio Hrvatskoj enciklopediji, verujući da se tu krije najbolje rešenje, i utvrdio da je ARDAS prezime hrvatskog misionara i publiciste Vjenceslava (1900 - 1959). 

Problem je, mislio sam, rešen: ako je taj Ardas dovoljno bitan za hrvatsku kulturu da zavređuje determinantu u enciklopediji, nema smisla dati prednost mitskom izumitelju flaute koji se uopšte ne spominje u tom izvoru. To je, dakle, prilagođavanje ciljnoj grupi (a i povlađivanje urednicima, koji - kaže moje iskustvo - često više ljube ono što piše u svetim knjigama, koliko god bilo beznačajno, od onoga što je objektivno značajnije ili poznatije, ali nije evidentirano). I sve bi bilo kako valja da nisam zaboravio da opravdam pojam. Tako se na kraju, na moj užas, tu našao ARDAK.