Mala Parižanka

Ove godine se navršava cela decenija od mog povratka u iščašeni svet enigmatike, što će reći da već 10 godina aktivno i samopregorno zagonetam (takođe, u decembru se navršava 20 godina od objavljivanja prvog rada). Zato će se ovogodišnji postovi uglavnom ticati jubileja. 

Blog Enigmagika postoji od marta 2013. i premda je bilo malih i velikih pauza, konceptualnih varijacija i svakojakih turbulencija, opstao je čitavih 7 godina, tj. ja sam opstao kao enigmata koji bez obzira na sve nepodopštine ne napušta havarisani brod ludaka. Čitaoci bloga su u tom periodu mogli da isprate jedan deo mojih enigmatskih akcija, no mnogo toga je ostalo neviđeno, neobelodanjeno i nerečeno. 

U nameri da sistematizujem svoj desetogidišnji rad, da prebrojim nule, podsetim (se) na uspehe i padove i podvučem crtu, tokom narednih meseci ću se hronološki i faktografski osvrtati na svoje objavljene radove, i to ponajpre na one za koje verujem da su objektivno vredni pamćenja, a oprostićete mi ako ponekad citiram i nešto što je teško nazvati antologijskim. Ima više desetina radova za koje sam sentimentalno vezan, iako znam da u njima malo ko može prepoznati vrhunski kvalitet. 

Elem, u krajnje nepovoljnim okolnostima, za 10 godina sam u štampanim izdanjima objavio skoro 2 000 (slovima: dve hiljade/dvije tisuće) ukrštenica i križaljki (i ne više od 50 drugih enigmatskih priloga). Moglo ih je biti i mnogo više, barem duplo, da mnogo puta nisam prekidao saradnju iz razloga koji su manje ili više poznati. Takođe, u više navrata sam demonstrativno odbijao učešće u enigmatskim mutljavinama. U pojedinim novinama sam mogao da objavljujem do mile volje, no samo za ličnu statistiku (čitaj: besplatno ili skoro besplatno), a ponegde sam mogao da računam i na izvesne smešne honorare, ali pod uvredljivim, preciznije: ponižavajućim uslovima. To nikada nije dolazilo u obzir, i danas mislim da sam, uzveši u obzir principe kojima se rukovodim, u većini slučajeva ispravno postupao. 

Vesnik NZ, GEN, april 2011

Ukrštenice koje sam tokom 2010. slao pojedinim kolegama su nastale godinu dana ranije. Čitaoci bloga su dvadesetak radova mogli da vide u Almanahu br. 3, a treba reći da je nekoliko komada iz tog kontingenta objavljeno u Enigmi tokom 2012. Takođe, jedan interesantan rad je izašao u GEN - u (to je podlistak Vesnika Nove zagonetke), i danas ga prezentujem kao sasvim zaboravljen. 

U to vreme sam bio posvećen velikim ugaonim belinama (sa dodatnom nivelacijom zbog izreza za sliku), i premda su to po pravilu strukturalno naivne kombinacije, može se reći da su bile prilično efektne (sklopio sam i jednu 6 x 10, već predstavljenu na blogu OVDE). Niko ni pre ni posle nije pravio, niti objavljivao ukrštenice sa takvim belinama većim od 6 x 7, eventualno 6 x 8, a ono o čemu sam posebno vodio računa je sadržinska jednostavnost. Kao što vidite, sve reči su sasvim poznate, čak otrcane, a to mi je bilo bitno da bih se u startu distancirao od masturbantske gugl enigmatike (tj. hteo sam da se predstavim kao ozbiljan, klasični autor). Sve beline iz tog perioda, pa i ova, nastale su - kako bismo to rekli - iz glave, uz minimalno korišćenje nekih rečnika i podsetnika. Doduše, u ovom slučaju, donji, sporedni deo ne potkrepljuje tu činjenicu jer je vrlo trapavo realizovan, pa iako zaista ne pamtim proces dovršavanja, rekao bih da sam pokušao da pojačam utisak tako što ću dva tematska pojma povezati bez dodavanja crnih polja. Kako je ta ambicija u tom trenutku prevazilazila moje umeće, postigao sam kontraefekat: spustio sam rad sa vrlo profesionalnom belinom na vrlo amaterski nivo. Zapravo, i samu belinu sam degradirao glupom frazom NAVITI SAT, iako je sat tu bio potpuno nepotreban.